logo3
почетна/ПРИЧЕ ГЛАСА ХОЛМИЈЕ

ПРИЧЕ ГЛАСА ХОЛМИЈЕ

BLAGOJE KRUSIC.jpg

Пише Миладин Зечевић БРЂАНИМА И ЦРНОГОРЦИМА

Пише Миладин Зечевић БРЂАНИМА И ЦРНОГОРЦИМА Некако мали простор, невелики географски а посебан по доста ствари. Збијен на ускоме планинскоме простору, узима себи за право да лако дијели оцјене и пресуде. Наравно да са таквим ставом долази до подјела, које се квалитетом наметну као неке истинске и суштинске. Можда је то и тачно. Сам, додуше у некоме своме облаку имам другачији доживљај. Поменух ''квалитетом'', наравно да ту није ријеч о ква...
опширније
ilija-lakusic.jpg

Илија Лакушић ''ТЕОДОРА''

Илија Лакушић ТЕОДОРА Све друге столице су ми некако неудобне, само у овој се осјећам опуштено и могу да сједим сатима да не промијеним положај тијела. Понекад мислим да столица није толико изузетна колико сам своје тијело привикао на њу. Сличну навику стичем и са другим стварима. У кући постоји само један кревет на којем заспим лако, немам тешких снова и будим се чио. Има бољих и љепших кревета у другим собама, али кад год легнем у овај, ...
опширније
RUSIJA 12 JUN.jpg

РУСКИ ВОЈНИК АЛЕКСАНДАР ВОРОНЦОВ ПРОВЕО ЈЕ У ЧЕЧЕНИЈИ 5 ГОДИНА У ЈАМИ

Прича која ће вас испунити вером, радошћу и љубављу. РУСКИ ВОЈНИК АЛЕКСАНДАР ВОРОНЦОВ ПРОВЕО ЈЕ У ЧЕЧЕНИЈИ 5 ГОДИНА У ЈАМИ Пет година, судбине једног човека. Саша је био 5 година у чеченском заробљеништву, две године га нису хранили, вежбали на њему технику борбе прса у прса; неколико пута га стрељали пуцавши директно у њега, али нису могли да га убију! 1995 година, први чеченски рат. Ја потпуковник Антоније Мањшин, био сам командант јури...
опширније
DIVNA VEKOVIC IZ LUSCA.jpg

Милија Пајковић ''ПРИЧА О ДИВНИ ВЕКОВИЋ''

Милија Пајковић ПРИЧА О ДИВНИ ВЕКОВИЋ Смутно вријеме препуно немира свих врста и подврста, затим разне вирусне и безвирусне болештине које владају широм планете, Црном Гором, па и беранским крајоликом, утицали су, могуће је, мада то и није неко нарочито оправдање, на то да се нико, а нарочито не од оних који су то и требали, није присјетио, писаном или изговореном ријечју, једне од највећих личности беранског краја, али и знатно шире -...
опширније
KRALJ NIKOLA 1910. KRUNISANJE.jpg

KРАЉ НИКОЛА И СТАРАЦ

KРАЉ НИКОЛА И СТАРАЦ Једном приликом, облилазећи црногорска села, краљ Никола се, са двојицом перјаника, заустави поред једног имања. Виђевши старца у позним годинама, како сам обрађује земљу, рече му: “Што нијеси поранио, стари?“. Видно изненађен, старац се брзо прибра и рече: “Поранио сам, Господару, али узалуд…” и приђе Kраљу да се поздрави… “А што нијеси поновио?” мудро га упита владар. “Поновио сам – н’о закасних…” – одговори сеља...
опширније
VULKO SCEKIC GLAS HOLMIJE.jpg

Вулко Шћекић ''ОЈДАНИН САН''

Пише Вулко Шћекић ''ОЈДАНИН САН'' На истеку је прва половина треће деценије осамнајестог вијека. Јесен је, вријеме када очеви увелико размишљају о женидби стасалих синова. Илија Велишин Шћекић са Залоквице, један од богатијих људи у широј околини, бијаше наумио да се скоро пресели на ново кућиште у Лубнице, али рече: - Да још ове године овдје дочекамо и прославимо славу и доведемо снаху, па нека она размишља о новој кући. И увелико бијаше з...
опширније
CRNOGORCI SLAVE SKADAR.jpg

ВИДИТЕ ЛИ ОРЛА, ЦРНОГОРЦИ !

