МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''ВАСОЈЕВИЋИ ОД НЕМАЊИЋА''

На насловници -стара васојевићка народна ношња која је потиснута од црноогорске када су се Васојевићи присјединили Црној Гори 

ВАСОЈЕВИЋИ

Родоначелник Васојевића, по једном предању, био је велики кнез Вукан (касније дукљански краљ), који је имао сина Костадина, Костадин Васоја (потомству је остало само презиме по њему), Васоје Стевана, Стеван Костадина, Костадин Васа, а по другом, изгледа вјероватнијем предању, јер се слаже са историјским датумима, био краљ Радослав - но у сваком случају Немањић. Васојево име се помиње у једној пјесми о краљу Вукашину (средњовјековном великашу и краљу од 1365. до 1371. године, који је погинуо у Маричкој бици против Османлија, као и његов рођени брат деспот Јован Угљеша) и војводи Момчилу: "Ђе се пови један прамен магле, од `проклете` земље Васојеве".

Радослав је дошао на престо 1228. године, послије свога оца Стефана Првовјенчаног, великог жупана (1196-1217) и краља (1217-1228), који се као монах Симон упокојио се 1228. године. Радослав је био ожењен принцезом Аном, ћерком епирског деспота и солунског цара Теодора Првог (Комнина Дуке) Анђела (1215-1230), тада најмоћнијег владара на Балкану. Радослав је, ослањајући се на искуство свога стрица Саве, који га је свесрдно помагао, имао услове за дугу владавину. Али, пошто је био слаб и попустљив, убрзо је изгубио престо, када су његовог таста побиједили Бугари. На престо је 1234. године дошао његов брат Стефан Владислав Први, који је владао до 1243. године, а по свргнућу са трона управљао је областима у Приморју и Зети. Задњи пут се помиње 1267. године. Свети краљ Владислав сахрањен је у својој задужбини, у манастиру Милешева код Пријепоља. Смијењеном краљу Радославу брат је, послије преврата, омогућио да са породицом оде у Дубровник, а затим је боравио у Драчу, па се потом вратио у Србију. Радослав се након тога повукао у манастир и замонашио, узевши монашко име Јован. Служио је у манастиру Студеница, гдје је и сахрањен.

Године 1241. долази до најезде Монгола, који су прогонили угарског краља Белу Другог, који су опустошили и Србију, што је условило смјену краља Владислава. На престо долази 1243. године његов млађи брат Урош Први, кога је подржавала и подстицала тазбина са француског двора, с обзиром да је био ожењен Јеленом, рођаком Карла Првог Анжујског - краља Сицилије и Напуља, и тадашње балканске властеле, као и Никејског царства. Сахрањен је у својој задужбини манастиру Сопоћани код Новог Пазара. Насљеђују га његови синови краљ Драгутин (1276-1282) и краљ Милутин (1282-1311).

Тако Васојевићи, по овом предању, вежу своје поријекло за Немањиће, то јест за краља Радослава, чије мошти почивају у манастиру Студеница.

Пише: Милутин Осмајлић