logo3

ПОРИЈЕКЛО ТРИФУНОВИЋА СА ПОЛИЦЕ

ПОРИЈЕКЛО ТРИФУНОВИЋА СА ПОЛИЦЕ

Пројекло братсва Трифуновић из Црне Горе

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић

Тмушиће

Моје име је Војкан Вук Трифуновић – и ово су моја сазнања око поријекла братства Трифуновић из Црне Горе.

Трифуновићи потичу из старог округа Полица покрај Берана у сјевероисточној Црној Гори. Полица има 7 села од који су два Заграђе и Тмушиће. Већина Полице је у у равној висоравни док је Тмушиће издигнуто неких 500 метара повише. Тмушиће је у почетку коришћено као издиг или катун за Поличане, гдје су љети излазили са стоком, да би сачували траву у селу за косидбу.

Кроз Полицу је некада пролазио стари пут за Србију, врло је плодно подручје и пошто је равно и заштићено представља лијепо и донекле лако подручје за остварење живота. Није велико – неких 5 џ 7 км. О историји Полице су други писали, ја само могу рећи оно што сам чуо, тј. да је Полица малтене изпражњена послије друге селидбе Срба и да је старо становништво негдје нестало, вјероватно пут Србије. Данас је насељено искључиво становништвом остале Црне Горе, поготово из области племена Куча.

О Кучима и родоначелнику Трифуну

Област племена Куча, које је се простире сјевероисточно од Подгорице до планине Ком, је сматрано за постојбину братства Трифуновића.

Трифуновићи потичу од Трифуна, који је родоначелник братства. Он се са браћом и стричевима преселио из Куча на предио Полице. Доста се зна о Трифуновићима док су били на Полици, али прије тога се зна врло мало и могу се чути разне приче, зависно од тога кога човјек пита. Додуше, сви се слажу да је Трифун дошао из Куча из кучког села Косор, близу Медуна. Како се прије презивао и због чега је одлучио да пребјегне за Полицу, која се тада налазила под Турској окупацији, се врло мало зна и ту се разилазе мишљења. Говори се да је због крви, тј. због крвне освјете.

Има разних прича око Трифуновог презимена. Дуго је владало мишљење да се презивао Поповић, тиме се повезивајући за познатог Куча и војводу Марка Миљанова Поповића, али се моје кратко истраживање на подручју Куча завршило тим закључком, да за то постоји врло мала шанса. Наиме, када сам пролазио кроз гробље на Медуну, 99% презимена на гробовима су били Поповићи. И када сам се распитивао код једног старог Поповића, и када сам му поменуо за село Косор, рекао је да само у селу Косору живе Петровићи и да на Медуну нема Петровића.

Сада, за оне које нису били на то подручје могу кратко описати како изгледа село Косор. Оно је на висоравни пар километара сјеверно од Медуна. Врло близу и источно од села је кањон ријеке Мораче поред мјеста Биоче, које се пролази када се иде магистралом од Колашина до Подгорице. Само село Косор је сво у кршу и камену и тешко је наћи парче обрађиве земље. То мало кућа што постоји су направљене од камена и баште у околини су прављене тако што се камен чистио и тиме оставио мало обрађиве земље. Чиста супротност од чистих травњака и шума Полице. Да је ту било тешко опстати се одмах види - и чак и да није било других разлога да се Трифун одсели, сиромаштво и одсуство плодне земље је то лако могло проузроковати. Али мислим да то није био главни разлог и то ћу објаснити касније.

Не знамо Трифунову годину рођења. Али пошто знамо колико пасова има од Трифуна до сада и ако узмемо да је сваки пас 25 година онда можемо израчунати да се родио отприлике 1825 године. Када знамо његову годину рођења, лакше је ставити његову одлуку да пређе за Полицу у историјски контекст.

Похара Куча

Један прилично велики историјски догађај у повијест Куча се наиме десио у Трифуново вријеме. Тај догађај мора да је оставио дубоке трагове на његов живот. Друга похара Куча 1856. године, се догодила када је Трифун имао око тридесетак година. Мислим да ту требамо тражити разлог за његову одлуку о бјекству из Куча.