ВИДИТЕ ЛИ ОРЛА, ЦРНОГОРЦИ ! Књаз Никола је имао обичај да на разне начине искушава Црногорце до које су границе спремни да му повлађују Омиљени начин кушања били су му са орлом и звијездом . Тако би , сједећи са главарима , знао да погледа у небо и да каже : - Ау , видите ли Црногорци ђе је онај орао узлетио , једва се назире ! Присутни погледају у небо и при томе ставе дланове на чело да боље уоче тога орла , којег на небу у ствари нема ...
опширније
VULKO SCEKIC MURINO 2018.jpg

Вулко Шћекић УКЛЕТИ БУНАР

Пише Вулко Шћекић УКЛЕТИ БУНАР Када се из Пипера на Залоквицу досели, Шћекина породица бијаше бројна и поред великог породичног губитка због трагедије која је задеси у родном крају. Пошто залијечи ране, још више се умножи па јој Залоквица постаде тијесна, те почеше тражити нова станишта. А када појединци са собом расчистише шта хоће и схватише колико могу и куда хоће, усмјерише све унутрашње силе да крену у том правцу. Ово с тога што је чов...
опширније
vulko-scekic.jpg

Вулко Шћекић ''TО НЕ ДАМ, ЈЕР ТО НЕМА ЦИЈЕНУ''

Вулко Шћекић ''TО НЕ ДАМ, ЈЕР ТО НЕМА ЦИЈЕНУ'' Вукић Шћекић, најстарији син Станка и Ојдане Шћекић из Лубница код Берана, бијаше изузетно крупан и као од брда одваљен, али згодан човјек. Бијаше карактеристичних, али веома питомих црта лица, чијој су фигури посебан печат давали велики густи бркови. Надалеко се бијаше прочуо по јунаштву и убиству рожајских ага Ганића, па је само његово појављивање изазивало људе да га упоређују са славним јун...
опширније
VULKO SCEKIC GLAS HOLMIJE.jpg

Вулко Шћекић ''КАД БИ МУКА БРАЋЕ СЕ СЈЕТИ''

Вулко Шћекић ''КАД БИ МУКА БРАЋЕ СЕ СЈЕТИ'' Авро Ненада Попова Шћекић, уже Веснић са Залоквице, као млад момак бијаше слуга код аге у Бихору. Загледа се у његову прелијепу јединицу коју Бог бијаше украсио како само он умије. На агином двору је пролазило много просаца, међу којима бијаше доста ага и бегова, али се ниједан не допаде младој були. Потајно јој се свиђао њихов слуга. Ага очинском љубављу и пажњом обасипаше кћерку, али му је душу ...
опширније
VULKO SCEKIC GLAS HOLMIJE.jpg

Вулко Шћекић ''KРСТОВЕ КОЛИЈЕВКЕ''

ПРИЧЕ ГЛАС ХОЛМИЈЕ KРСТОВЕ КОЛИЈЕВКЕ Пише Вулко Шћекић По бјелешкама Крстовог сина Витомира. Миљан Шћекић бијаше један од заточника манастира Ђурђеви Ступови у Беранама, у крвавом ,, кокошињем рату“ 1898. год. Брани Миљан са групом добровољних заточеника манастирску светињу, као што много пута брањаше и своју личну светињу, свој кућни праг. Заситивши се рата и свакодневне неизвјесности, Миљан пожеље своме сину мирнији живот. Даде му име ...
опширније
SLOBODAN CUROVIC.jpg

СРБОЗНАНКЕ И ДРУГЕ ТАЈКЕ Пише Мр Слободан М. Чуровић Апис

СРБОЗНАНКЕ И ДРУГЕ ТАЈКЕ Пише Мр Слободан М. Чуровић Апис   Кажу да је негдје послије рата, у једном селу у Црној Гори, била велика јагма, ћер дотле, ко ће да понесе бара мало штафету. Јави се и неки непокретни и рече да му је то неостварена жеља а партијски секретар ( или саклетар) га истакну као примјер прегнућа и истрајности.А други је примјер када је друг Стари дошао на цицвару у неко село, настала је таква вртутма која ће га планинка...
опширније
DALE CULAFIC.jpg

Драгомир Ћулафић ''ЗИМА''

Драгомир Ћулафић ''ЗИМА'' Ово ти је ође планина, мећаве, намети. Кад се само сјетим моје брвнаре и црнога шпорета чујем и сад вјетар како звижди кроз напуклине између брвана. А каква је била она једна зима! Све могу заборавит, а њу никад. Урмао, снијег, пада данима. Врата се не могу отворит, но притиснуо намет, сила. Нарочито с горње стране, низ стрмину. Скоро до крова. Из куће сам могао искочит само кроз прозор, с дољне стране. Друге није ...
опширније
BERANE SINOC.jpg

РАДЕ ЖИВКОВИЋ ''БЕРАНСКИ КОРЗО''

БЕРАНСКИ КОРЗО Раде Живковић, новинар, писац и есејиста из Београда Од тренутка како сам напустио родно место и Беране, а има више од 30 година,трагао сам за одговором на питање, које постављају мени слични носталгичари : Шта је то што нас највише подсећа на овај град, са око 40.000 становника ? Међу свим понуђеним одговорима, у незваничним анкетама Беранаца и Беранки (мислим и на нас са села, који нисмо сплетом природних околности испали ...
опширније
milos cirkovic.jpg

