logo3
почетна/ТРАГОМ ЗАВИЧАЈНЕ ТОПОНИМИЈЕ ВАСОЈЕВИЋКОГ КРАЈА И ЦРНЕ ГОРЕ

ТРАГОМ ЗАВИЧАЈНЕ ТОПОНИМИЈЕ ВАСОЈЕВИЋКОГ КРАЈА И ЦРНЕ ГОРЕ

GLAS HOLMIJE BROJ 1.jpg

Комови

КОМОВИ Васојевићки Олимп - Комови - Ренесански пјесник Петрарка се 1337. године попео на 1920 метар виоску Мон Ванту, од тада планине су постале занимљиве и обичном свету. Када се попне на врх планине и сагледа велика пространства испод ногу човек осети појачану дозу самопоштовања. Његош је рекао да онај ко на брду ак’ и мало стоји више види но онај под брдом, а Мојсије је на гори Синајској имао и сусрет са Богом. У планинама има нешто опој...
опширније
Marko Knežević.JPG

Проф. др Марко Кнежевић ПРОКЛЕТИЈЕ КАО ЕСТЕТСКИ МОТИВ И ДУХОВНА ИНСПИРАЦИЈА

Проф. др Марко Кнежевић ПРОКЛЕТИЈЕ КАО ЕСТЕТСКИ МОТИВ И ДУХОВНА ИНСПИРАЦИЈА Упоредо са јачањем процеса индустријализације, урбанизације и научно-технолошке револуције, који имају за последицу загађење, девастацију и деградацију животне средине, проширују се покретачки фактори и повећавају потребе туристичких кретања, Упоредо, подиже се културни и образовни ниво становништва, Поред рекреативне и културне потребе као основних узрока туристич...
опширније
kaludra 2019.jpg

Горан Киковић,историчар КАЛУДРА  КОД БЕРАНА

Пише Горан Киковић,историчар КАЛУДРА  О Калудри су до сада написане двије цјеловите хронике, чији су ауто-ри Блажо Ралевић и Милосав М. Барјактаровић, а о историји овог села писа-ли су и други. О настанку Калудре Радослав Јагош Вешовић пише: ''Ни о овом насе- љу нема спомена у нашим ранијим извори- ма, али народно предање и остаци, који још постоје, несумњиво свједоче о негдашњем животу овдје. Само име села напомиње да је ту некада било м...
опширније
TMUSICE.jpg

ПОРИЈЕКЛО ТРИФУНОВИЋА СА ПОЛИЦЕ

ПОРИЈЕКЛО ТРИФУНОВИЋА СА ПОЛИЦЕ Пројекло братсва Трифуновић из Црне Горе Тмушиће Моје име је Војкан Вук Трифуновић – и ово су моја сазнања око поријекла братства Трифуновић из Црне Горе. Трифуновићи потичу из старог округа Полица покрај Берана у сјевероисточној Црној Гори. Полица има 7 села од који су два Заграђе и Тмушиће. Већина Полице је у у равној висоравни док је Тмушиће издигнуто неких 500 метара повише. Тмушиће је у почетку кори...
опширније
ŠUDIK.jpg

БУДИМЉА КОД БЕРАНА

БУДИМЉА КОД БЕРАНА Будимља је једно од четрдесетак села садашње беранске општине, које заузима средишњи дио беранске котлине у средишту старе Рашке на сливу горњег Лима у сјевероисточној Црној Гори. Она се на западу и сјеверозападу читавом својом ширином наслања на општински центар Берана и ријеку Лим, те се може третирати готово као предграђе. То је, поред повољне локације, и био разлог да сви индустријски погони беранске општине буду изгр...
опширније
GLAS HOLMIJE BROJ 1.jpg

ВАСОЈЕВИЋКИ ОЛИМ -КОМОВИ

Васојевићки Олимп - Комови - Ренесански пјесник Петрарка се 1337. године попео на 1920 метар виоску Мон Ванту, од тада планине су постале занимљиве и обичном свету. Када се попне на врх планине и сагледа велика пространства испод ногу човек осети појачану дозу самопоштовања. Његош је рекао да онај ко на брду ак’ и мало стоји више види но онај под брдом, а Мојсије је на гори Синајској имао и сусрет са Богом. У планинама има нешто опојно, вел...
опширније
savino-selo.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''САВИНО СЕЛО - НАЈВЕЋЕ ВАСОЈЕВИЋКО СЕЛО У ВОЈВОДИНИ ПОНОСНИ НА СВОЈЕ ВАСОЈЕВИЋКО ПОРИЈЕКЛО''