О самој похари Куча су написане књиге и ја се нећу овјде много освртати на тај несрећни догађај, већ само кратко описати шта се догодило и какве су везе са Петровићима на Косору.

Књаз Данило, господар Црне Горе у то вријеме, иначе познат као Зеко Манити (Луди), у својој намјери да успостави државну власт над племенским територијама у свом домену, је тражио од Куча да плаћају порез и да укину племенски суд и да прихвате државни суд на Цетињу. То Кучи нијесу хтјели, сматрајући да је порез данак и да значи ропство. То је навело књаза Данила, да пошаље свог брата, великог војводу Мирка Петровића са 3000 војника катуњана, да их присиле на плаћање пореза. Сам поход се завршио великим звјерствима Мирка и његових перјаника, који је наредио да се све живо убије, тако да су убијана и ђеца у кољевкама, жене и старци. Број убијених варира зависно од извора, али је Марко Миљанов, 40 година касније, написао да број убијених био 243, од којих само 17 војника – све остало жене, ђеца и старци. Не само то, него су палили куће и цркве и пљачкали све од вриједности. Спаљено је 13 села и однијето 4000 грла стоке.

У иначе сиромашном подручју, можемо замислити каква је катастрофа овај догађај био по локално становништво.

Једна можда битна чињеница је ова. Пошто Мирко није могао да прође кроз Медун, дошао је кањоном Мораче до села Биоче. На врх кањона су били Петровићи и довикивали се са војводом Мирком. Забележен је следећи разговор гђе Бења Новаков Петровић из села Косора виче Мирку: „Ако ми доведете кнегињу, да јој начиним једног правог Петровића (неки веле Дрекаловића), пустићемо вас у Куче!“.

Оваква увреда је ујела Мирка и његову војску и тиме можемо закључити да је то био додатни разлог да се Кучи, а можда посебно Петровићи нађу на мети Мирка и његове војске.

Доста Куча је побјегло, неко прије похаре, неко послије – јер је Мирко са војском остао неко вријеме да утврди власт у Кучима. Враћање способних војника је просто било немогуће – ем због перјаника, ем што су куће биле спаљене а стока покрадена.

Дакле тај догађај се одвијао за живота Трифуна и сада нам је можда јасније зашто се Трифун одлучио да пребјегне на сјевер и да пређе Лим, који је означавао границу између Турске и Црне Горе. Поготово ако је био Петровић, останак у Црној Гори је био немогућ и једини спас је био у Турској.

Прелаз преко Лима и промјена крсне славе

Петровићи као и сви Кучи славе св. Николу као крсну славу – док Трифуновићи славе св. Пантелију 9. Августа. У мојој фамилији се причало да смо промијенили славу када је Трифун прелазио ријеку Лим 7. августа. Лим је тада означавао границу између Црне Горе и Турске тј. Новопазарског Санџака, а град Беране као град тада није постојао, већ је била мања постава турског граничног гарнизона. Приликом преласка, ноћи, заклео се својој браћи да ће славити св. Пантелију ако здраво пређу Лим. Пошто су прешли ријеку Лим без проблема, Трифун се држао свог обећања и од тада Трифуновићи славе св. Пантелију као крсну славу.

Као мали податак могу изнијети да Трифуновићи имају старо кумство са братством Пауновић, које можда чак и потиче из Косора, јер знамо да су Пауновићи такође поријеклом из тог подручја.

Прво вријеме у Будимљи

Преласком у Турску, тј. Новопазарски Санџак, Трифун се прво населио у мјесто Будимља покрај Берана. Око тога се сви усмени извори слажу. Додуше не знамо колико дуго је ту обитавао и зашто ту није остао, нити знамо да ли је прије Будимље покушавао да се насели на неко друго мјесто. Не знамо такође да ли је тада био ожењен, нити са киме.

Усмени извори додуше говоре да Трифун није био сам када је кренуо из Косора, већ да је био са стрицем, братом и вјероватно још неким из ближе породице. Усмени извори говоре да се стриц настанио у Плав или Гусиње и да је ту прешао у муслиманску вјеру. Један је брат погинуо и његова жена, Јевра, је остала са малом ђецом. Од њих су братство Јеврићи, којима је такође крља на Полицу, тј. Тмушићу. Зна се да су се Трифуновићи до касно својатали са неким муслиманским братствима у тим крајевима, неки од њих на већим позицијама у друштву и да им је то можда учинило живот лакшим. То је трајало док један Трифуновић није убио једног од њих – и од тада су ти односи захладњели. Али много више од тога не знамо.

