logo3

ИСТРАЖИВАЊА ИЗ ПРОШЛОСТИ ВАСОЈЕВИЋА И ЦРНЕ ГОРЕ

SREBRENICA POPIS STANOVNISTVA.jpg

ИСТИНА О СРЕБРЕНИЦИ

ИСТИНА О СРЕБРЕНИЦИ Читаоцима се нуди садржај који је публикован а сачинили су га еминенетни стручњаци који су врло студиозно проанализирали све аспекте тзв. геноцида у Сребреници. Прочитајте и сами донесите закључак. Приређивачи: Стефан Каргановић Александар Павић Консултанти: Бранко Павловић Часлав Манчић Припрема: Миодраг Зарковић Уредник издања: Мр Ања Филимонова Издаје Фонд стратешке културе www.fsksrb.ru Београд, јун 2015. Свр...
опширније
GORNJA SELA.jpg

ГУСИЊСКИ ПОХОД . Од дописника "Руског курира", - Павела Аполоновича Ровинског

ГУСИЊСКИ ПОХОД . Од дописника "Руског курира", - Павела Аполоновича Ровинског РУСКИ КУРИР Сриједа, 24. октобар 1879. године Андијевица, 3. октобар 1879. године Заузимање Плава и Гусиња се приближава. Свакодневно се допремају храна, ратне резерве, гранате, пушке. Допремљено је осам топова. Стићи ће око пет хиљада војника. Стигао је војвода Марко Миљанов, који ће бринути о свему. Не касније, а кроз недјељу кренуће се напријед. Међутим, н...
опширније
kosovo TURSKI DEFTER.jpg

ТУРСKИ ДОKУМЕНТ ИЗ 1455. ГОДИНЕ: Ево колико је на Kосову било Срба, а колико Албанаца!

ТУРСKИ ДОKУМЕНТ ИЗ 1455. ГОДИНЕ: Ево колико је на Kосову било Срба, а колико Албанаца! Дефтер за Вукову област, званични документ Османског царства из 1455. године, чији оригинал се налази у Историјском архиву у Истанбулу показује да средином 15. века на простору Косова и Метохије није било Албанаца. Прецизније, на целом простору између Проклетија и Копаоника било је само 46 албанских породица. То је званични резултат пописа становништва ...
опширније
PLAV LOGOR.jpg

ЛОГОР ПЛАВ: ЗАБОРАВЉЕНИ АЛБАНСКИ ЛОГОР ЗА СРПСКЕ ЦИВИЛЕ, ЖЕНЕ, ДЈЕЦУ И СТАРЦЕ

ЛОГОР ПЛАВ: ЗАБОРАВЉЕНИ АЛБАНСКИ ЛОГОР ЗА СРПСКЕ ЦИВИЛЕ, ЖЕНЕ, ДЈЕЦУ И СТАРЦЕ Дана 4. јула 1941. у Плаву, на сјевероистоку Црне Горе албански балисти и вулентари под надзором италијанских окупационих власти основали концентрациони логор. У овај казамат смрти су довођени православни Срби из околине Плава, процењује се преко 500 цивила, од којих највећим дијелом жене и дјеца. У самом логору је уморено преко 30 малишана млађи од 10 година. Л...
опширније
KRALJ ALEKSANDAR LOZA KARADJORDJEVICA.jpg

САХРАНА КРАЉА АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА

БРАНКО КРКОВИЋ''САХРАНА КРАЉА АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА'' Тужна вијест из Марсеља, Француске 9. октобра 1934. о губитку краља Александра Карађорђевића (1888 – 1934) ујединитеља јужнословенског народа обавила је тугом српски народ а посебно Његошеву српску Спарту – Црну Гору. У племену Васојевићима одакле су преци Александрови истачен је црни барјак на планину Комове и за три године се у Васојевићима није чула пјесма. Иако гусле нијесу коротн...
опширније
ILI PETRA STIJOVIC.jpg

ИСТОРИЧАР ГОРАН КИКОВИЋ ЈУБИЛЕЈ -БОРБЕ ОДРЕДА 300 ВАСОЈЕВИЋА 1861. ГОДИНЕ 160 ГОДИНА ОД ПОХОДА 300 ВАСОЈЕВИЋА ПРЕМА СРБИЈИ(1861.-2021.)

ИСТОРИЧАР ГОРАН КИКОВИЋ ЈУБИЛЕЈ -БОРБЕ ОДРЕДА 300 ВАСОЈЕВИЋА 1861. ГОДИНЕ 160 ГОДИНА ОД ПОХОДА 300 ВАСОЈЕВИЋА ПРЕМА СРБИЈИ(1861.-2021.) Надгробна плоча јунаку из похода 300 Васојевића Илији Стијовићу са Полице код Берана на планини Гиљеви на Пештерској висоравни Једна војна јединица формирана на захтјев књаза Николе и војводе Мирка Петровића, која је имала задатак да кроз Санџак „распучи границу“ и дође до Србије. Циљ похода је држан у нај...
опширније
VOJVODA PAVLE DJRISIC MLAD OFICIR.jpg

ВОЈВОДА ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ -ПРВОТИМАЦ ФК БУДИМ ГРАДА И ФУДБАЛСКИ СУДИЈА

ВОЈВОДА ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ -ПРВОТИМАЦ ФК БУДИМ ГРАДА И ФУДБАЛСКИ СУДИЈА Прилог припремио Горан Киковић,аутор књиге ''Војвода Павле Ђуришић'' Како записа познати и признати новинар из Васојевића,покојни Вукосав Вуле Ракетић у ''Србобрану'',листу за обнову српске културе и традиције,који је изашао октобра 2009.године у Беранама под бројем 15. да је војвода Павле Ђуришић био фудбалер ФК Будим Град,чији је данас наследник ФК Беране. Сада већ прошле...
опширније
Kralje KOD ANDRIJEVICE CRKVA.JPG

О ПРВОЈ ШКОЛИ У ВАСОЈЕВИЋИМА КРАЉЕ КОД АНДРИЈЕВИЦЕ

О ПРВОЈ ШКОЛИ У ВАСОЈЕВИЋИМА КРАЉЕ КОД АНДРИЈЕВИЦЕ Први учитељ школе у Краљима био је бегунац из Дробњака, неки Ђока Голевић, почетник ђак манастирски. Школа у Краљима имала је три ученика. Један од њих био је и пиротски прота Милош Велимировић. За девет месеци у школи је било три учитеља. Нема прецизног податка али упућује на то да је та школа почела са радом 1855. године. У својој књизи “Васојевићки главари” (1929) Батрић Марјановић бележ...
опширније
crnogrci mletackom senatu.jpg

ПИСМО ГЛАВАРА ЦРНЕ ГОРЕ МЛЕТАЧКОМ СЕНАТУ ИЗ 1722. ГОДИНЕ: ИЗРАЗ ЖАЛА ЗА ИЗГУБЉЕНИМ ЦЕТИЊСКИМ И ТРЕБИЊСКИМ МАНАСТИРОМ

  у 44 мин.  ·    ПИСМО ГЛАВАРА ЦРНЕ ГОРЕ МЛЕТАЧКОМ СЕНАТУ ИЗ 1722. ГОДИНЕ: ИЗРАЗ ЖАЛА ЗА ИЗГУБЉЕНИМ ЦЕТИЊСКИМ И ТРЕБИЊСКИМ МАНАСТИРОМ Намјера овог чланка је да покаже међусобну солидарност представника Црне Горе и народа Црне Горе са осталим дјеловима српскога народа у тренутку када је Далмација и Бока одлуком млетачког Сената остајала без свог пећког архијереја Стефана Љубибратића. Прогон владике, добро је то знано, одиграо се од ча...
опширније
hajduci.jpg

ХАЈДУЦИ

ХАЈДУЦИ Хајдук је турска реч и значи „одметник“, „отпадник“, „разбојник“. Хајдучки покрет се назива хајдучијом или хајдуковањем. По турском освајању Смедерева 1459. Србија је нестала са историјске позорнице као држава и није постојала готово пет векова. Српски народ је остао да живи у неколико различитих држава тог доба. У вековима робовања под Турцима, без своје државе и владара, народ је изложен на милост и немилост освајача. Као једини...
опширније
SOPI.jpg

ШOПИ

ШOПИ Шопи Према Јовану Цвијићу, Шоплук обухвата целу западну Бугарску (укључујући видинску, софијску и пиринску регију), источну Вардарску Македонију, део југоисточне Србије и веома мали део данашње Грчке. Шопски предео (Шопје) је почињао (према извору са почетка 20. века) од граница некадашње Кнежевине Србије. Шопска средишта била су у 19. веку Радомир, Ђустендил, Свети Никола, Кратово али и Врање, Ниш и Пирот. Овај планински предео дана...
опширније
VASOJEVICI KArta.jpg

Радомир П. Губеринић  ''ДРУГА ВЕЛИКА СЕОБА СРБА ИЗ АНДРИЈЕВИЧКО - БЕРАНСКЕ ОБЛАСТИ У ВОЈВОДИНУ ПОД АРСЕНИЈЕМ IV. ЈОВАНОВИЂЕМ, 1738. ГОДИНЕ''

Радомир П. Губеринић  ''ДРУГА ВЕЛИКА СЕОБА СРБА ИЗ АНДРИЈЕВИЧКО - БЕРАНСКЕ ОБЛАСТИ У ВОЈВОДИНУ ПОД АРСЕНИЈЕМ IV. ЈОВАНОВИЂЕМ, 1738. ГОДИНЕ'' Према уговору између Аустро-Угарске и Русије из 1726. г. Нарло VI син Леополда I а отац Марије Терезије, био је ду- жан послати Русима помоћ од 30.000 војнина. Тано и Беч објави рат Турсној. Срби и Арбанаси су у том рату оченивали спасење за себе, те су одмах отпочели са припремама за устанан. Арсени...
опширније
vasojevici izmedju srbije i cg karta.jpg

Радомир П. Губеринић СЕОБА ИЗ ВАСОЈЕВИЋА ПОД АРСЕНИЈЕМ III. ЧАРНОЈЕВИЋЕМ, (1690.) Г.

ПРВА ВЕЛИКА СЕОБА СТАНОВНИШТВА ИЗ ВАСОЈЕВИЋКЕ ОБЛАСТИ У ВОЈВОДИНУ ПОД АРСЕНИЈЕМ III. ЧАРНОЈЕВИЋЕМ, (1690.) Г. Пише Радомир П. Губеринић О овоЈ сеоби је доста опширно писао Рајко Л. Веселиновић, у књизи о Арсенију III. Чарнојевићу, која ми је за овај део сеобе била од особите користи. Године 1690. дошло је до познате велике сеобе Срба прено Саве и Дунава, којом приликом је одселило много становништва и из ове области. Ова сеоба је услов- љ...
опширније
KIKO GLAS HOLMIJE FOTOGRAFIJA BROJ 40.jpg

'' ЈАСЕНОВАЦ МЈЕСТО ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА...'' Горан Киковић,српски историчар у Црној Гори

'' ЈАСЕНОВАЦ МЈЕСТО ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА...'' Пише Горан Киковић,српски историчар у Црној Гори Јасеновац. Једино мјесто над чијим су се злочинима чак и Хитлер и њемачки нацисти згражавали. Једино мјесто у нацистичкој Европи гдје су постојали специјални логори за погром дјеце. Едмунд Глез фон Хостенау (1882-1946), највиши Хитлеров војни изасланик за Балкан, овако је у свом дневнику описивао хрватски усташки режим и његову војску: "Сви ови д...
опширније
МАЈКА ИЗ ПРЕКАЛА ШТО ЈЕ ДЕЦУ СВОЈУ С ПУШКОМ У ШКОЛУ ПРАТИЛА.jpg

САЧУВАЈ НАС БОЖЕ КУГЕ ГЛАДИ И ХРВАТА

Dragoslav Bokan 17. јул 2016. ЂАВОЉЕ УСТАШКО КОЛО ПРАВЉЕНО ОД МРТВЕ СРПЧАДИ 18. ЈУЛА 1942. То је био призор од кога су одмах почели да плачу већ на све (али не и НА ОВАКО НЕШТО) навикнути борци 4. батаљона Кордунашког одреда. Њих петнаесторица. Пролазили су, тог 21. јула 1942, Машвинском шумом, у близини Слуња, и успут се склањали од ужасних призора заклане стоке и људи, повраћајући од неподношљивог смрада три дана пре тога побијених ц...
опширније
boka 1945.jpg

Никола Маловић Осмог априла 2020. г, навршава се 75 година од нелегалног припајања Боке Которске Црној Гори.

Прави назив државе: Црна Гора и Бока Которска Пише Никола Маловић Извор: Печат Осмог априла 2020. г, навршава се 75 година од нелегалног припајања Боке Которске Црној Гори. Истина, Бока је пак у политичкој заједници са Црном Гором годину дуже (1813-1814), јер је постојала заједничка држава формирана у Заливу, не у брдима. Одлуку о уједињењу Боке и Црне Горе донијела је Централна комисија, у рангу Владе, састављена од девет Бокеља и девет ...
опширније
karadjordje petrovic.jpg

ЊЕГОШЕВА ГРАМАТА ПОТВРЂУЈЕ ДА ЈЕ КАРАЂОРЂЕ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА

ЊЕГОШЕВА ГРАМАТА ПОТВРЂУЈЕ ДА ЈЕ КАРАЂОРЂЕ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА Грамата да је Карађорђе из Васојевића Било је десет Ђуришића, па кад Турци нападоше, пише прота Милош Велимировић 1738. године, Васојевиће а потом пећки Ходовер Авди пшаша Махмут-Беговић, попали Васојевиће и много робља одведе у Пећ. Тада су повели и четири сина Ђурова, међу њима Јована Ђуришића са сином Петром и унуком Ђорђијем, који као и многи други најавише да пређу у исламску вј...
опширније
SOTA GALICA I AZEM BEJTA.jpg

ЗЛОЧИНИ ЗАВЕРЕ У ДРЕНИЦИ,ОД АЗЕМА БЕЈТЕ ДО АДЕМА ЈАШАРИЈА

ЗЛОЧИНИ ЗАВЕРЕ У ДРЕНИЦИ,ОД АЗЕМА БЕЈТЕ ДО АДЕМА ЈАШАРИЈА Пише Иван Mиладиновић Давне 1889. године, 5. октобра, са коте 947 шумовитог Преполца, са граничне српско-турске линије, посматрао је, дурбином, поробљено Косово славни аустријски новинар и писац Феликс Каниц, аутор капиталног дела о Србији и српском народу Дас Конигреицх Сербиен унд дас Сербенволк. На неколико страница Немац Каниц сасвим научно разматра своја сазнања да се ту, на п...
опширније
VULKO SCEKIC GLAS HOLMIJE.jpg

КРВАВА ГОРЊОСЕЉСКА ГОДИНА Пише Вулко Шћекић

КРВАВА ГОРЊОСЕЉСКА ГОДИНА Пише Вулко Шћекић Када се 1875 године турски зулум не мога више подносити, на духовно обједињеној територији Васојевића почео је устанак. Народ се диже против зулума. Нахија плану и поче да гори. Формираше се батаљони: Бучички, Горњосељски, Полички и Брзавски. Крвавога маја 1877 године по налогу Порте, велика турска војска из три правца нападе Црну Гору. Умногостручише се и борбе и погибије. Преко Васојевића насту...
опширније
VULKO SCEKIC MURINO 2018.jpg

БЕРАНСКА РЕПУБЛИКА У КОКОШИЈЕМ РАТУ Пише Вулко Шћекић

БЕРАНСКА РЕПУБЛИКА У КОКОШИЈЕМ РАТУ Пише Вулко Шћекић Манастир Ђурђеви Ступови у Беранама је 1825 године страдао и био опустошен о чему јасно говори и један запис из цркве св. Николе у Бијелом Пољу у којем се између осталог каже: „Знато буди когда се разури братија у Ђурђеве Ступове и запалише се куће побјегоше калуђери од турака и погибоше хашки главари Радован Богавац и поп Вукашин и Милован из Будимље и Ладо са Луга на 1825 године марта...
опширније
DJURDJEVI STUPOVI MANASTIR I.jpg

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД БЕРАНА ЗАДУЖБИНА НЕМАЊИЋА

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД БЕРАНА  Није само Свети Симеон Немања направио Ђурђеве ступове у Расу. И његов синовац, син најстаријег брата Тихомира, Стефан Првослав, такође је подигао манастир посвећен Светом Ђорђу у старој српској жупи Будимљи (Полимље), код данашњег града Берана и народ га је исто тако назвао ”Ђурђеви ступови”. Овај манастир је изграђен 1213. године, као задужбина Стефана Првослава и у њему се налази и његов гроб. Првославов б...
опширније
joanikije.jpg

Eпископ Будимљанско-никшићки Јоаникије ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ У ИСТОРИЈИ И КУЛТУРИ

НАШЕ СВЕТИЊЕ   Пише Eпископ Будимљанско-никшићки Јоаникије ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ У ИСТОРИЈИ И КУЛТУРИ Кратак осврт на прошлост и значај задужбине Жупана Првослава Ктитор беранских Ђурђевих Ступова је Жупан Првослав, син Жупана Тихомира – синовац Преподобног Симеона Мироточивог. На основу досадашњих изучавања преовладао је закључак да је Првослав своју задужбину завршио 1213. године. Утврђено је, такође, да је првобитна мала црква коју је Прво...
опширније
djurdjevdan litija 2019.jpg

Драган Радевић 800 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА МАНАСТИРА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД БЕРАНА

ВАСОЈЕВИЋКИ СТОЖЕР И ПУТОКАЗ Пише Драган Радевић ПОВОДОМ 800 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА МАНАСТИРА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД БЕРАНА У великом задужбинарству благородне лозе Немањића као драгуљ се издваја манастир Ђурђеви Ступови код Берана , који почетком 13 вијека сагради Жупан Првослав Немањић, син жупана Тихомира , најстаријег брата Великог Жупана Стефана Немање, родоначелника најславније српске династије . Манастир је грађен више година , али се са си...
опширније
bukova-poljana spomenik.jpg

БОЈ НА БУКОВОЈ  ПОЉАНИ-1877. ГОДИНЕ

БОЈ НА БУКОВОЈ  ПОЉАНИ-1877. ГОДИНЕ  Бесједа проф. др Слободана Томовића ''Драги племеници Васојевићи, цијењени гости ове свечаности, поштовани Бладико Будимљансконикшићке епархије, господине Јоаникије. Сабрали смо се данас на Видовдан који на симболичан начин евоцира ратну прошлост цијелога нашега народа да одамо поштовање својим храбрим прецима, учесницима велике побједе над Отоманима 1877. године и помолимо се за њихове душе. Ова лијепа...
опширније
KARADJORDJE I NJEGOS.jpg

КАРАЂОРЂЕ И ВАСОЈЕВИЋИ

КАРАЂОРЂЕ И ВАСОЈЕВИЋИ      Карађорђев долазаку С ј е н и ц у и његов контакт с а Васојевићима привукао је п а ж њ у и осталих Брђана, који су одмах пожурили да п о з д р а в е Српског Вожда и да му пољубе руку. На чело Брђана дошао је млади војвода Мина Радовић из Мораче. О д ј е в е н у н а ј љ е п ш е в о ј в о д с к о одијело, са сјајним токама на грудима и с р е б р н о м сабљом о куку, војвода Мина се сретне и поздрави са Карађорђем, ...
опширније
KRST 1913.jpg

Чедомир Лутовац,проф.историје СПОМЕНИК ЈУНАЦИМА

Пише Чедомир Лутовац,проф.историје СПОМЕНИК ЈУНАЦИМА
опширније
gusinje cinovnici.jpg

ИСТОРИЧАР ЧЕДО ЛУТОВАЦ ТУРСКА НАСИЉА И ЗУЛУМИ У ГОРЊЕМ ПОЛИМЉУ У 19. ВИЈЕКУ

ТУРСКА НАСИЉА И ЗУЛУМИ У ГОРЊЕМ ПОЛИМЉУ У 19. ВИЈЕКУ Проширење Црне Горе и разграничење с Турском било је резултат краткотрајне владавине књаза Данила-Зека (1851-1860). Он је увођењем реда и закона у Црној Гори и њеним знатним проширењем привукао пажњу великих сила, које су прихватиле његов захтјев за разграничење и приморале Турску на уступак. Успјесима у пограничним операцијама, поразом Турака на Грахову маја 1858. године и снажним разара...
опширније
crna gora i metohija.png

ГОРАН КИКОВИЋ ''ПОВРАТАК ИСЛАМИЗИРАНИХ СРБА У ПРАВОСЛАВЉЕ 1912-1913.

ИСТОРИЧАР ГОРАН КИКОВИЋ ''ПОВРАТАК ИСЛАМИЗИРАНИХ СРБА У ВАСОЈЕВИЋИМА И МЕТОХИЈИ У ПРАВОСЛАВЉЕ 1912-1913.ГОДИНЕ '' Као што је познато Рашку област, Немањину Рашку, Турци су окупрали 1455. године, када су освојене српске средњовјековне тврђаве-градови Бихор и Будимља. Турци су завели страховит окупаторски режим над Србима да би присилили Србе на општу исламизацију како би безбједно трајно остали на Балкану. Турци су Србима укинули сва људска...
опширније
BARJAK DAPSICKE CETE IZ NEVESINJSKOG USTANKA.jpg

ЦРНОГОРСКИ САБОР НА ЦЕТИЊУ 1941. И 13. ЈУЛСКИ УСТАНАК СРПСКОГ НАРОДА ЦРНЕ ГОРЕ

ЦРНОГОРСКИ САБОР НА ЦЕТИЊУ 1941. И ТРИНАЕСТОЈУЛСКИ УСТАНАК СРПСКОГ НАРОДА ЦРНЕ ГОРЕ Након најубедљивије изгласаног уједињења српског народа на Великој народној скупштини Српског народа у Црној Гори у Подгорици 26. новембра 1918. године, државу Црну Гору су након тога још једино покушавали да обнове фашисти и комунисти. Тако су на Петровдан 1941. године, на Цетињу, проусташки црногорски сепаратисти заједно са италијанским фашистима кренули ...
опширније
16142778_1870196159916330_4864020400519821214_n.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''ЦРКВЕНО УЈЕДИЊЕЊЕ И МИТРОПОЛИТ МИТРОФАН БАН''

ЦРКВЕНО УЈЕДИЊЕЊЕ И МИТРОПОЛИТ МИТРОФАН БАН Митрополит црногорски Митрофан Бан (1841-1920) био је предсједник Средишњег архијерејског сабора (1919/20), као врховног управног органа, приликом спровођења уједињења Српске православне цркве. Ко је и какав је био Митрофан Бан, који је за митрополита Црне Горе, Брда и Приморја хиротонисан 18. априла 1885. године у Русији, у Санкт Петербургу, види се из његове Ускршње посланице (1919). Дубоко је п...
опширније
MIHAILO BOJICIC.jpg

Михаило Ј. Бојичић ''НАСЕЉАВАЊЕ ВАСОЈЕВИЋА У МЕТОХИЈУ ОД 1919. ДО 1940.''

Аутор Михаило Јованов Бојичић НАСЕЉАВАЊЕ ВАСОЈЕВИЋА У МЕТОХИЈУ од 1919. до 1940. године. После повлачења аустријске војске крајем августа 1737. године Турци запосиједају све градове у којима су Аустријанци и српски устаници држали непуних мјесец ипо. Турци су ударили свом силином на области која су се придружила Аустријским јединицама. Тако су прво напали на Куче, који су побили Турке, исто се десило и следеће 1738. године али су Кучима пр...
опширније
SVETI VASILIJE O.jpg

Јован Маркуш :ЂУКАНОВИЋУ И МАРКОВИЋУ, ЗНАТЕ ЛИ КО ЈЕ ГРАДИО МАНАСТИР ОСТРОГ ?