ПРИЧА О ХЕРОЈУ ИЗ МЕТОХИЈЕ МИЛОШУ ЋИРКОВИЋУ

  ПРИЧА О ХЕРОЈУ МИЛОШУ ЋИРКОВИЋУ У историји сваког народа постојали су тешки тренуци који су доводили у питање сам његов опстанак. Међутим, често се дешавало да се појединци, иако усамљени у свом науму, супротстављају тој злој судбини која је задесила народ. Тај индивидуални отпор је често запрепашћивао душмана због саме природе отпора, коју карактерише усамљеност, одлучност, пркос и храброст. У данима српског егзодуса са његове колев...
опширније
DAVID LALIC GLAS HOLMIJE BROJ 39.jpg

ДАВИД ЛАЛИЋ ''ЛУЧЕЊЕ У ЦЕЦУНИМА -ЂЕ ФУКАРА БОЉИ ОД ВИТЕЗА''

Пише: Давид Лалић И то се догађа: ЛУЧЕЊЕ У ЦЕЦУНИМА ЂЕ ФУКАРА БОЉИ ОД ВИТЕЗА Када је Српски краљ Владислав, деветнаестог маја 1237. године, кренуо пренос моштију Светога Саве из Трнова у Бугарској, у манастир Милешево, није ни у примисли имао визију, покушаја Светосавског рушења, прво Синан-паше 1595.године, паљењем костију Светог Саве на Врачару, а много вјекова касније деветнаестог маја 2019. године, на Слави храма Преноса моштију Све...
опширније
ZAVESTANJE SRPSKOM RODU GORDANA PAVLOVIC.jpg

ГОРДАНА ПАВЛОВИЋ ''ЗАВЕШТАЊЕ МОМ СРПСКОМ РОДУ'' ЈЕЦАЈ ДУША У СЕЛУ ВЕЛИКА

ГОРДАНА ПАВЛОВИЋ ''ЗАВЕШТАЊЕ МОМ СРПСКОМ РОДУ'' ЈЕЦАЈ ДУША У СЕЛУ ВЕЛИКА   Из књиге "Завештање мом српском роду"ЈЕЦАЈ ДУША У СЕЛУ ВЕЛИКА Испод планине Чакор, на надморској висини од 900 до 1700 метара, налази се село Велика. Још за време Стефана III Дечанског, помиње се у повељама манастира Високи Дечани у 14-том веку. Становништво Велике је претрпело демографске промене сеобама 1690. године коју је предводио Арсеније III Чернојевић и 1...
опширније
RIZVAN BEGOVA-KULA-FOTO.jpg

Лијепа Алба скочила у Лим због Пребила

КУЛА СВЈЕДОК ЗАБРАЊЕНЕ ЉУБАВИ: Лијепа Алба скочила у Лим због Пребила На некадашњим Просинама, које народ послије ослобођања од Турске прозва Хареме, урушена и опкољена модерним здањима, зјапи и пријети незваним гостима камена кула коју Беранци зову Ризван-беговом. Име јој дали по чувеном кајмекаму, Ризван-бегу, цивилном управнику неког од турских везира, архитекти са Сорбоне, који је тамо у 19. вијеку са освајачима дојахао у Беране, пишу В...
опширније
crnja i gora miso vujovic.jpg

„Je ли умро Тито"?

ТИТО МЕЂУ ЦРНОГОРЦИМА„Je ли умро Тито"? Знала је с невјерицом да приупита моја тада стогодишња прабаба Илинка Шајова. У сто првој пјевала ми је српску химну „Онамо намо..." Сјећала се као да је јуче прошла, сваког камена: од Марковине до Скадра, Тарабоша, Брдањола. Пред исплаканим усахлим очима вијугале су стазе по којима је с трбухом до зуба носила храну и џебану домаћину Шају (Блажу), пасторку Андрији, ђеверима Ћетку, Живку и Филипу. Једи...
опширније
vasojevici prelaze lim 1912.jpg

НЕУНИШТИВИ ВАСОЈЕВИЋИ

НЕУНИШТИВИ ВАСОЈЕВИЋИ Племенски капетани из Црне Горе доносили су дацију (порез) и предавали је лично књазу Николи. То се редовно радило о Ђурђеву и Митрову дану. Књаз Никола би их тада устављао на вечеру, и то се звало "капетанска вечера"  Књаз је имао обичај да са капетанима замеће шалу. Овога пута је за то одабрао два капетана. Вула Радивојева Булатовића, Ровчанина, и Милуна Новова Вешовића, Васојевића, и питао их: "Ну да ми ви кажете, к...
опширније
crnogrski-jezik-yhotube.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ -ТЗВ. ЦРНОГОРСКИ ЈЕЗИК ЈЕ ''РАЗЛИКА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК''