РЕПОРТАЖУ ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ НАПРАВИО ГОРАН КИКОВИЋ НОВЕМБРА 2013. ГОДИНЕ САВИНО СЕЛО - НАЈВЕЋЕ ВАСОЈЕВИЋКО СЕЛО У ВОЈВОДИНИ ПОНОСНИ НА СВОЈЕ ВАСОЈЕВИЋКО ПОРИЈЕКЛО Улица Бранка Делетића у Савином Селу Савино Село се до новембра 1947. године звало Торжа. Налази се на 450 и 300 сјеверне географске ширине и 190 30` и 20 источне географске дужине. Атар Савиног Села има површину од 4700 м. Налази се на надморској висини од 85 м. У ширем контексту ...
опширније
murina selo.jpg

НОВАК ВУЈАЧИЋ ''МЈЕСНИ ЦЕНТАР МИРИНО ПРЕПУШТЕН ПРОПАДАЊУ И СЈЕЋАЊИМА''

МЈЕСНИ ЦЕНТАР МИРИНО ПРЕПУШТЕН ПРОПАДАЊУ И СЈЕЋАЊИМА СВИ МУРИНСКИ ГОЛИ ОТОЦИ Мјесни центар Мурина, који је формирањем општине Гусиње, остао да са мјесним центром Плав сачињава плавску општину, ни под лупом не види своју ружичастију будућност, јер надлежни у локалној управи и држави то питање немају ни под тачком разно.  Један од млађих, полетних и перспективних Мурињана, функционер Демократског фронта (ДФ) Милун Зоговић, за Мјесни центар М...
опширније
DAPSICE CRKVA SVETOG SAVE.jpg

Пише  Чедомир Д. Лутовац,проф.историје ''ДАПСИЋЕ  НА  ОБОДУ  БЕРАНСКЕ  КОТЛИНЕ ''

ДАПСИЋЕ  НА  ОБОДУ  БЕРАНСКЕ  КОТЛИНЕ   Пише  Чедомир Д. Лутовац               На заталасаном источном ободу Беранске котлине расуте куће и бројни засеоци. У долини брзе планинске ријеке простире се село Дапсиће са својих двије стотине кућа, у којима живи око 800 становника, а Дапсићко брдо са својих 800 метара надморске висине неопажено га одваја од  Беранске котлине, чији је оно саставни дио. Мало село утонуло у бујно зеленило травнати...
опширније
Donje-Lopiže.jpg

Порекло презимена, село Доње Лопиже (Сјеница)

Порекло презимена, село Доње Лопиже (Сјеница)   Аутор: Уредник Објављено: фебруар 28, 2015 На: Војислав Ананић, Завичај - Села И Градови | Коментари : 4 Порекло становништва села Доње Лопиже, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић. Доње Лопиже се налазе између Сјенице и Нове Вароши. Село је од Сјенице удаљено...
опширније
slavoljub_djukic.jpg

Проф. др  Славољуб Ђукић МЕТЕХ  –  МОЈЕ  ЗАВИЧАЈНО  МЈЕСТО

    Пише: проф. др  Славољуб Ђукић   МЕТЕХ  –  МОЈЕ  ЗАВИЧАЈНО  МЈЕСТО Метех је планинско насеље на сјевероистоку Црне Горе, које карактерише изузетно лијепи рељефни изглед земљишта покривеног зеленилом бујних пашњака, ливада, листопадног и четинарског дрвећа, које је мајка природа распоредила по тзв. еколошким нишама. Најнижа тачка од које почиње Метех је Комарача (995 м), а највиша планински врх Старац (2352 ...
опширније
Prevoj Čakora.jpg

ЧАКОР –ЧУДЕСНА ПЛАНИНА МЈЕСТО ГДЈЕ СЕ РАЂАЈУ ЗОРА И СЛОБОДА, ПЈЕСМА, ЉУБАВ И БОЛ

ЧАКОР –ЧУДЕСНА ПЛАНИНА   МЈЕСТО ГДЈЕ СЕ РАЂАЈУ ЗОРА И СЛОБОДА, ПЈЕСМА, ЉУБАВ И БОЛ   -Планина Чакор, који је у своје горде и господствене скуте пригрлио село Велику, позорница је различитих утицаја и историјских догађаја. Смјестио се попут орловског гнијезда на небеској висини. Његов превој један је од највећих још у бившој Југославији. Дио те територије неки су од давнина покушавали да отму, али у одлучним тренуцима његови стамени жите...
опширније
Selo-Kralje MAPA.jpg

О КРАЉИМА КОД АНДРИЈЕВИЦЕ ПИШЕ ОВО 

О КРАЉИМА КОД АНДРИЈЕВИЦЕ ПИШЕ ОВО  Често се каже за Краље, “ни мањег мјеста ни више јунака”. Одавде, из средишта Горњих Васојевића, потекли су многи јунаци, виђене харамбаше, стотинаши, перјаници, барјактари и ратници, народни прваци и духовне личности. Средином 19. вијека овђе је основана и прва школа у читавом крају, па је тако Краље постало значајан образовни центар Васојевића. Мјесто на ком се сада налазите већ вјековима је саборно мј...
опширније
GORNJA SELA.jpg

Пише: Вулко Шћекић '' ГОРЊА СЕЛА КОД БЕРАНА''

Пише: Вулко Шћекић ГОРЊА СЕЛА               Описујући љепоту Бјеласице неко рече: ''Ако је Бог створио свијет за шест дана, Бјеласицу мора да је украшавао бар још петнаест дана''. И заиста она и јесте једна од најљепших Црногорских планина. Са великим планинским вијенцима, гор-ским очима, богатим водотоцима, бујним пашња-цима, великим шумским комплексима, и старом прашумом у своме срцу као брилијантним брошем на њеној свечаној одори, прко...
опширније
GRADISNICA.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''БАЈКОВИТА ГРАДИШЊИЦА КОД АНДРИЈЕВИЦЕ''

БАЈКОВИТА ГРАДИШЊИЦА КОД АНДРИЈЕВИЦЕ Оног тренутка када стигнете у Градишницу, одмах ћете се увјерити да сте стигли у планину изузетне љепоте која не стара, која се не мијења и вјечно траје. Свако овдје живи у некој врсти пијаног самозаборава. Једва сам себе препознајеш и изгледаш као други човјек. У оази здраве планинске воде душу и тијело кријепите ван гужве и свакодневнице. Градишница је загонетка, као књига тек отворена, а непрочитана. ...
опширније
ROVCA KOD BERANA.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''РОВЦА КОД БЕРАНА''

РОВЦА КОД БЕРАНА   О Ровцима као селу написао је књигу академик др Миомир Дашић, под називом ''Ровца код Берана'', али су овом селу између осталих писали Богдан Лалевић и Иван Протић, који у књизи ,,Васојевићи у црногорској граници и Васојевићи у турској граници”о овом селу пишу: “Ово се село налази између она два планинска ланца што пролазе од Кукаљског врха, па се завршују један изнад Навотине, а други изнад Ржанице. Село је на неравном ...
опширније
GORNJE ZAOSTRO.jpg

Милун Петрић ''ЗАОСТРО, СЕЛО ОД ЛЕГЕНДИ И ЗАПИСА''

      Пише: Милун Петрић   ЗАОСТРО, СЕЛО ОД ЛЕГЕНДИ И ЗАПИСА               На петом километру од Берана према Бијелом Пољу, таман кад се изађе из Тифранске клисуре, на лијевој обали Лима, смјештено је село Заостро (Горње и Доње). То је старо српско насеље. Уписано је у Дефтер Скадарског санџаката 1485. године, када је имало 35 домаћинстава од којих је десет било нежења и два удовичка. Забиљежено је и у Шудиковском поменику из 17. вијека....
опширније
MILUN PETRIC ZAOSTRO.jpg

МИЛУН ПЕТРИЋ ''ЗАОСТРОШКЕ МУКЕ У БУНАМА И РАТОВИМА''

ЗАОСТРО КОД БЕРАНА       Пише: Милун Петрић   ЗАОСТРОШКЕ МУКЕ У БУНАМА И РАТОВИМА               Страдали су Заострани у бројним бунама и устанцима у вријеме турске владавине. Све до Другог свјетског рата они су имали чету наоружаних војника која је у различитим ситуацијама припадала, некад Горњосељском, некад Беранселском (Беранском) батаљону. Нијесу жалили животе, гинули су за отаџбину и слободу. Животе су оставили на разним мјестима б...
опширније
TMUSICE.jpg

ДАРКО ЈОВОВИЋ ''ТМУШИЋЕ СЕЛО КОД БЕРАНА ''

ТМУШИЋЕ СЕЛО КОД БЕРАНА   Примјер села Тмушиће, које заједно са селима Маште, Драгосава, Бабино, Горажде и Заграђе чини мјесну заједницу Полица у потпуности посвједочава тврдње да појединим подручјима у беранској општини пријети бијела куга. Тим прије, јер расположиви подаци говоре да број становника у овом питомом мјесту распрострањеном дуж предивних падина и пропланака, из године у годину драстично опада. Тмушиће је прије неколико децени...
опширније
ТРЕШЊЕВО.jpg

