ТРИ ВОДЕНИЦЕ У СЕЛУ ТРЕШЊЕВО КОД АНДРИЈЕВИЦЕ ЈОШ УВИЈЕК ОДОЛИЈЕВАЈУ ЗУБУ ВРЕМЕНА

Некад је на простору Васојевића било на стотине водјеница поточара које су, користећи водену енергију, зрна кукуруза, пшенице, јечма и осталих житарица претварале у брашно. Све су оне, углавном, радиле пуним капацитетом, јер је домаћи хљеб био основна животна намирница у домаћинствима вриједних поткомовских сељака. Но, како је вријеме одмицало, са појавом модерних технологија, дошло је до затварања и урушавања скоро свих тих млинова, о чијем постојању говоре легенде, записи и приче ријетких мјештана који се сјећају кад су све оранице у Васојевићима обрађиване до последњег педља. Међу ријетким који су, ипак, одољели зубу времена су три млина у селу Трешњево, код Андријевице, чијe камење још увијек покреће вода са Раковачког врела. Што је посебно интересатно, водјенице о којима је ријеч, смјештене су наврх села, и то на хиљаду метара надморске висине, одајући вјеродостојну и ријетку слику о историјском и братственичком насљеђу чувених Васових потомака. Оне су и данас власништво братстава Вулевића, Кастратовића, Машовића, Лалевића и Стојановића. Некада је ту била и четврта водјеница братства Чукића, али се она одавно урушила и преселила у прошлост. Мјештани тврде да је управо Раковачко врело привукло Трешњевце да прије неколико вјекова населе овај простор, да ту формирају јака газдинства и организују живот. Наглашавају да је то врело одувијек било њихова света вода живота, која је покретала млинове и натапала бројне оранице у пречнику од преко два километра. У то увјерава и Милован Стојановић ког смо затекли у једној од водјеница како меље кукуруз, наглашавајући да ће се у његовом дому од овог брашна справља качамак и позната ''васојевићка колоботњица''.

'' П оред тога што је Раковачко врело вјековима покретало наше вод ј енице, оно је и извор живота свих мјештана. Оно је натапало наше њиве, бранећи их од сушних година. Са њега су се, помоћу три јаза, наводњавала имања у цијелом Трешњеву, које данас са 200 домаћинстава броји око 600 становника. Бројна дешавања у прошлости су показала да се ради о светој и благородној води чију природност ни по коју цијену не треба реметити. То је вода којој се мјештани увијек радо враћају. Тако сам и ја у децембру дошао да самељем домаће кукурузно брашно, које племени трпезу и мирише мирисом тамјана '' – истиче Стојановић.

Мјештани наводе да водјенице на Раковачком врелу ни изблиза не раде као некад. Кажу да само ријетки Трешњевци дођу да самељу брашно, и да се на прстима могу пребројати они који су остали вјерни традиционалним дјелатностима. Некад су испред ових водјеница били редови. Орила се момачка и дјевојачка пјесма, попут оне:

''На Раковцу вођеница меље

дођи драги испуни ми жеље,

испуни ми жеље двије,

сунце моје најмилије''

У прошлости цијели крај је био испуњен дјецом. Сад је све другачије. Народ се сели, док плодне њиве и ливаде урастају у коров. Зато само ријетки отварају врата водјеница. Но, томе се не треба чудити јер сада у Трешњеви има 97 затворених кућа, а у засеоку Раковац , гдје је недада било 17 домаћинстав, више нико не живи – истичу мјештани, додајући да ће се, и поред овако забрињавајућих података, трудити да њихове воденице буду и даље у функцији.

Подсјећају Трешњевци да је у минулим временима, поред воденица, на Раковачком врелу радила и надалеко чувена ваљаоница.

'' Овдје је радила и ваљ а оница. Била је надалеко чувена, јер је због квалитета воде беспр иј екорно ваљала сукн о . Од тог сукна су се правиле чакшире, џамадани, узине за капуте и гаће, поњаве и многе друге ствари. Овдје су у великим количинама стизала сукна из Берана и Андријевице и тако уваљана враћала се назад. Таквог сукна више нема, као што нема ни ваљ а онице на Раковачком врелу. Остала су само сјећања и жал за неким минулим временима кад се живјело скромије и сиромашније, али, засигурно, безбрижније и срећније '' - истиче мјештанин Горан Машовић.

Подсјећају Трешњевци на легенде из минулих времене и неке новије догођаје који опомињу да се Раковачко врело не смије реметити и нарушавати. '' Неки догођаји из прошлости указују да је Раковачко врело знало да се изгуби у моменту кад би неко покушао да наруши његову природну нит. Легенда каже да је прије неколико вјекова неко запрљао врело и да се оно одмах након тога претворило у обичну баруштину. Мјештани су због тога били доведени у ситуацију да се селе, јер овдје без овог врела нема живота. На крају су одлучили да покушају да окају своје гр иј ехове на начин што су се упутили на Цетиње код владике Рада. Легенда тврди да су након тога овдје пристигла бројна свештена лица и два дана вршила Божију службу над врелом. Прича се да је трећег дана, захваљујући Богу и светом Архангелу Михаилу, нашој крсној слави, кроз мирис тамјана, наспрам икона и божијих пастира, потекла вода као некада '' – истиче Бранко Кастратовић.

Наглашава да се нешто слично десило прије осам година када су мјештани кренули да каптирају Раковачко врело. ''Група мјештана је 2008. године имала намјеру да каптира Раковачко врело и да га цијевима поведу у своје домове. Међутим, чим су кренули са таквом причом врело се одједном изубило. Тек када се након неколико мјесеци одустало од те идеје врело се поново појавило из земље. Све то указује да са природом нема игре и да се природни и Божији закони морају поштовати, уколико желимо напријед. А ми Трешњевци хоћемо да вјерујемо да ће нас Раковачко врело у овим страшним временима отријезнити и вратити својим коријенима, као што су нас ове воденице уједињавале и одржавале ипод суђеног нам поднебесја '' – закључио је Кастратовић.

Врело инспирисало Михаила Лалића

Мјештани истичу да су Раковачко врело и њихове водјенице посјећивали бројни туристи, писци, путописци, умјетници, знани и незнани. Присјећају се да је овдје често долазио и Михаило Лалић, наш чувени писац који је рођен у сусједном селу Трепча. ''Лалић је овдје често боравио. Дивио се овој води и претако је у своја књижевна дјела. Бивао је ту највише са професором Милошем Вулевићем, који је рођен у овом дијелу села. Тако је Лалић овјековјечио ово мјесто и ток ове свете воде који траје и опомиње. Он је у својим дјелима наговијестио ову тишину, указујући на наше вјечите сеобе и подјеле које, нажалост, и данас трају '' – истиче Машовић.

Туристичка атракција

По оцјени мјештана Раковачко врело, по много чему, може да представља праву туристичку атракцију.

'' Овдје је све вајано Божијом руком. То значи да ово мјесто, уз помоћ надлежних институција, може да постане прави туристички бисер читавог краја. Посебно је интересантно да је вода на извору толико топла да се у њој човјек може окупати и кад је највећа зима. Остало је запажено да су мјештани на Ђурђевдан долазили овдје и купали се у овој води. Није познато да се том приликом икад ико прехладио. То значи да Раковачко врело има и љековита својства '' – тврди Кастратовић.