logo3

МИЛО ЂУКАНОВИЋ НАЈВЕЋИ СРПСКИ КОНВЕРТИТ

МИЛО ЂУКАНОВИЋ НАЈВЕЋИ СРПСКИ КОНВЕРТИТ

Ријеч конвертит је настала од њемачке ријечи konverit и енглеске ријечи convertite, a потиче од ријечи convertere и значи окретати, обртати, превртати.

У српском народу познате су прве конвертите још у турско вријеме како их и Његош описује у “Горском вијенцу“ и каже стих „Потурчи се плахи и лакоми, млијеко их српско разгубало…“, али то просто одражава историјски тренутак који Његош обрађује. Његош је био Србин, а он је мјерило за појам Црне Горе, која је називана и Српском Спартом. Промјена идентитета позната је код Срба у последњих петсто година. Многи су се томе супростављали али било је и оних који су често мијењали свој идентитет тј. постајали конвертите.

Мило Ђукановић данас шаље војнике и официре, у оквиру НАТО трупа, да чувају независност Тачијевог Косова, а ево шта је причао почетком 90-тих година:

Његош такође каже:“… Ми смо Срби народ најнесрећнији: сваки Србин који се превјери-просто’ вјеру што загрли другу, но му просто не било пред Богом што оцрни образ пред свијетом, те се звати Србином не хоће, ово ти је Србе искобило, робовима туђим учинило“…Но, тај механизам не даје увијек брзи резултат, али је то етнички инжењеринг који траје до данас, а најбољи примјер је Мило Ђукановић, који је некад био Србин а данас је Анти-Србин. Ево како је некад говорио.

 

На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа, који не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројано пута смо рекли: Косово се мора бранити свим средствима…

Не може се махати гранчицама мира док се српски народ коље, масакрира, силује, док им се пале куће и уништавају имања, само зато што су Срби. Рат се не добија дезертерством, већ мобилизацијом…

Црногорци су поносни на српско поријекло и црногорску државност, на славну историју српског народа. Зато и вјерујемо у заједничку будућност и просперитет…

Предсједник ДПС-а и бивши премијер Мило Ђукановић познат је по камелеонској политици, односно честој промјени магистралних политичких праваца.

Тако сада кличе „никад више 1918.“, а донедавно је хвалио уједињење у заједничку државу као израз вјековне тежње нашег народа.

Да би указали каква је Ђукановићева политичка доследност, подсјећамо на Ђукановићеве ријечи од 21. новембра 1989. године, које је пренијела тадашња „Побједа“.

Лично сматрам да је 1. децембар 1918. године значајан датум у нашој историји зато што је тада коначно реализована вјековна тежња југословенских народа за формирањем заједничке државе. Без обзира на друштвено уређење краљевине СХС, увјерен сам да је њено конституисање било важна претпоставка настанку социјалистичке Југославије. Утолико и 1. децембар сматрам значајним датумом. Но, морам рећи да овакво моје мишљење није нити ново, нити оригинално. Календаром обиљежавања годишњица значајних датума и личности, утврђеним у Савезној конференцији ССРНЈ, предвиђено је да 1. децембар буде један од тих датума који заслужује југословенско обиљежје. То је и реализовано прошле године, поводом обиљежавања 70-годишњице 1. децембра 1918. године. Не видим ни данас шта ту има спорно. Биће да је прије споран ниво демократске културе, који је, нажалост, одомаћен у јавном комуницирању у Југославији“, истакао је тада Ђукановић. 

Дакле, за Ђукановића је био кратак пут од „вазда 1918.“ до „никад више 1918.“

 Ево како је друг Мило еволуирао у мислиима и дјелу за ових скоро тридесет година његове владавине:

 

1991.

 

"Црна Гора је опстала као острво слободе када су други били поробљени, па зашто сада не би могла опстати као острво комунизма"

 

"... и шах сам омрзнуо због шаховнице"

 

1993.

"...ниједан закон не смије бити сметња послу који је у интересу Црне Горе" ( када је са газда Јездом склопио уговор око закупа Светог Стефана)

 

1992.

 

“Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције”

 

“Тек ћу да будем богат када будем престао да се бавим политиком.”

 

“Поносни смо на српско поријекло и црногорску државност, на славну историју српског народа. Зато и вјерујемо у заједничку будућност и просперитет.”

 

“Што се тиче страха од Србије, тиме покушава политички манипулисати један број људи, насљедника усташоидне политике Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, политике разбратништва са српским народом. У својој заслијепљености мржњом, они измишљају етногенетске теорије о томе да смо из Мале Азије, причају како је наше писмо латинично а вјера нам католичка... И то све с намјером да докажу нашу аутохтоност и посебност у односу на Србе.”

 

"Поручујем Либералном савезу и неким другим мање утицајним партијама које се врло залажу за отцепљење да су освојили 12-13 одсто бирачког тела, па им се управо толико и поклања пажње”.