Горан Киковић,проф.историје ИСТИНИТА ПРИЧАТЗВ. ЦРНОГОРСКИ ЈЕЗИК ЈЕ ''РАЗЛИКА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК'' Прије неколико мјесеци десио ми се један несвакидашњи догађај, наиме, кренуо сам из насеља Лисијево поље код Берана гдје живим да одем до града. Чекајући такси наишао ми је један мој пријатељ и узео ме са аутом, у ауту су биле двије дјевојке, које сам ја познавао јер, су ми некада биле ученице у школи у Доњој Ржаници у којој сам некад предавао ис...
опширније
crnogrski-jezik-yhotube.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ -ТЗВ. ЦРНОГОРСКИ ЈЕЗИК ЈЕ ''РАЗЛИКА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК''

Горан Киковић,проф.историје ИСТИНИТА ПРИЧАТЗВ. ЦРНОГОРСКИ ЈЕЗИК ЈЕ ''РАЗЛИКА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК'' Прије неколико мјесеци десио ми се један несвакидашњи догађај, наиме, кренуо сам из насеља Лисијево поље код Берана гдје живим да одем до града. Чекајући такси наишао ми је један мој пријатељ и узео ме са аутом, у ауту су биле двије дјевојке, које сам ја познавао јер, су ми некада биле ученице у школи у Доњој Ржаници у којој сам некад предавао ис...
опширније
TITO RANKOVIC KARDELJ I DJILAS.jpg

МИШО ВУЈОВИЋ ''ЛОВАЦ''

Мишо Вујовић Ловац Негде почетком деведесетих седео сам у кући једног веома утицајног посленика у култури, књижевног критичара инволвираног у различите области јавног живота, Црногорца, наочитог, образованог, тада већ у раним шесдесетим годинама живота. За многе је важио као човек из сенке, свакако мање експониран од директора једне издавачке куће који је певајући на телефон деканима и управницима студентских домова уписивао, полагао исп...
опширније
IVONA TUFEGXIC.jpg

Ивона Туфегџић  ''ЗАВИЧАЈ МОЈЕ МАЈКЕ И МОЈ ЈЕ ЗАВИЧАЈ ''

Пише: Ивона Туфегџић  ''ЗАВИЧАЈ МОЈЕ МАЈКЕ И МОЈ ЈЕ ЗАВИЧАЈ '' Коњухе. Село надомак Андријевице, у подножју Комова. Село где је моја мајка рођена. Жути знак у облику стрелице на коме је исписан назив села показује правац ка њему. После много година, ја сам поново на том путу. Сећам се како смо некада прашњавим аутобусом путовали из Берана. Дуго се чекало то лето. Нижу се слике када смо поред воденице, кришом пушили прве цигарете, а увече кр...
опширније
САВИНИ ИЗВОРИ.jpg

ЗАШТО СУ БОБИЉ И ДРУШКАН ОД СЕРГЕЈА ЈЕСЕЊИНА ИЗБАЧЕНИ ИЗ БУКВАРА У ЦРНОЈ ГОРИ

Сергеј Јесењин Бобиљ и Друшкан Живео је на крају села стари Бобиљ. Имао је своју колибу и пса. Ишао је по селу, скупљао парчиће хлеба те се тако хранио. Бобиљ се никада није одвајао од свога пса, кога је од милоште звао Друшкан. Иде Бобиљ кроз село, куца у прозор, а Друшкан стоји крај њега и маше репом. Као да и он чека да му уделе милостињу. Говоре Бобиљу људи: “Зашто, Бобиљу, не напустиш пса. Ни сам немаш шта да једеш. Погледа их Бобиљ ...
опширније
KORITA.jpg

Пише Лабуд Ђаловић ''Вода, вода''

Пише Лабуд Ђаловић ''Вода, вода'' Високо у врлетима Коритске висоравни, просуло се српско село Ђаловићи. Уклештено је између две државе, Србије и Црне Горе, и две општине, Сјенице и Бијелог Поља. Ту је и камен на којем је уклесана бројка 1.300 метара надморска висина. Природа му није дала простране ливаде и непрегледна зелена поља. Ту се најпре зачео камен, сиви камен, цвет, леска и бор. Испред села се иапречила Ђаловића клисура, обавијена ...
опширније
lekso saicic.jpg

МИЛО И ЛЕКСО САИЧИЋИ

МИЛО И ЛЕКСО САИЧИЋИ Сви сте чули за чувеног јунака Лекса Саичића који је био официр у Руској војсци гдје је у двобоју убио Јапанског самураја.Пошто сам неколико пута објављивао све о њему ево сада једне анегдоте везане за њега,која су се десила у Црној Гори : Када би долазио кући у Виницку (код Берана) носио је са собом и сабљу.У шали му је рекао брат од стрица Мило,бивши командант Доњовасојевићке бригаде : "Ја бих тебе измлатио штапом код...
опширније
KESEROVIC DRAGUTINA MLADEN.jpg

ПРИЧА О МЛАДЕНУ ДРАГУТИНА КЕСЕРОВИЋ

  ПРИЧА О МЛАДЕНУ ДРАГУТИНА КЕСЕРОВИЋ У уторак 26. јуна, преминуо је Младен Кесеровић, син ослободиоца Крушевца, војводе Драгутина Кесеровића. Уједињени Равногорски Покрет изражава искрено саучешће породици Кесеровић.  Нека му Господ подари Рајско Насеље у Небеској Србији! Ово је прича о Младену: БАДЊАК Младен Кесеровић је био син Драгутина и Веселинке. Месни одбор Комунистичке партије (КП) му није одобрио да се школује кад му је за т...
опширније
DOM TRWE.jpg