Јован Маркуш ЂУКАНОВИЋУ И МАРКОВИЋУ, ЗНАТЕ ЛИ КО ЈЕ ГРАДИО МАНАСТИР ОСТРОГ ? Завјештајно писмо Светог Василија Острошког из 1665/66. године ,,Василије, милошћу Божијом, митрополит Захумски и Херцеговачки. Пишем због потврде истине, да знају хришћани како бијах неко вријеме у Острогу, у пустињи. И приложих овдје драговољно свој труд. И свој иметак не поштедјех Бога ради и милости Свете Богородице. И обнових иза неко братство, као што се...
опширније
SANDZAK ILI RASKA.jpg

ИСТОРИЧАР МР САЛИХ СЕЛИМОВИЋ У ''САНЏАКУ'' НИЈЕСУ ВЕЋИНА БОШЊАЦИ

У ''САНЏАКУ'' НИЈЕСУ ВЕЋИНА БОШЊАЦИ Аутор:Мр Салих Селимовић,историчар из Сјенице У свом екстремизму и националистичкој заслепљености Угљанин не види да у поменутим општинама живе и Срби и Црногорци које би требало да пита шта они о томе мисле. А не пита он ни Бошњаке, јер зна да ни ту не би имао жељену већину. Од када Угљанин више није у владајућим структурама Републике Србије све је отворенији и гласнији у безочним и неаргументованијим ...
опширније
MARTINOVICE CRKVA OD 1938. DAN OSVECENJA.jpg

Проф. др Марко Кнежевић СРПСКИ НАРОД У ПЛАВУ СА ОСВРТОМ НА ЦРКВИШТЕ У МАРТИНОВИЋУ

Пише Проф. др Марко Кнежевић СРПСКИ НАРОД У ПЛАВСКОЈ ЖУПИ И ЕТНИЧКЕ И ВЈЕРСКЕ ПРОМЈЕНЕ ОД СТРАНЕ МУСЛИМАНА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ЦРКВИШТЕ У МАРТИНОВИЋУ На преразмјештај становништва и етничке и вјерске промјене у Плавској жупи кроз историју утицало је више фактора, нарочито ратови, миграције, демографска кретања, промјена друштвено-политичких и друштвено-економских односа и др. Највећи утицај на овдашње етничке и вјерске промјене имали с...
опширније
skola-andrejevica.jpg

KAKO СУ ХЕРЦЕГОВЦИ ДОБИЛИ СМИЈЕШНА ПРЕЗИМЕНА!?

KAKO СУ ХЕРЦЕГОВЦИ ДОБИЛИ СМИЈЕШНА ПРЕЗИМЕНА!? Презимена Ћук, Зец, Звијер, Зликовац, Ликокур, Голуб, Голо, Гребо, Ороз, Битанга, Пеликан, Пиштало, Паликућа, Попара, Рикало, Шутало, Тупањац, Трутина, Тољага, Дивљан, Дерикучка, Врећа, Мотика, Мутиловић, Чутура, Прдавац, Паликућа, Кртолица, Кукољ, Кокот, Кољибаба, Кољиврат… само су нека у дугачком низу необичних породичних обележја насталих у Босни и Херцеговини током аустроугарске власти на ра...
опширније
SUDIKOVA.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''ОСНИВАЊЕ И ЗНАЧАЈ БУДИМЉАНСКЕ ЕПИСКОПИЈЕ ''

ОСНИВАЊЕ И ЗНАЧАЈ БУДИМЉАНСКЕ ЕПИСКОПИЈЕ Горан Киковић,српски историчар из Црне Горе Будимљанска жупа је била „стожер Рашке земље и китна јој перјаница“, како ју је књаз Никола опјевао. Она је то заиста била, како у териториријалном, тако и у културно-политичком погледу. Године 1213. "Жупан Првослав, син великога Жупана Тихомира, синовац светога Симеона мироточивог (Стефана Немање) и ктитор места овог" подиже манастир Ђурђеве Ступове, у ко...
опширније
BERANE SRBI.jpg

СРБИ У ''ТУРСКО ДОБА'' У БЕРАНАМА ИЗ ИЗВЈЕШТАЈА ''ЦЕТИЊСКОГ ВЈЕСНИКА'' И ''ЦАРИГРАДСКОГ ГЛАСНИКА''

''ЦЕТИЊСКИ ВЈЕСНИК'' О СТАЊУ У БЕРАНАМА ПОЧЕТКОМ XX VIJEKA У КОЈЕМ СЕ ГОВОРИ О ПРАВИМА СРБА ПОД ТУРСКОМ ВЛАШЋУ Један од докумената који показује колико су турске власти сужавале слободу Србинову у тада турским Бернама.    Гусле су развијале антитурска слободарска осјећања, отоманске окупационе власти често су прогониле гусле. Најбоље о томе говори Лист са Цетиња ''Цетињски вјесник'' од 20. јануара 1910. год. јер је објавио информацију и...
опширније
JANKO VUKOTIC I MILO SAICIC.jpg

ЛИЈЕП ПРИМЈЕР СЛОГЕ ВАСОЈЕВИЋА-СЕРДАР ЈАНКО И КОМАДАНТ МИЛО

ЛИЈЕП ПРИМЈЕР СЛОГЕ ВАСОЈЕВИЋА-СЕРДАР ЈАНКО И КОМАДАНТ МИЛО (Из ранијег времена) У првом свјетском рату 1914. год.командовао је црногорском војском сердар Јанко Вукотић.Кад је Доњовасојевићка бригада била је на Гласинцу у Херцеговини имала је у своме саставу и батаљон војника из Лијеве Ријеке звани Љеворијечки батањон.Сердар Јанко је наредио команданту Доњовасојевићке бригаде Милу Саичићу,да се његова бригада расформира и војници додијеле д...
опширније
KRALJ NIKOLA ZASTAVA I GRB.jpg

ЈОВАН МАРКУШ ''СИМБОЛИ ЦРНЕ ГОРЕ''

ЈОВАН МАРКУШ ''СИМБОЛИ ЦРНЕ ГОРЕ'' Да вас не би било ко обмањивао овако су изгледали државни симболи за вријеме суверене државе Краљевине Црне Горе -Застава и грб из 1915.г. Чињеница је да постојећи симболи нијесу утемељени у не само у традицији православног народа у Црној Гори него представљају неуко и дрско фалсификовање симбола са којима су се наши преци поносили. Код грба су бијелог орла из књажевине и краљевине Црне Горе једноставно о...
опширније
JUSTIN POPOVIC.jpg

АВА ЈУСТИН ПОПОВИЋ  О СВЕТОСАВЉУ

АВА ЈУСТИН ПОПОВИЋ  О СВЕТОСАВЉУ Ево шта каже Ава Јустин у свом чланку: Природно у души Православља и Светосавља сасвим је туђ сваки клерикализам. Јер Православље нема нити може имати жељу за световном влашћу. Световна власт, у начелу, прикривеније или отвореније, санкционише силу и насиље. А то се по свему противи Христовом Еванђељу. Свештеник или првосвештеник, који то санкционише, претвара се у инквизитора. А такво хришћанство у - инквиз...
опширније
BUGARSKA ZVERSTVA 1914.jpg

БУГАРСKА ЗВЕРСТВА И ТОПЛИЧКИ УСТАНАК  

БУГАРСKА ЗВЕРСТВА И ТОПЛИЧКИ УСТАНАК   После повлачења српске војске кроз Црну Гору и Албанију, окупирана Србија је била подељена између Аустро-Угарске и Бугарске. Граница измећу ове две окупационе зоне је била дуж Велике Мораве од Смедерева до Сталаћа, а затим линијом: Kрушевац-Вукања-Злата-Лебане-Липовица-Огоште-Гњилане-Бетина-Шар-планина-албанска граница. Западно од ове линије је припало Аустро-Угарској, а источно Бугарској. Овој другој ...
опширније
TITO I CERCIL.jpg

ЕНГЛЕЗИ И ТИТО

ЕНГЛЕСКА И ТИТО   Тито је сва упуства добијао од Енглеза, чак и кад је прављен Устав из 1974. године, коме је циљ било цепање и слабљење Србије, упутство је добио од њих. Све то да би, када се буде цепала Југославија, за њих позиција цепања била Устав из 1974. Историчари добро знају колико су нам зла Енглези нанели током Другог светског рата, више је на југу Србије људи побила енглеска авијација, него Немци. Чак и онда када су знали да с...
опширније
crkva svetog nikole u luscu kod berana.jpg

ЉУБИЦА ПОПОВИЋ - ХЕРОИНА ИЗ ЛУШЦА ПОГИНУЛА ОД ПАРТИЗАНСКОГ МЕТКА

ЉУБИЦА ПОПОВИЋ - ХЕРОИНА ИЗ ЛУШЦА ПОГИНУЛА ОД ПАРТИЗАНСКОГ МЕТКА У храму Светог Николе Мирликијског у Лушцу код Берана, вјерници и данас пале свијеће за покој душе Љубице Поповић, студенткиње, коју без суда и пресуде убише комунисти на стратишту Талум, 1944. године, и за њену Лужачанку, Дивну Вековић, коју комунисти звјерски убише током четничке одступнице на Зиданом Мосту, у Словенији, са још 31. сељанином (седам ђака и студената, 12 сељак...
опширније
KOLASIN TURSKI.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''НАПАД ВАСОЈЕВИЋА НА КОЛАШИН 1858. ГОДИНЕ''

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''НАПАД ВАСОЈЕВИЋА ,ДРОБЊАКА И БРАТОНОЖИЋА НА КОЛАШИН 1858. ГОДИНЕ'' Колашински Турци убили су многе виђене људе у области Васојевића, међу којима и рођеног брата војводе Миљана Вукова, Ђорђија - Ђока Вешовића, у Буковој Пољани, првог комшије Милоша Осмајлића (1807-1897), гдје је Милош живио са својом браћом Оташем и Милићем, прије досељавања у Доње Луге код Берана. Нарочито је долазило до честих зађевица са њима, јер су ту...
опширније
skupstina srba u skoplju.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''110 ГОДИНА СКУПШТИНЕ ОТОМАНСКИХ СРБА У СКОПЉУ НА СРЕТЕЊЕ 1909. ''

ЈУБИЛЕЈ 110 ГОДИНА ПРВЕ СКУПШТИНЕ ОТОМАНСКИХ СРБА У СКОПЉУ НА СРЕТЕЊЕ 1909. ГОДИНЕ Прилог припремио историчар Горан Киковић СРБИ ПОСЛАНИЦИ ИЗ БЕРАНА НА ПРВОЈ СКУПШТИНИ ОТОМАНСКИХ СРБА У СКОПЉУ НА СРЕТЕЊЕ 1909. ГОДИНЕ Прва скупштина отоманских Срба у Скопљу на Сретење 1909. године.Међу њима били су и посланици Срби из Берана, Бијелог Поља,Рожаја и Пљеваља. Мало су познати ови подаци широј јавности да је уопште ова скупштина и постојала. И ...
опширније
DRAZA MIHAILOVIC....jpg

ТИТО САРАЂИВАО СА НЕМЦИМА

ТИТО САРАЂИВАО СА НЕМЦИМА -Они који су писали лажну х/историју,пишу и овакве лажи и фалсификате,а све на штету србскога на/рода- -Прво, то су фалсификати. -Друго, ђенерал Дража Михаиловић и његови официри преговарали су више пута са немцима (Дража два пута), али то су били преговори са непријатељем, којих има у сваком рату. Ти преговори нису били тајна, напротив. Дража се 11. новембра 1941. састао са немцима у с. Дивци код Ваљева, о чему су...
опширније
SRBIJA GOVORI IJEKAVSKI.jpg

ВЕЛИКИ ДИО СРБИЈЕ ГОВОРИ ИЈЕКАВСКИ

-Карта је историјски поглед на ијекавске и екавске говоре у самој Србији. Црвена црта представља "чврсто" или већински, просторе ијекавски говора. Зелена црта представља простор насељавања Динараца у Србији (према Цвијићу и другијем људима који су се бавили етнографијом), према томе и говора. С временом она је била "међупростор" ијекавскије и екавскије говора у Србији, да из разних разлога, ијекавски говори били уступили мјесто екавскијем. И...
опширније
momcilo VULEVIC.jpg

ДР МОМЧИЛО Р. ВУЛЕВИЋ ''КОСОВО И МЕТОХИЈА''

ДР МОМЧИЛО Р. ВУЛЕВИЋ ''КОСОВО И МЕТОХИЈА'' Кратак преглед сложеног косовског проблема, који данас достиже своју кулминацију, пренећемо читаоцима из сведочења научног радника из бившег СССР-а, Момчила Радомировог Вулевића.  Из студије ''Косово и Метохија: есеј о политичко-правној историји и садашњем стању'' и чланка ''Косово – жива рана Србије'' преносимо најбитније акценте. ''Део Балканског полуострва, под називом Косово и Метохија, Словен...
опширније
RUSKI SUNCOKRETI NA CETINJU.jpg

ЈОВАН МАРКУШ ''РУСКИ СУНЦОКРЕТИ НА ЦЕТИЊУ''

 Црногорци су увијек окретали према Русији као према сунцу Црногорци вјековима били везани за Русију, али не само као за словенски и православни народ. Русија је била заштитница Црне Горе а Црногорци су то са љубављу узвраћали, због ње страдали и умирали са њеним именом на уснама.  Можда о том односу најрјечитије говори анегдота настала приликом завршетка изградње руске амбасаде на Цетињу.  Пролазећи поред мајстора, који је размишљао како да...
опширније
tito ubija.png

ТИТО - У ИМЕ НАРОДА - ПОБИЈТЕ И ОПЉАЧКАЈТЕ СВЕ!

    У ИМЕ НАРОДА - ПОБИЈТЕ И ОПЉАЧКАЈТЕ СВЕ! Наредба Броза од 5. фебруара 1944. године. Када будемо ушли у Србију, постријељати ћемо све кулаке и домаћине, а нарочито све индустријалце. Имовину великосрпске буржоазије, поглавито индустријске објекте и творнице, ћемо пренијети у Хрватску и Словенију. Наријеђујем особито строго понашање према српском народу, који је, у више наврата показао непослух и оданост монархији, коју ми желимо и...
опширније
MAKEDONIJA KONVERTITI KOD SRBA.jpg

СЕВЕРНИ МАКЕДОНЦИ ИЛИ ЈУЖНИ СРБИ !?

ЈУЖНИ СРБИ-СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА-РЕАЛНИЈЕ БИ ИМ БИЛО ДА СЕ ЗОВУ СРБИ,А СВОЈУ ДРЖАВУ ДА ЗОВУ ЈУЖНА СРБИЈА ... Извор Историја Срба   Честитамо нашој одрођеној браћи и сестрама ново име ”Северни Македонци” и нову државу ”Северну Македонију” уз благо подсећање да је од ”Северна Македонија” до Јужна Србија потребан само један мали корак. Тужно је шта смо све доживели. Од Балканских ратова 1912-1913 и ослобођења нашег дела географске Вардарске ...
опширније
TITO RANKOVIC KARDELJ I DJILAS.jpg

Благоје Мишић ''БРОЗОВА ВЛАДАВИНА''

Благоје Мишић   БРОЗОВА ВЛАДАВИНА Тито, Бакарић, Кардељ и Крајачић, отварали су по Југославији логоре за Православне Србе, сакривени иза комунистичке идеологије, лажних оптужби, наставили су праксу Аустроугара и хрватских усташа. Све до откривања страшних ствари, које су Хрвати радили Србима, током аустроугарске окупације Првог и понајвише током Другог светског рата, у Југославији уз Титову помоћ, могло се говорити, да су злочине над Срби...
опширније
MOJKOVACKA BITKA MATIJA B.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''ЗНАЧАЈ МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ И БОРБИ КОД БЕРАНА 1916.

ЗНАЧАЈ МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ И БОРБИ ОКО БЕРАНА ЈАНУАРА 1916. ГОДИНЕ ЗА СРПСКИ НАРОД Пише Горан Киковић,српски историчар у Црној Гори О догађајима код Берана почетком 1916. године пише Миодраг Јоксимовић у књизи ''Народна Војска Васојевића'' он истиче следеће: ''Осми корпус је 5. јануара 1916. предузео енергичан напад: 59. дивизијом и 17. брдском бригадом 53. дивизије у правцу Берана, 19. брдском бригадом према Чакору и Плаву. У напад је прешла...
опширније
KNEZ STANOJE DABETIC.jpg

САША НЕДЕЉКОВИЋ ''СРБИ КАТОЛИЦИ НА ПРИМОРЈУ ОД УЈЕДИЊЕЊА ДО АПРИЛСКОГ РАТА''

САША НЕДЕЉКОВИЋ ''СРБИ КАТОЛИЦИ НА ПРИМОРЈУ ОД УЈЕДИЊЕЊА ДО АПРИЛСКОГ РАТА'' Дубровник је био културни, а Примасија Српска у Бару верски центар Срба католика. Срби католици сматрали су да је уједињењем са Србијом и стварањем југословенске државе решено њихово национално питање. Бококоторски бискуп др. Франо Ућелини Тица изјавио је: „Нај- већа срећа коју сам у животу могао доживети и дочекати је остварење идеала толиких наших поколења, а т...
опширније
Vasojevici PLEME U CG.png

Иван Вукићевић ''ВАСОЈЕВИЋИ'' -ДРУГИ ДИО-ЛОПАЋАНИ РАЈЕВИЋИ

Пише: Иван Вукићевић ''ВАСОЈЕВИЋИ'' -ДРУГИ ДИО Предања - Рајевићи-Лопаћани Према устаљеном предању Васо, предак свих Васојевића, је по мушкој линији изданак лозе Немањића, а у Лијеву Ријеку се доселио из Херцеговине где је боравио код свог рођака Херцега Сјепана. Међутим, предања спомињу различите припаднике ове династије као директне претке Васојевића. Најчешће се говори о пореклу од Вуканове лозе, а пасови од Стефана Немање до Васа су п...
опширније
VASOJEVICKA NOSNJA II.jpg

Иван Вукићевић  ''ВАСОЈЕВИЋИ''-ПРВИ ДИО

Пише: Иван Вукићевић  ''ВАСОЈЕВИЋИ'' Кратки опис рода Васојевићи су род и истоимено племе у Брдима на подручју данашње Црне Горе чији је назив патронистички, односно потиче од имена родоначелника Васоја. Родоначелник Васоје је према предању унук Вукана Немањића, а у Лијеву Ријеку под Комовима се са породицом доселио из Херцеговине Васојев праунук Васо Васојевић. На основу историјских извора поуздано се може тврдити да Васојевићи још од прв...
опширније
SRPSKA ISTORIJA U CRNOJ GORI.jpg

ЈОВАН МАРКУШ '' У ЦРНОЈ ГОРИ 1911. УЧИЛА СЕ СРПСКА ИСТОРИЈА И СРПСКИ ЈЕЗИК ''

КАДА ЋЕ СКУПШТИНА ЦРНЕ ГОРЕ ДОНИЈЕТИ РЕЗОЛУЦИЈУ О ПОНИШТЕЊУ ЗАКОНА О НАРОДНИЈЕМ ШКОЛАМА У КРАЉЕВИНИ ЦРНОЈ ГОРИ ИЗ 1911,г. ? У Закону, Члан 26. пише сљедеће: ,, У основној школи уче се ови предмети: 1., наука хришћанска; 2., српска историја; 3., српски језик; 4., црквено-словенско читање; 5., цртање и лијепо писање; 6., пјевање (свјетовно и црквено); 7., гимнастика и дјечије игре; 8., земљопис, 9., познавање природе; 10., пољска и домаћа при...
опширније
VELIKA 28.JUL 2018. ikona velickih mucenika.jpg

ХРИСОВУЉЕ ДЕЧАНА ГОВОРЕ О СТАРОСТИ ВЕЛИКЕ И БРАТСТВА ЖИВАЉЕВИЋА У ЊОЈ.

ХРИСОВУЉЕ ДЕЧАНА ГОВОРЕ О СТАРОСТИ ВЕЛИКЕ И БРАТСТВА ЖИВАЉЕВИЋА У ЊОЈ Кнежевина Велика У трећој верзији Дечанске хрисовуље која је написана у периоду од 1343. до 1345. године, као становник села Града, у Плавској жупи, поред других породица, односно старешина домаћинстава, спомиње се Храноје Живаљевић. Са тим податком потврђено је предање да су данашњи Живаљевићи код Плава, који су остали да живе на овим просторима, несумњиво једно од ...
опширније
TOP ZELENKO.jpg

ЈОВАН МАРКУШ '' ЗЕЛЕНИ ТОП НА СРПСКОМ ЦЕТИЊУ ''

Топ "Зеленко" са Жабљака Црнојевића који је изложен у ,,Биљарди" (Манастирском конаку Цетињског манастира) Прије него данашњи "брисачи памћења" склоне овај вриједни музејски експонат, или избришу натпис на топу "Зеленко" , који је изложен у здању Манастирског конака Цетињског манастира који популарно називају и Биљарда, корисно је да имате његову фотографију у својој архиви. Приликом ослобођења тадашњег турског утврђења Жабљака Црнојевића,...
опширније
austrougarski-vojnik-tito.gif

Аустроугарски војник Тито – различито кадрирање фотографије

Аустроугарски војник Тито – различито кадрирање фотографије Аутор: Н. Белић „Тито у Првом свеском рату – различито читање једне фотографије”, назив је дискусије која је поводом стоте годишњице од почетка Великог рата организована у Музеју историје Југославије. Теме овог научног скупа, уз слику која Броза приказује у аустроугарским редовима, биле су и његово учешће у 42. „вражјој” домобранској дивизији коју су чинили житељи Хрватске, њего...
опширније
ZETSKA BANOVINA BERANE.jpg

КИКОВИЋ ''ЗАШТО НИКАД ВИШЕ 1918. КАДА ЗА ТО НЕ ПОСТОЈИ РАЗЛОГ, БАРЕМ НЕ У ВАСОЈЕВИЋИМА''

• ЗАШТО НИКАД ВИШЕ 1918. КАДА ЗА ТО НЕ ПОСТОЈИ РАЗЛОГ, БАРЕМ НЕ У ВАСОЈЕВИЋИМА, АЛИ НИ У ЗЕТСКОЈ БАНОВИНИ (ЦРНОЈ ГОРИ) Пише Горан Киковић, проф. историје Ове године обиљежавамо стогодишњицу од завршетка Првог свјетског рата, у којем је побједу однио Карађорђев потомак, Краљ Александар I Карађорђевић, који је рођен у Црној Гори, на Цетињу, 1888. године, као син краља Петра Карађорђевића и Зорке Петровић, кћерке кнеза и краља Николе. Живио је...
опширније
SRPSKO ISTORIJSKO KULTURNO DRUSTVO NIKOLA VASOJEVIC BERANE DESET GODINA 2008. 2018..jpg

-Затирање србства у Црној Гори-

-Затирање србства у Црној Гори- Некад се Црна Гора поносила тиме што је „србски Пијемонт“, или „србска Спарта“. Она је дуго била луча слободе и части поробљеном србском народу под отоманском империјом. Та слобода Црне Горе била је политички, војно и финансијски подржана од Русије. Ослободилачким ратовима против турске србски народ већег дела Старе Херцеговине и мале Црне Горе и брда, постепено је у крви и страдању ослобађао нове крајеве и п...
опширније
PUNISA RACIC SPOMENIK.jpg

-СРБСКИ ВИТЕЗ ПУНИША РАЧИЋ-

  -СРБСКИ ВИТЕЗ ПУНИША РАЧИЋ- – текст је намерно пренешен латиницом, у потпуно изворној хрваштини. Мислим да је транслитерација оригинала у ћирилицу неозбиљан подухват. – у текстовима се говори о „револверу“, „парабелуму“, итд. што говори о ауторовом непознавању оружја. Рачић је поседовао пиштољ марке „Штајер“, калибра 9 мм, из кога је испалио пет метака. У шаржеру су му остала два метка. – текст је прилог демистификацији тог догађаја, к...
опширније
akademik m. lutovac.jpg

АКАДЕМИК МИЛИСАВ ЛУТОВАЦ И  БАРЈАКТАР ЂОКО МУРАТОВ ЈОВАНОВИЋ ИЗ ЛУТОВА  -ТРАГОМ СТАРИХ ФОТОГРАФИЈА-

АКАДЕМИК МИЛИСАВ ЛУТОВАЦ И  БАРЈАКТАР ЂОКО МУРАТОВ ЈОВАНОВИЋ ИЗ ЛУТОВА  -ТРАГОМ СТАРИХ ФОТОГРАФИЈА- Фотографија – Ђоко Муратов (Спасојев), чувени барјактар и професор Милисав Лутовац, у Лутову, августа 1935. године. Оригинал фотографију (једини сачувани примјерак) дао је професор Милисав Лутовац рођаку Душану Чубровићу. Фотографија је доказ да смо родбина. Приликом представљања рођака говорио је – ја сам њихов брат или стриц. Ђоко Муратов Ј...
опширније
TITO RANKOVIC KARDELJ I DJILAS.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''ДА ЛИ ЈЕ ЛЕГИТИМНА И ЛЕГАЛНА АВНОЈЕВСКА ЦРНА ГОРА!?''

