logo3

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''БАЈКОВИТА ГРАДИШЊИЦА КОД АНДРИЈЕВИЦЕ''

БАЈКОВИТА ГРАДИШЊИЦА КОД АНДРИЈЕВИЦЕ

Оног тренутка када стигнете у Градишницу, одмах ћете се увјерити да сте стигли у планину изузетне љепоте која не стара, која се не мијења и вјечно траје. Свако овдје живи у некој врсти пијаног самозаборава. Једва сам себе препознајеш и изгледаш као други човјек. У оази здраве планинске воде душу и тијело кријепите ван гужве и свакодневнице. Градишница је загонетка, као књига тек отворена, а непрочитана. Не зна се тачно како је добила име. Она је величанствена и кад се срди.

            Овдје нема огољених и пустих брда гдје се на све стране види само крш, шкрапе и суве драче. Овдје нема дивљих, назубљених гребена са стрмим стијенама. Нема ни камених маса, дубоко усјечених кањона.

             Овдје нећете ни викендом слушати прегласну музику која усред дана тријешти и удисати ароме скупоцјених парфема помијешаних са испарењима са роштиља. Удисаћете мирис јеле, смрче, морача, хајдучке траве... Ово је мјесто вјечног зеленила, сунца, тишине. Боравак у раскошно зеленом окружењу одмара очи, подстиче опуштеност тијела и духа и поправља распложење. Ово је планина на којој се чувају чиста енергија и љековита моћ природе.  Овдје се не трчи за послом као да ће да вам побјегне. Више се окрећете себи, живите здравије да бисте били срећнији и дуже трајали. Сваки пејзаж ће вас одушевити. Градишница је врло здраво мјесто на чистом ваздуху. Човјек се чисто препороди и осјећа се много лакше, мекше и веселије.

Градишница је једна од најсунчанијих планина у Црној Гори. Нуди уживање и јачање тјелесног и душевног здравља. Сваки њен кутак је лако доступан. Док се најљепши звуци, жубор воде у многим црнгорским планинама ријетко чују, овдје их има на сваком кораку. Питка и хладна вода је  њено богатство. Нема колибе, нема викендице која нема бар једну своју изворску воду. У шумама и ливадама често морате да прескачете брзе поточиће са бистром и хланом водом које се са свих страна слијевају у Градишничку ријеку која настаје од Бачке ријеке, а ова извире испод Бача и Мале ријеке чије је извориште испод Лисе.

            Градишничка ријека вијуга између лука, а доље иза Жељевице, жури, ломи се, да би на улазу у Трепчу добила ново име - Требачка ријека и ушла у загрљај модроплавом Лиму. Три већа потока који доводе воду овој ријеци су: Вешки поток, Јастребич и Гњили поток. Сва три су са лијеве стране. Ђато је велики природни феномен. Наиме, испод Мијатова лаза у Доњој Градишници, дио воде Градишничке ријеке се каналом усмјери у пукотине једне стијене на десној обали. Вода подземним каналима путује 24 часа да би се поново појавила у Забрђу и на више изворишта повећала количину чисте и хладне воде која служи за пиће и наводњавање овог села. Градишница је увијек бајковита. Овдје можете да уживате у невјероватним пејзажима. Раскош и богатство боја. Ова планинска љепотица обилује љековитим биљкама и печуркама. Осјећа се опојан мирис морача, линцуре, хајдучке траве, спориша, јаблана. Овдје се коси најсочнија трава. Има доста боровница, шумских купина, малина, јагода. Народ љети заради добре паре берући боровнице и печурке: вргањ, лисичарку и смрчак.

Знаш да су ту негдје у шуми заједно скривени: вукови и медвједи, срне и зечеви, дивље свиње и јазавци, куне и лисице, тетријебови и љештарке, орлови крсташи и голубови, сове и гавранови. Но,у задњих пар деценија све је мање ових шумских становника због вликог броја криволоваца и ловокрадица. Ловачко друство ''Комови''  из Андријевице није у стању да у ловишту заведе ред.