    БЛАГОЈЕ ШАРИЋ '' ПИСМО МОЈОЈ УЧИТЕЉИЦИ''

                                  ПИСМО МОЈОЈ УЧИТЕЉИЦИ Драга госпођо учитељице, не зачудите се овом писму касном, подсјетише ме на Вас двије мале птице, двије обичне птице на жици телеграфској   Сјетих се, знате, оних Ваших прича пуних љубави за птице невине и слабе, после којих смо, због сваке праћке и камичка, клечали дуго иза табле.   Не замјерам Вам - далеко било, па чак ни то што ме ву...
опширније
MIRA SAICIC.jpg

Миомирка Мира Саичић''Разговор мртвих ђака''

Разговор мртвих ђака   Ведар је дан јесењи, двадесет први по реду, као да октобар није. Небом се шета сунце, јата гаврана га крије. Лепетом крила и гаком , прате мртве на пут. Ливада Шумарице утихнуо је мук, само се јауци чују, занемелих уста крик и кукања оних што осташе живи, да проклињу, пате и куну, у очају да траже их. -Сећаш ли се Свето како смо после школе трчали до Радничког да ухватимо неку лопту? Ноге су ме носиле , земљу нисам...
опширније
STANKO-PAUNOVIC-SLIKE-IZ-VELIKE.jpg

РАТОМИР Д. ЈОКИЋ ''ЖИВИ САМО СЈЕЋАЊЕ''

Ратомир Д. Јокић  ''Живи само сјећање'' Далеко у прошлост одлазе људска сјећања. Она су заправо стара онолико   колико их одређена личност памти. Што је сјећање старије то је јаче код личности којој се чини да су она старија не само јача већ и лепша. Дјетињство,  дјечаштво и та рана младост је заправо сјећање са којим живи човјек и са посебним дражима се дружи и са тим добом и у поодмаклим годинама живота. Посебно су дивна сјећања оних људ...
опширније
МАЈКА ИЗ ПРЕКАЛА ШТО ЈЕ ДЕЦУ СВОЈУ С ПУШКОМ У ШКОЛУ ПРАТИЛА.jpg

 ЗОРИЦА Д. ПЕЛЕШ ''ЗАБОРАВ''

 ЗОРИЦА Д. ПЕЛЕШ ЗАБОРАВ (одломак из књиге о Космету, која је још у рукопису) "...Те вечери можда је требало да кажем другарици Ојданић и да сам у октобру, тачније 13. октобра 1998.године у Руском дому организовала обележавање осам векова Хиландара, уз благослов Подворја руске православне цркве у Београду и наше Патријаршије и нашег патријарха господина Павла. Док сам ја вршила припрему за тај програм, она се ( по речима њеног мужа, генера...
опширније
manastir.jpg

Др Славица Кнежевић ''JЕДНА ЦИГЛА ИЗНАД ДВЕРИ ЂУРЂЕВИХ СТУПОВА''

Пише др Славица Кнежевић JЕДНА ЦИГЛА ИЗНАД ДВЕРИ ЂУРЂЕВИХ СТУПОВА Највећа несрећа приче која следи је, што се, заиста, догодила. Можда је грешно, али човек не може, а да не помисли, колика је била дневница за такву врсту посла и колико ће година проћи, док се не сазна да ли ће постигнута предност у резултату зла бити дуготрајна или брзо оборена. Двадесетосми јул, хиљаду деветсто цетрдесет четврта година, насеље Велика, испод Чакора, у Црн...
опширније
CICA COLOVIC.jpg

Пише: Цица Чоловић КАМЕЊЕ СЛОВЕНСКИХ ПРОСВЕТИТЕЉА

Пише: Цица Чоловић   КАМЕЊЕ СЛОВЕНСКИХ ПРОСВЕТИТЕЉА             У се­лу Обар­де, ко­је се про­сти­ре на ви­со­рав­ни, на са­мој гра­ни­ци Ср­би­је и Цр­не Го­ре, са де­сне стра­не пу­та од Пље­ва­ља ка При­је­по­љу, крај јед­ног из­во­ра, од дав­ни­на сто­је два ове­ћа ка­ме­на.           У се­лу је са­чу­ва­на при­ча да су, у дав­на вре­ме­на, ово ка­ме­ње са се­о­ског гро­бља, на во­луј­ским за­пре­га­ма, до­вукли мје­шта­ни. На­мје­р...
опширније
DAVID LALICC.jpg

ДАВИД ЛАЛИЋ ''ГЛУВО ДОБА''

