logo3

ГОРАН КИКОВИЋ ''РИЈЕКА МАРСЕНИЋА СЕЛО КОД АНДРИЈЕВИЦЕ''

РИЈЕКА МАРСЕНИЋА КОД АНДРИЈЕВИЦЕ

 

О Ријеци Марсенића до сада је написана хроника села са Навотином аутора Душана-Душка Јолића а и други писци овог краја бавили су се узгред историјом овог села.

Богдан Лалевић и Иван Протић о овом селу пишу: ,,Према Трепчи одмах преко Лима на његовој десној страни налази се село Ријека Марсенића у равници са обје стране истоимена ријека а испод Папраница и Баља. Ово је село дугачко (с. – ј.) око 20 минута, а широко (и. – з.) 15 минута. Неколико кућа овога села налази се у турској граници у мјесту званом Навотина, а турска граница почиње баш ондје гдје се свршава ова равница. Село се натапа ријеком Марсенића, која кроз њега пролази чинећи му доста штете, тако да му је 1896. године скоро половину равнога земљишта упропастила и неке куће однијела. На тој ријеци се налазе двије редовничке вођенице.

Друге планине осим Баља гдје су им уједно ливаде и катуни, Марсенићи немају, али имају изнад села добре комуне.

Село има само једно гробље на самој обали Лима према Јастаћу. На томе гробљу налази се једна стара црквина. Од прије 3 – 4 године село има и приватну основну школу.

Кроз Ријеку Марсенића пролази један пут, који се мостом на Лукином Фиру спаја са оним што иде испод Трепче. Ријека Марсенића има 38 кућа, са 212 становника, који су сви Лопоћани и то Марсенићи, по којима су се и ријека и село овако назвали, и четири куће Јолића. Има једна кућа шекуларска.” [1]

Марсенића Ријека према писању Р. Ј. Вешовића је такође ''новије насеље, названо тако по садашњим Марсенићима, братству које се ту доселило прије осам пасова с Лопата, из Лијеве Ријеке. Иначе нема никаквих успомена на раније становништво, осим једне црквине на сеоском гробљу, крај Лима. Предања ни о њој не казују ништа, осим да је ''остала иза народа који је одигао“ (можда у вријеме патријарха Арсенија III или Арсенија IV). Од топографских имена важнија су Ступице, шумовите стране од Ријеке уз Баљ; изнад Ступица ливаде Вилино коло, Љескова Долина и др мање значајни називи''. [2]

И Добрашин Лалевић о овом селу у Љетопису Основне школе у Ријеци Марсенића пише: “Ријека Марсенића је село које се налази на десној обали  ријеке Лима. Данас се у административним актима под ово село сврстава повећи засеок Навотина која по неким предањима има старије име него Ријека Марсенића. Пошто Навотину насељавају братственици са Ријеке Марсенића и не знају шта значи ријеч Навотина то се да закључити да је назив за ово мјесто наслијеђен и да је старији него назив Ријека Марсенића.

Село је добило име по ријеци која протиче кроз њега, а она опет по нај-бројнијем братству - братству Марсенића које је насељено на овој територији. Пошто је село добило име по Марсенићима сматрам за сходно да представим лозу племена Васојевића из чијег су огранка Марсенићи.

Село Ријека Марсенића је новијег датума. Није позната нека ус-помена на раније становништво, осим једне црквине која се налази на мјесту гдје је сада гробље крај Лима. Предања о старој црквини ништа не казују осим да је остала иза народа који је "одигао". У овом предјелу је 1993. године подигнута нова црква. Сматрам да треба нагласити да је наспрам ове црквине с друге стране Лима постојала црква (манастир ) на излазу из Трепче ка Виницкој. Неупућени то мјесто приписују Ријеци Марсенића. Међутим, то не припада овом селу. Наиме, та црква (манастир) посвећена је светом Јестатију те отуда се то мјесто и зове Јестаће. Иначе ова црква (манастир) прављена је у вријеме када и Ђурђеви ступови, а према предању служила је свештеницима - испосницима из манастира Ђурђеви Ступови, јер у близини цркве Св. Јестатија налазила се пећина што је испосницима било потребно.

Од топографских имена на Ријеци Марсенића важнија су Ступице – шу-мовита страна од ријеке уз планину Баљ. Изнад Ступица Вилино коло и Љескова долина и други мање значајнн називи. Јужни дио села пресијеца Марсенића Ријека која извире испод Кукаљског брда и која до границе села носи име Шекуларска ријека, такође по селу кроз које тече - Шекулару.

