ХРИСОВУЉЕ ДЕЧАНА ГОВОРЕ О СТАРОСТИ ВЕЛИКЕ И БРАТСТВА ЖИВАЉЕВИЋА У ЊОЈ.
ХРИСОВУЉЕ ДЕЧАНА ГОВОРЕ О СТАРОСТИ ВЕЛИКЕ И БРАТСТВА ЖИВАЉЕВИЋА У ЊОЈ
У трећој верзији Дечанске хрисовуље која је написана у периоду од 1343. до 1345. године, као становник села Града, у Плавској жупи, поред других породица, односно старешина домаћинстава, спомиње се Храноје Живаљевић. Са тим податком потврђено је предање да су данашњи Живаљевићи код Плава, који су остали да живе на овим просторима, несумњиво једно од најстаријих становника ових крајева.
(Текст о пореклу Живаљевића преузет је из књиге Бранка Јокића – Велика и Величани. У књизи су описане две верзије предања, које су важиле међу Живаљевићима. Преносимо само другу верзију предања).
Друго предање се значајно подудара c историјском грађом. По њему, Живаљевићи су аутохтоно средњовјековно становништво које је знатно раније живјело у Велици и није се у потпуности одселило с Чарнојевићем. Етнолог др Мирко Барјактаревић сматра да их је ″надјачало″ ново становништво (из Шаље и Црне Горе) те да су се, ″под притиском″, стопили са новодосељеницима па су почели своје поријекло да ″проналазе″ у појединим племенима у Црној Гори и везали га за Пипере, преузевши и њихову славу (раније су славили Петковдан). Такав закључак заснива се на предањима која је Барјактаревић чуо од предака Живаљевића из Велике, Скића, Плава, Мурине и Горње Ржанице, која се поклапају и с податком из Дечанске хрисовуље у којој се, као становник Града, у Плавској жупи, помиње Храноје Живаљевић.
И Андрија Јовићевић констатовао је да су Живаљевићи ″старосједиоци″. Међутим, ни то не мора да значи да су дошли прије братстава Шаљана, Цеклињана и других, него је тај појам много ближи значењу да су давнашње (домицилно) становништво. Такође је могуће да постоје двије лозе овога братства, које воде поријекло од различитих прапредака.
(Овај други текст о Живаљевићима преузет је из књиге Мирка Барјактаровића - Етнички развитак Горњег Полимља).
У неким селима око Плава (Рудо Поље, Велика, Горња Ржаница, Машница и Лијеви Метех) има двадесетак домова Живаљевића, који славе Петковдан. У локалним приликама одавно је познато да се мало размножавају. Колико се зна мало су се и одсељавали. Према њиховом властитом предању, преци су им досељени из Пипeрa. Њихови суседи тврде да су Живаљевићи староседеоци и да њихови преци немају везе са Пиперима. Овакво двојно казивање о њиховом пореклу расветљава један писани извор из 14 века. Наиме, у Дечанским хрисовуљама у селу Граду, у жупи Плав, поред других породица, односно старешина домаћинстава, помиње се и Храноје Живаљевић. То значи да су данашњи Живаљевићи код Плава несумњиво староседелачко средњевековно становништво. У овом случају занимљиве су појединости: подударање историјског податка старог шест и по столећа и народног предања о пореклу ових људи, као и околност да се код њих рађа сразмеоно мало мушке деце и да се, ето, једва одржавају.