logo3

ПРОФ. ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ ТОПОНИМИЈА И МИКРОТОПОНИМИЈА СЕЛА НОВШИЋА KOД ПЛАВА

Пише проф. др Марко Кнежевић

 

 

ТОПОНИМИЈА И МИКРОТОПОНИМИЈА СЕЛА НОВШИЋА KOД ПЛАВА

 

Данашња топонимија Новшића одраз је историјске прошлости и мјешовитог етничког и вјерског састава овдашњег становништва. Топоними су, иначе, промјенљива категорија ријечи. Промјеном етничког састава становништва на одређеном простору и они се мијењају односно преименују.  Егзактан примјер за то је Плавска жупа у којој данас већинско становништво чине Бошњаци и Муслимани, а у Мартиновићу и Вусању Албанци. У средњем вијеку, када је Плавска жупа била у саставу српске државе Рашке овдје су живјели Срби.  Промјеном етничког састава  промијењени су, избрисани или преименовани у нове називе бројни српски топоними. То је нарочито случај са топонимима везаним за име светитеља Саве и за називе географских објеката (планина, врхова, језера, врела). Примјера ради, врело Савино око у Вусању преименовано је у "Скакавичко врело", назив Савина чесма уклесан у гранитној плочи у Дољи избрисан је, хидроним гусињског врела  Вруља  преименован је у Алипашине изворе, а хидроним Хоролачко језеро у Абдијино језеро, док је ороним Хоролац преименован у Абдијин врх. Ипак, словенски и српски топоними на простору Плавске жупе, сачувани из доба средњовјековне српске државе, још увијек су доминантни и представљају непобитне свједоке битисања српског живља на овим просторима. Имају документарну вриједност и веома су значајни за изучавање овдашње историје, језичке културе, лингвистике и географије. Треба напоменути да су називи муслиманског и албанског становништва у атарима Велике и Новшића, као и у осталим православним селима, сачувана у изворном стању, без икаквог преименовања, или брисања.

Новшиће се  помиње у повељи Стефана Уроша Трећега као локалитет Локва. Најстарији топоними и микротопоними Велике и Новшића потичу из времена дечанског властелинства, када је Велика била метох манастира Високи Дечани. У Дечанској хрисовуљи из 1330. године наводи  се топоним Велика са међама и помињу ороними Белошев брег, Брдо (данас Куњ), Драгојло (данас Планиница), Чахор (Чакор), Баба (Бабина гора), Гозбаба (вјероватно Старац), Витиоцрев (Дјевојачки крш), Јеленак, (Јеленак), Гвозд, Грохот, Салче гладе, Стражиште (Јечмиште).

 Клименти из сјеверне Албаније почели су се насељавати у Новшићу почетком 18 вијека. Примањем ислама њима је беговско братство Омерагић из Плава  у селу дало посједе исељеног српског становништва. Према турском дефтеру из 1485. године и називи села и лична имена пореских обавезника у Плавској жупи су словенског, односно српског поријекла. Чак и називи села у којима данас већину становништва чине Муслимани и Албанци имају српску етимологију. У дефтеру се наводе топоними Велика и Ношић (Новшиће). Како су у селу живјели Срби, логично је да је и топоним Ношић српски. Овај топоним су новодосељени Клименти преименовали у Нокшић, наводно, по свом претку, католику Нок Нику. Исељени Шиптари и данас Новшиће зову Нокшић, а тај топоним се наводи и у неким материјалима Скупштине општине Плав.

Српска академија наука објавила је 1983. године у Онамотолошким прилозима дио акцентованих топонима Чакора, Мокре планине, Сјекирице, Велике и Новшића.  Већином су у питању ороними и хидроними: Чакор, Метаљка, Низамска кула, Равни Чакор, Равно брдо, Рудине, Тетребињак, Цикуше, Шуме, Чакорски поток, Чесма на Чакору, Чавчина јама и др. За њих су дата и етимолошка значења.

         Микротопоними Новшића и Велике могу се класификовати на основу предања, на основу географских карактеристика и на основу личних имена, назива биљака и животиња и др. Са лингвистичког аспекта они су једночлани и двочлани. Као примјери микротопонима издвојених по географским карактеристикама могу се навести: ороними Ваганица (добила име вјероватно по вртачама које имају изглед вагана (дрвене здјеле), Ђевојачки крш ( по кршевитом врху), Мокра планина (по богтству извора и водених токова), Вретено (по оштром врху и гребену), Стрмењак (по стрмим странама), Равно брдо, Новшићка раван и др. (по заравнима). Карактеристични топоними дати по личним именима (етноними) су: Иванпоље, Раков рт. Староњин крш, Вујов катун, Гавровића катун, Каљине орнице и др. Иванпоље је добило име по неком кнезу Ивану, а остали етноними по именима власника наведене имовине. По називима биљака настали су фитоними: Лијешће, Јечмиште, Дивљака, Бреза и др, а по називима животиња (зооними) Јеленак, Волујак, Говеђак, Зечевица, Кукавица, Тетребињак и др.

         Двочлани микротопоними настали од личних имена у Новшићу су: Бајров бријег, Ћелова кула, Дрондина чесма, Дрондин извор, Идризова њива, Оџина плана.  Каљине оранице, Лекочева бара, Маљиничев лаз, Рекова чесма, Реџова њива, Манова крчевина, Симова чесма, Ујканов поток, Цветкови лагури.  Пада у очи да су лична имена углавном клименташког поријекла, јер у Новшићу за вријеме Турака све до ослобођенја 1912. године није било Срба. Шиптари су се иселили педесетих година прошлог вијека у Метохију и данас у  Новшићу живе само Срби.досељени из Велике. Иако  Шиптара тамо више нема, већина њихових микротопонима је сачувана и даље је у употреби.

          Двочлани микротопоними настали од презимена су: Ајдаровића извор, Рамшића луг, Рамшића мост, Рамшића чесма,  Усовића поток, Шошкића фир и др.

           Једночлани микротопоними су најбројнији и већином су српског поријекла: Бара, Градина, Миља,Челиград, Јечмиште, Бродови, Бусара, Врела, Газ, Дубраве, Дуварина, Браке, Чкала, Ћариште, Ћулаја, Враћево, Крље, Кршине, Лази, Локва, Цук, Луг, Лугови, Орнице, Мочило, Мраморови, Стаје, Шумарци, Беглук, Галевача, Топрак и др.

           Има двочланих микротопонима који нису настали од неког антропонима, као: Горње поље, Доње Поље, Коса новшићка, Новшићка гора, Раван новшићка.

Правилан изговор Новшића је Новшиће како га назива становништво, а не Новшићи како се наводи у неким литературним изворима.