                                            ЗОРАН ВУЛЕВИЋ     ''ТРЕШЊЕВО СЕЛО КОД АНДРИЈЕВИЦЕ''

   Пише: Зоран Вулевић                                                                           ТРЕШЊЕВО КОД АНДРИЈЕВИЦЕ               Трешњево је старије насеље и своје име носи још прије досељавања Васојевићâ. Топоним Трешњево се први пут помиње још у турским пописима (првом од 1485-те и другом од 1582-ге), а о њему се пише већ 1614. године у биљешкама Маријана Болице[1]: ''Трешњево има 28 кућа, 58 војника, Чоеча Глава 6 кућа. Сеос...
опширније
Marko Knežević.JPG

ПРОФ ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ ''СРПСКИ ХРАМОВИ И ТОПОНИМИ У ПЛАВСКОЈ ЖУПИ''

Пише: проф. др Марко Кнежевић   СРПСКИ ХРАМОВИ И ТОПОНИМИ У ПЛАВСКОЈ ЖУПИ   Апстракт: Плавска жупа као саставни дио средњовјековне српске државе први се пут помиње крајем 13. вијека, када је тим крајем управљала краљица Јелена Анжујска (1276–1309). Жупа је била јако привлачна за српску властелу и свештенство. Своје посједе у Жупи имали су велики манастири: Хиландар, Бањска и Високи Дечани. Жупа је била под Турцима од почетка друге полови...
опширније
KRALJE 1.jpg

МИХАИЛО МИКАН ПЕРОВИЋ    ''СЕЛО  КРАЉЕ КОД АНДРИЈЕВИЦЕ''

   Пише:Михаило Микан Перовић                                                                                    СЕЛО  КРАЉЕ КОД АНДРИЈЕВИЦЕ                                              Село Краље у пролећном периоду      Краље као мјесни центар са селима: Сјеножета, Гњили Поток, Трешњевик, Обло Брдо, обрађивали су и писали многи  аутори, од проте Милоша Велимировића, др Радосава-Јагоша Вешовића, књижевника Ратка Делетића, хронич...
опширније
GORNJA RZANICA.jpg

MИЛАН НОВОВИЋ ''ГОРЊА РЖАНИЦА КОД ПЛАВА''

Милан Максимов Нововић   ГОРЊА РЖАНИЦА  Географско-историјске карактеристике     На десној обали Лима, између Велике и Машнице, загрљено високим планинама смјестило се село Горња Ржаница. На терасам изнад Лима, у неколико нивоа, налазе се засеоци Село, Поље и Пљанчори, а даље уз долину Ржаничке ријеке засеок Ријеке. С лијеве стране ријеке уздиже се велико и плећато брдо Куњ и на његовим странама засеоци Пљате и Сурдуп. Супротно од њега ...
опширније
glas holmije

ГОРАН КИКОВИЋ ''КАКО ЈЕ НАСТАЛО  И КОЛИКО ЈЕ СТАРО БЕРАНЕ?''

КАКО ЈЕ НАСТАЛО  И КОЛИКО ЈЕ СТАРО БЕРАНЕ?   Крајем новембра 2012. локална управа у Беранама  обиљежила је''150 година постојања Берана и 100 година Берана у Црној Гори''. Међутим, на симпозијуму одржаном у част тога јубилеја у организацији општине Беране, истраживачи турских докумената у Призрену  изнијели су податак да се Беране помиње  у једном од турских пописа из 1580. и ако су турци први попис вршили 1485. у којем се помиње нахија ко...
опширније
РИЈЕКА МАРСЕНИЋА.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''РИЈЕКА МАРСЕНИЋА СЕЛО КОД АНДРИЈЕВИЦЕ''

РИЈЕКА МАРСЕНИЋА КОД АНДРИЈЕВИЦЕ   О Ријеци Марсенића до сада је написана хроника села са Навотином аутора Душана-Душка Јолића а и други писци овог краја бавили су се узгред историјом овог села. Богдан Лалевић и Иван Протић о овом селу пишу: ,,Према Трепчи одмах преко Лима на његовој десној страни налази се село Ријека Марсенића у равници са обје стране истоимена ријека а испод Папраница и Баља. Ово је село дугачко (с. – ј.) око 20 минут...
опширније
kul11832015.jpg