Шуме се простиру у недоглед, па помислиш да им нема краја. У њима је раније лежао бескрајни мир. Смрче, јеле, брезе, тополе, јове, јаребике, букве су се надвијале над колибама разасутим по  околиним брежуљцима и лукама. У шуми је све обавијено мирисом земље који се мијеша с мириском смрчеве смоле и јеловином.

 Данас многи старији људи тугују за шумом, за успоменама из дјетињства и младости, које су срасле уз сваку смрчу, јелу. Не могу да оправдају непланску сјечу, срце им пуно горчине, попут предака који су се раније тукли са жандармима да одбране своју шуму. Воле је они, јер је шума као село, има свој живот и своје тајне, своје становнике и своје приче. У њиховом бићу стално је живјела љубав према природи, љубав према свему што је живо. Њима је шума значила живот. Ту је Бог просуо љепоту. Овдје пошумљавање није потребно. Дебео слој хумуса даје добру подлогу бујном травнатом покривачу и шумама. Смрчеве шума отима све више не само пашњакâ него и ливадâ-сјенокосâ. Шумско предузеће се труди да сачува ово природно богатство, али је велики број прилазних путева, власникâ камионâ, тракторâ, мотокултиваторâ и комбијâ којима се дању и ноћу отима и превози техничко дрво и дрво за огријев.

            Градишница је била планина љетњних катуна за сточаре Трешњева, Забрђа, Слатине и Присоја. Посебно треба истаћи катуне: Равна Рујишта, Катун Вукићевићâ, Бакин жар, Вешко брдо, Кршњата глава, Рупа, Шарењак и Падалишта. Са опадањем сточарства полако су нестајали многи катуни. Неки су се још одржали и чувају дух старих времена како се овдје живјело, гдје се правио сир и кајмак. Сви су се радовали животу на катуну, брању бровница, кантариона, мајчине душице, омана, вађењу линцуриног коријена. Све је мање чобана који су са фрулама трилирали меланхоличну једноставну мелодију, док је наоколо мирно пасло њихово стадо. Сточарство је било у повлачењу.

            Све мање народа одлазило је у планину. Нијесу људи могли себи да пријуште ни да викендом оду ван града и села. Услове за лакши живот нлазили су у граду и ближе граду. Отварањем нових фабрика у Иванграду многе њиве у селу су заливађене, а о одласку у планине да не говоримо. Градишница је на тај начин мијењала свој изглед. Многе ливаде остају непокошене па испаше има и на претек.

Раније су коње читавог љета и докле год су временски улови то допуштали људи безбрижно пуштали на пашњаке. Нити се власник за њих бринуо,нити се бојао да ће их неко одагнати или украсти. А ако им затребају лако их прнађу. Најчешће бораве по Пободењаку, Рујиштима, Лукама и Коњску. Сами се бране од вукова и медвједа, сами траже пашу,воду и слободни уживају у бескрајној необузданој слободи.

Планинску климу овдје  обликује изузетно чист ваздух, пријатно сунчево зрачење, низак барометарски притисак, висок ниво кисеоника. Свјеж планински ваздух добар је за опоравак од малокрвности и доприноси повећању нивоа хемоглобина и црвених крвних зрнаца. Ова планина годи и кардиоваскуларним болесницима, јер олакшава рад срца и дисања, убрзава метаболизам и скида килограме. Осим уживања у љетњем периоду, кретање на чистом планинском ваздуху је активан одмор, који и поред физичког напора испуњава задовољством и доноси здравствену корист. Пријатна температура ваздуха ће освјежити све оне који траже спас од љетње жеге и пружити им најјаче освјежење током љетњих дана.

Са Пободењака (1839 м.н.в.), доминантне тачке која влада читавим крајем и личи на пријесто, сваком посматрачу жељном нових видика, пружа се све што најбујнија фантазија може замислити па и више. Одавде се пружа извандредан видик, као на длану, на околне црногорске планине и са сунцем у леђа и на албанске Проклетије са својим бизарним шиљцима који затварају видик на југу све - од Чакора до Комова.