ГЛУВО ДОБА   Пише Давид Лалић, пјесник из Андријевице   Разиграо се пастув Обилића, с' ланцем, до на Чукар и од ланца тајдан. То се поновило. Слана показала траг. Послије се шалџије на Палев Катун гуркале лактовима, како Суљу Бедови баста, не само то, него и да лаже. Преци су му се тако презивали у превјеравању. Неки га бранили, а неки помињали Јусуфову наковању, још док је био мали. Ту наковању је ''похвалио'' и косабаша Којо на Братски...
опширније
gradac kod Budimlje.jpg

Душан Рмуш ''ГРАДАЦ ПОНОС БУДИМЉЕ''

Душан Рмуш ГРАДАЦ ПОНОС БУДИМЉЕ   Градац, понос Будимље.Овде почиње историја Седме Епископије Светог Саве. Већи дио мог детињства сам провео на овом камену у чијим пећинама сам спремао матурски испит...У воденици ( на слици) био воденичар и услуживао помељаре. Ово ми је једна од најмилијих фотографија. На овом камену су се палиле ватре Петровданске и Тринајестојулске. Овај камен је окупљао Шерску омладину на игре и весеље, а чобанске фруле с...
опширније
velimir djukic meteh.jpg

Проф. др Славољуб Т. Ђукић  Оста и опста – једна сламка међу вихорове ВЕЛИМИР ВЕЛИША ТРИФОВ ЂУКИЋ

Проф. др Славољуб Т. Ђукић   ПРИЧЕ ГЛАС ХОЛМИЈЕ Оста и опста – једна сламка међу вихорове ВЕЛИМИР ВЕЛИША ТРИФОВ ЂУКИЋ   Крајем јуна љета господњег 1938. године, у дому Трифуна Трифа Ђукића бијаше велика жалост - преминула   његова супруга Мира на порођају након што роди девето дијете, мушко. По обичају око сандука су жене у црнини, дворе покојницу,  и повремено нека од њих, која је вична, нариче тужне слогове ријечи од којих  нав...
опширније
MILOSAVA MIJOVIC.jpg

Милосава Мијовић                                   '' ЂЕДО''

Пише Милосава Мијовић                                      ЂЕДО         Ђедо је био прави витез. Сjећам га се. Жао ми је што је рано умро. Можда сам се ја касно родила, али, жао ми је. Слагали смо се. Све ме је занимало што он прича. А ни њему није сметало моје присуство. Могла сам да га пратим у стопу. Кад би започео причу са својим вршњацима, знала сам да ја ту немам шта да тражим. Зато сам се прихватала неког обичног посла што могу дј...
опширније
DAVID LALICC.jpg

Давид Лалић  ''ГОСПОДЕ, ДОСТА''

Пише Давид Лалић  ''ГОСПОДЕ, ДОСТА''                ''Било је то вријеме великих и тешких људских драма'', бесудно вријеме затирања свих вриједности, доба бешчашћа и моралног суноврата! Вријеме зла, на Палевом Катуништу и Грозном, гдје владају Фараон и Проклета Јериња тече. Догађаји и муке се не заборављају, лавиринту људске покварености, пакости и зла нема краја.               Удружени у корпусу, који његује мржњу као цвијеће, са лошим,...
опширније
vivet.jpg

  ВЕСЕЛИН ВУЈОВИЋ – ВИВЕТ ЈЕДНО УМОВАЊЕ Ко злотвору и кад љуби руку

                      ВЕСЕЛИН ВУЈОВИЋ – ВИВЕТ   ЈЕДНО УМОВАЊЕ Ко злотвору и кад љуби руку, за кољена исписује бруку. ВИВЕТ - - - - - - - Преко косе танке твоје црте и дебеле из Вукове баште, учих од седме, што ми лете, писмо-коријен из земље свете.1 - - - - - - Нећу да улазим у филозофију, дружићу се радо са њима иако нијесам један од њих, већ сасвим обичан човјек, или бар тако за себе мислим и осјећам, али ове косе и дебе...
опширније
zoran saponjic.jpg

ЗОРАН ШАПОЊИЋ ''ПО МЕТОХИЈИ''

ПО  МЕТОХИЈИ Зоран Шапоњић, новинар, рођен 1966. у Новој Вароши. Дипломирао на одсеку за новинарство Факултета политичких наука у Београду. Радио у ''Борби'', ''Блицу'', ''Гласу јавности'', ''Куриру''. За ове листове 90-их година прошлог века извештавао са свих ратишта бивше Југославије. Добитник годишње награде УНС за репортажу, 2014., добио Гран при Интернационалног фестивала репортаже у Апатину. Аутор књиге репортажа ''Љубомирова земља''...
опширније
MILORAD VUKIC.jpg

MИЛОРАД ВУКИЋ ''ЗБОГОМ ТРЕШЊЕВО ОДО' ЗА ТРЕШЊЕВО''

ЗБОГОМ ТРЕШЊЕВО ОДО' ЗА ТРЕШЊЕВО                        Пише Милорад Вукић, професор Српског језика и књижевности у пензији              Угријала муња Божја, неда ока отворит. Зној кипти и никакав хлад му лијека не даје. Питам се куда ћу сам са собом. Одједном ми паде на памет да одем на Лим, да се бачим у таласе Лима као што сам то некада, у млађим годинама, радио. И чим сам се тога сјетио, без премишљања упутих е ка Лиму. Лиму бистроме...
опширније
MIRKO SIMONOVIC.jpg

МИРКО СИМОНОВИЋ ''МАСАКР У КУЋИ ДУШАНА СИМОНОВИЋА 28. ЈУЛА 1944.''