 

о новинарима / изјава из 1994:

 

“У посљедње двије године ниједна професија није доживјела суноврат као новинарска”

“...влада је одољела искушењима да се упусти у дневно и примитивно полемисање са лажима и безобразлуцима које су аутори износили”

 

“Ја, нити било ко од нас у руководству, не стидимо се рећи да смо комунисти нити да желимо настављати изворну комунистичку идеју.”

 

“Љевичар сам у души зато што бих волио да живим у држави социјалне правде.”

 

"Заједничка држава има слободарски и антифашистички карактер зато што њихове владајуће партије баштине четврти, седми и тринаести јул”

 

1992.

 

”Сваки паметан Црногорац и сваки поштен човјек у овој земљи са презиром помиње име издајника Јевреме Брковића, који је из личне сујете издао свој народ и сада даје антијугословенске изјаве по Загребу, док усташе, поново као 1941. године, крваве своје каме на немоћним српским цивилима„

 

„На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа које не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли: Косово се мора бранити свим средствима” , Андријевица 13. јул 1990

Ми смо већ истањили авнојевске границе између Црне Горе и Херцеговине, односно између истоцне Босне и Црне Горе. Доста је српски народ робовао братству и јединству, авнојевској, Титовој Југославији, па, чак, и замислима Александра Карађорђевица да поправи Југославију"

 

1998.

 

"Због вјековних братских веза. Заједничке крви у свим ратовима проливене, због вјековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извјесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом."

 

1999.

 

"Црна Гора није Словенија, она је саставни дио Југославије и то жели и да остане...”

 

"Наша је примарна идеја да своје овакве амбициозне планове реализујемо кроз нашу заједничку државу Савезну Републику Југославију, која представља и наш свјестан избор и наш стратески интерес. Мислимо да је лакше и безболније, посебно на Балкану, мијењати промашену политику и њене актере, него границе.

 

 

Шта је Ђукановић говорио од 1990. до данас

“Тек ћу да будем богат када будем престао да се бавим политиком”, казао је Ђукановић 1992.

 

 

Јул 1990 - Поводом дешавања на Косову

 

„На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа које не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли: Косово се мора бранити свим средствима”.

 

Јул 1990 - Поводом оснивања Савеза реформских снага

 

"Политику агресивног антикомунизма и готово патолошке србофобије нуди Савез реформских снага Југославије. Иза невјештих реформских маски, лако је препознати протагонисте бивше, од народа одбачене политике, неколико младих, незадовољних властохљебника, шачицу црногорских националиста, шачицу сулудих исламских фундаменталиста и албанских сепаратиста, који свом народу нуде мржњу."

 

1991 - Током припрема за рат у Хрватској

 

“Не може се махати с гранчицама мира док се српски народ по Хрватској коље, масакрира, силује, док им се пале куће и уништавају имања само зато сто су Срби. Рат се не добија дезертерством, већ мобилизацијом”.

 

"Црна Гора је опстала као острво слободе када су други били поробљени, па зашто сада не би могла опстати као острво комунизма ."

 

"Шах сам омрзнуо од њих и њиховог подаништва шаховници и младој демократији типа калашњиков".

 

"Наметнути рат ћемо добити, баш као што смо све такве противнике побјеђивали током цијеле наше историје. Овог пута ћемо завршити заједнички живот с њима и раскинути све контакте, надам се за сва времена. Надам се да ће се у тој диоби формирати нове државне заједнице у којима ћемо живјети, границе са Хрватском повући праведније и логичније, него што су то урадили приучени бољшевички картографи, чији је изгледа једини циљ био да над Црном Гором, у дијелу Боке буде хрватско старатељство”.

 

"Поход на Дубровник је сврсисходан и свако супротно становиште је издајничко."

 

1992 - О Слободану Милошевићу, опозицији и бизнису

 

“Слободан Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције”

 

"Од свега највише мрзим четнике, усташе и стопостотне Црногорце”.

 

“Тек ћу да будем богат када будем престао да се бавим политиком”.

 

"Од свега највише мрзим четнике, усташе и стопостотне Црногорце”.

Мај 1992 - Увођење санкција

 

"Санкције су очајнички корак наших непријатеља".

 

1993 - Када је са газда Јездом склопио уговор за закуп Светог Стефана

 

"Ниједан закон не смије бити сметња послу који је у интересу Црне Горе".

 

1993 - О Југославији и либералима

 

“Поносни смо на српско поријекло и црногорску државност, на славну историју српског народа. Зато и вјерујемо у заједничку будућност и просперитет”.

 

"Поручујем Либералном савезу и неким другим мање утицајним партијама које се врло залажу за отцепљење да су освојили 12-13 одсто бирачког тијела, па им се управо толико и поклања пажње”.