ПРОФ. ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ ТОПОНИМИЈА И МИКРОТОПОНИМИЈА СЕЛА НОВШИЋА KOД ПЛАВА

Пише проф. др Марко Кнежевић     ТОПОНИМИЈА И МИКРОТОПОНИМИЈА СЕЛА НОВШИЋА KOД ПЛАВА   Данашња топонимија Новшића одраз је историјске прошлости и мјешовитог етничког и вјерског састава овдашњег становништва. Топоними су, иначе, промјенљива категорија ријечи. Промјеном етничког састава становништва на одређеном простору и они се мијењају односно преименују.  Егзактан примјер за то је Плавска жупа у којој данас већинско становништво чине ...
опширније
DONJA RZANICAA.jpg

ДОЊА РЖАНИЦА СЕЛО КОД БЕРАНА

ДОЊА РЖАНИЦА   Морална осјећања, обавеза и снага утисака који још трају, обавезују ме да оставим један исјечак из моно-графије села Доња Ржаница, као свједочанство напора и самопријегора у једном не тако малом временском посли-јератном периоду од 1945. године, па на даље. Писати хронику села, значи суочити се са напорним, свеобухват-ним послом, што, по природи ствари, припада историча-рима. Међутим, да прибиљежим на овај начин неке зна-чај...
опширније
ANDRIJEVICA GRB.jpg

AНДРИЈЕВИЦА

        Пише Давид Лалић   О АНДРИЈЕВИЦИ     Ово мјесто назваше Андријевица по Мирославовом сину Андрији Немањићу, који сагради 1250. године манастир (Намастир) на Доброј Ријеци (Злоречици) на Грацу (Градац) Божиће, гдје је једно вријеме и столовао, а послије њега ово је стално мјесто Војводе Васојевић Стева, који је са Граца кренуо са својим челницима, Васојевићима низ Лим према Сјеници, а потом према Новом Пазару, долином Ибра на ...
опширније
glas holmije

ПЛАНА БИСЕР ЦМИЉЕВИЦЕ

Љепоте беранског краја ПЛАНА - БИСЕР ЦМИЉЕВИЦЕ Плана својим шумама и врховима зими под снијегом изгледа чиста, бијела и пуна сурове љепоте, а љети задивљује цвијетним ливадама, свјежим и јаким изворима који је натапају, те расте бујна трава, по дну букве, а врховима јеле, смрче, кривуљ и клечица, те крај изгледа дивље романтичан. Омотачи брда и страна су свуда у зеленилу, због чега област обилује пашњацима и ливадама, чијом се љепотом издв...
опширније
ljubo-mitrovic.jpg

СЕОЦЕ КОД АНДРИЈЕВИЦЕ

Пише: Љубомир Љубо Митровић
ПОЉОПРИВРЕДА И ДРУГЕ АКТИВНОСТИ СЕЛА Стари становници села Сеоце бавили су се скоро свим пољопривредним пословима: земљорадном, сточарством а касније и воћарством и у мањој мјери и пчеларством. Од житарица су сијали: кукуруз, пшеницу, раж, јечам, овас и хељду. Од поврћа су гајили кромпир, пасуљ и купус. С обзиром да су држали већи број стоке, земљиште је ђубрано па је и поред сушних година давало добре плодове. Тада је обрађивана свака сто...
опширније
rade-brakocevic.jpg

ЉЕШНИЦА СЕЛО У БИХОРУ

Пише: Раде Бракочевић
ЉЕШНИЦА СЕЛО У БИХОРУ Село се налази на сјевероистоку Црне Горе, 15 км сјеверно од Берана и 8 км западно од Петњице. Атар села Љешнице се граничи јужно са Бабином на висоравни Полица, сјеверно са Ораховом, Барама, Туцањем, источно са Годочељем-Паљухом, а западно са Биочом. Село се налази у долини ријеке Љешнице, по којој је добило име. Ријеку Љешницу граде Попча и Врбичка ријека. ПОЈЕДИНАЧНИ ПРЕГЛЕД ПОРОДИЦА У ЉЕШНИЦИ ГОРЊА ЉЕШНИЦА Шћек...
опширније
rakovacko_vrelo1.jpg

ТРИ ВОДЕНИЦЕ У СЕЛУ ТРЕШЊЕВО КОД АНДРИЈЕВИЦЕ ЈОШ УВИЈЕК ОДОЛИЈЕВАЈУ ЗУБУ ВРЕМЕНА

Извори живота на Раковачком врелу
Некад је на простору Васојевића било на стотине водјеница поточара које су, користећи водену енергију, зрна кукуруза, пшенице, јечма и осталих житарица претварале у брашно. Све су оне, углавном, радиле пуним капацитетом, јер је домаћи хљеб био основна животна намирница у домаћинствима вриједних поткомовских сељака. Но, како је вријеме одмицало, са појавом модерних технологија, дошло је до затварања и урушавања скоро свих тих млинова, о чиј...
опширније