Када се путује према сјеверу села оцртава се главица која се зове Кула. Мјесто које је добило име по кули - осматрачници турској. Јер, све до 1912. године ту је била граница између Горњих и Доњих Васојевића, а тиме између Ријеке Марсенића и Навотине. Кад се пређе коса зв. Крчевине улази се у засеок Навотину. Засеок је насељен од истих братственика од којих и Ријека Марсенића. И у Навотини постоји мала рјечица која се зове Навотинска ријека. И у Навотини и у Ријеци Марсенића има низ мањих засеока локалног карактера као и у свим васојевачким селима.

Поред братства Марсенића на Ријеци Марсенића данас живе и Ракетићи, Јолићи, Чејовићи, Вешовићи, Отовићи, Чукићи и Поповићи. Сматрам за потребно да нагласим да садашњи становници Ријеке Марсенића Поповићи нијесу потомци попа Арсенија Ракетина, већ су од старог српског племена из Шекулара. Ово тим прије наглашавам, јер може да се доведе веза да Марсенићи потичу од тих Поповића, а то није тачно''.

Данас је Ријека Марсенића веома лијепо изграђено село са великим бројем интелектуалаца, а и они људи који нијесу од школе  важе као веома добри и радни.

Веома су активни у раду на осавремењавању свога села.

На средини села налази се зграда Основне школе. У њој уче ученици прва четири разреда. Најчешће раде два учитеља и изводе наставу у комбинованим опјељењима. Често се дешавало да ради и по један учитељ због малог броја ученика.

Школску зграду су из својих средстава саградили сељани 1956.

Радован Бакић овако описује Ријеку Марсенића: ''Простире се на десној обали Лима са обје стране доњег тока Шекуларске ријеке. Мостом преко Лима наслања се на регионални пут Беране - Андријевица. Локалним путевима повезана је са Шекуларом, Навотином, Лукиним виром (зесеок Трешњева) и сеоцем. Добила је име по истоименом братству које у њему живи. Турци је пописом из 1485. године називају Папратниште (заједно са Навотином) са 54 куће, од којих је 12 било бећарских, а 3 удовичке (М. Дашић, 1986). Има површину од 13, 20 км2. Главни дјелови села су Марсенића Ријека и локалитети на падинама Баља, као што су: Ступице, Вилино Коло, Љескова долина и др. У статистичком смислу, припада му и село Навотина, које се пружа сјеверно од села све до атара села Доња Ржаница.

Највиталнији дио села је мања котлина, која заједно са Требачком чине једну котлину (раздваја их корито Лима). Има умјерено континенталну климу. Спада у богатија села и увијек је било познато по земљорадњи и воћарству. Припада збијеном типу села. Има основну четвороразредну школу, сеоски дом, нове куће, локални водовод, више продавница мјешовите робе и лијепо уређено сеоско гробље.

Током друге половине XX вијека село је имало стабилан број становника и то: 1948. год. 392; 1953. год. 412; 1961. год. 468; 1971. год. 432; 1981. год. 404; 1991. год. 394, дакле 1948. и 1991. године готово исти број становника. По попису 1991. године за Црногорце се изјаснило 360 или 91,3 %, Србе 32 или 8,1 %, Муслимана 1 или 0,3 % и „остале" 1 или 0,3 % становништва села.

Катастарски и статистички Марсенића Ријеци припада село Навотина. М. Вешовић истиче да је постало послије 1877. године диобом братственика који су, прије тога, живјели у Марсенића Ријеци. По положају између Марсенића Ријеке и Доње Ржанице припада селима Беранске котлине.

Главни дјелови села су: Плужњаче, Млађенова рудина, Крчевине, Подови, Росуље, Мали крш, Кулине, Ракетића главица, Клисура, Шарени камен и др. Главни водни ток је Навотинска ријека. По попису 2003. године имала је 353 становника (Срба 263 или 74,5%, Црногораца 80 или 22,7% и 10 осталих).”  [3]

Прилог  из књиге професора историје Горана Киковић ''Развој просвјете и школства у Доњим Васојевићима,Беране, 2008.

 

 

[1] Богдан Лалевић/Иван Протић, ''Васојевићи у Црногорској и Турској граници'', Београд,

                                                          2003.

[2] Радослав Јагош Вешовић, ''Племе Васојевићи'', Сарајево, 1935.

[3] Др Радован Бакић, ''Горње Полимље'', Никшић, 2005.