logo3

БУДИМЉА КОД БЕРАНА

БУДИМЉА КОД БЕРАНА

Будимља је једно од четрдесетак села садашње беранске општине, које заузима средишњи дио беранске котлине у средишту старе Рашке на сливу горњег Лима у сјевероисточној Црној Гори. Она се на западу и сјеверозападу читавом својом ширином наслања на општински центар Берана и ријеку Лим, те се може третирати готово као предграђе. То је, поред повољне локације, и био разлог да сви индустријски погони беранске општине буду изграђени у будимском атару. Будимља се граничи на истоку селима Заграђе и Дапсићем, са југа Петњиком, са запада и сјеверозапада предграђем Харемима и ријеком Лим до испод скакавачког моста на Лиму, а са сјеверне и сјевероисточне стране са селима Маште и Горажде. Будимља се карактерише пејзажном разноликошћу и мозаичношћу. Дијели се готово на два једнака дијела: на Доњу и Горњу Будимљу, који се рељефно разликују. Доњу Будимљу дијели Будимска ријека на једнаке двије половине. На сјеверној страни Доње Будимље према Полици, пружа се обод који Полицу уздиже над Будимљом у просијеку за око 120 метара. На том ободу се уздижу два одвојена брда— Тивран и Јејевице. Источније је узвишење Руденице, а сасвим на истоку налази се Градац, на коме се налазе остаци средњевјековног града Будима. На јужној страни села у Горњој Будимљи налази се благо заобљена узвишења Јасиковац, Никољбрдо, Дубица, Дапсићко брдо и равна површина Заруђе. Године 1219. у Будимљи је Свети Сава основао једну од првих седам епископија. Та епископија је првобитно била смјештена баш у Будимљи, па је касније премјештена у Ђурђеве Ступове на лијевој обали Лима. У Будимљи се налазе и остаци манастира Шудиково, који по свом значају није заостајао за Ђурђевим ступовима. Његовој тајанственој локацији, смјештеној на самом улазу у дубоку Тивранску клисуру, надодаје се још тајанственије његово подизање. Многи су истраживачи покушали да разјасне вријеме његовог настајања, али до сада са слабим резултатима. Стара Будимља је с разлогом сматрана драгуљем Старе Рашке. Али и сама Будимља имала је своје драгуље; град Будим на Грацу, његово подрађе Шехер, са тргом и царинарницом лоцираном на средњевјековном међународном караванском друму са мора према Поморављу и Подунављу, затим манастир Шудикова, са киновијом, сједиштем свесрпског црквеног Сабора, библиотеком и школама даскалском, списатељском, преписивачком и сликарском са челником свесрпског фрескосликарства попом Страхињом Будимљанином. У Шудикови су биле похрањене мошти светог Арсеника Првог, као и мошти цара Уроша Петог које су ту пренесене из Неродимља. У Бидимљи је било седиште будимљанског жупана—касније краља Стефана Дечанског, ктитора цркве Урошевице, који је са својим сином каснијим царем Душаном извјесно вријеме био грађанин Будимље. У Будимљи су очувани темељи четири цркве. Ту је било сједиште управне духовне и световне власти; Будимљанске епископије, касније митрополије, Будимљанске жише, касније кадилука. У Будимљи су се одиграли побједоносни бојеви на челу са славном свијету познатом Рудешком битком у којој су посјечена два паше. Ту имамо континуиран рад Будимске школе од 1882. године, као и будимске општине од 1913. године.

Извод из књиге Будимља, аутора Радомира П. Губеринића

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић