О ПРВОЈ ШКОЛИ У ВАСОЈЕВИЋИМА КРАЉЕ КОД АНДРИЈЕВИЦЕ

О ПРВОЈ ШКОЛИ У ВАСОЈЕВИЋИМА КРАЉЕ КОД АНДРИЈЕВИЦЕ

Први учитељ школе у Краљима био је бегунац из Дробњака, неки Ђока Голевић, почетник ђак манастирски. Школа у Краљима имала је три ученика. Један од њих био је и пиротски прота Милош Велимировић. За девет месеци у школи је било три учитеља. Нема прецизног податка али упућује на то да је та школа почела са радом 1855. године. У својој књизи “Васојевићки главари” (1929) Батрић Марјановић бележи да је за име Хаџи-Петра Вулића везана “појава прве основне школе у Краљима (Васојевићи) онда, када је херојство била права ствар, а јатаган светиња...Међутим, један од његових ђака, касније пиротски прота, Милош Велимировић (1886-1911), ваљда, причајући својој деци, о свом завичају и свом школовању, оставља драгоцене податке о раду те прве школе у Краљима. Његова ћерка Љубица ПопадићВелимировић у својој “Хроници дома Милоша Велимировића свештеника” (Архив САНУ, ин. Бр. 14221, Београд, 1963), каже: “У време Милошевог детињства није било никаквих школа у том крају. Међу бегунцима из Дробњака био је тада и неки Ђоко Голевић, почетни ђак манастирски који је нешто мало знао да чита. Отац Милошев Велимир предложи Голевићу да “учи дјецу на књигу” и овај прими предлог под условом “да и он добије псалтир и три буквара за ђаке”. Убрзо потом Велимир, отац Милошев пође у Пећ и купи псалтир и букваре са словенским словима за будуће ђаке у Краљима. Прва школа у Краљима почела је да ради “крај прозора Велимирове куће”. Пиротски прота Милош Велимировић (1848- 1920) био је један од тројице ђака, мада тада није имао ни пуних седам година. У истој просторији где се обављала настава сакупљали су се сељаци и бегунци, пили ракију и претресали догађаје из скоре и давне прошлости. Ту се разговарало о погибији Смаил аге Ченгића, о смрти Владике Рада, о књазу Данилу, о Домуз Павлу, о Дедовићима и још по нечему важном. Ускоро, пошто је та “школа” почела да ради, у Краља је пристигао неки Петар Панић (Вулић) “у цивилном оделу тврдећи да је по роду Васојевић”. Петар Вулић (Панић) према писању Б а т р и ћ а Марјановића био је “немиран дух, а с п о с о б а н ” и п и с м е н . . . П о доласку из света о н ј е п р в о п о к у ш а о д а отвори школу у Андријевици. М е ђ у т и м , Андријевчани му се нијесу одазвали и он онда пође у Краље код свог рођака Спасоја Алетића. А, Јасна, кћи Јована и сестра Спасоја Алетића, мајка је Велимирова и баба Милошева (пиротског проте). Хаџи Петров (Панић-Вулић) долазак у Краље није, дакле, био случајан. Он је, ипак, морао доћи у Краље по позиву, школа је већ радила, али знање ученика Ђока Голевића било је поприлично оскудно, па су Краљани по свој прилици потражили другог учитеља, бољег знања и образовања. Хаџи Петра (Панић-Вулић) Краљани узму за учитеља и сакупе му 22 ђака, а школу сместе на Усеин беговом чардаку у Краље, на Витлачу. “Међу тим ђацима, разуме се, био је и пиротски прота Милош Велимировић”, као и његов дотадашњи учитељ Ђоко Голевић. Петар је остао ту до Петровдана учећи децу и повезујући неке књиге. Затим је ишао на Цетиње... Изгледа да је на Цетиње пошао по позиву кнез Данила који је био “намислио да га остави у Сенату” али му спречи улазак у Сенат Војвода Миљан. Успут му је неко на Цетињу саопштио “да му раде о глави” и он тајно напуша Цетиње, враћа се у Краље, распушта школу и бежи, прво, у Плав, а потом у Пећку нахију где прихвата место учитеља у Црколезу. Убрзо за Петром “у Краље је дошао други човек који је носио цивилно одело. Он се задржао око два месеца у Велимировој кући рачунајући да је то механа, јер су се људи свакодневно ту окупљали на ракију и разговоре. Од њега је пиротски прота Милош Велимировић “добио прву прегледаоницу и прву оловку”. Њему и осталим ђацима он показује “како се оловка држи и како се њоме пише”. Тај исти човек, разуме се, учио је ђаке и читању. Тако су ђаци прве основне школе у Краљима (Васојевићи) за девет месеци променили три учитеља. Овај трећи учитељ, како је касније пиротски прота Милош проверио, био је барон Темел. Барон Темел, боравећи у Краљима, обилазио је све комске планине сакупљајући по њима разно биље и камење. Дакле како каже прота Милош, ради се о доцнијем аутријском посланику у Београду барону Темелу. Са њим ће се пиротски прота у Београду сусрести неколико пута. Вероватно су у тим сусретима говорили и о првим школским данима у Краљима. За време свог боравка у Краљима аустријски посланик и барон се звао Коста... Написао Гојко Антић. После одласка Хаџи-Петра Вулића за Пећ и Митровицу школа је пренесена на чардак Војводе Сима Војводића, где је учитељ био Милан Кастратовић, а на Савардаку је учитељ био Милош Губеринић.