Градишничка брда као да се такмиче за примат у љепоти. Што се више успињете уз Врању главу (1779), Околишта (1735), Змињу главу (1733),  Патковицу (1719), Рудо брдо (1569) пред вама је градишничко царство кроз чију долину попут артерије вијуга истоимена ријека као сребрна змија. И поред тога ријетки су они  који са ранцем на ледђима ту излазе све до љета. Чувени су били љетњи сабори на којима се играло, пјевало, упознавали се момци и дјевојке, момци се надметали у вјештини и снази. Стизало се из читавих Васојевића. Ишло је и старо и младо.(Зотино брдо, Равна Рујишта, Металице, Смудића лука...)

Поред већ поменутих градишничких топонима треба истаћи и ова: Тутов лаз, Развршје, Подови, Жареви, Силиковац, Луке, Јелова коса, Лази, Килавци, Рапавац, Глуаћи, Букве, Јаблановац, Буово брдо, Прогони, Ћипровак, Векова јела, Царева вода, Кастрајдо, Дочић, Смрдан, Ждријеб, Мобе, Корита, Брежђа, Подгор, Пеков струг, Заглвље, Пијетловац, Јанкова долина, Баре, Арбанашка коса, Пирни крши, Громобија, Петане, Торак, Струг, Цвијетнице, Радев бријег... Назив Зотино брдо и Арбанашка коса свједоче да су Арбанаси често вршили овдје упаде, убијали чобанине и плијенили стоку.

Једном су чобани са Пободењака примијетили да Арбанаси иду од Цвијетница пут њихових стада. Зграбили су пушке, спустили се на ниже брдо, запали им и убили чувеног зликовца Зоту Арбанаса који је једини јахао на коњу и наступио први. Остали су се разбјежали. Тако је то брдо добило назив - Зотино брдо. Ту је негдје и његов гроб, јер Трешњевци, касније, нијесу дозволили да се његово тијело а камоли глава, на тражење Арбанаса преда. Они су нешто касније, кренули крадом, да послије неуспјелих преговора, гдје су били укључени и неки посредници из Плова, сами потраже његов гроб. Но, неко је примијетио њихово кретање и обавијестио Трешњевце и Трепчане. Они су их дочекали на коси која се види са Цвијетица. Запали им и побили их. Једног рањеног Арбанаса су ухватили и он је испричао да су имали намјеру да прво ухвате неке чобане, да их приморају да кажу гдје се налази Зотин гроб. Они су га пустили да се на коњу врати и да исприча како су прошли. Тако је та коса добила назив - Арбанашка коса.

Живот иде даље, а ми у овој планини поново налазимо његову љепоту. Бар тако хоћемо да вјерујемо. Млади људи су схватили да треба много тога да се мијења. Одлучили су да се окрену планини. Стигао је нов асфалтни пут који од Жољевице иде већином уз Градишничку ријеку. Све је више нових, лијепих викендица. Планина је опет почела да живи новим, љепшим животом, не само преко викенда већ током читавог љета. Ова дивна планина ни данас не зна шта је струја. Све је стремно. Не знамо шта се чека. Наша посла.

             Ова планина би могла да постане и идеално мјесто за заљубљенике у зимске спорове. У прилог томе иде и умјерена континентална клима, па су обронци од ове планине на висино од 1250-1839м под снијегон скоро пет мјесеци.

               Ту су и два вјештачка језера - Милутиново језеро и Слобово језеро која су порибљена пастрмком поточарком. Макадамским путем Градишница је повезна са Јеловицом, Туријом, Лисом, Кривим долом, Језеринама, Трешњевиком. Али зна се, нема праве слике о неком мјесту ако нијесте били тамо. Дођите да јасније видите!

 

 

                                                                                   Пише Мирко Вукићевић