  ДА ЛИ ЈЕ ЛЕГИТИМНА И ЛЕГАЛНА АВНОЈЕВСКА ЦРНА ГОРА Ако се оспоравају одлуке Подгоричке скупштине из 1918. од данашње власти у Црној Гори, могу се оспорити и одлуке ЗАСНО Црне Горе и Боке 14. јула 1944. године у Колашину. Члан Политбироа ЦК КПЈ Иван Милутиновић је рекао, на Трећем засиједању Земаљског антифашистичког вијећа, да је у новој Југославији сваки народ "свој сопствени господар" па је даље изјавио: "Према томе, стварањем федералне...
опширније
sveti sava.jpg

Вељко Бубања :ПОЧИВАЛИШТА МОШТИЈУ ВЛАДАРА ДИНАСТИЈЕ НЕМАЊИЋА

Вељко Бубања :ПОЧИВАЛИШТА МОШТИЈУ ВЛАДАРА ДИНАСТИЈЕ НЕМАЊИЋА Немањићи, српска владарска породица управљала је Рашком односно Србијом од 1180. до 1371. године. Добила је име по њеном оснивачу Стефану Немањи. До Стефана Немање у расподјели власти, унутар владарске породице владало је начело првородство, које је углавном задржано и у доба Немањића са изузетком Немањиног сина Стефана Немањића, коме је отац уступио престо 1196. године. То значи ...
опширније
Milunka_Savić.jpg

 СРПСКЕ ХЕРОИНЕ ПОНОС НАШЕГ РОДА

 СРПСКЕ ХЕРОИНЕ ПОНОС НАШЕГ РОДА . -СРПСКЕ Ратнице - неустрашиве жене хероји Првог Светског рата и вечите хероине србског народа, Великог рата (1914-1918) - Скромне даме гвозденог срца- . Двадесет и осмог овог месеца навршава се 97 година од почетка Првог светског рата. Тај рат, називан још и Великим ратом, све док није избио Други светски рат, који га је надмашио у свим стравичним бројкама, трајао је од 28. јула 1914. до 11. новембра 1918...
опширније
podgoricka-skupstina.jpg

ИЗВРШНИ ОДБОР ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ У ПОДГОРИЦИ 1918.Г.

ИЗВРШНИ ОДБОР ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ У ПОДГОРИЦИ 1918.Г. Пише Јован Маркуш Велика народна скупштина на сједници од 14. (27) новембра 1918. године, апсолутном већином гласова, изабрала је за чланове Извршног народног одбора: војводу Стева Вукотића, Марка Даковића, Риста Јојића, Спасоја Пилетића и Лазара Дамјановића. На истој сједници је изабрана скупштинска делегација од 18 лица за одлазак у Београд да србијанској влади достави одлуке Вел...
опширније
podgoricka-skupstina.jpg

јОВАН МАРКУШ ''ИЗБОРИ ЗА ВЕЛИКУ НАРОДНУ СКУПШТИНУ 1918. ГОДИНЕ''

ИЗБОРИ ЗА ВЕЛИКУ НАРОДНУ СКУПШТИНУ 1918. ГОДИНЕ Офанзива на Солунском фронту отпочела је 15. септембра 1918. године. Фронт је убрзо пробијен, и већ 28. септембра је ослобођено Скопље. Одред одређен за операције кроз Црну Гору и Сјеверну Албанију добио је назив Скадарске трупе, а њихову главнину чинили су претежно Срби из покрајина под Аустроугарском и устаничке трупе Косте Пећанца. Српска врховна команда је 8. октобра одредила задатке Скада...
опширније
podgoricka-skupstina.jpg

СПИСАК НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА НА ВЕЛИКОЈ НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ У ПОДГОРИЦИ 1918.г.

СПИСАК НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА НА ВЕЛИКОЈ НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ У ПОДГОРИЦИ 1918.г. ЈОВАН МАРКУШ  Дукљански монтенегрини све ове личности међу којима има :,,зеленаша"; ,,бјелаша", православаца, мухамеданаца и римокатолика, сматрају ,,непријатељима" или ,,издајницима" Црне Горе, која тада као држава није постојала јер је потписала капитулацију 1916.г. и сматрана је 1918.г.од стране сила побједница само дијелом територије окупиране Аустро - Угарске м...
опширније
STO GODINA 1918 2018 IN4S.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ -ДАНА 13. ОКТОБРА 2018. НАВРШАВА СЕ СТО ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА БЕРАНА ОД АУСТРИЈСКЕ ОКУПАЦИЈЕ

ДАНА 13. ОКТОБРА 2018. НАВРШАВА СЕ СТО ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА БЕРАНА ОД АУСТРИЈСКЕ ОКУПАЦИЈЕ, ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА И КОНАЧНОГ ОСЛОБОЂЕЊЕ ВАСОЈЕВИЋА И ЦРНЕ ГОРЕ 1918. ГОДИНЕ Пише Горан Киковић, проф. историје Након капитуације црногорске војске 21.јануара 1916. у Црној Гори је настало тешко стање. Двадесет четвртог јануара је одред 59. дивизије заузео Андријевицу и отпочео разоружавање црногорске војске. Два црногорска заштитна батаљона у ...
опширније
vlado sipcic.jpg

ВЛАДО ШИПЧИЋ ПОСЛЕДЊИ ОДМЕТНИК

  -Владимир Владо Шипчић – последњи четник; оружану борбу је водио са комунистима до 1957.г.- Владо Шипчић је био србски четнички командант, који је остао упамћен као последњи преостали четник из Другог светског рата. Рођен је 12. маја 1924. у целу Мала Црна Гора на Дурмитору, Краљевина Југославија. "Убијен" је 29. јула 1957. године. Шипчићеву четничку групу су побиле јединице државне безбедности ФНРЈ јула 1957. у околини Пљеваља. Т...
опширније
VASOJEVICKA NOSNJA II.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''ДОКУМЕНТА КОЈА ПРИКАЗУЈУ КАКО ЈЕ НЕСТАЛА СТАРА ВАСОЈЕВИЋКА (БРЂАНСКА) НОШЊА ПОТИСНУТА И ЗАБРАЊЕНА ОД ЦРНОГОРСКЕ ''

(Oбјављено у броју 2 часописа ''Глас Холмије'' од августа 2012. године) Већина не зна или први пут сазнаје да је постојала васојевићка народна ношња која нема никакве сличности са црногорском.  Истраживач Владимир Дворниковић у својој књизи ''Карактерологија Југословена'', издатој у Београду 1939., на 105-тој страници, у поглављу ''Југословенски народ као уметник'', описује васојевићку народну ношњу коју су Васојевићи имали прије припајањ...
опширније
RADOMIR NESKOVIC.jpg

Легендарни командант летеће Рогатичке бригаде Дринског корпуса РАДОМИР НЕШКОВИЋ. 

Легендарни командант летеће Рогатичке бригаде Дринског корпуса РАДОМИР НЕШКОВИЋ.  Страх и трепет за усташку и црвену банду у Подрињу и Романији. Од прољећа 1942. до краја рата у Подрињу није било црвених терориста. С обзиром да је Рогатичка бригада била летећа, често је одлазила на друге фронтове попут Далмације да помаже војводи Ђујићу. Познато је да је цикнуо ко змија кад је био напад на усташе у западној Херцеговини на Имотски. Све су спр...
опширније
KIKO PODGORICKA SKUPSTINA.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ -ДРАГАН РАКОВИЋ -ВЕЛИКА НАРОДНА СКУПШТИНА СРПСКОГ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ 1918. ГОДИНЕ

ВЕЛИКА НАРОДНА СКУПШТИНА СРПСКОГ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ 1918. ГОДИНЕ Историчар Горан Киковић, коаутор књиге са професором Драганом Раковићем “Велика народна скупштина Српског народа у Црној Гори- Подгорица, 1918. Године и као професор у школи ''Вукадин Вукадиновић'' положио стручни рад на тему : Подгоричка скупштина 1918. године. 2006. Ево већ је 100 година од Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори, припрема за њено одржавање и ...
опширније
ZAOSTRO-PLAKAT-2017..jpg

ВУК КАЛАЈИТОВИЋ ЈУНАК ИЗ ШТИТКОВА СА ПЕШТЕРИ

ВУК КАЛАЈИТОВИЋ   Вук Калајитовић, јунак из Штиткова и командант Другог милешевског корпуса. Оптужују га за наводни покољ муслимана у Рашкој области 1943. године. Обичне комунистичке лажи. Нико се није запитао шта је узрок покретања офанзиве почетком 1943. године. Наиме, муслиманска усташка милиција је уз помоћ балиста са Косова до темеља спалила српско село Буђево код Сјенице на Божић и побила све што је нашла. Неко је морао да им стане...
опширније
PODGORICKA SKUPSTINA MITROFAN BAN.jpg

ДИО ПОЗДРАВНИХ ТЕЛЕГРАМА, КОЈИ СУ ПРИСТИГЛИ ИЗ СВИХ КРАЈЕВА ЦРНЕ ГОРЕ, ВЕЛИКОЈ НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ У ПОДГОРИЦИ 1918.Г.

  Народно расположење у току рада Велике народне скупштине може се видјети и из поздравних телеграма који су пристигли из свих крајева Црне Горе. Као илустрацију прилажемо неке од њих: Митрополита црногорског Митрофана Бана, Епископа захумског Кирила Митровића, предсједника Народне скупштине изабране 1914. године Мила Дожића, некадашњег министра унутрашњих дјела војводе Лакића Војводића, званичника и грађана Цетиња и становника катунско-риј...
опширније
VASOJEVICI 1918 U BERANAMA.jpg

ЈОВАН МАРКУШ -НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СРПСКОГ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ ИЗ 1918.Г.

ДА ЛИ ЋЕ СКУПШТИНА ЦРНЕ ГОРЕ ПРОГЛАСИТИ ДРЖАВНИМ НЕПРИЈАТЕЉИМА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ (БЈЕЛАШЕ,ЗЕЛЕНАШЕ, МУСЛИМАНЕ,РИМОКАТОЛИКЕ И ПРАВОСЛАВНЕ) КОЈИ СУ ПОИМЕНИЧНИМ ГЛАСАЊЕМ ЈЕДНОГЛАСНО ДОНИЈЕЛИ ОДЛУКУ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ИЗ 1918.Г. ??? Велика народна скупштина се састала 11. (24) новембра 1918. у Подгорици и одржала прву сједницу у згради Монопола дувана. Сјутрадан 12. (25) новембра прихваћен је извјештај Верификационог одбора и оснажени су ...
опширније
komunisticki falsifikati.jpg

ОТКРИВЕНИ КОМУНИСТИЧКИ ФАЛСИФИКАТИ 

ОТКРИВЕНИ КОМУНИСТИЧКИ ФАЛСИФИКАТИ    Деценијама комунисти понављају фотографију на којој су наводно немачки капетан Вреде и Дражини официри Калабић, Рачић и Недић, сликани после састанка у Топили, 11. августа 1944. Увек сам тврдио да је то фалсификат: види се да је Немац налепљен, ноге биле дупло дуже, онда Недић је тога дана био код Трстеника, Рачић никад није био ну Тополи, итд. Нисмо знали који објекат је у питању, а онда је на...
опширније
SKUPSTINA KRALJEVINE CG.jpg

ПОСЛАНИЦИ У СКУПШТИНАМА КЊАЖЕВИНЕ И КРАЉЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ

ПОСЛАНИЦИ (СВЕШТЕНИЦИ) У СКУПШТИНАМА КЊАЖЕВИНЕ И КРАЉЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ Јован Б. Маркуш УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА 1905 Стварни почеци страначког политичког живота у Књажевини Црној Гори настају са Уставом 1905. године. Почетком двадесетог вијека биле су у Европи само три државе у којима се аутократски управљало: Црна Гора, Русија и Турска. Европска јавност нерадо је гледала овај како су писали ''средњовјековни чир'' на европском политичком ти...
опширније
Stara-Srbija-i-Makedonija-Spiridon-Gopcevic-15.jpg

СТАРА СРБИЈА – ИМЕ МАКЕДОНИЈЕ

СТАРА СРБИЈА – ИМЕ МАКЕДОНИЈЕ Словенски државници и историчари не користе ни народне песме (забележене у 19. веку), по којима се Македонија звала Старом Србијом – још у 13. веку пре Нове ере, а становништво Македоније је себе представљало као Старосрбе, па и као Старосрбијанце. Постоје документа, да је Аустрија запретила владару Србије, Александру Обреновићу, и захтевала је да се Македонија не представља Старом Србијом, него Јужном Србијом....
опширније
GRB CG.jpg

ТРИНАЕСТИ ЈУЛИ У ЦРНОЈ ГОРИ НЕКАД И САД

ТРИНАЕСТИ ЈУЛИ У ЦРНОЈ ГОРИ И ЉУБО ЧУПИЋ Чедомир Љубо Чупић (Сједињене Америчке Државе, 1913 — Никшић, 9. мај1942), студент права, политички комесар чете у Никшићком НОП одреду и народни херој Југославије. Његово храбро држање и побједоносни осмјех на губилишту овјековјечен је фотографијом, која је постала симбол отпора и обишла је свијет. Данас су два значајна празника за Црну Гору,дан државности и дан општенародног устанка.Црна Гора се ...
опширније
novi-sad3.jpg

ЈОВАН МАРКУШ КАКО ЈЕ ЧАСНИ ПРИНЦ МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ - ЊЕГОШ ОДБИО ОКУПАТОРСКУ КРУНУ НАКАЗНЕ ТВОРЕВИНЕ,, СУВЕРЕНЕ” ЦРНЕ ГОРЕ

ЧАСНИ ПРИНЦ МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ - ЊЕГОШ ОДБИО ОКУПАТОРСКУ КРУНУ НАКАЗНЕ ТВОРЕВИНЕ,, СУВЕРЕНЕ” ЦРНЕ ГОРЕ КОЈУ СУ ЦРНОГОРСКИ СЕПАРАТИСТИ ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ ФАШИСТИЧКЕ ИТАЛИЈЕ И НАЦИСТИЧКЕ ЊЕМАЧКЕ ПРОГЛАСИЛИ НА ПЕТРОВДАН 1941.Г Принц Михаило,треће дијете Његовог Краљевског Величанства Принца Мирка Димитрија Петровића Његоша (1879, †1918) и Наталије Константиновић (1882, †1950), родио се у Подгорици 1. септембра 1908.године. Млади принц Михаило н...
опширније
ARNAUCENJE SRBA.jpg

АЛБАНЦИ СРПСКЕ КРВИ-АРНАУЋЕЊЕ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 

  Григорије Божовић (1880—1945), књижевник, професор призренске богословије, један од вођа српског покрета у Македонији, првенствено у Битољском одбору српске четничке организације, а потом и посланик Народне скупштине у Скопљу. Имао је руководећу улогу у политичким и националним пословима у време када је Косову и старој Србији претила озбиљна опасност од Турака и Арнаута, непосредно пред Балканске ратове и ослобођењу ових крајева. Био је...
опширније
SIPTARI DOLAZE NA KOSOVO.jpg

ПРИМЈЕРИ КАКО ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА НАСЕЉЕН ЕМИГРАНТИМА ИЗ АЛБАНИЈЕ У ДОБА ТИТОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Албански емигранти прелазе границу и долазе на Косово и Метохију          Црно на бело: откуп земље од Радовић Митра из Истока за емигранта     У руке су нам дошли неки подаци из старих архива који се односе на догађаје који су се одвијали у мање више непрекинутом континуитету од пре шездесет до пре неких тридесет – четрдесет година. Премда се струка не може сагласити у погледу тога који би временски период требало да прође ка...
опширније
VELIKA ALBANIJA.jpg

ЈОВАН МАРКУШ ''ЗАШТО НИКО НЕ РЕАГУЈЕ У ВЕЗИ СВАЧА КОД УЛЦИЊА ?''

Пише ЈОВАН МАРКУШ ЗАШТО НИКО НЕ РЕАГУЈЕ У ВЕЗИ СВАЧА КОД УЛЦИЊА ??? -СУШТИНА СВЕГА ЈЕ ДА ЈЕ АРХЕОЛОГ МР. МЛАДЕН ЗАГАРЧАНИН СА ЕКИПОМ ОТКРИО И СРПСКУ И РОМЕЈСКУ ГРНЧАРИЈУ У ИСТОМ СЛОЈУ, ДА ПОСТОЈИ ТАЈ МЕЂУСОБНИ ЖИВОТ ВИЗАНТИЈСКЕ КОМАНИ КУЛТУРЕ И СРБА И ДА СРБИ НАСТАВЉАЈУ ДА ЖИВЕ У СВАЧУ СА СВОЈОМ ОСОБЕНОШЋУ- Два пута је наш познати археолог мр Младен Загарчанин о томе писао у Дан-у. Два интрвјуа, једном на цијелој страни, једном на двије....
опширније
DRAZA MIHAILOVIC.jpg

МИЉАН СТАНИШИЋ -ДРАГОЉУБ- ДРАЖО МИХАИЛОВИЋ, „ВОЖД ТРЕЋЕГ СРПСКОГ УСТАНКА“

ДРАГОЉУБ- ДРАЖО МИХАИЛОВИЋ, „ВОЖД ТРЕЋЕГ СРПСКОГ УСТАНКА“ Ђенералштабног пуковника Драгољуба- Дражу Михаиловића априлски рат је затекао на мјесту начелника Оперативног одељења Друге армије. У краткотрајном рату исказао је своје командне способности, прошавши тежак пут од средишта Босне (рејон Кисељака), Посавине и др. Директно је командовао преузимањем Дервенте од усташа, сателита Њемаца; дизањем у ваздух Савског моста у Брчком и др. ратним ...
опширније
Osnovna_skola_Berane.jpg

Зоран Зечевић: Варошка световна српска основна школа у Бернама 

Зоран Зечевић:   ''Варошка основна школа'' Развој основног школства у Беранама датира двадесет година доцније по формирању варошког насеља. Најстарија четвороразредна  „Иптидајија“ отворена је најприје у Харемима а потом у вароши за потребе образовања турске и муслиманске ђеце, а похађала су је  и православна ђеце трговаца и занатлија. Записи хроничара из 1890. године помињу почетак рада „Руждије“, ранг осмогодишње школе, у двије зграде на...
опширније
SRBIN.jpg

Турски попис на Космету из 1455: 13000 српских кућа, само 46 албанских

Турски попис на Космету из 1455: 13000 српских кућа, само 46 албанских Средином 15. века постојало је скоро 13.000 српских кућа у свих 480 села и вароши на Косову и Метохији. Поред наших, ту је било и 75 влашких домаћинстава у 34 села, 46 албанских у 23 села, 17 бугарских у 10 села Грачаница Свакако, можете рећи да није битно оно што се дешавало пре пет стотина година те да је битно само оно што важи данас, и то је тачно. Али је такође ...
опширније
PAVLE DJURISIC I DRAZA U KOLASINU U BOJI.jpg

МИЉАН СТАНИШИЋ УСТАНАК У ВАСОЈЕВИЋИМА ЈУЛА 1941. ГОДИНЕ

МИЉАН СТАНИШИЋ УСТАНАК У ВАСОЈЕВИЋИМА ЈУЛА 1941. ГОДИНЕ Оружаном устанку против италијанског окупатора у беранском срезу претходио је састанак у мјесту Долац, на којем су присуствовали: мајор Милорад Јоксимовић, капетани Павле Ђуришић, Радомир Поповић, Рудолф Перхинек, поручник Мирко Куклић, потпоручник Мирко Вуковић и Васо Ђуришић, судија Илија Лутовац и др. Главна тема састанка била је организовање устанка у срезу. Неколико комуниста при...
опширније
Marko Knežević.JPG

Проф. др Марко Кнежевић  Бојеви на Новшићу и Пепићу 1879/80.

  Проф. др Марко Кнежевић  Бојеви на Новшићу и Пепићу 1879/80. По завршетку руско-турског рата одржан је Берлински конгрес 1878. године, којим је призната независност Србије и Црне Горе. На конгресу је чланом 28 одлучено да Плав и Гусиње припадну Црној Гори. Турска влада Висока Порта формално је признала ову одлуку али је оклијевала и правила сплетке и интриге како би онемогућила предају тих мјеста Црној Гори. Одређена је прво међунаро...
опширније
ENGLEZI.jpg

Енглеска – највећи српски непријатељ

Енглеска – највећи српски непријатељ   Др Драгољуб Живојиновић уздрмао савремену историографију Из докумената до којих је дошао познати историчар јасно се види да је чак и у Првом свјетском рату Енглеска све чинила да Србија нестане. Занимљиво је да је овакву архивску грађу академик Живојиновић почео да открива управо у лондонском архиву прије 33 године, и то сасвим случајно, бавећи се Ватиканом и Србима Недавно објављено капитално...
опширније
GAVRO SAICIC.jpg

Горан С. Киковић ''Гаврило-Гавро Саичић (1838–1894 први учитељ у Беранама )''

ГАВРО СИЧИЋ ПРВИ УЧИТЕЉ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У БЕРАНАМА   Школе у крајевима под турском влашћу   Неке школе са садашње територије Црне Горе добијале су помоћ са обје стране. Први учитељ Основне школе при манастиру Ђурђеви Ступови, био је Гаврило-Гавро Саичић (1838-1894) и за његово име се везује почетак модерног школства у Беранама. Он пише црно- горском Сенату 1872. године да је при оснива- њу школе 1869-те ишао у Београд и од Прави-тељства д...
опширније
SUDIKOVA.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''Шудиковски поменик''

Манастир Шудикова у Будимљи код Берана (Центар средњевјековне духовности, културе и просвјете Будимљанске жупе, обновљен 2006-те) Шудиковски поменик   Шудиковски поменик је уништен 6. априла 1941. године приликом бомбардовања Београда од стране Њемаца, када је уништена и Народна би- блиотека Србије са књижним фондом од око 35 000 књига и око 500 000 све -зака. Од Шудиковског поменика остало је оно што је прије бомбардовања већ било обја...
опширније
CAKOR.jpg

ЧЕДОМИР ЛУТОВАЦ ''СТО  ГОДИНА''

СТО  ГОДИНА Првог децембра ове године навршиће се сто година од стварања прве заједничке државе јужнословенских народа по имену Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, касније назвна Краљевина Југославија, у току Народно-ослободилачке борбе Демократска федеративна Југославија, а послије ослобођења Федеративна народна република Југославија, односно Социјалистичка федеративна република Југославија и на крају Социјалистика република Југославија, од...
опширније
TITO RANKOVIC KARDELJ I DJILAS.jpg

КРВАВА ИСТОРИЈА ТАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ (1.ДЕО): Како су Лека и Крцун у Титово име штитили народ од непријатеља

КРВАВА ИСТОРИЈА ТАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ У КОМУНИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ: Како су Лека и Крцун у Титово име штитили народ од непријатеља Пише  МИРЈАНА МИТРОВИЋ Осовина службе: Тито је Ранковића поставио за првог шефа ОЗНА-е КРВАВА ИСТОРИЈА ТАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ (1.ДЕО): Како су Лека и Крцун у Титово име штитили народ од непријатеља Маршал је службу основао по узору на совјетску НКВД да би “штитила народ”, али се она убрзо претворила у комунистичку инквизи...
опширније
crna gora i metohija.png

ЈОВАН МАРКУШ ''ЗЕТСКА БАНОВИНА''

Јован Маркуш ЗЕТСКА БАНОВИНА Питали су ме пријатељи колика је била Зетска бановина за вријеме Краљевине Југославије. Ово су кратки подаци о њеној територији и административној подјелиКраљевина СХС је у времену од 1918. до 1922. године била подијељена на округе и жупаније, а потом од 1922. до 1929. године на 33 области. Промјеном службеног назива државе Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевину Југославију она је подијељена 1929. године на девет ...
опширније
PAVLE DJURISIC SA STABOM.jpg

ДРАЖА И РАВНА ГОРА

На данашњи дан, 11. маја 1941. год., пуковник Драгољуб-Дража Михаиловић је на заравни Равна Гора код Сувобора дигао устанак против окупатора и њихових сарадника, који се негде назива и Трећи српски устанак. Касније ће овај устанак попримити, поред антинацистичког и антифашистичког, и антикомунистички карактер. Пуковник Михаиловић је са Брзим одредом дошао из Босне у Србију (у Босни је имао неколико борби са усташама и одбио је да призна капи...
опширније
NIKOLA VASOJEVIC.png

Зашто је Његош ликвидирао најзнаменитијег Васојевића!

