ЉУДСКА ЛАВЕЖ ИЗ КОЛАШИНА - ИСТИНИТА ПРИЧА

Негдје 50-тих година кад је Тито кренуо из Подгорице за Колашин није могао даље од Мијоске. Због одрона на путу морао је назад.Тако је поворка на челу с Титом из Подгорице преко Жабљака дошла до Биоградског језера.Тамо је затечена већа група Удбаша наоружаних до зуба, државних службеника, помоћног особља и нешто народа. Сви су били из Колашина. На челу су били командир милиције, предсједник општине, начелник, предсједник СУБНОР-а и др. Тито се није изненадио што их је видио наоружане али се запрепастио када је у својој непосредној близини видио јелена. Кажу да је рекао: "Мајку му Божју шта је ово? Пушке имамо дај те керове". Удбаши су то схватили веома озбиљно. Одредили су 8 људи да трче кроз шуму и да лају. Међу тим људима били су високи службеници и пар обичних послушних људи. Трчали су кроз шуму и лајали да онога јелена што га је Тито видио натјерају му га на нишан јер се од гомиле био уплашио и мало удаљио. Причало се да се Тито смијао овоме удбашком подухвату и да је то, вјероватно, доживио као шалу. Чак се причало да је рекао да један кер не лаје добро него кевће и да би га требало замијенити. Тога трена је пао улов али не од Тита. Јелен је налетио на колашинског удбаша Мила Вујошевића који није могао да одоли томе изазову и убио је јелена. Тада су удбаши колеге хтјеле да га убију што није пропустио јелена другу Титу, али га је линча спасио лично Тито. Од тих осам лајача жив је још један који је звучно име савремене мрачне идеологије на црногорском нивоу како народ каже "владар из сјенке".