МАСАКР У КУЋИ ДУШАНА СИМОНОВИЋА 28. ЈУЛА 1944.          ''Баба, баба, погледај  колико тица  лети више наше куће!'', рече Мато, показујући  прстом  јато које је летјело од Иванпоља, уз приобаље Величке ријеке, и ширило се све више. Баба Јела усмјери поглед ка јату гавранова које је летјело у правцу  Чакора. Неколико њих падоше на кров куће и након неколико тренутака одлетјеше и придружише се своме јату.     ''Никад оволико гавранова ниј...
опширније
RADOMIR DULOVIC.jpg

КУМСТВО ИЗ ЗАХВАЛНОСТИ  ИЗМЕЂУ БРАТСТАВА ДУЛОВИЋА И ЧУКИЋА ИЗ ДОЊЕ РЖАНИЦЕ 

КУМСТВО ИЗ ЗАХВАЛНОСТИ  ИЗМЕЂУ БРАТСТАВА ДУЛОВИЋА И ЧУКИЋА ИЗ ДОЊЕ РЖАНИЦЕ КОД БЕРАНА   На насловној фотографији је Радомир Дуловић   Ову занимљиву и истиниту причу забиљежио је Радомир Дуловић, угледни домаћин и друштвени радник из Доње Ржанице, на основу казивања свога стрица Војислава-Воја Дуловића, познатог судије у Црној Гори послије Другог свјетског рата, те старинаца свога краја, међу  којима је Радун Чукић звани Дуница. Главн...
опширније
veljko-mijovic.jpg

ВЕЉКО МИЈОВИЋ ''ОДЛОМАК ИЗ РОМАНА ЦРНИ ВЈЕТАР''

ХРОНИЧАР ВЕЛИЧКОГ ПОКОЉА ПРОФЕСОР И КЊИЖЕВНИК  ВЕЉКО  МИЈОВИЋ       Вељко Мијовић                 Вељко је рођен 1935. године у Грачаници, код Андријевице, од оца Николе и мајке Зорке, рођене Вукићевић, и био је једино њихово дијете. Основну школу завршио је у Грачаници, осмогодишњу у Андријевици, док је гимназију учио у Беранама и Бијелом Пољу. Студирао је у Сарајеву и Скопљу, у ком је, на Филозоф-ском факултету, дипломирао на г...
опширније
Miladin_Culafic.JPG

ПРИЧА НАДА

 Пише Миладин Ћулафић, српски прозни писац. Члан  Удружења књижевника Србије.                                                                                                                НАДА   Још се није угасила њихова нада, да би син, некако, могао да се врати. А прошло више од тридесет година од завршетка рата (кад би се могао тако лако завршити рат!). Ако, одоздо из села, примијетиш горе под планином њихову кућу – изненадиш се....
опширније
21230885_2030008653935079_3892532842484583840_n.jpg

ОД ЧАКОРА ПА ДО МОРА НАЉЕПША ЈЕ ЦРНА ГОРА

      ОД ЧАКОРА ПА ДО МОРА НАЉЕПША ЈЕ ЦРНА ГОРА     Написала Недељка Неда Ђукић Боројевић   /кратак осврт на тродневно путовање у постојбину мојих предака/   На предлог мог побратима Славољуба Ђукића Томовог, из Метеха, написала сам елегичну пјесму „Ој, Чакору“ за трећу по реду комеморацију Бранки Ђукић Радевој, која је мучки убијена 02. септембра 1975. год. на планинском превоју Проклетија- Чакору. Била сам почаствована позивом на...
опширније
veljko-mijovic.jpg

ОДЛОМАК ИЗ КЊИГЕ ''ЦРНИ ВЈЕТАР'' (Покољ у Велици 1944.)