Зашто је Његош ликвидирао најзнаменитијег Васојевића! Високи руски официр и војни аташе у Цариграду, пројектант пута Београд – Бар, турски генерал квартермајстер, енглески конзул, оснивач прве српске школе у Санџаку, зачетник несуђене државе Васојевића… Пише: Љубиша Морачанин  Никола Милошевић, познати као кнез Васојевић, од оца Станише (Михаила) и мајке Јоване (Ане), рођене Никшић. Рођен је 1797. године у љеворечком селу Лопате. Јована...
опширније
SRBIN.jpg

АСИМИЛАЦИЈА СЛОВЕНИСКИХ НАРОДА И ЊИХОВО НЕСТАЈАЊЕ -ПОЛА СРБИ ПОЛА ПОСТАЛИ КОНВЕРТИТИ

АСИМИЛАЦИЈА СЛОВЕНИСКИХ НАРОДА И ЊИХОВО НЕСТАЈАЊЕ: Пола Срби, пола постали други   Према подацима које даје „Аналитическая газета“, бр. 2, из 2013. године, словенски свет данас има између 300 и 350 милиона људи, а у друге народе асимиловано је исто толико Асимилација је, другим речима, словенски свет буквално преполовила, а нанела је веће штете него страдања у свим ратовима које је су Словени водили (углавном одбрамбене). Словени су се...
опширније
ENGLEZI.jpg

Геноцидни Британци (Енглези ) побили десетине милиона људи широм света

Геноцидни Британци побили десетине милиона људи широм света РИТАНСКИ ГЕНОЦИДИ, МАСОВНА УБИСТВА И ЕТНИЧКА  ЧИШЋЕЊА  - БЕЗ ПРЕМЦА У СВЕТСКОЈ ИСТОРИЈИ (1) Своје главне масакре Британци су починили у Индији, Кини, Америци, Африци, Аустралији, Индонезији, Малезији, Пакистану, Авганистану, Ираку... Многи  су и данас скривени Стартовали су давно. Едвард Први Дугоноги је 1290. донео закон којим је протерао све Јевреје из Енглеске због гласина о...
опширније
DJUKIC RAKO RADOVAN.jpg

Проф. др Славољуб Т. Ђукић РАДОВАН РАКО МИЈАЈЛОВ ЂУКИЋ – ГОЛООТОЧИО И ПОСЛИЈЕ ГОЛОГ ОТОГА

Проф. др Славољуб Т. Ђукић   РАДОВАН РАКО МИЈАЈЛОВ ЂУКИЋ – ГОЛООТОЧИО И ПОСЛИЈЕ ГОЛОГ ОТОГА „- Ту ли си Андрија, мајку ти издајничку јебем ... Шта, теби је Владо било мало, шта си још хтео ... Удри оног црног ... а то си ти Раде, сад ћеш видети како ће те твоја УДБ-а удеситиi ... А ти, Момо лепотане, спустићеш своју главу до саме земље, мајку ти твоју сељачку ... (...) Оборени људи полако су се дизали. Пљували у шаку избијене зубе и крв....
опширније
18199334_1243488562415861_518997911138071893_n.jpg

ЈОВАН МАРКУШ ''KРАЈ КРАЉЕВИНА ЦРНЕ ГОРЕ''

КРАЈ КРАЉЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ- Јован Маркуш Као и уочи трећег референдума у историји Црне Горе одржаног 2006. године, тако и данас када властима нешто затреба онда својим безначајним политичким сателитима(попут садашње Либералне партије Црне Горе Андрије Поповића) дају налог да покрећу питања у Скупштини Црне Горе која поново подстичу подјеле у Црној Гори.  И даље је омиљена тема Велика народна скупштина у Подгорици 1918. године, или како они в...
опширније
VELIKA SPOMENIK.jpg

Др Васиљ Јововић: Досадашња истраживања геноцида у Велици (3) ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

[109] Бранко М. Пауновић, Велика, велика по вјековној патњи, 109. [110] Исто, 111. [111] Исто, 125-141. [112] Исто, 142-143. [113] Исто, 146-160. [114] Радован Лекић, Андријевачки срез 1941-1945, 508. [115] Предраг Шћепановић, Злочини над православним становништвом, 66, 68. [116] Славољуб Т. Ђукић, Ђукићи од Павића Владимировог из Метеха, Рижа, Краљево 2007, 114. [117] Мустафа Мемић, Плав и Гусиње у прошлости, Издавачка заједница „Вељко Вл...
опширније
VELIKA SPOMENIK.jpg

Др Васиљ Јововић: Досадашња истраживања геноцида у Велици (2)

Др Васиљ Јововић: Досадашња истраживања геноцида у Велици (2) БРОЈ ПОГИНУЛИХ  Међу првим извјештајима о броју погинулих налази се у дневном листу Побједа, од 1. априла 1945. године, чланак у коме један један од бораца Пете црногорске пролетерске ударне бригаде, који је помагао сељацима Велике у сахрањивању жртава геноцида, износи податак да је у покољу страдало око 500 особа.[93] По исказу једног од свједока Алексе Гојковића, земљорадника ...
опширније
VELIKA SPOMENIK.jpg

Др Васиљ Јововић: Досадашња истраживања геноцида у Велици (1)

Др Васиљ Јововић: Досадашња истраживања геноцида у Велици 12. маја 2018. - 23:43 Васиљ Јововић, историчар Богословија Свети Петар Цетињски, Цетиње   ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА ГЕНОЦИДА У ВЕЛИЦИ (28. ЈУЛА 1944. ГОДИНЕ)   Апстракт: Геноцид у Велици који се десио за вријеме Другог свјетског рата 28. јула 1944. године и који је извршен над недужним, ненаоружаним и незаштићеним становништвом овог православног српског села заокупљао је пажњу ...
опширније
srbija.jpg

СРБИЈА

    СРБИЈА  НАТАЛИЈА БУЛАТОВИЋ Браћо Срби и Сестре Cрпкиње. Као што смо више пута помињали, да је у нашој Отаџбини на делу једно опште не знање, користимо прилику да и овога пута изнесемо још један доказ за ту нашу тврдњу. У питању су опште прихваћене авнојске границе, које су се урезале у колективну свест Србима и које се и свесно и не свесно сваким даном пласирају нашем народу. Најстрашније у свему томе је да, велики број искрених патри...
опширније
tito u prvom svjetskom ratu protiv srba.jpg

ЈОСИП БРОЗ УВИЈЕК ПРОТИВ СРБА -Аустроугарски војник Тито – различито кадрирање фотографије

Аустроугарски војник Тито – различито кадрирање фотографије Аутор: Н. Белићсреда „Тито у Првом свеском рату – различито читање једне фотографије”, назив је дискусије која је поводом стоте годишњице од почетка Великог рата организована у Музеју историје Југославије. Теме овог научног скупа, уз слику која Броза приказује у аустроугарским редовима, биле су и његово учешће у 42. „вражјој” домобранској дивизији коју су чинили житељи Хрватске,...
опширније
KNEZ NIKOLA VASOJEVIC.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ -ЊЕГОШЕВА "ГРАМАТА" ЗА КНЕЗА НИКОЛУ ВАСОЈЕВИЋА

ЊЕГОШЕВА "ГРАМАТА" ЗА КНЕЗА НИКОЛУ ВАСОЈЕВИЋА Кнез Холмије Никола Радоњић Васојевић је у првој половини 19. вијека својом политичком активношћу потресао европску јавност, својом идејом да између Србије и Црне Горе оснује нову српску државу, од око 200 хиљада становника. Откуда тако необично име тако необичној кнежевини - одговор је дао сам "кнез од Васојевића", који је тврдио да се територија васојевићког племена по планини Комовима зове Хо...
опширније
VASOJEVICI 1918 KNJIGA KIKO.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''ВАСОЈЕВИЋИ У ВЈЕКОВНОЈ БОРБИ ЗА СРПСКО И ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ''   

ВАСОЈЕВИЋИ У ВЈЕКОВНОЈ БОРБИ ЗА СРПСКО И ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ      Пише Горан Киковић, историчар   Васојевићи су кроз своју историју увијек били борци за Српску слободу и од 1914. до 1918. године имали су пресудну улогу у борби за српско и југословенско уједињење. Прије сто година дошло је до уједињења Србије и Црне Горе, тач- није 1918. године. Ова књига је и посвећена том јубилеју. У Црној Гори је, послије одлука Велике народне скуп...
опширније
ZAOSTRO-PLAKAT-2017..jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''ЛАЖ О ЊЕМАЧКОМ ОДЛИКОВАЊУ ВОЈВОДЕ ПАВЛА ЂУРИШИЋА''

ЛАЖ О ЊЕМАЧКОМ ОДЛИКОВАЊУ ВОЈВОДЕ ПАВЛА ЂУРИШИЋА Ових дана се обиљежава годишњица стравичног злочина, тачније геноцида, над српским народом у НДХ, од стране хрватских усташа (са Јеврејима и Ромима њих 700.000). Тамо је настрадао и војвода Павле Ђуришић, са својом пратећом четом. И данас се, као посљедица комунистичке пропаганде, протура да је војвода био одликован високим одликовањем - "Гвозденим крсом Вермахта", те се позивају на чланак об...
опширније
PAVLE DJURISIC SA STABOM.jpg

ПОГИБИЈА ПАВЛА ЂУРИШИЋА

Погибија Војводе  Павла Ђуришића САВО ГРЕГОВИЋ | 09. април 2015. Ђуришића, Драгишу Васића, Захарија Остојића и Петра Баћевића усташе су зверски умориле. Секулa Дрљевић je четнике предао злогласном усташком попу Филиповићу Четници Павла Ђуришића прелазе преко реке Босне ГОСТОПРИМСТВО усташа и Дрљевића биће ускоро скупо наплаћено. Умјесто покрета слиједи замандаљивање затворских капија, испред којих су постављена митраљеска гнијезда. Пав...
опширније
CRNOGORSKI GLAVAR JAROSLAV CERMAK.jpg

ПОГИНУЛИ У ВАСОЈЕВИЋКОМ УСТАНКУ 1875. И ЦРНОГОРСКО-ТУРСКОМ РАТУ 1876-1878. ГОДИНЕ

ПОГИНУЛИ У ВАСОЈЕВИЋКОМ УСТАНКУ 1875. И ЦРНОГОРСКО-ТУРСКОМ РАТУ 1876-1878. ГОДИНЕ Доступни извори доста непрецизно исказују број погинулих и рањених ратника. Према непотпуним подацима, поименично биљежимо погинуле по батаљонима. БУЧИЧКИ БАТАЉОН: Бојичићи - Пајо и Спасоје; Бојовићи - Гавро, Јаков и Милутин; Вукићевићи - Јаков и Лако; Вуковић Дмитар; Грубовићи - Јосиф, Периша и Ристо; Делевићи - Андрија и Новак; Ђукић Јован; Зечевићи - Вукаш...
опширније
rakovic-tabela-demografija-srbi.jpg

Историчар др Александар Раковић ''Српски народ у ковитлацу демографске катастрофе ''

Српски народ у ковитлацу демографске катастрофе Пише: др Александар Раковић Српски народ, невелик по бројности, нашао се у демографском ковитлацу заједно са осталим европским народима. С тим што Велика Британија и Њемачка могу да дограбе неколико стотина хиљада Пољака годишње, а то и раде, како би повећавали наталитет европског становништва на британском и њемачком тлу гдје иначе демографску експлозију доживљавају муслимани. Погледајмо таб...
опширније
VASOJEVICI KArta.jpg

ВАСОЈЕВИЋИ НАЈВЕЋЕ СРПСКО ПЛЕМЕ

ВАСОЈЕВИЋИ НАЈВЕЋЕ СРПСКО ПЛЕМЕ Они су највеће племе и воле да владају! Аутор: мондо.ме  На импресивној листи славних припадника овог племена је и једна холивудска звијезда, некада најбоља тенисерка планете, чланови последње српске династије, друга Звездина звијезда, најбољи голман Мундијала, бивши предсједник Србије… Од свих племена у Црној Гори, Васојевићи су заједница која се понајвише формирала по родној основи, односно поријеклу. Сл...
опширније
DJILAS.jpg

"ПАСЈЕ ГРОБЉЕ" КОД КОЛАШИНА  - ЗЛОЧИН КОМУНИСТА, А НЕ ЛИЈЕВА СКРЕТАЊА

  "ПАСЈЕ ГРОБЉЕ" КОД КОЛАШИНА  - ЗЛОЧИН КОМУНИСТА, А НЕ ЛИЈЕВА СКРЕТАЊА (Ратно сјећање борца Лимског четничког одреда, Милића Ј. Осмајлића из Доњих Луга код Берана, објављена у књизи "Од Берана до Блајбурга") Наша лушко-загорска чета била је смјештена по приватним кућама, у насељу поред електричне централе близу ријекТаре, педесетак метара од Колашина. На тој локацији смо сваке ноћи држали стражу, надомак гробља. Био сам заинтересован, пр...
опширније
grb_lat.jpg

ЉУДЕВИТ ГАЈ И "КЊАЗ ВАСОЈЕВИЋКИ СВЕТИСЛАВ"

ЉУДЕВИТ ГАЈ И "КЊАЗ ВАСОЈЕВИЋКИ СВЕТИСЛАВ" Кнез Холмије, Никола Радоњић Васојевић и његова супруга, Рускиња Анастасија, имали су четворо дјеце - синове Александра (Алтомана), Ранислава и Светислава и ћерку Јелисавету. Александар је, још 1836. године, био инжењер - практикант у Кнежевини Србији. Писао је за новине и, по свој прилици, први је поставио питање "нејкраћег пута за сојединеније српске трговине са Јадранским морем". Он је, у ствари...
опширније
LOMNI SEKULAR RADE BRAKOCEVIC.jpg

Презимена у Шекулару и Шекулар у презименима, презимена поријеклом из Шекулара. Према књизи Рада Бракочевића, Ломни Шекулар – приче, пјесме, анегдоте, документи, прилог родослову братства Бракочевића

Презимена у Шекулару и Шекулар у презименима, презимена поријеклом из Шекулара. Према књизи Рада Бракочевића, Ломни Шекулар – приче, пјесме, анегдоте, документи, прилог родослову братства Бракочевића О Негојевић (и Његојевић) огранак Маслара. Негдје и Негосавић. Недовић Ровца шекуларска од шекуларских Дробњака; две куће Недовића у Пуз код Клине, Метохија. Николић огранак Љубића у Шекулару. Николић огранак Дашића у Пећи. Николић огранак...
опширније
LOMNI SEKULAR RADE BRAKOCEVIC.jpg

Презимена у Шекулару и Шекулар у презименима, презимена поријеклом из Шекулара. Према књизи Рада Бракочевића, Ломни Шекулар – приче, пјесме, анегдоте, документи, прилог родослову братства Бракочевића

Презимена у Шекулару и Шекулар у презименима, презимена поријеклом из Шекулара. Према књизи Рада Бракочевића, Ломни Шекулар – приче, пјесме, анегдоте, документи, прилог родослову братства Бракочевића и његових огранака, Београд 2013. године   A Азанац (или Азањац): Из Азана – Горњи Бихор, претходно из Шекулара. Лозна – Доњи Бихор, Јавор код Ивањице (Србија), Босанска Крајина, од потомака Вука Љевака , Даше и другах шекуларских братстава. ...
опширније
milo i momir na gazimestanu 28.06.1989.jpg

МИЛО ЂУКАНОВИЋ НАЈВЕЋИ СРПСКИ КОНВЕРТИТ

МИЛО ЂУКАНОВИЋ НАЈВЕЋИ СРПСКИ КОНВЕРТИТ Ријеч конвертит је настала од њемачке ријечи konverit и енглеске ријечи convertite, a потиче од ријечи convertere и значи окретати, обртати, превртати. У српском народу познате су прве конвертите још у турско вријеме како их и Његош описује у “Горском вијенцу“ и каже стих „Потурчи се плахи и лакоми, млијеко их српско разгубало…“, али то просто одражава историјски тренутак који Његош обрађује. Његош ј...
опширније
KRALJ NIKOLA NA POLOZAJU.jpg

КРАЉ НИКОЛА ПЕТРОВИЋ ГОСПОДАР СРБА ЦРНЕ ГОРЕ

КАД ЈЕ ОН ГОСПОДАРИО ЦРНОМ ГОРОМ, тамо се говорио само српски језик! Ово су докази Краљ Никола је био по много чему специфичан владар који је маестрално знао да удаје своје бројне ћерке због чега је прозван и "тастом Европе". Годину дана пре него што ће Црну Гору уздићи на раван краљевство спровео је први попис становништва у својој земљи. Тај попис, као и школски уџбеници из његовог времена, откривају једну интересантну ствар. о: ry of C...
опширније
JOVICA ZIROJEVIC.jpg

ГОСПОДАР НИКОЛА ПЕТРОВИЋ  И МОЛБЕ УПУЋЕНЕ ЊЕМУ ОД ПОДАНИКА

ГОСПОДАР НИКОЛА ПЕТРОВИЋ  И МОЛБЕ УПУЋЕНЕ ЊЕМУ ОД ПОДАНИКА   Чувени су били одговри на молбе и многа питања које су Црногорци слали или су лично ишли код Књаза (Краља) Николе. Пред почетак рата за ослобођење Херцеговене од Турака 1875-78 године Књаз Никола је дао барјак и прогласио Јовицу Зиројевића за алајбарјактара испред Херцеговачке војске.Ј овица Зиројевић 1904 године упутио је Књазу Николи молбу : "  "АЛАЈ-БАРЈАКТАР ХЕРЦЕГОВАЧКИ ЈО...
опширније
predrag-scepanovic.jpg

ПРЕДРАГ Т. ШЋЕПАНОВИЋ ''О ЗЛОЧИНИМА ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА У ПОЛИМЉУ И ВЕЛИЦИ''

О ЗЛОЧИНИМА ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА У ПОЛИМЉУ И ВЕЛИЦИ   27-10-2013 10:29:16 | | Глас Холмије/ mojenovosti.com | Предраг Т. Шћепановић, публициста. Рођен сам у долини Лима 1967., гдје су ми се преци доселили из околине Колашина. Један од разлога мог писања о Покољу у Велици 28. јула 1944, јесте што је убијена и моја тетка Видра, супруга окружног капетана Михаила (Митана) Кнежевића из Велике. Она је кћерка Радоша Миличкова Ђиновића, учитељ...
опширније
PAVLE DJURISIC SA STABOM.jpg

''БОРЦИ ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ – ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ (ЈВуО)    СЕЛО РОВЦА КОД БЕРАНА (1941-1945.)''