Опет се морамо окренути историјској грађи да би схватили у којем је контексту живио.

Битка на Рудешу 1962. године

Прича каже да се Трифун прво доселио у село Будимља, покрај данашњих Берана.

Ако је Трифун мислио да ће се преселити у мирније крајеве, грдно се преварио. Низ буна против турског зулума су се дешавале тих година у тим крајевима и у тај вихор ратова, млади Трифун мора да учествовао. Једна од већих битака се догодио 1962. године, гђе су Турци са више страна напали Црну Гору. Један од фронтова се налазио око ријеке Лим гђе претпостављамо да се Трифун већ окућио. Као што сам раније навео, цио тај крај преко Лима је био малтене пуст, јер су се старосрпске породице већ одселиле, тако да је било доста мјеста за насељавање. Будимља, као најстарије насеље тог подручја, поред самог данашњег Берана (а и Полице), је била равница погодна за живот. Додуше стратешки је била на удару свих војних удара.

Уочи саме битке на Рудешу 1862. године, дакле неких 6 година послије Трифуновог бјекства из Куча, знамо да се православно становништво Будимље, Полице и околни крајеви били евакуисани и да је много њих пребачено на црногорску страну Лима. Битке Васојевића и других племена које је устало да одбрани тај дио сјеверне Црне Горе су завршиле тешким поразом Турака. О томе су написане доста књига и нећу улазити дубље у то овђе. Турци јесу изгубили битку, али нису игубили рат, тако да је подручје опет потпало под њихов режим и да су овог пута одлучили да добро утврде гарнизон у поред Лима, што је и назначило почетак данашњег града Берана.

Трифун је изгледа преживио ту битку и по свој прилици се преселио из Будимља на Полицу. Од 1862. године до 1878. је било буна али не толико великих. Тек се 1878. године десио велики рат против Турака, али тада је Трифун већ био преко 50 година и морамо рачунати да се окућио и да је створио породицу. Знамо да су неки од његових синова били истакнути борци у то вријеме, нпр. Марко Трифуновић, који је био стотинаш и официр црногорске војске.

Живот на Полици

Тмушиће

Послије преласка на Полицу, подаци о Трифуну полаку почињу да нестају. Знамо да се његови синови већ презивају Трифуновићима, што је неуобичајено за то вријеме. Ријетко да су синови узимали узимали име оце за презима, за његовог живота, али то говори о Трифуну као човјеку и угледу који је имао.

Сама Полица је насељена са мноштвом других братстава из Црне Горе, поготово Куча али и из других племена.

Живот у Заграђу је текао доста тешко до ослобођења од Турака током 1. свјетског рата. Не дуго за тим 2. свјетски рат, који је такође оставио тешке посљедице по Полицу и њене становнике. Његов син Марко је прешао да живи (са другим братом) у Тмушиће, тако да данас има Трифуновића и у Заграђу и у Тмушиће. Марко је погинуо у ратовима 1978. године у село Драговиће у битци са Турцима. Глава му је одсјечена и однијета у Пећ. Мјесто гђе је погинуо се и дан данас зове Марков Крш.

Колико ја знам, не постоје други Трифуновићи у Црној Гори до овог поличког братства. И даље на Полици има Трифуновића. Од 1968. године се већи број братсвеника из Тмушића прешло у краљевину Данску, гђе и дан данас бораве. Али нас има и на много других мјеста и у Црној Гори и у свијету. Али све је потекло од Трифуна и његове борбе за опстанак.

Ово је написано на молбу неких Трифуновића који су жељели да сазнају о свом поријеклу. На жалост сам у току овог писања без доступа моје личне архиве тако да нисам имао све податке. Покушаћу да напишем квалитетнију и издашнију верзију у скорој будућности.

Војкан Вук Трифуновић, 30.Новембар, 2017. год. - Лас Галлетас, Тенерифе, Канаријска Острва.