Вељко Мијовић
XXVI Петогодишњег Мата Симоновића, бијеле косе и обрва, виђела је мајка како трчи према људима у бијелим капама и црним кошуљама. Била је блиједа и престрашена, а очи јој пуне свјетлости, страка и модрог неба. Ћутала је осјтивши да нема снаге да га зовне. А људи чуди су се примицали њеном дому. - Изнеси им хљеб и со - рече она једној жени, а ова се и не осврну, можда је није ни чула. - Здраво - рече дијете весело смијешећи се и машући обје...
опширније
predrag-scepanovic.jpg

ЉУДСКА ЛАВЕЖ ИЗ КОЛАШИНА - ИСТИНИТА ПРИЧА

Пише: Предраг Т. Шћепановић, публициста.
Негдје 50-тих година кад је Тито кренуо из Подгорице за Колашин није могао даље од Мијоске. Због одрона на путу морао је назад.Тако је поворка на челу с Титом из Подгорице преко Жабљака дошла до Биоградског језера.Тамо је затечена већа група Удбаша наоружаних до зуба, државних службеника, помоћног особља и нешто народа. Сви су били из Колашина. На челу су били командир милиције, предсједник општине, начелник, предсједник СУБНОР-а и др. Тито ...
опширније
glas holmije

УСПУТ ЗАПИСАНО

Пише Вера Ћирић
Прегршт туге завичајне Чим јутром отворим очи поглед упирем у тебе Коме. Тако бјежим од самоће и потискујем свијет сјенки са твог постоља. Видим да ти је туга пратиља. Зато желим да побришем сјећања и исцијепам књигу успомена. Бол ме сијече, тишина обара. Помислим да сам проклета, чим толико памтим. Но, ипак, вратим се понекад у твоју давну оазу из које извиру наше колијевке, наша дјетињства. Сјетим се како с...
опширније
glas holmije

ПРИЧА ЈЕДНЕ ТРЕШЊЕ

Пише: Ратомир Јокић
Родила сам се далеке 1941. године. Донесе ме на свијет род моје врсте, која се настанила у селу Велика испод Чакора на обронцима Гојковића Лаза. Тамо сам почела расти и развијати се. Тешко је време било. Хитлерова ратна машинерија је све уништавала широм Европе и презала даље за освајањем цијелога свијета. Тај Хитлеров поход осјетила је и моја врста. Препуштени смо били сами себи. Могао ме згазити, сломити, обрстити ...
опширније
glas holmije

КУЋОЊА

Ратомир Јокић
Док смо се ми деца играли - ко ће да жмури, а ко да се крије - истовремено смо слушали разговор оца и мајке. Чујемо кад отац каже мајци: ''Ја ћу у петак отићи до Пећи да бих у суботу купио неко веће мушко теле или мање јуне, зависно од цене. Брзо ће оно порасти. Две зиме и имаћемо вола. Са тим ћемо олакшати посао око орања и вуче''. Били су то дани педесетих година прошлог века. Период обнове наше земље после Другог светског рата. Људи су ...
опширније
cica_colovic.jpg

МАНАСТИР БОРЧАНИ

Пише Цица Чоловић
У Маочу, селу у пљеваљској општини, веле, постојао је, у давним временима, манастир с именом Борчани. Манастир су зидали Немањићи. Видјевши шта су направили, извршиоци овог монструозног злочина побјегоше натраг, а Бранка оста насред пјешачког пута у близини чакорског превоја. Бјеше то богат манастир све док га Турци нису напали и сасвим разорили. И данас се у овом селу може наћи понеки камен из зидина прастарог манастира. Манастирско имање ...
опширније
slavoljub_djukic.jpg

ЛЕГЕНДА КОЈА НЕ УМИРЕ

Проф. др Славољуб Ђукић
СЈЕЋАЊE НА БРАНКУ РАДЕВУ ЂУКИЋ Свак се роди да по једном умре,част и брука живе довијека. (Његош) Зарад свога образа, дјевојачке части и људскога поноса Бранка Радева Ђукић положи свој млади живот, вину се у легенду до невиђених висина и оста да вјечно живи у нама. Чудне чакорске ћуди Чакор је велика планина у склопу Проклетија, изузетне љепоте и свјежине, али је карактеришу и неке чудне и непредвидљиве ћуди. Обилује великом брдовитом по...
опширније
vulko_scekic.jpg

МАРИЦА

Пише Вулко Шћекић
По казивању Акса Шћекића, Маричиног брата од тетке. Велики дио историје великих народа, а самим тим и великих племена и великих братстава, а братство Шћекић је једно од највећих у Црној Гори, има облик предања и мита. У протеклим крвавим временима, када се ради спаса у бјегу ''иницијатива из руку често пребацивала у ноге'', није било времена за писање и записивање. Приче су се памтиле. Као у легендама код других племена и братстава у Црној...
опширније
iseljenicka_tuga.jpg

ИСЕЉЕНИЧКА ЈЕ ТУГА ПРЕГОЛЕМА

У ПОТРАЗИ ЗА БОЉИМ ЖИВОТОМ ПРОМЕНИЛИ ЧЕТИРИ ДЕСТИНАЦИЈЕ
  ''Веома сам поносан на чињеницу да корени мога братства потичу из највећег српског племена Васојевића'', каже у изјави за ''Глас Холмије'' мр Александар Лепосавић, стручни сарадник Института за воћарство у Чачку. Један случајан сусрет у Беранама на савјетовању пољопривредних стручњака из региона дао је прилику нашем сараднику да директно из уста мр Александра Лепосавића чује једну занимљиву причу о томе како су се његови преци селили у...
опширније