''БОРЦИ ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ – ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ (ЈВуО)    СЕЛО РОВЦА КОД БЕРАНА (1941-1945.)'' ВУЛЕВИЋ ВУКАШИНОВ ВУКА, земљорадник, убијен од стране комуниста у близини Мојковца 1942. године. ВУЛЕВИЋ ВУКАШИНОВ ВУКАЈЛО, земљорадник, припадник ЈВО од оснивања Организације 1941. до краја 1944. године када се предаје комунистима у Ровцима. Живео, умро и сахрањен у Ровцима као узоран домаћин. ВУЛЕВИЋ ЂОЛЕВ ВОЈИН, земљорадник, при...
опширније
krsto popovic dokument.jpg

''БОЖИЋНА ПОБУНА''  У ЦРНОЈ ГОРИ 1919. - ИСТИНЕ И ЛАЖИ

Пише Горан Киковић, историчар ''БОЖИЋНА ПОБУНА''  У ЦРНОЈ ГОРИ 1919. - ИСТИНЕ И ЛАЖИ   Божићна побуна у околини Цетиња и Никшића , био је догађај почев од 6. јануара 1919. у коме су присталице условног југословенског уједињења, тзв. Зеленаша, подстакнути од Краљевине Италије, покушале да силом оружја преотму власт над територијом Црне Горе и Бока Которске од савезничких снага. Након неуспјеха легалним и мирнодопским путем у Подгоричкој ск...
опширније
partizani u andrijevici 1944.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ :''КОМУНИСТИ СУ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ ШЕКУЛАР И РИЈЕКУ МАРСЕНИЋА ЗАВИЛИ У ЦРНО''

На фотографији: Партизани у Андријевици 1944.   ШЕКУЛАР И РИЈЕКА МАРСЕНИЋА ЗАВИЈЕНИ У ЦРНО Шекуларци погинули на страни четника војводе Павла Ђуришића, или од "браћа" комуниста, који убише сљедеће Шекуларце: Божовић Батрића, Божовић Бранка, Божовић Б. Милицу, Матовић Богдана, Живковић Милана, Лекић Вукосава, Делетић Новака, Дашић Александра, Дашић Чедомира, Дашић Вукоту, Дашић Пера, Алексић Шаћира, Кукаљ Рада, Кењић Баја, Лекић Ота, Попов...
опширније
kiko kozacki major.jpg

          '' КОДЕКС ЧАСТИ РУСКИХ КОЗАКА''

                                     КОДЕКС ЧАСТИ РУСКИХ КОЗАКА ''Ми се не рађамо да шетамо кроз паркове и да седимо на меким душецима. Наша света дужност је одувек била да се боримо за родну груду у бескрајним степама, шумама и мочварама, по жарком сунцу или по киши. Наше склониште су најчешће били огњи пламени и журно саграђене колибе … То је наш удес и такав ће остати вовјеки …'' М.И. Платов Козаци – братство људи, уједињених посебним...
опширније
SEKULAR LOMNI.jpg

РАДОМИР ЂОРОВИЋ '' АЛБАНСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ШЕКУЛАРУ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ ''

    АЛБАНСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ШЕКУЛАРУ                         У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ   Пише Радомир Ђоровић   Током 1943 и 1944.године косовски Албанци, као припадници фашистичких јединица (21.СС дивизија Скендербег и 7.СС добровољачка брдска дивизија ,,Принц Еуген“) починили су масовне ратне злочине у селима десне обале Лима(од Велике до Петњика), убивши око 800 ненаоружаних мјештана, цивила (мушкараца, жена и дјеце). Они су 23....
опширније
vasojevicki yakon u 12 tocaka.jpg

Бранислав Оташевић ''ВАСОЈЕВИЧКИ ЗАКОН ОД ДВАНАЕСТ ТОЧАКА''

ВАСОЈЕВИЧКИ ЗАКОН ОД ДВАНАЕСТ ТОЧАКА Историјат издавања Од давнина је у Васојевићима постојао обичајни законик. Уз додатке, усвојила га је Свеопшта народна скупштина Васојевића, крајем 1829. или у првој половини 1830. године, а потврдио игуман манастира Ђурђеви Ступови, Мојсије Зечевић, који је скуп и сазвао. Васојевички Закон у дванаест точака објавила је, 1929. године, Српска краљевска академија у Београду, са коментарима др Илије Јелића...
опширније
ZAOSTRO-PLAKAT-2017..jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ''ТРЕШЊЕВО И ТРЕПЧА - БРАТСКО СТРАТИШТЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ''

ТРЕШЊЕВО И ТРЕПЧА - БРАТСКО СТРАТИШТЕ Жртве "братске љубави" од стране комуниста и партизана из села Трешњева су били: Чукић Н. Мираш, Чукић Н. Рајко, Чукић Н. Божо, Чукић Ј. Радош, Чукић А. Јездо, Чукић Л. Миомир, Чукић В. Иван, Вукићевић С. Михаило, Вукићевић М. Тодор. Вукићевић Р. Милета, Стојановић Р. Рајко, Стојановић Војо. У сабирном логору у Марибору, удаљеном око 150 км. од Блајбурга у Аустрији, настрадаше од комунистичких црногорс...
опширније
23130967_2069910766611534_6936853680181726638_n.jpg

ГОРАН С. КИКОВИЋ ''ПРВА СКУПШТИНА СРБА У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ 1909. ГОДИНЕ''

ПРВА СКУПШТИНА СРБА У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ 1909. ГОДИНЕ   Прва скупштина Срба у Османском царству одржана је од 2. до 11. фебруара 1909. у Скопљу. На тој скупштини донесене су резолуције о политичким, економским и црквеношколском приликама. Тражило се да се поштују закони, а посебно слободе и равноправност грађана и да се слободно употребљава српско име. Осудили су и анексију Босне и Херцеговине. У другој резолуцији тражили су да српски митро...
опширније
sveti sava.jpg

              САЛИХ СЕЛИМОВИЋ   ''КУЛТ СВЕТОГ САВЕ И СРБИ МУСЛИМАНИ''

                         КУЛТ СВЕТОГ САВЕ И СРБИ МУСЛИМАНИ Пише Салих Селимовић (1944) историчар из Сјенице, аутор више књига и преко 70 научних студија. Познат је по својим радовима из историјске демографије и процеса исламизације. Његова последња књига „Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области“, оцењује се као прворазредно научно дело. Добитник је Вукове награде 2013. године   АПСТРАКТ: Растко...
опширније
VASOJEVICI 1918 U BERANAMA.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ: ''УЛОГА ВАСОЈЕВИЋА У КОНАЧНОМ УЈЕДИЊЕЊУ СРПСКОГ НАРОДА 1918. ГОДИНЕ''

УЛОГА ВАСОЈЕВИЋА У КОНАЧНОМ УЈЕДИЊЕЊУ СРПСКОГ НАРОДА 1918. ГОДИНЕ Народни посланици Велике народне супштине српског народа у Црној Гори, Подгорица 1918. године, из Беранског округа. Први ред, сједе: Милош Поповић, Радослав Јоксимовић, Вукајло Девић и Мило Делевић. Други ред, сједе: Милан Поповић, Милић Дабетић, Прокопије Вековић, Милосав Раичевић, Кирило Балшић и Тома Јоксимовић. Трећи ред, стоје: Александр Поповић, Александар Бојовић, Богд...
опширније
SPOMENIK SEKULAR.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ : ''О  ПОРИЈЕКЛУ  КЉАЈИЋА, БОРБЕ СА КЛИМЕНТИМА  И БОЈУ НА КРЧЕВУ КОД БЕРАНА''

О  ПОРИЈЕКЛУ  КЉАЈИЋА, КЛИМЕНТИМА  И БОЈУ НА КРЧЕВУ КОД БЕРАНА Кљајићи, као и Пешићи воде своје поријекло из Бјелопавлића, мада се дуго мислило да су поријеклом Морачани, зато што су се преци данашњих лубничких Кљајића доселили у Горња села из Мораче, гдје је и остао један дио Кљајића. Кљајићи су поријеклом од Кадића из Бјелопавлића, а мјесто гдје су живјели прије расељавања је Боан Бјелопавлићки. Пошто су се доселили у Горња села још у ври...
опширније
BERANE 1932.jpg

Милутин Осмајлић  ''СМРТ ДО СМРТИ - ВАРОШ БЕРАНЕ 1941-1945''

Пише Милутин Осмајлић  СМРТ ДО СМРТИ - ВАРОШ БЕРАНЕ Изгубише своје животе на страни Равногорског четничког покрета, на челу са ђенералом Дражом Михаиловићем, сљедећи Беранци: Аћимић Радомир - Пуле, Аћимић Милан, Антовић Велимир, Бандовић Владо, Бојовић Урош, Боричић Петар - Пешо, Балшић Ђ. Душан, Вуковић Марко, Вуковић Тихомир, Вуковић Радосав, Весковић Јездимир, Вукићевић Милан, Вешовић Радоје, Војиновић Јован, Војиновић Василије, Вујошев...
опширније
BAGO BARJAKTAROVIC.png

МИОДРАГ БАРЈАКРАРОВИЋ БАГО ''КРОЗ АЛБАНСКУ ГОЛГОТУ 1915. ГОДИНЕ МИЛОСАВ БОЈОВ БАРЈАКТАРОВИЋ''

Уз стогодишњицу сврштека Првог свјетског рата Пише Миодраг Барјактаровић Баго   КРОЗ АЛБАНСКУ ГОЛГОТУ 1915. ГОДИНЕ МИЛОСАВ БОЈОВ БАРЈАКТАРОВИЋ               Бојо Барјактаровић, брат мога ђеда Богића Барјактаровића, из Калудре, рођен је 1854. године у Калудри, од оца Вукашина и мајке Илинке, рођене Кастратовић из Трешњева, код Андријевице. Одселио се из Калудре негдје крајем 19. вијека (око 1900. године) са породицом код Призрена, а пот...
опширније
MESA selimovic.jpg

          МЕША СЕЛИМОВИЋ ЈЕ БИО СРБИН!?

           МЕХМЕД  МЕША СЕЛИМОВИЋ ЈЕ БИО СРБИН!? Мехмед Меша Селимовић (Тузла, 26. април 1910 — Београд, 11. јул 1982) је био истакнути српски и југословенски писац из Босне и Херцеговине, који је стварао у другој половини 20. вијека. Убројен је међу 100 најзнаменитијих Срба. У вези свог националног опредељења - српства, Меша је једном приликом рекао: Србин је славно бити али и скупо. Мислио је на све оне муке и перипетије кроз које је про...
опширније
ZAOSTRO-PLAKAT-2017..jpg

Милутин Осмајлић '' ЖРТВЕ ИЗ ДОЊИХ ЛУГА КОД БЕРАНА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ ''

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ЖРТВЕ КОМУНИСТА ИЗ ДОЊИХ ЛУГА КОД БЕРАНА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ Дадоше своје животе за част Отаџбине у Другом свјетском рату, у борбама на бојиштима или стријељаним без суда и пресуде, убијени као припадници четничког покрета Драже Михаиловића од стране партизана и муслиманске милиције, и од партизанских јединица, мучки убијаних од "братске" руке ових прекаљених четничких бораца, након заробљавања 9. маја између Зиданог ...
опширније
DJILAS.jpg

НАРЕДБА КПЈ ЗА ЦРНУ ГОРУ О ИСТРЕБЉЕЊУ ВАСОЈЕВИЋА ЈЕР СУ ОНИ ВЕЛИКИ СРБИ

пише Горан Киковић, проф. историје Када сам као студент на дипломском раду добио тему ''Војвода Павле Ђуришић'' код проф.др Вељка Ђурића Мишине сусрео сам се са овим документом који је заробљен током Другог свјетског рата код партизана, а коју су четници објавили у емиграцији. Документ доносимо како је и пронађен. Наредба КПЈ за Црну Гору 5.2.1942. године Строго пов. НАРЕЂУЈЕМО Командантима и политичким комесарима са подручја: Колашина, ...
опширније
Милутин_Бабовић_Телеграф_са_два_своја_сина,_1912.jpg

MИЛУТИН БАБОВИЋ ТЕЛЕГРАФ

MИЛУТИН БАБОВИЋ ТЕЛЕГРАФ Милутин Бабовић Телеграф. Хајдук и четник из села Полице код Пљеваља фотографисан са два своја сина Михаилом и Милићем 1912. године. Поред тога што је као хајдук упадао у свој завичај из Србије и Црне Горе, Милутин је 40 година вршио и поверљиву службу гласника између дворова у Београду и на Цетињу. У случајевима када је било опасно писати било шта краљеви двеју држава су то усмено говорили Милутину који је исто так...
опширније
BERANE JE U CRNOJ GORI.jpg

БАРСКИ КОНГРЕС 1974. ГОДИНЕ И 12 ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ ВАСОЈЕВИЋА НА ЊЕМУ

ПОСЛЕДЊИ ЦРНОГОРСКИ ДИСИДЕНТИ 12 ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ ВАСОЈЕВИЋА: Они су имали петљу да се супротставе Титу!  -Борећи се против шиптарског сепаратизма на Космету, Брозовог самовлашћа и Устава из 1974. године којим је практично почело разбијање СФРЈ, група интелектуалаца је у Бару одржала свој 5. конгрес КПЈ који их је много скупо коштао – њих тридесетдвојица осуђени су на укупно 196 година робије! Из књиге „Робијаш“ Миљана Бабовића, преносимо на...
опширније
ZUTA KUCA.jpg

ЖУТА КУЋА ЈЕ - БЕЛА

"Жута кућа" у Албанији није једина! "Жута кућа" није једина зграда смрти за Србе који су отети на Косову. У јужној српској покрајини још пре бомбардовања постојало је више илегалних болница у којима је скончало неалбанско становништво. "На КиМ су још 1998. постојале илегалне болнице у којима су Шиптари држали Србе и узимали им крв до последње капи", тврди у ексклузивном разговору за С медиа портал некадашњи оперативац Криминалистичке полиц...
опширније
kraljevina JUGA.jpg

КОЛИКО ЗАИСТА ИМА ШИПТАРА НА КОСМЕТУ?

КОЛИКО ЗАИСТА ИМА ШИПТАРА НА КОСМЕТУ? Званични подаци по којима на Косову живи око 2 милиона становника од којих 90% чине Шиптари више не представљају релевантну статистику.     Ни сами Шиптари не верују у ове податке. Број изашлих на биралишта у Приштини и на целом Косову и Метохији је дупло мањи но што би требало да тамо има око 2 милиона становника.                                                     Масовни егзодус Шиптара који је пок...
опширније
bugari-vec5a1aju-srpske-invalide-i-c5beene.jpg

Бугарски злочини у Србији 1915 – 1918. године

Бугарски злочини у Србији 1915 – 1918. У периоду од 1914-1918. године, у Србији многе међу најјезивијим злочинима починили су припадници бугарске војске, који су је јесен 1915. године напали Србију. Бугари су, по повлачењу српских армија у Албанију, у новембру 1915. године окупирали источну и јужну Србију и Вардарску Македонију. Под њиховом окупацијом била је територија између српско-бугарске границе, до Велике Мораве на западу и све до Дун...
опширније
Luka Kastratovic.jpg

ГЕНЕРАЛ ДР ЛУКА КАСТРАТОВИЋ ''МОЈКОВАЧКА БИТКА – СРБИЈА ПАМТИ''

O значају Мојковачке битке говори генерал др Лука Кастратовић, предсједник Удружења Васојевића МОЈКОВАЧКА БИТКА – СРБИЈА ПАМТИ Значај сјећања на ову велику битку   Памћење и сјећање на Мојковачку битку, беранско-мојковачку операцију, односно операцију црногорске Санџачке војске крајем 1915. и почетком 1916. године је извор надахнућа и напрегнућа у борби за супростављање савременом прекрајању историје, покушају брисања из свијести наше и...
опширније
MIHAILO BOJICIC.jpg

Михаило Јованов Бојичић ''КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА – БЕРАНЕ''

КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА – БЕРАНЕ   Пише Михаило Јованов Бојичић           Коло српских сестара је патриотско и хуманитарно женско друштво. Коло је настало на иницијативу Надежде Петровић, њеног оца и мајке, Мице Мишковић, Јулке Јањић, Марије Јелачић Павловић, Делфа Ив. Иванић, Косаре Цветковић и Јелене Лазаревић, Ивана Иванића, подсекретара конзулар-ног одељења Министарства спољњих послова и  Бранислава Нушића, конзула. Основано у Београд...
опширније
VOJVODA RADE RADIVOJEVIC.jpg

ДРАГОЉУБ ДРАШКО БОЈИЧИЋ ''ВОЈВОДЕ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА У ЧЕТНИЧКИМ БОРБАМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ СТАРЕ СРБИЈЕ И ВАРДАРСКЕ МАКЕДОНИЈЕ 1903-1912.''

ВОЈВОДЕ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА У ЧЕТНИЧКИМ БОРБАМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ СТАРЕ СРБИЈЕ И МАКЕДОНИЈЕ 1903-1912.   Српске четничке акције од 1903. до 1912. године представља оружани одговор српскога живља у Старој Србији и Македонији на великобугарску пропаганду и терор, као и против арнаутског и турског зулума.                                                                                              Васојевићи као највеће српско племе одувијек су учество...
опширније
OS DONJA RZANICA.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ, '' ОСНОВНА ШКОЛА ДОЊА РЖАНИЦА КОД БЕРАНА-ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ''

                  ОСНОВНА ШКОЛА ДОЊА РЖАНИЦА КОД БЕРАНА  У Љетопису Основне школе  Доња Ржаница, који се налази у архиви ове школе пише: ''Село Доња Ржаница лежи на десној обали ријеке Лима. Његово подручје окружују брда: Рашћа, Пријека брда, Заруђе и Главица.Кроз њега пролази својим доњим током Калударска ријека и дијели га на два неједнака дијела. Ово село броји стотине и десетине од свог постанка и развоја. У првој половини 20. вијека...
опширније
mileta racic.png

Милета В. Лалић ''ЛИКОВИ НАШИХ БОРАЦА ЗА СЛОБОДУ И ЗА СРПСТВО   МИЛЕТА САВОВ  РАЧИЋ''

ЛИКОВИ НАШИХ БОРАЦА ЗА СЛОБОДУ И ЗА СРПСТВО                                                           МИЛЕТА САВОВ  РАЧИЋ             Дуго сам желио, али и дочекао прилику, да се поклоним сјенима свог претка, мученика, Милете Савова Рачића, чије име носим. Сто година је прошло од када је убијен, у Великом (Нађ) Медеру, а мени се ево, тек ових дана, указала прилика да посјетим мјесто његовог страдања. Kад ми је мој млађи брат, Мило, саопшти...
опширније
cakor 1915.jpg

БЛАГОЈЕ ШАРИЋ-ЧАКОР – ''ПЛАНИНА СМРТИ'' ПОВЛАЧЕЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ КРОЗ ЦРНУ ГОРУ

ЧАКОР – ''ПЛАНИНА СМРТИ'' ПОВЛАЧЕЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ КРОЗ ЦРНУ ГОРУ На  фотографији је приказано повлачење Српске војске преко планине Чакора Највећи део српске војске и избеглица је са Косова и Метохије до Албаније дошао преко Црне Горе. Из Пећи преко Чакора и Берана, српска војска је стигла до Подгорице. Чамцима преко Скадарског језера ишли су само посланици, дипломате и стране мисије. Избеглице и војска, мочварним језерским приобаљем, ст...
опширније
PRIJEDOLSKA CAFA.png

ПРОФ.ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ ''Положили животе за одбрану данас спорне  границе у области Чакора и Мокре планине''

ПРОФ.ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ Положили животе за одбрану данас спорне  границе у области Чакора и Мокре планине Гробови 19 погинулих бораца Величког и Краљског батаљона на Приједолској ћафи, у борби на Мокрој планини 1912. год. За очување границе према Ругови, у области Чакора, Ваганице и Мокре планине  у турско доба Величани и Васојевићи показали  су велику храброст и јунаштво и нису жалили животе. Како су бранили и гинули за границу  постоји н...
опширније
271153.jpg

МР Салих Селимовић, историчар '' КО ЈЕ И КАДА ПРВИ ПРЕВЕО КУРʼАН НА СРПСКИ ЈЕЗИК''

Салих Селимовић, историчар     КО ЈЕ И КАДА ПРВИ ПРЕВЕО КУРʼАН НА СРПСКИ ЈЕЗИК                 Поштовање  између православних и муслимана као и црквених и верских организација међу Србима није ништа ново ни непознато. Још већа међурелигијска толеранција и уважавање постојала је и постоји одвајкада код обичног света без обзира на повремена тешка искушења и сукобе. Ти сукоби су, углавном, подстрекавани споља, а делови наших неодговорних ...
опширније
kul11832015.jpg

ПРОФ. ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ ''АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА У ПЛАВСКОЈ ЖУПИ''

  Проф. др Марко Кнежевић АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА У ПЛАВСКОЈ ЖУПИ На  простору Плавске жупе, све до 2015. године,  нијесу вршена  археолошка ископавања, али аналогно пронађеним остацима у осталом дијелу Горњег Полимља и с обзиром на пронађене праисторијске цртеже на неким стијенама у гусињском дијелу Проклетија, као и откриће некрополе у Плаву 2014. године, може се претпоставити да је овај простор био насељен људским заједницама jош у праист...
опширније
DJILAS.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ЗЛОЧИНИ КОМУНИСТА ОПРАВДАВАНИ "ЛИЈЕВИМ СКРЕТАЊИМА"

ЗЛОЧИНИ КОМУНИСТА ОПРАВДАВАНИ "ЛИЈЕВИМ СКРЕТАЊИМА" Комунистичке власти у Црној Гори и Србији обиљежавале су годишњице ослобођења од фашизма минулих деценија, а и данас то чине, али им не пада на памет да обиљеже и Дан антикомунизма, сматрајући да је то "дужност" другог антифашистичког покрета, четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Западне демократије славе и обиљежавају тај дан, али децидно говоре да је то била побједа антифашистичк...
опширније
KOMUNISTICKI ZLOCINI U CG.jpg

ОТКРИВЕНА ЈАМА КОМУНИСТИЧКИХ ЗЛОЧИНА У ОКОЛИНИ НИКШИЋА

КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ У ЦРНОЈ ГОРИ ЕКСКЛУЗИВНО: ЕКИПА „ДАНА” КОД НИКШИЋА ОТКРИЛА МАСОВНУ ГРОБНИЦУ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА Убијено 300 цивила и бачено у јаму Дјелови раскомадане лобање свједоче о суровости која је почела фебруара 1942. године Убијено 300 цивила и бачено у јамуРепортери „Дана”, након 76 година од злочина, отворили јаму и снимили кадрове посмртних остатака убијених У језивом злочину страдали су неистомишљеници комунистичког ...
опширније
kiko kozaci.jpg

КОЗАЦИ НЕКАД И ДАНАС

КОЗАЦИ НЕКАД И ДАНАС Козаштво се појавило у 15. веку и временом је постало део руског државног система. Европљани још увек памте козачке чете које су заузимале Берлин и Париз. Козачке јединице су учествовале у сваком рату који је водила Русија. Декретом Савета народних комесара од 1920. године ликвидиран је систем козачке самоуправе. Процес препорода козачких заједница започет је 1989. године, пре рушења Совјетског Савеза. Од тада је у Ру...
опширније
KNJAZ NIKOLA U BG.jpg

ПОСЈЕТА КЊАЗА ЦРНЕ ГОРЕ НИКОЛЕ ПЕТРОВИЋА КРАЉУ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРУ ОБРЕНОВИЋУ У БЕОГРАДУ, НА ВИДОВДАН 1896.

