Вулко Шћекић ''КАД БИ МУКА БРАЋЕ СЕ СЈЕТИ''
Вулко Шћекић ''КАД БИ МУКА БРАЋЕ СЕ СЈЕТИ''
Авро Ненада Попова Шћекић, уже Веснић са Залоквице, као млад момак бијаше слуга код аге у Бихору. Загледа се у његову прелијепу јединицу коју Бог бијаше украсио како само он умије. На агином двору је пролазило много просаца, међу којима бијаше доста ага и бегова, али се ниједан не допаде младој були. Потајно јој се свиђао њихов слуга. Ага очинском љубављу и пажњом обасипаше кћерку, али му је душу испуњавала нека туга, јер је имао велики иметак, али није имао мушког наследника који би све то наслиједио, очувао и унапређивао. Младог слугу заволе као да му је син, и ако је примјећивао његове осјећаје према његовој кћерки. Момачке очи, издајице, нијесу успијевале да сакрију његова осјећања. Видљива су му била и јасна и кћеркина осјећања према момку. Све ово доведе агу у ситуацију да почне да размишља како би било добро када би успио да наговори слугу да промијени вјеру, да га посини и да му да своју кћер. Да остане на имању и да се његово име настави, па ће једнога дана рећи момку: - Како би било да мало попричамо о нечему што примјећујем? - О чему, газда? – наслућујући шта ће да га пита, доста стидљиво ће овај. - Је ли боље бити слуга или газда? - Боље је бити газда – одговори момак. - А би ли волио да имаш имање као што је моје? - А ко не би, газда? - А би ли волио да имаш жену као што је моја кћер? - Она је прелијепа! - Ти знаш, иако си ми слуга, да те ја волим и да се према теби односим као према сину, јер ти то својим радом и понашањем заслужујеш. 84 Ја сам времешан, а немам мушког потомка. Волио бих, мога ми дина, да те посиним и да те оженим својом кћерком, али ти си каурске вјере. Би ли ти примио нашу вјеру, па да све ово стечеш? Млад а сиромашан момак, не баш тврд у вјери, и не размишљаше дуго. Брзо проради жеља за жељеном љепотом, богатством, уживањем и моћи, те прихвати агину понуду. Авро12, како наводи Мирко Раичевић, промијени вјеру. Промијени име и презиме. Авро постаде Асан или Хасан, и са агином кћерком стече бројну породицу. Својој дјеци је стално причао о својим коријенима и колико је то велико братство. Стаса му син за женидбу и испроси дјевојку из другога мјеста и из знамените куће. Заказаше и свадбу. Но, не знајући да младожења иза себе има јако братство, један силан бег му препроси дјевојку, па да би га што више понизио уговори свадбу у исти дан и разасла силне позиве сватовима. Повријеђеног поноса, момак размишљаше шта да ради јер нема коме да се обрати, а сила Бога не моли. Преломи и рече себи: - Идем до очевих предака. Отац ми је причао да су бројчано јаки и храбри људи. Можда ће ми помоћи да сперем љагу са образа. Дође у Курикуће код својих рођака Шћекића и каза им зашто је дошао. Они га лијепо и као брата дочекаше и угостише. Из свога и околних села позваше све братственике од пушке на договор и изнесоше им проблем и молбу свога поисламљенога брата, и постигоше договор. На дан свадбе триста наоружаних Шћекића пође у кланац да у засједи сачекају бегове сватове. Кад сватови уђоше у кланац, као богомдан за засједу, Шћекићи затворише обруч око њих и тројица од њих, наоружани изађоше пред сватове. - Добро дошли, господо! Сватови, је ли тако?! - Јес вала, сватови, аирли. - Чији то дом наумисте да вечерас украсите и коме то младу водите?! Бег презриво изађе пред ову тројицу, и рече: - То су моји сватови и мени младу доводе 12 М и р к о Р а и ч е в и ћ, Горња села насеља и становништво, Београд 1994. Стр.96. 85 - Неће бити, беже! Нити је то твоја млада, нити ћете је одвести са вама! Бег, младожења и његови сватови се дохватише за оружје, спремни да ову тројицу побију, а главни преговарач Шћекића звиждуком даде знак својим братственицима, те се одједном, на опште запрепашћење сватова, из засједа и на врховима кланца појави триста глава и пушчаних цијеви, па пјесму и сватовску грају зачас замијени мук који лагано врати за појасеве потегнуте кубуре. - Господо сватови, знајте да је сваки од вас барем двојици моје браће на нишану! Саучесници сте нечасне радње, јер бег препроси и себи води младу нашега брата. Зато и не помишљајте да ће иједан од вас жив отићи одавде уколико се будете успротивили нашем затјеву, а сигурно сте сви оставили кућама своје најдраже који вас жељно исчекују. Вјерујем да и ви једва чекате да њих видите. Зато нам овдје оставите младу, њену комору и све дарове које сте добили, и мирно, а да никоме ни длака с главе не захфали, можете из кланца изаћи и вратити се својим укућанима. Међу сватовима настаде комешање. Жеља за животом побиједи повријеђени понос, те један по један почеше одлагати своје дарове. И ручни дјевери младином коњу отпустише дизгине и оставише је саму и кренуше за осталима. Бег им се последњи придружи. Без младе и поклона и без сватовских објележја сватови прођоше а Шћекићи весели и уз пјесму, свог поисламљеног брата, сина посинка и зета агина здрава и весела и у својству младожење, са младом и даровима, до куће допратише и у његовом дому весеље учинише. Од тог Асана или Хасана, остаде бројно потомство које се по његовом тасту, Хасанаги као Хасанагини прозва Хасанагићи.
