Проф. др Марко Кнежевић ПРОКЛЕТИЈЕ КАО ЕСТЕТСКИ МОТИВ И ДУХОВНА ИНСПИРАЦИЈА

Проф. др Марко Кнежевић

ПРОКЛЕТИЈЕ КАО ЕСТЕТСКИ МОТИВ
И ДУХОВНА ИНСПИРАЦИЈА

Упоредо са јачањем процеса индустријализације, урбанизације и научно-технолошке револуције, који имају за последицу загађење, девастацију и деградацију животне средине, проширују се покретачки фактори и повећавају потребе туристичких кретања, Упоредо, подиже се културни и образовни ниво становништва, Поред рекреативне и културне потребе као основних узрока туристичких кретања, савремени туризам се јавља и као кретање ради задовољења низа других потреба, међу којима и естетске потребе, или потребе за естетским доживљајем, Ова потреба се јавља као саставни дио културне, а често и рекреативне потребе, али у савременим условима она се све више издваја као посебна виша духовна, а код "бјегунаца" од градске ружноће и као основна потреба туристичких кретања. Туризмолог Ђ. Ћомић, поред естетске, издваја још пет туристички релевантних духовних потреба које се могу задовољити посредством туристичког путовања, а чије разрјешавање, с друге стране, повратно утиче на духовни, интелектуални и културни развој личности. То су: потреба за промјеном, потреба за истраживањем, потреба за сазнањем, потреба за мистичним доживљајем и потреба за смислом живота.
Планински масив Проклетије, са својим непоновљивим, дивљим и чудесним природним љепотама, разноликошћу, мозаичношћу и варијабилношћу пејзажа, још неоткривеним тајнама, величанственим и незаборавним видицима са врхова, екстремима и куриозитетима природе и разним природним ријеткостима, представља изванредан планински амбијент за задовољење свих наведених потреба а посебно за естетски доживљај, тј за уживање у љепотама природе.

Осврт на хронику упознавања и истраживања Проклетија

Отуда, није тешко схватити што је овај горостасни,, сурови и до недавно тајанствени масив, упркос бројним опасностима које су вребале у прошлости, представљао изазов за радознали, смјели и инвентивни дух бројних истраживача, путописаца, планинара, умјетника, љубитеља природе и других посјетилаца. Изазвани дражима непознатог и зовом дивљине, неки су се, међу којима и великан географске науке Јован Цвијић, усуђивали да истражују "проклете планине" чак и у вријеме највеће овдашње личне несигурности и анархије, послије балканских ратова. У хроници упознавања и истраживања Проклетија нарочито значајно мјесто заузимају: француски научник и путописац Ами Буе и дипломата Хекар, њемачки географ К. Хасерт, мађарски геолози Ф. Нопча, К. Вадас и Р. Телегд, а од српских научника, поред Цвијића, А. Јовићевић, Б. Милојевић, М. Марковић, М. Лутовац, М. Јанковић, Р. Лакушић и други. Међу осталим истраживачима и планинарима треба поменути Б. Гушића, Б. Котлајића, М. Божиновића, С. Ватовца и С. Урбана.. Они су својим написима дали значајн допринос упознавању и популарисању Проклетија и њихових љепота. Фасциниран величанственим погледима са прокетијских врхова, планинар С. Ватовац записао је: "Сви напори успона на ове небодере ишчезаавају пред величином задовољства и уживања".

Љепоте Проклетија у очима посјетиоца

Но, и поред бројних похода научника, путописаца и љубитеља природе, Проклетије никада до краја нијесу ни откривене, ни проучене, ни освојене. Оне и данас пружају могућност да се у њима опет види, упозна, доживи и истражи нешто ново и неичекивано. У томе, а поготово у откривању нових видика и љепота пајзажа, оне могу да изненаде не само стране и домаће посјетиоце, већ и своје горштаке. Многи љубитељи и обожаваоци Проклетија, међу којима и Б. Гушић, који је 50 година крстарио њиховим врлетима, истичу да се никада нијесу могли нагледати њихових дивљих љепота, тј. доживјети њихову естетску сатурацију. Љепота Проклетија задивиле су и научника свјетског гласа Јована Цвијића. Он на ове планине долази послије обиласка већине планина Балканског полуострва, па и Дурмитора, али су на њега Проклетије оставиле утисак нејљепших међу њима. Академик Милисав Лутовац за проклетијску долину Грбају код Гусиња рекао је да је живописнија и од чувене Логарске долине у Словенији, док планинар М. Божиновић истиче да су Каранфили изнад те долине најљепши масив од Толмина до Ђевђелије.За Грбајом по љепоти не заостаје сусједна долина, између Каранфила и Бјелича - Ропојана. Њу посебно красе врело Савино Око, водопаад Скакавице и проклетијски "Невидио" - кањон Грља. Познати водитељ Каравана кроз бившу Југославију и свјетски путник, Милан Ковачевић рекао је да је Ридско језеро на Богићевици је најљепше "горско око" на свијету. "Проклетије су најљепше планине", пише већина домаћих и страних планинара у књизи утисака у београдском планинарском дому у Грбајама. Љепоте Проклетија у тој књизи описане су у суперлативима.
Сусрет са Проклетијама за сваког је значио нов и узбудљив доживљај који је будио неодољиву жељу и сугерисао позив за поновном посјетом. Својим чарима и љепотама Проклетије привлаче пажњу не само као изазован предмет научно-истраживачког рада, већ и као неисцрпна инспирација за умјетнике, пјеснике, књижевнике и друге ствараоце. Од када су проглашене за нови национални парк у Црној Гори 2009. ове планине су постале привлачније. Оне пружају врло повољне услове за климатско лијечење, за активан одмор, физичку и психичку рекреацију и релаксацију, опоравак и реституцију. Осим визуелних ефеката, на емотивно доживљавање посјетиоца, нарочито "бјегунаца" од градске буке и вреве, утичу неурбанизовани звуци изворне природе: шум вјетра. жубор потока, ријека и водопада, цвркут птица и кликтање орлова.

Индивидуалне карактеристике и љепоте Проклетија

Осим заједничких карактеристика са другим планинама, Проклетије се одликују низом индивидуалних особина, као што су изузетна разноликост, варијабилност, мозаичност и зоналност пејзажа, скретање од динарског правца пружања у сјевероистични- проклетијски, куриозитет највиших врхова у Црној Гори и др. По изјавама бројних посјетиоца произилази да су Проклетије јединствене у својој разноликости, варијабилности и у јединству супротности. Нигдје у Динаридима не могу се запазити контакти предјела са супротним карактеристикама као на Проклетијама. Непосредан додир голог крша и бујне вегетације честа је појава између планина Бјелича и Бора, а додир прољећног бехара и снијега и друге контрасти нијесу ријетке појаве на другим планинама. Француски географ Жан Пол Вејре, инспирисан пејзажима француске низије и Алпа, рекао је: "Нема ништа монотоније од равнице, нити ишта варијабилније од планине". За илустрацију Вејреове мисли тешко је наћи бољи примјер од Проклетија. Оне су сразмјерно на истом простору варијабилније и од Алпа, Временска варијабилност љепоте пајзажа не значи да је та љепота пролазна већ да је променљива. У прилог томе иде мисао познатог њемачког пјесника Гетеа, који каже: "Дугу која четврт сата стоји на небу више нико не гледа. Произилази да и љепота губи привлачност ако дуже остане непромијењена. Временска варијабилност пејзажа на Проклетијама изражена је до те мјере да се понекад у току 24 часа могу доживјети сва четири годишња.доба.