ПОСЈЕТА КЊАЗА ЦРНЕ ГОРЕ НИКОЛЕ ПЕТРОВИЋА КРАЉУ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРУ ОБРЕНОВИЋУ У БЕОГРАДУ, НА ВИДОВДАН 1896.ГОДИНЕ Ево како је Књаз говорио тог дана а преносе тадашње ''Вечерње Новости'': "Величанство ! Промисао божја нас је двојицу означила да смо владари и управљачи српскога народа.Проникнути том светом задаћом и најврућом жељом да то по божјој вољи вршимо, дужни смо ми све учинити за племенити и драги наш народ српски који,да се исправи з...
опширније
DJILAS.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''О ЦРНОГОРСКОМ НАЦИОНАЛНОМ ПИТАЊУ МИЛОВАНА ЂИЛАСА''

''О ЦРНОГОРСКОМ НАЦИОНАЛНОМ ПИТАЊУ МИЛОВАНА ЂИЛАСА'' ДАН КАДА ЈЕ РОЂЕНА ЦРНОГОРСКА НАЦИЈА Орган КПЈ "Борба" је 1. маја 1945. године објавила текст Милована Ђиласа "О црногорском националном питању", без сумње писан по Титовој наруџбини и диктату. Многи овај текст сматрају даном званичног рађања црногорске нације. "Црногорци су Срби и нема никаквог смисла нити треба дозволити цијепање српства. И још даље: Црногорци не само да су Срби него с...
опширније
MATIJA.jpg

РИЈЕЧ АКАДЕМИКА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА О КЊИЗИ „КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ У ЦРНОЈ ГОРИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1941-1942. ГОДИНЕ”

РИЈЕЧ АКАДЕМИКА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА О КЊИЗИ „КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ У ЦРНОЈ ГОРИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1941-1942. ГОДИНЕ”  Нема слободе изван истине Побједници су писали историју, не само своју, већ и својих противника, не сумњајући у своју верзију. Побједник никад нема проблема са присталицама, које накнадно пристижу са свих страна као првоборци бојева у којима нису учествовали. Али је и наше вријеме потврдило стару истину да нико не може бити судија ...
опширније
sveti sava.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ У СВИЈЕТЛУ ШТАМПЕ''

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ У СВИЈЕТЛУ ШТАМПЕ             Једна од битних карактеристика Српске Православне Цркве несумњиво је и та, да је она светосавска Црква, јер је Сава Немањић њен утемељитељ, те се о светосавском Православљу може говорити са посебног аспекта у оквиру општег Православља. У Црној Гори такође се прослављао Свети Сава. Ово прослављање у Црној Гори говори и да је Православна Црква у њој српска, односно да је у врије...
опширније
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ.jpg

МР САЛИХ СЕЛИМОВИЋ, ИСТОРИЧАР : САНЏАК ТУЂЕ ИМЕ НА ОГЊИШТУ СРПСКЕ НЕМАЊИЋКЕ РАШКЕ 

  МР САЛИХ СЕЛИМОВИЋ, ИСТОРИЧАР : САНЏАК ТУЂЕ ИМЕ НА ОГЊИШТУ СРПСКЕ НЕМАЊИЋКЕ РАШКЕ  НА простору некадашњих српских и југословенских земаља с најближим окружењем крајем 17. века било је 25 санџака. Новопазарски је основан око 1790. године, с Новим Пазаром као административним седиштем, иако су санџак-бегови и касније кајмаками најчешће боравили у Сјеници. Овај санџак је три пута укидан. У турском царству почетком 19. века било је 290 санџа...
опширније
TOPOVI NA JASIKOVCU.jpg

ТУРСКИ ТОПОВИ ЗАПЛИЈЕЊЕНИ 1912. НА ЈАСИКОВЦУ КОД БЕРАНА

Црногорска батерија на снимку се налазила на брду Јасиковцу а не у Виницкој испод обриса Градине (уосталом јасно се види да то нијесу обриси Градине). Падом Тифрана и Јејевице Турци су изгубили сваку наду у погледу даље могућности организовања одбране Берана, јер више нијесу имали накаквог погодног положаја за одбрану вароши. У исто вријеме, муслиманско становништво из страха од бомбардовања града вршило је велики притисак на команданта гарн...
опширније
nemanja devic.jpg

Мр Немања Девић, историчар'' АЛБАНЦИ (АРНАУТИ) - СРПСКЕ ВОЈВОДЕ  У МЕТОХИЈИ ''

АЛБАНЦИ (АРНАУТИ) - СРПСКЕ ВОЈВОДЕ  У МЕТОХИЈИ Пише Немања Девић, историчар   Немања Девић је рођен 1989. у Смедеревској Паланци. Студент је мастер студија историје на Филозофском факултету у Београду. У сарадњи са Институтом за савремену историју, као гимназијалац је обавио исцрпна истраживања жртава Другог светског рата у Шумадији. Аутор је већег броја публицистичких текстова, као и научних радова, међу којима се издвајају и три моногра...
опширније
12705405_483702101813287_1015477675280336104_n.jpg

Јован Маркуш  ''ЕТИКА ЦРНОГОРКИ''

Пише Јован Маркуш ЕТИКА ЦРНОГОРКИ Једна поучна и стара прича, која у народном памћењу живи и данас, довољно говори о етици Црногорке. Када су Његуши одавали пошту мртвом владици, владару и пјеснику Петру II Петровићу Његошу, његова мајка Ивана обратила им се сљедећим ријечима: „Браћо Његуши, соколови Црногорци! Није то лијепо што чините, што плачете и кукате за Владиком. Није се он родио за плакање, нити је радио за кукање. Радио је о добру...
опширније
komunisticki falsifikati.jpg

''КОМУНИСТИЧКИ ФОТОШОП ИСТОРИЈЕ''

КОМУНИСТИЧКИ ФОТОШОП ИСТОРИЈЕ Како преноси портал Србадија. И ако се званично "Photoshop" појавио тек 1990.године, веровали или не он се увелико користио у тадашњој Југославији десетинама година раније у сврху фаслификовања историје. Пред вама је један од таквих, мало мање вештих, примера. На оригиналној фотографији(Прва слика с лева), снимљеној у Опленцу се налазе: Никола Калабић, Драгослав Рачић и Нешко Недић. На лажној фотографији(десно),...
опширније
12705405_483702101813287_1015477675280336104_n.jpg

ПЕЂА КОВАЧЕВИЋ ''ЋИРИЛИЦА -ПИСМО КОЈЕГ СЕ ОДРИЧЕМО''

Ћирилица – писмо којег се одричемо Пише: Пеђа Ковачевић Букола је из Нигерије. Пут га је некад  давно довео у нашу локалну кафану. Тражио је хотел који је уцртан на његовој мапи, али тог хотела на том мјесту, а ни у граду, у стварности није било. Зато је било пива и наше добродошлице. Букола је био изненађујуће добар познавалац српских прилика и не баш наклоњен српској колективној мисли, па ме је његов туристички обилазак зачудио. Његово п...
опширније
DONJORYANICKA.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ '' УДАР ТУРАКА И АРНАУТА НА СРБЕ У ДОЊИМ ВАСОЈЕВИЋИМА КРАЈЕМ ДЕВЕТНАЕСТОГ И ПОЧЕТКОМ ДВАДЕСЕТОГ ВИЈЕКА''

 УДАР ТУРАКА И АРНАУТА НА СРБЕ У ДОЊИМ ВАСОЈЕВИЋИМА КРАЈЕМ ДЕВЕТНАЕСТОГ И ПОЧЕТКОМ ДВАДСЕТОГ  ВИЈЕКА За читаво вријеме турске владавине, турске похаре нијесу заобилазиле ни Доње Луге, и њихова насиља над православним српским становништвом, а најчешће су их чинили, посебно, Арнаути из Ругове. И данас се памти по злу 1898. година, када су, почетком јуна, Арбанаси, уз учешће редовне турске војске, напали, похарали и попалили села Луге, Дапсиће...
опширније
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ.jpg

СЕЛИХ СЕЛИМОВИЋ ИСТОРИЧАР ''МУСЛИМАНИ ПОШТУЈУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ''

МУСЛИМАНИ ПОШТУЈУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ             Још увек је код великог броја људи укорењен страх од неке више силе, ванземаљске силе, божанске моћи и код муслимана и код православних верника. Ова се констатација односи на цело предметно, а и много шире подручје. По убеђењу тог великог броја људи та сила, божанска сила, може помоћи, али и нанети неко зло и несрећу ако се то заслужи код ње, односно ако се о нешто огреши. Много стари...
опширније
ВАСОЈЕВИЋИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''БРЂАНСКА ПЛЕМЕНА ВАСОЈЕВИЋИ, КРАСНИЋИ И ХОТИ ''

ВАСОЈЕВИЋИ, КРАСНИЋИ И ХОТИ По предању, Васојевић Стево је имао пет синова: Васа (од кога су Васојевићи), Пипа (од кога су Пипери), Озра (од кога су Озринићи), Краса (од кога су Краснићи, велико албанско племе) и Ота (од кога је настало многобројно племе Хоти у Албанији). Краснићи и Хоти су се послије Косовског боја потурчили, то јест прешли су на исламску вјеру. Да су Васојевићи и Краснићи сродна племена "по менталитету", а традицију о крв...
опширније
karta vasojevica.jpg

: МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''РАСЕЉАВАЊЕ ВАСОЈЕВИЋА''

РАСЕЉАВАЊЕ ВАСОЈЕВИЋА Васојевићи су се свуда раселили, из разних разлога, али ипак нијесу испразнили своју матицу. Најзначајнија миграциона кретања су текла преко старе Рашке, Бихора и Пештери, ка Шумадији и другим областима Моравске Србије, али је било исељавања и према другим подручјима југословенских земаља. Шумадија је била на првом мјесту у насељавању Васојевића и других брдских племена. Тај процес исељавања појачан је средином 18. виј...
опширније
SRBIII.jpg

ДАВИД ЛАЛИЋ ''АГРЕСИЈА НА СРБИЈУ И ЦРНУ ГОРУ ОД 1991 ДО1999''

АГРЕСИЈА НА СРБИЈУ И ЦРНУ ГОРУ  Неизбрисиви Величко – Полимски погром, МРЉА седамдесет година утамничена која је бољела и вријеђала истину о немоћним и незаштићеним, остављеним на олтару домовине, доведена је у спрегу са вазалним односом режима пред култом личности и планираним национализмом лукавих и подлих, неспособних и незаслужних, вјероломних медиокритета оданих наказној идеологији која је прикрила истину, која је жртвовала јаук и врис...
опширније
ANDRIJEVICA SPOMENIK 1912..jpg

ДАВИД ЛАЛИЋ ''КОМИТСКИ ПОКРЕТ У ВАСОЈЕВИЋИМА ОД 1916. ДО 1918.''

КОМИТСКИ ПОКРЕТ У ВАСОЈЕВИЋИМА ОД 1916. ДО 1918. Послије капитулације Црне Горе Аустроугарска је извршила окупирање читаве њене територије.[1] На подручју Васојевића хапшени су народни прваци и вршена пљачка материјалних добара, нарочито послије одметања ђенерала Радомира Вешовића 1916. године. Због таквог стања у Црној Гори се развија Комитски покрет који је попримио масовни карактер у Горњим Васојевићима, а Аустроугарске власти врше војна...
опширније
Јован_Цвијић,_географ_(1865-1927).jpg

Милутин Осмајлић ''ЈОВАН ЦВИЈИЋ О ВАСОЈЕВИЋИМА''

ЈОВАН ЦВИЈИЋ О ВАСОЈЕВИЋИМА Васојевићи су се на новом простору - каже Јован Цвијић - развили у "најмногобројније племе", и то "врло сложеног поријекла", захватајући и старије родове српског становништва и новодосељенике из старе Црне Горе и племена Брда. Али још много раније, док је племе живјело у матици, Лијевој Ријеци, "старо становништво, племенско језгро", било је појачано "сјеничким ускоцима", односно српским живљем које је из области...
опширније
karta vasojevica.jpg

ДАВИД ЛАЛИЋ ''ВАСОЈЕВИЋКИ ЗАКОНИК У 12 ТОЧАКА''

Васојевички Закон у 12 точака Историјат издавања Од давнина је у Васојевићима постојао обичајни законик. Уз додатке, усвојила га је Свеопшта народна скупштина Васојевића, крајем 1829. или у првој половини 1830, а потврдио игуман манастира Ђурђеви Ступови, Мојсије Зечевић, који је скуп и сазвао. Васојевички Закон у 12 точака објавила је, 1929. године, Српска краљевска академија у Београду са коментарима др. Илије Јелића. Електронску верзију...
опширније
Milunka_Savić.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''МИЛУНКА САВИЋ''

Трагом знаменитих Српкиња   Милунка Савић-најодликованија жена у историји ратовања            Милунка Савић је наша Јованка Орлеанка. Она је ћерка Раденка и Милице иЗ села Копривнице код Рашке. Рођена је 1889. године. Она је 1912. године када је почео Први балкански рат саопштила родитељима да жели да буде српски војник и то не као болничарка него као мушкарац са орижјем у руци да се бори за Србију-земљу славнох витезова. Рекла им је да т...
опширније
MIRKO VUKICEVIC.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''КОМУНИСТИ СУ САТРЛИ СРПСКУ МЛАДОСТ''

Комунисти су сатрли српску младост      Вођство Југословенске Комунистичке партије и вођство Хрватског ослободилачког усташког покрета договотили су се много прије почетка Другог свјетског рата о заједничком дјеловању. У споразуму који је склопљен у Сремској Митровици јуна-липња 1935.године стоји: „Вођство Југословенске Комунистичке партије и вођство Хрватског ослободилачког покрета обавезују се да ће избјегавати свађе и зађевице између јед...
опширније
narodna nosnja vasojevica 1.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''ВАСОЈЕВИЋИ ОД НЕМАЊИЋА''

На насловници -стара васојевићка народна ношња која је потиснута од црноогорске када су се Васојевићи присјединили Црној Гори  ВАСОЈЕВИЋИ Родоначелник Васојевића, по једном предању, био је велики кнез Вукан (касније дукљански краљ), који је имао сина Костадина, Костадин Васоја (потомству је остало само презиме по њему), Васоје Стевана, Стеван Костадина, Костадин Васа, а по другом, изгледа вјероватнијем предању, јер се слаже са историјским ...
опширније
miroslavljevo jevandjelje.jpg

РАДЕ РАДУНОВИЋ професор ''МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ''

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ (Настанак и значај)         Владар Хума, удионе кнежевине српске државе, која се налазила и у саставу државе Немањића, кнез Мирослав, брат Стефана Немање, поручио је крајем 12. вијека израду јеванђеља. Мирослављево јеванђеље преставља најстарији споменик српске књижевне баштине. Писао га је дијак Глигорије (или Григорије). Вјероватно је било намијењено за кнежеву задужбину, епископалну цркву Св. Петра и Павла у Бијел...
опширније
SRPSKI JEZIK KARTA.jpg

Давид Лалић ''ИНДОВРОПСКА ГРУПА ЈЕЗИКА''

ИНДОЕВРОПСКИ ЈЕЗИЦИ  Наш српски језик, заједно са осталим словенским језицима, припада великој индоевропској лингвистичкој породици - која се дели на Кентум (Германски, Келтски, Илирски, Грчки, Романски) и Сатем (Словенски, Балтички, Албански, Ирански, Јерменски и Индијски) групу. Ко су дакле Индоевропљани? Лингвисти и археолози се слажу да данашњи народи Европе потичу од некадашњег заједничког народа који се током бронзаног доба формирао у...
опширније
novsicki boj 1879.jpg

МИЛОШ ПАУНОВИЋ ''НОВШИЋКИ БОЈ 1879 ГОДИНЕ''

СПОМЕНИК ПОГИНУЛИМА У НОВШИЋКОМ БОЈУ 1879. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије освештао, у понедјељак 11. августа 2014. године, спомен-обиљежје у Горњој Ржаници, посвећено јунацима из Новшићког боја. Преосвећеном Епископу у чину освећења спомен-обиљежја у Горњој Ржаници код Плава, подигнутом у знак сјећања на јунаке Новшићког боја који се одиграо 22. новембра 1879. године, саслуживало је свештенство и свештеномо...
опширније
DONJORYANICKA.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ '' ДОЊОРЖАНИЧКА БУНА 1912 УВОД У ПРВИ БАЛКАНСКИ РАТ У ДОЊИМ ВАСОЈЕВИЋИМА'' ''

 '' ДОЊОРЖАНИЧКА БУНА (1912) '' Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца у оквиру Дана сјећања на српске јунаке и добровољце сваке године од 9-16.октобра посјећује споменик Доњоржаничкој буни који  је саградило 13. јула 2008. Међу познате буне у Васојевићима почетком 20-тог вијека спада Доњоржаничка буна. Поред ове буне познате су још Бихорска буна 1901., Велиђанска буна 1906., Лушка буна1907., Винићанска буна...
опширније
ILI PETRA STIJOVIC.jpg

ДР МИЛЕНКО ВУЈОВИЋ ''ИЛИ ПЕТРА СТИЈОВИЋ И ПОХОД ТРИСТА ВАСОЈЕВИЋА ПРЕМА СРБИЈИ 1861 ГОДИНЕ''

Године 2005. подигнут је споменик над гробом јунака и стотинаша Или-Петра Стијовића у сарадњи са мјештанима села Црвско и Ђаловићи. Или–Петра Стијовић је погинуо 1861. у пробоју 300 Васојевића према Србији, а наш Одбор једном годишње посјећује његов гроб, који одржава Славко Маслак; О споменику стотинашу Или-Петри Стијовићу са Полице  брину мјештани из села Црвско Славко и Вучић Миле Маслак, из села Црвско код Сјенице, иначе и чланови Одбора...
опширније
RUDESKA BITKA.jpg

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ ''БОЈЕВИ НА РУДЕШУ ПОЛИМЉУ ПРЕВИЈИ И ПОЛИЦИ 1862 ГОДИНЕ''

На насловној страни споменик Рудешкој бици    О Рудешкој бици и значају исте доносимо текст књижевника Бранислава Оташевић,предсједника Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици који је испред споменика на Рудешу одржао говор под насловом ''Прошлост чувамо од заборава, прецима се поносимо''. Текст његове бесједе гласи: ''Поштовани пријатељи,   Налазимо се на једном од славних мјеста наше п...
опширније
TREBACKO SEKULARSKI BATALJON.jpg

БЛАГОЈЕ ШАРИЋ ''ШЕКУЛАРСКО ТРЕБАЧКИ А НЕ ТРЕБАЧКО ШЕКУЛАРСКИ''

  Пише: Благоје Шарић, професор руског језика у пензији                  Приметио сам да многи аутори пишући о историји Полимља употребљавају назив за батаљон Трепачко-шекуларски, што апсолутно не одговара историјским чињеницама и документима, а ево због чега: Декретом књаза Николе од 17. децембра 1903. године бр. 3638 за капетана     Шекуларско-трепачке капетаније постављен је Стојан Вулевић из Трешњева.          2. По Закону о админист...
опширније
dapsice spomenik.jpg

МИЛАН МАНЕ ЦИМБАЉЕВИЋ ''ПОЧАСТ ДАПСИЋКИМ ЈУНАЦИМА''

ПОЧАСТ ДАПСИЋКИМ ЈУНАЦИМА      У времену смо обележавања великог јубилеја Сто година од завршетка Првог свјетског рата.  Дапсићани су подигли споменик својим заслужним прецима који су искорачили у борбеним редовима за одбрану слободе у свим ратовима у својој земљи у свом времену и тако су многи дали и своје животе. Списак је дат као на споменику, редоследом по годинама погибије уз поштовање и азбучног реда, у ратовима 1912-1918. године.   ...
опширније
kiko-sa-ruskim-kozackim-atamanom-moskovske-oblasti.jpg

Виктор Владимирович Заплатин ''РУСКА КОЗАЧКА ВОЈСКА''

На наловној фотографији наш уредник Горан Киковић и козачки атаман Виктор Владимирович Заплатин из Москве приликом посјете Беранама  РУСКА КОЗАЧКА ВОЈСКА    Сада у Руској Федерацији делује 11 војно козачких друштава. Атамани тих друштава бирају се на круговима ( скупштинама ) тих козачких друштава и њихов избор потврђује председник Руске Федерације. Своју делатност те организације заснивају на основама Статута који је прописан и усаглаше...
опширније
CINCARI.jpg

ЛАЗА КОСТИЋ  ''ЦИНЦАРИ ИЛИ КУЦОВЛАСИ ''

Лаза Костић  ''ЦИНЦАРИ'' . Посебан феномен представљају Куцовласи или Цинцари којих је у време турске окупације било у свим деловима Србије, а у слободној српској држави њихов број се непрекидно повећавао територијалним ширењем у јужном правцу. Куцовласи се поприлично разликују од Влаха, али су у основи истог порекла и језика. У Македонији су их још називали Арванитима или Арванитовласима. Назив Куцовласи је грчког порекла. О њима пише и Кон...
опширније
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ.jpg

САЛИХ СЕЛИМОВИЋ ИСТОРИЧАР ''0СТАЦИ ХРИШЋАНСКИХ ТРАДИЦИЈА КОД МУСЛИМАНА У ПОЛИМЉУ, БИХОРУ

Салих Селимовић, професор историје, Кладница, Сјеница ОСТАЦИ ХРИШЋАНСКИХ ТРАДИЦИЈА КОД МУСЛИМАНА У СРЕДЊЕМ ПОЛИМЉУ, БИХОРУ И НА ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ[1]    (ДРУГИ ДИО )                     Средње Полимље, Бихор и Пештерска висораван (сада се најчешће назива Сјеничко-пештерска висораван) је простор који данас припада општинама Сјеници, Тутину, Прибоју, Новој Вароши, Пријепољу, Пљевљима и Бијелом Пољу. Полимље је кичма Старе Рашке, а Пештерс...
опширније
TITO RANKOVIC KARDELJ I DJILAS.jpg

ЛОГОР " ГОЛИ ОТОК"  ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!

На насловној страни организатори Голог Отока : Александар Ранковић, Јосип Броз, Милован Ђилас и Едвард Кардељ   ЛОГОР " ГОЛИ ОТОК"  ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ! Концентрациони логор „Голи оток“ је био велики затвор који се налазио на острвима северног Јадрана. Голи оток (мушки затвор) и Свети Гргур (женски затвор) у Јадранском мору, постојали су од 1949. до 1988. године.У току политичког сукоба између руководства Југославије и Совјетско...
опширније
karta vasojevica.jpg

БОГДАН ЛАЛЕВИЋ И ИВАН ПРОТИЋ ''ВАСОЈЕВИЋИ У ТУРСКОЈ И ВАСОЈЕВИЋИ У ЦРНОГОРСКОЈ ГРАНИЦИ ''

БРАТОНОШКИ ВОЈВОДА ПЕЈО СТАНОЈЕВ И ВАСОЈЕВИЋИ  ...А прича се да је братиношки војвода Пејо Станојевић чија је кћи била у царском харему у Цариграду ,пошао код свог зета царског султана и стао оптуживати Васојевиће "Султан царе ,огријано сунце, "Ја сам дошао к теби од невоље, "Од зулума од Васојевића "Што но мени зулум учинише "Царске џаде нама прекидоше "Сваку срећу нама одузеше "Одузеше воду на Ножицу "Узеше ни зелене планине "кад ни дође ...
опширније
VUKASIN DEDOVIC.jpg

ДР ВУКАШИН ДЕДОВИЋ ''ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕРАНА ОД ТУРСКОГ РОПСТВА 1912. ГОДИНЕ''

                                         Ослобођење Берана        Главнина Источног одреда је из Бијелог Поља кренула ка Беранама 14. октобра и наступала је десном страном Лима у следећем распореду: Колашински и Доњоморачки батаљон, чета извиђача, чета пионира, митраљеско одељење и вод брдских брзометних топова образовали су претходницу, којом је командовао шеф штаба Источног одреда командир Мило Матановић; главнину са којом се кретао кома...
опширније
VUKASIN DEDOVIC.jpg

ДР ВУКАШИН ДЕДОВИЋ ''ОПЕРАЦИЈЕ ИСТОЧНОГ ОДРЕДА ЦРНОГОРСКЕ ВОЈСКЕ У ПРВОМ БАЛКАНСКОМ РАТУ 1912. ГОДИНЕ''

Операције Источног одреда црногорске војске у Првом Балканском рату 1912. године               Источни одред црногорске војске је формиран на седници Ратног савета 3. октобра 1912. године од људства из састава Четврте дивизије, са седиштем у Колашину, и Дурмиторске бригаде из Треће дивизије, чије је седиште у Никшићу. У његов састав су ушли и шест батаљона из Доњих Васојевића, од којих је формирана Доњовасојевићка бригада, за чијег команда...
опширније
SEOBE.jpg

ЧЕДОМИР ЛУТОВАЦ , ПРОФ. ИСТОРИЈЕ СЕОБЕ,  МИГРАЦИЈЕ И ИСЛАМИЗАЦИЈА СРПСКОГ НАРОДА

СЕОБЕ,  МИГРАЦИЈЕ И ИСЛАМИЗАЦИЈА СРПСКОГ НАРОДА   Историографија биљежи велика помјерања становништва на овим нашим просторима од доласка Турака, под утицајем различитих фактора, а највише под притиском војне силе. Турци су доласком на Балканско полуострво донијели немилосрдан начин ратовања у коме се водила борба до уништења не само војске, него и цјелокупног становништва. Харало се, палило, убијало и одводило у робље за вријеме рата, али...
опширније
VUKASIN DEDOVIC.jpg

ДР ВУКАШИН ДЕДОВИЋ ''ПРИПРЕМЕ ЦРНЕ ГОРЕ И ПОЧЕТАК ПРВОГ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912. ГОДИНЕ ''

Припреме Црне Горе и почетак Првог балканског рата               Непосредно заинтересована за судбину православног живља у суседству, боље рећи имајући аспирације на ширење територије на просторе Рашке области и Метохије, које је образлагала интересом за судбину и ослобођење својих сународника, Црна Гора није могла остати пасивна већ је била решена да се директно умеша у догађаје. Осим тежњи да ослободи своје сународнике на то су је подсти...
опширније
VUKASIN DEDOVIC.jpg

ДР ВУКАШИН ДЕДОВИЋ ''СТАЊЕ У БЕРАНСКОЈ КАЗИ ПОСЛИЈЕ БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА 1878. ГОДИНЕ

Стање у Беранској кази после Берлинског конгреса   На Берлинском конгресу, који је одржан од 13. јуна до 13. јула 1878. године, уследила је ревизија Санстефанског мировног уговора и ограничење територијалних добитака Црне Горе. Чланом 28. одређене су нове границе Кнежевине Црне Горе. Према његовим одредбама Црна Гора је добила градове: Никшић, Колашин, Подгорицу, Спуж, Жабљак, Бар, Плав и Гусиње.  Наиме, овим чланом уговора Црној Гори ниј...
опширније
MIRKO VUKICEVIC.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''ВАСОЈЕВИЋИ ОД ВАСОЈА ДО ВАСА''

  ВАСОЈЕВИЋИ ОД ВАСОЈА ДО ВАСА    Пише Мирко Вукићевић             Васојевићи потичу од српске владарске династије Немањића, која је у Српству дала велики број учених, храбрих и одважних владара. Један од њих је био и краљ Радослав Немањић (1191-1241), син Стефана Првовјенчаног а унук Стефана Немање. Радослав је имао сина Васоја по коме је наше плема прозвано Васојевићи. Он је први родоначелник Васојевића и од њега, а не од Васа који је ...
опширније
manastir.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ Улога манастира Ђурђеви Ступови и Шудикове у културном и духовном животу области Васојевића

Улога манастира Ђурђеви Ступови и Шудикове у културном и духовном животу области Васојевића   Српска православна црква је кроз сво вријеме турске окупације била ''будилник'' националне слободарске свијести и једино мјесто гдје су Срби легално и јавно могли да се окупљају. То су претежно чинили у данима празника под видом вршења вјерских обреда. У манастиру Ђурђеви Ступови доношене су важне народне одлуке: о ступању српске Патријаршије у п...
опширније
PREDRAG SCEPNOVIC.jpg

ПРЕДРАГ Т. ШЋЕПАНОВИЋ ''О ЗЛОЧИНИМА ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА У ПОЛИМЉУ И ВЕЛИЦИ''

О ЗЛОЧИНИМА ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА У ПОЛИМЉУ И ВЕЛИЦИ   Предраг Т. Шћепановић, публициста.   Рођен сам у долини Лима 1967., гдје су ми се преци доселили из околине Колашина.             Један од разлога мог писања о Покољу у Велици 28. јула 1944, јесте што је убијена и моја тетка Видра, супруга окружног капетана Михаила (Митана) Кнежевића из Велике. Она је кћерка Радоша Миличкова Ђиновића, учитеља у Плаву, родом из Краљских Бара, а унука...
опширније
DJURDJEVI STUPOVI.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''МАНАСТИР ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД БЕРАНА ДУХОВНИ СТОЖЕР ВАСОЈЕВИЋА''

МАНАСТИР ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД БЕРАНА ДУХОВНИ СТОЖЕР ВАСОЈЕВИЋА Главно вјерско и културно средиште српског народа и васојевићког племена у њему био је манастир Ђурђеви ступови код данашњих Берана, саграђен прије осам вјекова, под брдом Растовац, на заравни која се зове Ступови, одмах изнад ријеке понорнице, гдје извире чиста студена вода. Тадашњи господар жупе Будимља, жупан Стефан Првослав (1174-1244), син Великог жупана Тихомира а синовац Н...
опширније
BERANE STARE RAYGLEDNICE.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''БЕРАНЕ КРОЗ ВЈЕКОВЕ''

БЕРАНЕ КРОЗ ВЈЕКОВЕ Беране се први пут помиње као сједиште казе у турском годишњаку (салнама) у попису становништва за 1580. годину, мада су Турци први попис вршили 1485. године, у којем се помиње Комска нахија која је припадала кази Бихор, насељена искључиво православним српским становништвом, које се бавило сточарством, што се може узети као релевантан податак којим се помјера граница, односно година постојања насеља, од званичне 1862. го...
опширније
НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ.png

ГРАНИЦЕ КЊЕЖЕВИНЕ ВАСОЈЕВИЋКЕ ХОЛМИЈЕ ПО КНЕЗУ НИКОЛИ ВАСОЈЕВИЋУ

КНЕЗ НИКОЛА  ВАСОЈЕВИЋ (1797–1844)                                   Границе Књажевина Васојевића   ''Небо Богу, цару сва земља, а Васојевић од Ножице до Љешнице навијек и амин''. Тако су параграфом 27. Васојевићког закона регулисане границе Књажевине Васојевића (Холмије). Др Илија М. Јелић у предговору Васојевићког закона наводи добро познату чињеницу да је код Васојевића нарочито била популарна одредба о границама племенске територије...
опширније
САВИНИ ИЗВОРИ.jpg

ПРОФ ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ '' СРПСКИ НАРОД  У ПЛАВСКОЈ ЖУПИ КРОЗ ВЈЕКОВЕ''

  Пише: проф. др Марко Кнежевић    СРПСКИ НАРОД  У ПЛАВСКОЈ ЖУПИ КРОЗ ВЈЕКОВЕ На насловној страни                                              ''Савини'' а не ''Али-Пашини'' извори код Гусиња   Kao саставни дио српске државе жупа Плав први се пут помиње 1276. године, када је тим крајевима владала (од 1273. до 1309. године) краљица Јелена Анжујска. Послије ње, Жупом су управљали Стафан Дечански, син краља Милутина, и његов син цар Душа...
опширније
SPOMENIK SEKULAR.jpg

БЛАГОЈЕ ШАРИЋ ГОЛЕШКИ ''ЧОБАНСКО ГРОБЉЕ НА МОКРИ ПЛАНИНИ КОД ШЕКУЛАРА''

ЧОБАНСКО ГРОБЉЕ НА МОКРИ ПЛАНИНИ КОД ШЕКУЛАРА    На насловној страни                         Споменик Шекуларским чобанима на планини Мокри   Потомци нису заборавили овај стравични злочин, па су на Видовдан 2007. године подигли споменик, којег је освештао епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије. На споменику је уклесано: „Овдје, на Мокри широкој, падоше племеници српског ломног Шекулара од Арнаута у првој половини 18. вијека, које осве...
опширније
MILJAN VUKOV.jpg

ЧЕДОМИР ЛУТОВАЦ ''​​​​​​​ТУРСКА НАСИЉА  И  ЗУЛУМИ  У  ГОРЊЕМ   ПОЛИМЉУ У 19. ВИЈЕКУ''

ТУРСКА НАСИЉА  И  ЗУЛУМИ  У  ГОРЊЕМ   ПОЛИМЉУ У 19. ВИЈЕКУ Васојевићки војвода Миљан Вуков Вешовић, борац против турских зулума ​​​​​​​            Проширење Црне Горе и разграничење с Турском било је резултат краткотрајне владавине књаза Данила-Зека (1851-1860). Он је увођењем реда и закона у Црној Гори и њеним знатним проширењем привукао пажњу великих сила, које су прихватиле његов захтјев за разграничење и приморале Турску на уступак....
опширније
kosovski-vilajet.jpg

НЕНАД БЛАГОЈЕВИЋ НЕ ПОСТОЈИ САНЏАК: Рашка је Србија – СТАРА СРБИЈА

Ненад Благојевић Сви гласови унутар нас који нам говоре да не можемо, уствари су речи наших непријатеља. Мисли и речи које су они тако желели да нам усаде како би нас учинили несигурнима, сумњичавима, неодлучнима… НЕ ПОСТОЈИ САНЏАК: Рашка је Србија – СТАРА СРБИЈА Оне сад чине да се унутар себе ломимо баш како злотвори и прижељкују, а само треба да покушамо и успели би све. Исто онако како смо успевали и у прошлости, кад год би веровали к...
опширније
CRKVA U SEKULARU.jpg

        ''БЛАГОЈЕ ШАРИЋ ''ЦРКВА  СВЕТОГ ЈОВАНА  КРСТИТЕЉА У ШЕКУЛАРУ''

                       ЦРКВА  СВЕТОГ ЈОВАНА  КРСТИТЕЉА У ШЕКУЛАРУ Пише: Благоје Шарић, професор   ''На  ономе ломном Шекулару  Онђе беше Петар Шекуларац                А на Скадру на реци Бојани          Онђе беше  Вукашине краљу''                 Стихови из народне песме ''Маргита  девојка и Рајко војвода'' у којој се помиње Шекулар и  војвода Петар Шекуларац као родоначелник Војводства Шекуларског и као  један од дванаест српски...
опширније
KATARINA BRAJOVIC.jpg

КАТАРИНА БРАЈОВИЋ ...''БЛАГО ТОМЕ КО ДОВИЈЕК ЖИВИ, ИМАО СЕ РАШТА И РОДИТИ''...

...''БЛАГО ТОМЕ КО ДОВИЈЕК ЖИВИ, ИМАО СЕ РАШТА И РОДИТИ''...               Пише:  Катарина Брајовић     На прослави стоте годишњице рођења свог стрица Петра II Петровића Његоша, по својим романтичарски ирационалним заносима познати црногорски краљ Никола, на Цетињу 20. августа 1913. године, у тренутку славодобитног предаха након балканских ратова, милостивог осмеха грубе историје, на равном Цетињу je клицао: „Један духом велики народ није ...
опширније
CRNA GORAA.jpg

О ПОРИЈЕКЛУ ЦРНОГОРАЦА, БРЂАНА И ДРУГИХ СРБА ДАНАШЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ

  О ПОРИЈЕКЛУ ЦРНОГОРАЦА, БРЂАНА И ДРУГИХ СРБА ДАНАШЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ         Руски етнограф и путописац Павел Аполонович Ровински пише 1897. године овако: ''Гледано глобално, становништво Црне Горе спада у један главни тип: то су Срби јужнога говора чији је образац херцеговачко наречје. Не само језиком већ и својим поријеклом, велики дио становништва данашње Црне Горе су Херцеговци. Такозвана Катунска нахија која чини језгро Црне Горе – сва ј...
опширније
PLEMENA CG.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''ПЛЕМЕНА ЦРНЕ ГОРЕ, ХЕРЦЕГОВИНЕ И БРДА''

ПЛЕМЕНА ЦРНЕ ГОРЕ, ХЕРЦЕГОВИНЕ И БРДА   Наш велики научник географ Јован Цвијић, у свом капиталном дјелу "Балканско полуострво", каже: "Српска племена у границама Црне Горе деле се у две групе. Једно су црногорска племена, тј. племена старе, историјске Црне Горе, између долине реке Зете и Скадарског језера с једне и Боке Которске с друге стране. Насељавају четири нахије: Катунску, Љешанску, Ријечку и Црмничку. Друга група заузима углавном ...
опширније
BARJAK SA SKADRA.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ​​​​ '' О СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ПРИПАДНОСТИ ЦРНОГОРАЦА И БРЂАНА''

​​​​​  О СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ПРИПАДНОСТИ ЦРНОГОРАЦА И БРЂАНА Говорити о националном идентитету Црногораца данас није захвално, али је неопходно потребно. Не због тога што се о историји Црне Горе мало зна, већ зато што, док анализирамо ово питање, имамо двије алтернативе. Прва је говорити истину. Друга је безумно и без размишљања прихватити догму владајућег режима у Црној Гори данас и њихово фалсификовање историје. Ми ћемо овдје ипак говорити ...
опширније
12088412_1652541198348495_3049495327604085882_n.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ '' И ЗЕЛЕНАШИ СУ БИЛИ СРБИ''

И ЗЕЛЕНАШИ СУ БИЛИ СРБИ Прилог припремио Горан Киковић, проф.историје       У Црној Гори је послије одлука Велике народне скупштине Српског народа у Црној Гори 1918. године дошло до подјеле на бјелаше и зеленаше, први су били присталице безусловног уједињења Србије и Црне Горе, а други присталице краља Николе. Ипак, и једни и други су били - Срби. То свакако потврђују чињенице у овим документима. О Зеленашима и Бјелашима проф. др Александа...
опширније
Marko Knežević.JPG

ПРОФ ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ ''ДВА ГЕНОЦИДА НАД ВЕЛИКОМ И ВЕЛИЧАНИМА''

ДВА ГЕНОЦИДА НАД ВЕЛИКОМ И ВЕЛИЧАНИМА Пише: проф. др Марко Кнежевић        Чести ратови и погибије, паљевине и разарања, пљачке, недостатак хране и сиромаштво доводили су до пустоши и биједе. Морал, борбени дух, јунаштво и витештво Величана биле су  врлине од пресудног значаја за опстанак у прошлости и у таквим условима. На такве врлине  утицале су чињенице што су, насупрот неправедним, освајачким и поробљивачким  ратовима Турске, Аустро...
опширније
branislav-otasevic.png

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ ''СРПСТВО У НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ И ПРИЧИ У ВАСОЈЕВИЋИМА'' (2)

СРПСТВО У НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ И ПРИЧИ У ВАСОЈЕВИЋИМА (2) Пише Бранислав Оташевић, књижевник из Плава Српство, чојство, прегалаштво и јунаштво велича се и у пјесмама: ''Кнез Бабовић и Дока Кришета'', у пјесмама десетерачким, које је спјевао Јова Илић (''Бој на Полимљу'' и ''Бој на Сућесци''), пјесмама Богдана Зоговића (''Балкански рат 1912'', ''Почетак рата Црне Горе'', ''Освајање турских утврђења око Плава'', ''Бој на Мокри планини'', ''Зауз...
опширније
Beograd, Branislav Otasevic knjizevnik i publicista, Berane Crna Gora, o znacaju poznavanja istorije za planiranje buducnosti i cilju Konferencije.jpg

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ ''СРПСТВО У НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ И ПРИЧИ У ВАСОЈЕВИЋИМА (1)

СРПСТВО У НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ И ПРИЧИ У ВАСОЈЕВИЋИМА                                     Пише Бранислав Оташевић               И поред тога што многе народне пјесме (епске и лирске) у Васојевићима, као ни бројне приче и легенде, пословице, изреке и други видови богатог народног стваралаштва, нијесу забиљежени, дух народни је учинио да је добар дио њих сачуван до данашњих дана.  Пјесма у Васојевићима раније је живјела много пуније животом не...
опширније
НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ.png

ГОРАН КИКОВИЋ ''ПОВЕЉА О ПЛЕМИЋКОМ ПОРИЈЕКЛУ КНЕЗА ХОЛМИЈЕ НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА''

  Повеља о племићком поријеклу кнеза Николе Милошевића Васојевића   Године 1835. кнез Васојевић је у обиласку Скадра и Скадарског пашалука, исте године из Скадра долази на Цетиње да се упозна са Његошем и обиђе завичај. 24.новембра те године Његош му на основу Повеље коју је нашао у архиви Цетињског манастира, издаје увјерење којим се доказује његово племићко поријекло. Увјерење гласи: ''Ми Петар Петровић Његош, по милости божјој правосла...
опширније
VOJVODA GAVRO VUKOVIC.jpg

ГЕНЕРАЛ ДР ЛУКА КАСТРАТОВИЋ ''ВОЈВОДА ГАВРО ВУКОВИЋ''

ГАВРО ВУКОВИЋ (1852-1928)                  Дванаести и последњи (почасни) војвода васојевићки био је војвода Гавро Вуковић, рођен у селу Лопатама у Лијевој Ријеци 1852. године, у породици Миљана Вуковог Вешовића. Основну школу учи у манастиру Ђурђеви Ступови, а завршава на Цетињу 1864. године. Гимназију започео у Ници, а матурирао у Београду 1869. године. Завршио је правне студије на Великој школи у Београду 1873. године као први дипломира...
опширније
942388_633701576648290_713113072_n.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''ЗНАЧАЈ  БУДИМЉАНСКЕ  МИТРОПОЛИЈЕ ЗА СРПСКЕ ДРЖАВЕ ЦРНУ ГОРУ И СРБИЈУ??

ЗНАЧАЈ  БУДИМЉАНСКЕ  МИТРОПОЛИЈЕ ЗА СРПСКЕ ДРЖАВЕ ЦРНУ ГОРУ И СРБИЈУ   За двије године тачније 2019. навршиће се 800 година од успостављања једне од првих епископија СПЦ  епархије Будимљанске са сједиштем у Ђурђевим ступовима. Пишући о ''будимљанској митрополији од устављења до гашења'' у ''Токовима'', часопису за науку, књижевност и друштвена питања (Беране, децембар 1994.), академик Миомир Дашић је закључио: ''Простор на којем је настала...
опширније
crna gora i metohija.png

ГОРАН КИКОВИЋ ''ЦРНА ГОРА СЕ ОЛАКО ОДРЕКАЛА МЕТОХИЈЕ КОЈУ ЈЕ 1912. ОСЛОБОДИЛА ОД ТУРСКОГ РОПСТВА''

ЦРНА ГОРА СЕ ОЛАКО ОДРЕКЛА МЕТОХИЈЕ   Како пише Радослав Јоксимовић још у октобру 2012. године навршило се сто година од избијања Првог балканског рата 1912. године, у коме је савезничка балканска војска, балканских савезница (Црне Горе, Србије, Бугарске и Грчке), коначно срушила турско Царство на Балкану. У тој замашној војној операцији војска Црне Горе и Србије, ослободила је све своје територије од вишевјековне турске окупације, укључуј...
опширније
MIRO MIKETIC KNJIGA.jpg

МИРО МИКЕТИЋ ''ВАСО ЛАБАН ИЗ ПОЛИМЉА ''

ВАСО ЛАБАН 1888 -1942 (БОЉИ БАЛИСТИ НЕГО КОМУНИСТИ) Лабан Вукајла Васо, рођен је око 1888. године у Пепићима код Мурина, срез андријевички, капетан прве класе у пензији. Васо је био најзначајнији изданак братства Лабана свога времена, угледна личност не само у Горњем Полимљу већ и на ширим просторима Црне Горе и Метохије. Са синовима је учествовао у јулском устанку против окупатора. Након слома устанка и доласка казнене експедиције, од ита...
опширније
МИЛУН ПЕТРИЋ.png

МИЛУН ПЕТРИЋ ''САМОГРАД БОЖЈИ ГРАД ''

Пише Милун Петрић       САМОГРАД – БОЖЈИ ГРАД             На половини пута Беране – Бијело Поље, са лијеве обале Лима, гдје се Брзавска ријека улива у њега, лежи лијепо и питомо село Брзава. Некада се називало Брезова. Под тим именом се помиње у Повељи цара Душана из 1343. године, по којој ју је он, заједно са с. Заградом, даровао манастиру светог Петра у Бијелом Пољу. Вјероватно је да је тај назив добила по брезовим шумама на том простору...
опширније
KALUDARSKA BUNA SPOMENIK.jpg

МИОДРАГ БАГО БАРЈАКТАРОВИЋ '' КАЛУДАРСКА БУНА 1912. ГОДИНЕ''

Пише  Миодраг-Баго Барјактаровић, предсједник Одбора за подизање споменика. На споменику који је на насловној страни  пише: ''У мају 1912. Калудрани, окружени турским караулама, дигоше буну против турског зулума и убише девет низама. У јуну, турска војска удари на Калудру и уби три Калудранина и једну Калудранку. ''Поносе се потомци и кланци, што су ропства попуцали ланци, од њихове буне и жртава вјечни помен нек'им је и слав! Лучи...
опширније
MANASTIR KALUDRAAA.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''МАНАСТИР ЋЕЛИЈЕ У КАЛУДРИ КОД БЕРАНА

МАНАСТИР  ЋЕЛИЈЕ- КАЛУДРА Пише Горан Киковић,проф.историје .О настанку Калударског манастира и села Калудре Радослав Јагош Вешовић пише: ''Значајне су у овом погледу у Калудри Ћелије, тихи и заклоњени крај села, испод брда и стијена до Калударске Клисуре, гдје се стрмно спуштају косе од Равни, с лијеве стране на Марашева Брда, са десне стране ријеке. Ту се на самој падини ових брда на малој ријечној луци, с десне обале испод високог грана...
опширније
blagoje saric.jpg

БЛАГОЈЕ ШАРИЋ ''БОЈ НА ШЕКУЛАРУ ''

БОЈ НА ШЕКУЛАРУ 1876. Пише Благоје Шарић         Једна од највећих и најкрвавијих битака на простору Горњег Полимља - Бој на Шекулару - одиграо се 29. јула 1876. године на превоју Сјекирице између Јанкове главе и Црвене стијене. Напад башибозука из Плава, Гусиња. Ругове и Пећи у јачини од око 4.000 хиљаде добро обучених војника уследио је из правца Ругове преко планине Мокре и из Плава и Гусиња преко Приједола и Сјекирице (изнад Спалевић...
опширније
BRANO OTASEVIC.jpg

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ '' ЋАФА ПРИЈЕДОЛСКА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА ПОЛИМЉЕ И ВЕЛИКУ''

ЋАФА ПРИЈЕДОЛСКА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА ПОЛИМЉЕ И ВЕЛИКУ Пише Бранислав Оташевић Испод Приједолске главе (2003m нв), на надморској висини од 1792m, налази се превој Ћафа Приједолска, топоним и превој који је одиграо значајну улогу у прошлости за становнике Велике. То је био главни пролаз за Величане према Шекулару и долини Лима и Васојевићима, јер све друге везе и путеви били су послије Првог српског устанка 1804. године опасни за пролазак Велича...
опширније
MIRKO VUKICEVIC.jpg

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ '' ВАСОЈЕВИЋИ ЈАЧИ ОД ТЕШКИХ ГОДИНА''

Пише Мирко Вукићевић     ВАСОЈЕВИЋИ ЈАЧИ ОД ТЕШКИХ ГОДИНА               Доста је било тешких година у низу ратовања и борбе за опстанак Васојевића у вом крају, али три су биле врло неповољне: једна при крају XIX-ог вијека, друга на почетку XX-ог вијека, а треба четрдесетак година по доласку Васојевића из Лијеве Ријеке.             Наиме, 1896. године, када је била велика поплава и када су се све ријеке и потоци излили из својих корита,...
опширније
kul11832015.jpg

ПРОФ ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ ДЕМОГРАФСКА ЕРОЗИЈА ПРАВОСЛАВНИХ СЕЛА У ОПШТИНИ ПЛАВ

ДЕМОГРАФСКА ЕРОЗИЈА ПРАВОСЛАВНИХ СЕЛА У ОПШТИНИ ПЛАВ   Пише Проф. др Марко Кнежевић               Етничке промјене и кретање бројног стања становништва на подручју општине Плав у вези су са  локалним  географским условима,  општим политичким и привредним кретањима и са историјским догођајима. Што се тиче географских услова, они су такорећи ''богом дани'' за развој туризма, шумарства и планинске пољопривреде, али су слабо економски  валор...
опширније
14117866_1288316834520091_2726777176575095228_n.jpg

АРХИМАНДРИТ ЛУКА ''НАШКИ И АРБАНАШКИ ВАСОЈЕВИЋИ НА СИЦИЛИЈИ''

НАШКИ И АРБАНАШКИ ВАСОЈЕВИЋИ НА СИЦИЛИЈИ   О Црногорцима исељеницима и њиховим потомцима има доста интересантних историја међу којима је и једна коју је пренио часопис СВЕТИГОРА бр. 195. Лучиндан 2009. г. - Образник за вјеру културу и васпитање Православне Митрополије Црногорско-приморске са Цетиња".            Десио се један догађај на Цетињу толико необичан, да нас је оставио, што се каже, све без даха. Дакле, дошла су, као и четири го...
опширније
BUDO ALEKSIC.jpg

ДР БУДИМИР АЛЕКСИЋ ХЕРЦЕГОВИНА У ПЛАНОВИМА ЦРНЕ ГОРЕ И АСИМИЛАЦИЈА ХЕРЦЕГОВАЧКИХ СРБА У ЦРНОГОРСКОМ ДРЖАВНОМ ОКВИРУ (1878-1918)

Пише др Будимир Алексић   ХЕРЦЕГОВИНА У ПЛАНОВИМА ЦРНЕ ГОРЕ И АСИМИЛАЦИЈА ХЕРЦЕГОВАЧКИХ СРБА У ЦРНОГОРСКОМ ДРЖАВНОМ ОКВИРУ (1878-1918)   У раду се најприје анализирају планови црногорских владика и господара из владалачке куће Петровића – Његоша према Херцеговини. Анализа треба да покаже да је Црна Гора у континуитету, од времена владике Данила па до књаза/краља Николе, гајила отворене аспирације према територији Херцеговине. У другом ди...
опширније
KIKO NIKSIC 2014.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ О ЧАСОПИСИМА ''СВЕВИЂЕ'' И ''СЛОВО''

Дана 8.05.2014. године, у оквиру манифестације ''Дани Светог Василија Острошког'', који се традиционално одржавају у Никшићу од 2000. године, промовисани су часописи ''Свевиђе'' (лист епархије Будимљанско-никшићке за вјеронауку, хришћанску културу и живот цркве) и ''Слово'' (часопис са специјализованом тематиком – одбрана имена и чистоте српској језика у Црној Гори). На врло посјећеној трибини учествовали су са занимљивим и запаженим реферат...
опширније
AGNIJA.jpg

МИЛИЈА ПАЈКОВИЋ ''ВАСКРСЕЊЕ МАНАСТИРА ШУДИКОВЕ И МАТИ АГНИЈА''

Пише  Милија Пајковић   ВАСКРСЕЊЕ МАНАСТИРА ШУДИКОВЕ И МАТИ АГНИЈА   Истражујући нашу далеку прошлост а и покушавајући да, јоште више, спознам своју вјеру, обишао сам доста материјалних доказа о исконској старини нашег народа, а међу њима и доста цркви, манастира и њихових остатака, за чију некадашњу злехуду судбину знамо да окривимо само Турке, заборављајући да их је, поред њих, доста њих похарао и порушио и неко други (понеко од нашег...
опширније
Marko Knežević.JPG

ПРОф ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ ''СТАРА МАНАСТИРСКА ШКОЛА У БРЕЗОЈЕВИЦАМА КОД ПЛАВА''

Проф. др Марко Кнежевић СТАРА МАНАСТИРСКА ШКОЛА У БРЕЗОЈЕВИЦАМА КОД ПЛАВА         Подаци о постојању и раду прве и најстарије школе у Брезојецицама, која је радила при манастиру Свете Тројице, у историјским изворима и уопште у литератури врло су оскудни. Поузданих података о почетку њеног рада нема.  Према љетопису школе  зграда школе је подигнута о трошку мјесне цркве 15. новембра 1893. године, али и тај податак је под знаком питања јер ј...
опширније
DJURDJEVI STUPOVI.jpg

ИРИНА КАСТРАТОВИЋ ''ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ РИЗНИЦА ЗНАЊА ''

ПОЧЕЦИ ПИСМЕНОСТИ У БЕРАНАМА ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ - РИЗНИЦА ЗНАЊА          За очување духовног и културно-просвјетног рада на простору Горњег Полимља значајна је била активност митрополије у Будимљи у 16. и 17. вијеку  као и обнављање Пећке патријаршије. Манастири Ђурђеви Ступови и Шудикова тада су били духовни  и културни центри, који су са својом активношћу дали допринос очувању језика, писмености, вјерске, националне и историјске свијести на...
опширније
VLAJKO CULAFIC.jpg

ЉУБАВ ИЗМЕЂУ СРБА И РУСА ТРАЈАЋЕ ДОК И ОНИ ТРАЈУ

ЉУБАВ ИЗМЕЂУ СРБА И РУСА ТРАЈАЋЕ ДОК И ОНИ ТРАЈУ    Влајко Ћулафић бесједи на Академији поводом посјете Епископа       костромског и галичког г. Терапонта Епархији будимљанско-никшићкој   ''Преосвећени Епископе костромски и галички Господине Терапонте, Преосвећени Епископе будимљанско-никшићки Господине Јоаникије, Предсједниче Скупштине Општине Беране господине Горане Киковићу, Потпредсједниче Општине Беране господине Раде Кљајићу, ...
опширније
BRANO OTASEVIC.jpg

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ ''РУСИ У ВАСОЈЕВИЋИМА И ЦРНОЈ ГОРИ''

Пише Бранислав Оташевић, књижевник    РУСИ У ВАСОЈЕВИЋИМА И ЦРНОЈ ГОРИ                Сеобе и кретање становништва и његово пресељавање из једног краја – једне области у другу, па и ван државних и националних граница представља комплексан научни проблем политичке, културне, економске историје и етничких процеса сваке земље. Ти процеси су били трајни, незадрживи и често историјски и етнички неухватљиви на простору Балкана, па нијесу могли...
опширније
SAVO MARKOVIC.jpg

ПРОФ. ДР САВО МАРКОВИЋ '' OДЈЕК ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА НА ОСЛОБОДИЛАЧКИ ПОКРЕТ ЦРНОГОРСККИХ БРДА ''

Пише проф. др Саво Марковић   Oдјек првог српског устанка на ослободилачки покрет црногорских Брда                 Први српски устанак, представља догађај од изузетне важности, не само за Србију, него и за шире подручје балканског полуострва. Српски устаници су из темеља заљуљали османско царство и извршили огроман утицај на ослободилачке покрете у непосредном окружењу. Тај утицај се нарочито рефлектовао на покрет за национално ослобођ...
опширније
kul11832015.jpg

МАРКО КНЕЖЕВИЋ  УНИШТАВАЊЕ СРПСКОГ КУЛТУРНОГ И ДУХОВНОГ НАСЛЕЂА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Пише  Проф. др Марко Кнежевић  УНИШТАВАЊЕ СРПСКОГ КУЛТУРНОГ И ДУХОВНОГ НАСЛЕЂА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ   Сажетак:  У току и након НАТО бомбардовања 1999. године  уништен је знатан део српске културне баштине  на Косову  и Метохији. Бомбе су падале већином на цивилне објекте: насеља, мостове, споменике културе, вјерске објекте, разне установе као и на извјегличке колоне, аутобусе и др.  При томе је дошло до рушења, оштећења и скрнављења многи...
опширније
Beograd, Branislav Otasevic knjizevnik i publicista, Berane Crna Gora, o znacaju poznavanja istorije za planiranje buducnosti i cilju Konferencije.jpg

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ '' ОСВРТ НА ЦРКВЕНИ ЖИВОТ У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ  У ДОЛИНИ ЛИМА''

Пише: Бранислав Оташевић, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици   ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ НА СВЕТИМ ВОДАМА ЛИМА    ОСВРТ НА ЦРКВЕНИ ЖИВОТ У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ                Долина Лима представља окосницу око које су настали, развијали се и ширили српска средњовјековна држава и њена обиљежја. Тиме је умногоме допринио и природни положај овога предјела, из кога се лако доспије-вало...
опширније
kiko 1335.jpg

АКАДЕМИК МИЛОСАВ БАБОВИЋ ПОВОДОМ  ОСАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ

АКАДЕМИК МИЛОСАВ БАБОВИЋ ПОВОДОМ  ОСАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ               О академику Бабовићу писао је кратку биографију и сјећање на њега наш књижевник Влајко Ћулафић у беранском листу ''Слобода'' од јануара 2003., бр. 859, на стр. 27, који је напиасо : ''... проф. др Милосав Бабовић, редовни члан ЦАНУ, дугогодишњи (једн од најпознатијих) професора Филолошког факултета Београдског универзитета.             Урна са пепелом ње...
опширније
ОБИЛИЋА МЕДАЉА.jpg

ДОБИТНИЦИ ОБИЛИЋА МЕДАЉЕ ЗА ХРАБРОСТ У ВАСОЈЕВИЋИМА

ДОБИТНИЦИ ЗЛАТНЕ И СРЕБРНЕ ОБИЛИЋА МЕДАЉЕ ЗА ХРАБРОСТ ИЗ ГОРЊОВАСОЈЕВИЋКЕ, ДОЊОВАСОЈЕВИЋКЕ И ПЛАВСКО-ГУСИЊСКЕ БРИГАДЕ   У ''Службеном листу Краљевине СХС'' од 26. јуна 1926. године Александар I Карађорђевић издао је указ о одликовањима из Првог и Другог балканског рата и Првог свјетског рата. Овдје ћемо дати списак носилаца ових високих одликовања (по азбучном реду). Ваља напоменути да је било још добитника ових високих ратних одликовањ...
опширније
glas holmije broj 34 naslov.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''ИСТИНА О ПОВРАТКУ У ПРАДЈЕДОВСКУ ВЈЕРУ 1912 1913 ГОДИНЕ У НОВООСЛОБОЂЕНИМ КРАЈЕВИМА''

Горан Киковић, уредник часописа ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ '', истакао је примјере на који начин је долазилио до покрштавања у новослобођеним областима и цитирао документа из књиге др Бранка Бабића ''Политика Црне Горе у новослобођеним крајевима 1912-1914.'': ''Познато је да је становништво које је 1912. године ослободила Црна Гора било српско. Већину становништва у овим областима чинили су Срби православне вјере уз одређен број Срба муслимана као и А...
опширније
DANI SJECANJA NA SRPSKE  JUNAKE BRANO OTASEVIC 2017.JPG

БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ ''ЖУПА БУДИМЉА И МАНСТИРИ У ЊОЈ''

Пише: Бранислав Оташевић, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици   ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ НА СВЕТИМ ВОДАМА ЛИМА             ЖУПА БУДИМЉА И МАНАСТИРИ У ЊОЈ                Манастир Ђурђеви ступови, настао концем 12. или почетком 13. вијека, имао је велики значај као вјерско и културно средиште Горњег Полимља, па и много ширег простора данашње сјеверне Црне Горе, како у доба Нема...
опширније
slavoljub_djukic.jpg

ПРОФ . ДР СЛАВОЉУБ ЂУКИЋ ''ЗЛОЧИН НА ЖАРСКОМ КРШУ (СЈЕКИРИЦА)  НАД ПЕТОРИЦОМ СРБА''

  ЗЛОЧИН НА ЖАРСКОМ КРШУ (СЈЕКИРИЦА)  НАД ПЕТОРИЦОМ СРБА КОЈИ ПОЧИНИШЕ ПЛАВСКИ ВУЛЕНТАРИ САМО ЧЕТИРИ ДАНА  ПРИЈЕ ПОКОЉА У ВЕЛИЦИ Почетком септембра мјесеца ове године запазих на Фејсбуку (профил Милана Ђукића, чије сам фотографије преузео које су овде постављене)  - да је овдје на Жарском кршу на домаку сурове планине Сјекирице, подигнута ова спомен плоча страдалим мученицима: Радошу В. Ђукићу, Богдану Шошкићу, Радисаву Раденовићу, Рају...
опширније
16142778_1870196159916330_4864020400519821214_n.jpg

СТАРОСЈЕДИОЦИ И ИНОПЛЕМЕНИЦИ У ВАСОЈЕВИЋИМА

СТАРОСЈЕДИОЦИ И ИНОПЛЕМЕНИЦИ У Васојевићима, поред Васових потомака, живе и братства другоплеменика, старосједиоци: Величани, Шекуларци, шекуларски Дробњаци, Србљаци (Ашани) и досељеници из других црногорских племена, звани иноплеменици. У братства Велике, која се простире долином Величке ријеке до Чакора, спадају: Гојковићи, Живаљевићи, Шаљићи, Микићи, Јокићи, Симоновићи, Бошковићи, Голубовићи, Кнежевићи, Брковићи, Стешевићи, Радуловићи и...
опширније
kul11832015.jpg

ПРОФ. ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ'' НЕПОКРЕТНОСТИ ПРАВОСЛАВНИХ ХРАМОВА У У ПЛАВСКОЈ  ЖУПИ''

Пише Проф. др Марко Кнежевић   НЕПОКРЕТНОСТИ ПРАВОСЛАВНИХ ХРАМОВА У У ПЛАВСКОЈ  ЖУПИ                                                                                                               Положај и пространство Плавске жупе                  Плавска жупа  у географском погледу, према релевантним историјским изворима, обухвата Плавско-гусињску котлину и мурински дио Горњег Полимља, којим се ова котлина морфолошки наставља  све д...
опширније
GoranKikovic-e1430802728670-150x150.jpg

ГОРАН КИКОВИЋ ''МОЈКОВАЧКА БИТКА И БОРБЕ ОКО БЕРАНА''

Пише: Горан Киковић, професор историје    Бесједа изговорена на Округлом столу под називом   ''Мојковачка битка - Србија памти'' у организацији  друштва ''Никад граница'' 8. јануара 2016. у Београду.   МОЈКОВАЧКА БИТКА И БОРБЕ ОКО БЕРАНА ПОНОС ЗА СВА ВРЕМЕНА           Морам  на почетку овог излагања да вам кажем како ми још у ушима одзвањају ријечи актуелног српског предсједника господина Томислава Николића, који је једноглас-ном одлук...
опширније
CG SRPSKA DR.jpg

АКАДЕМИК ДР ЗОРАН ЛАКИЋ ''ИДЕНТИТЕТ СРПСКОГ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ''

ИДЕНТИТЕТ СРПСКОГ  НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ    Пише академик Зоран Лакић Ријеч је о историјској вертикали. Та вертикала није много дубока. Темеље јој налазимо у Првом уставу Књажевине Црне Горе који јој је дарован тек 1905. године. Тада је Црна Гора била суверена и међународно призната европска држава, 28. у низу независних држава. У том првом уставном акту дословце је писало да је Црна Гора држава српског народа. Цитираћу мање познати пасус т...
опширније
ŠUDIK.jpg

ПИШЕ БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ ''МАНАСТИР ШУДИКОВА КОД БЕРАНА ''

Пише Бранислав Оташевић, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици           МАНАСТИР ШУДИКОВО У БУДИМЉАНСКОЈ ЖУПИ                Мало је старих српских манастира који би се по обиму и значају културне дјелатности у средњем вијеку могли упоређивати са средњовјековним манастиром Ваведење пресвете богородице“, Шудиково у Будимљи, који је широј јавности познат под именом Шудиково. ...
опширније
VULKO SCEKIC.jpg

ПИШЕ ВУЛКО ШЋЕКИЋ ''РАДОЈЕ ШЋЕКИЋ – РОДОЉУБ    ПРЕДУЗЕТНИЧКОГ ДУХА''

РАДОЈЕ ШЋЕКИЋ – РОДОЉУБ    ПРЕДУЗЕТНИЧКОГ ДУХА           Када због пораза на Буковој пољани и на Морачи, 1877. год, озлојеђена турска војска, у повратку из Колашина преко Бјеласице, учини масакар у Горњим селима, Новак Савов Шћекић-Раичевић бијаше момак од 25 година. Зла судбина тада задеси и збјег у Кривуљи куда се враћаше албански башибозук. Убише му тада турци оца Сава и стрица Станишу, рођаке Јована из Праћевца и Драгића из Црљевина и ...
опширније
VAKUF U BERANAMA.jpg

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''ПРОЦЕС ИСЛАМИЗАЦИЈЕ У ВАСОЈЕВИЋИМА''

ПРОЦЕС ИСЛАМИЗАЦИЈЕ У ВАСОЈЕВИЋИМА У другој половини 18. и у 19. вијеку, дошло је до исламизације неких васојевићких братстава у долини Лима, по досељавању из своје матице Лијеве Ријеке, као и осталих брдских племена, губећи везу са матицом. Тако су и многи родови Куча, Ровчана и других брдских племена, исељавајући се у Затарје, Полимље, Бихор, Рожајски крај и друге крајеве Рашке области, због губитка ослонца на своје матице, брже подлијега...
опширније
ДИВНА ВЕКОВИЋ У ВАСОЈЕВИЋКОЈ НОШЊИ.jpg

ДИВНА ВЕКОВИЋ У ВАСОЈЕВИЋКОЈ НАРОДНОЈ НОШЊИ

КАКО ЈЕ НЕСТАЛА СТАРА ВАСОЈЕВИЋКА (БРЂАНСКА) НОШЊА        Од првог броја  ''Гласа Холмије'' бавили смо  се и истраживањима,  а циљ нам је да сви што више сазнајемо праву истину о нашем крају. Ето, већина не зна или први пут сазнаје да је постојала васојевићка народна ношња која нема никакве сличности са црногорском.  Истраживач  Владимир Дворниковић у књизи ''Карактерологија Југословена'', издатој у Београду 1939., на 105-тој страници, у по...
опширније
16142778_1870196159916330_4864020400519821214_n.jpg

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД БЕРАНА

        Пише Соња Савић, новинар и члан редакције  ''Свевиђа'', листа епархије Будимљанско-никшићке за вјеронауку, хришћанску културу и живот цркве МАНАСТИР ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ Манастир Ђурђеви Ступови посвећен је Светом Великомученику Георгију (почетак 4. вијека) који се у вријеме свог земаљског живота прославио божанским врлинама и мученичком смрћу за Христа, а послијe смрти молитвеним заступањем вјерних и безбројним чудесима у славу Бо...
опширније
19732355_102575690390763_8419433843610579885_n.jpg

ЦРНОГОРЦИ И ОСТАЛИ СРБИ

Пише Проф. др Ђорђе Вид Томашевић ЦРНОГОРЦИ И ОСТАЛИ СРБИ*          У односу Србије и Црне Горе разлике су само у државности. Реч је о два историјска исходишта подједнако српске државности, а не и два етнолингвистички, верски и културно различита народа. Стара Римска Диоклеа, од седмог века словенска Дукља, од једанаестог српска Зета, а од петнаестог још српскија Црна Гора јесте српска држава уз море, као што је Рашка српска држава у уну...
опширније
david-lalic-2.jpg

ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ У ЦЕЦУНИМА КОД АНДРИЈЕВИЦА

Пише: Давид Лалић
Цецуне је старије насеље у злоречком дијелу Васојевића. Лежи с обје стране, као суза бистре и ледене, ријеке Куцкаје. Десна му страна лежи на благом нагибу у подножју планине Зелетин, а лијева на дугачком платоу поред ријеке. Бог га је окружио најљепшим палнинама, високим разноврсним шумама, оазама ријетке врсте бора, мунике, црног бора, смрче, јеловине, бистрим изворима и потоцима и даривао плодном земљом. Руског имена, Цецуне се помиње у з...
опширније
zenski-hor.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ПРВИ ЖЕНСКИ ГРАДСКИ ХОР ИЗ БЕРАНА

Узвишене музичке стазе Камент темељац музичке културе у Беранама постављен је 1913. године. Тада је у овом граду основана чувена Беранска гимназија у којој се поред, осталих предмета, кренуло са изучавањем пјевања и то вокално-инструменталног, претежно уз виолину. Тих година почиње организовано музичко образовање у Васојевићима, када се као предавачи јављају руски емигранти, које су касније замијенили домаћи професори. Након Другог свјетс...
опширније
mirko-vukicevic.jpg

ВАСО ВАСОЈЕВИЋ ( 1366-1451 )

Пише: Мирко Вукићевић
Послије Косовске битке и турске најезде Васо је са браћом и рођацима пошао југоисточном Босном и Херцеговином. Његов стриц Аранђел остао је са породицом близу Фоче, а они иди ка југу до Зете. Аранђел је постао кнез и постоје предања о њему. Васо се на путу једно вријеме, са братственицима, задржао код Сандаља Храњића, моћног властелина, сина Влатка Хранића. Васо се оженио његовом кћерком. Крећу се југоисточном Босном и Херцеговином, а затим ...
опширније
darko-jovovic-2.png

ТИШИНА КОЈА ПАРА УШИ

Пише: Дарко Јововић
Ако човјек пожели да у општем лудилу побјегне од наметнутог му „несавитка“ и да пронађе мир за своју напаћену душу изложену бројним ударима од којих се губи разум сигурно да ће га пронаћи у селима на сјеверу Црне Горе гдје је у већини од њих одавно загосподарила гробна тишина. Наићи ће тамо на затворене куће чија врата годинама нико не отвара, тако да неће морати да робује обичајима и да води рачуна о лијепом понашању. Неће имати ко да га до...
опширније
joksim.jpg

ЈОКСИМ БОЖИНИН БРАКОЧЕВИЋ (1912-1937) - УРЕДНИК ''СВЕТОСАВЉА''

Пише Раде Бракочевић
Уписница Јоксима Бракочевића Јоксим Бракочевић је рођен 4. априла 1912. године у засеоку Чучак – село Орах у Шекулару, срез Андријевички, бановина Зетска. Јоксим, трећи је по реду од шест синова Божине Видоја Вескова Бракочевића (огранак Весковића, трбух, како се то чује у области Васојевића) и мајке Марије Арса Ђекова, рођене Кастратовић (на уже, огранак Ђековића) из Грачанице – Полимља. Свету тајну крштења обавио је 14. маја 1912. годин...
опширније
radovan-sakovic.png

ПОРЕКЛО САКОВИЋА И НАСТАНАК ПРЕЗИМЕНА

Пише Радован Саковић, професор
Већи број презимена у племену Васојевића изведен је из имена неког претка (парадеде, деде, оца, бабе, мајке...). Бројна презимена настала су по занимању предака, по некој особини или особености, на основу места живљења, по војним и црквеним или неким другим звањима, по називу биљака и животиња и називу ствари (предмета) који су коришћени током рада. Необичнија презимена грађена су на основу неког физичког или духовног недостатка предака. Нед...
опширније
predrag-scepanovic.jpg

НОВИ ПРИЛОЗИ О ПОКОЉУ У ВЕЛИЦИ, 1944.

Пише Предраг Т. Шћепановић, публициста из Колашина (рођен 1967. у Беранама, Доњи Васојевићи, гдје су му се били преселили преци из Речина код Колашина)
О броју жртава у Покољу у Велици, 28. јула 1944. године, до сада су изношени различити подаци. У разним публикацијама изнешено је 13 различитих верзија. У књизи Злочини над православним становништвом у Горњем Полимљу 1941 – 1945 . Издање Светигоре, из Цетиња, 2014. успио сам да попишем 750 цивилних лица који су убијени у Велици и Горњој Ржаници 28. јула 1944, као стални становници ових села или избјеглице из Косова и Метохије и из села из ...
опширније
slavoljub-djukic.jpg

ПОКОЉ У ВЕЛИЦИ – ТЕЖИ ОД ГЕНОЦИДА

Пише: проф. др Славољуб Ђукић
У мојој свести је превише стравичних сцена о геноцидном покољу у Велици који се десио 28. јула 1944. године, тако да просто не знам од које да почнем са казивањем - како сам ја то тада видио и тешко доживио као предшколско дијете. То јулско јутро бијаше сунчано и топло, ваздух прозрачан и беспријекорно чист, све одише неуобичајеном мирноћом и тишином, многа чељад још се нијесу ни пробудила, нарочито дјеца, ваздух бјеше зачињен мирисом сијена...
опширније
branislav-otasevic.png

ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ НА СВЕТИМ ВОДАМА ЛИМА

Пише: Бранислав Оташевић, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору - Андријевица
Долина Лима представља окосницу око које су настали, развијали се и ширили српски средњовјековни културни и духовни центри и српска држава са својим обиљежјима. Томе је у доброј мјери допринио и природни положај овога краја из кога се лако доспијевало до Јадранског приморја на западу, Црноморског басена на истоку, Подунавља на сјеверу и Средоземља на југу. Око ове окоснице скоро концентрично су се међусобно повезивале и друге области које су...
опширније
grb_cir.jpg

ХОЛМИЈА СРЕДЊОВЈЕКОВНА СРПСКА КНЕЖЕВИНА

Истараживањем већ неколико година дошао сам до нових сазнања која објављујем у овом броју нашег часописа да је Хум, Захумље или Холмија, била средњовековна кнежевина која је обухватала јужну Далмацију и дјелове данашње Босне, и оне дјелове које обухватала и стара Херцеговина до 10-тог вијека. Ове податке налазимо у „Стематографија“ ( Stematographia sive armorum illiricorum delineatio, descriptio et restitutio ) Павла Ритера Витезовића која...
опширније