 

Фебруар 1997 - О Слободану Милошевићу

 

“Данас је господин Милошевић човјек превазиђене политичке мисли, лишен способности стратешког гледања на изазове који стоје пред нашом државом... Милошевић је оставио несумњив утисак да нема способности да дугорочно и озбиљно пројектује будућност".

 

Мај 1998 - Уочи парламентарних избора

 

"Због вјековних братских веза. Заједничке крви у свим ратовима проливене, због вјековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извјесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом".

 

1999 - О увођењу њемачке марке

 

"Црна Гора је одлучила да уведе њемачку марку због сталног и бесрамног штампања динара у централној банци у Београду".

 

1999 - Током НАТО бомбардовања СРЈ

 

"Од предсједника СРЈ тражим да прекине са политиком која доводи до страдања недужних и која угрожава опстанак државе. Од међународне заједнице захтијевамо да се уздржи од нових удара по циљевима у Црној Гори и Југославији".

 

Јун 2000 - Извињење због рата у Дубровнику

 

"Ову прилику желим искористити да у своје име и у име грађана Црне Горе, посебно оних грађана који дијеле моја морална и шира политичка увјерења, упутим искрено жаљење свим грађанима Републике Хрватске, посебно Дубровника и Дубровачко-неретванске жупаније, за сву бол, сва страдања и све материјалне губитке које им је нанио било који представник Црне Горе у саставу ЈНА у тим трагичним догађајима".

 

Јун 2000 - О личној безбједности

 

“Нажалост, морам рећи да је безбједност свих нас доведена у питање усљед продужења југословенске кризе. Што се мене лично тиче, потпуно сам свјестан шта радим у политици. Свјестан сам да то значи да улазим у конфликт са интересима оних који су се навикли на понижену Црну Гору која нема достојанства. Али, нити желим, нити могу да се вратим са тог пута”.

 

Март 2002 - након потписивања Београдског споразума

 

"Овим документом није угрожено право Црне Горе да након одређеног периода провјери вољу својих грађана у односу на питање своје будућности... Црногорска политичка јавност има разлога да буде задовољна овим што смо постигли".

 

Јул 2003 - О шверцу цигарета

 

"То није био шверц већ транзитни посао у складу са законима у Црној Гори. Оптужбе за шверц су одвратне политичке преваре и покушај да се дестабилизује Црна Гора".

 

2003 - О афери секс трафикинга

 

"Они који су то урадили Црној Гори, из било ког разлога, морају бити свјесни да су јој нанијели више зла него Милошевићев режим".

 

Јул 2003 - Пријатељство са Веселином Баровићем

 

"Што се тиче госпође Јекнић и господина Баровића, ријеч је о мојим пријатељима, људима који се баве одређеним пословима. Потпуно сам сигуран да ће се они, ако буде покренут поступак против њих, према томе одговорно понијети... Не видим никаквог разлога да се одрекнем било које странице у свом животу, понајмање својих пријатеља, зато што код мене и њих постоји правило да свако одговара за своје поступке".

 

Новембар 2003 - О политичком ангажману

 

"Морам признати да нијесам присталица тако дугог задржавања у политици. Свако ко се на прави начин посвети раду у Влади мора да се умори, иначе нешто није у реду. Не мислим да сам предиспониран само за политику и да би црногорска политичка сцена мојим одласком доживјела катаклизму, тим прије што је ушла у фазу стабилности... Мислим да сам задовољио све своје политичке амбиције. Ја сам економиста и надам се да ћу у будућности остварити свој сензибилитет за бизнис".

 

"Морам признати да нијесам присталица тако дугог задржавања у политици. Свако ко се на прави начин посвети раду у Влади мора да се умори"

Март 2005 - О рату у Хрватској 1991.

 

“ЈНА јесте имала једну дефинитивно нечасну улогу и у Хрватској и у Босни. Црна Гора утолико што су њени људи макар и манипулисани, макар и вођени тим мотивом очувања Југославије учествовали”, рекао је Ђукановић и додао да је и он за то “морално и политички одговоран”, иако није имао никакву улогу у управљању ЈНА.

 

Мај 2006 - Након референдума

 

"Честитам свим грађанима државу. Ово је најзначајнији дан у новијој историји Црне Горе... Имамо државу и никада више нећемо дозволити да на било који начин доведемо у питање нашу државу”.

 

Мај 2006 - О запошљавању

 

„За четири године у овој земљи неће бити ниједног незапосленог грађанина".

 

Октобар 2006 - Уочи првог повлачења са премијерске функције

 

"Веома сам уморан, јер је било веома тешко бити одговоран за вођење државе посљедњих 15 година".

 

Мај 2007 - Након реизбора за лидера ДПС-а

 

“Потребан нам је аутопут према сјеверу, а не документација о њему”.

 

Фебруар 2008 - Враћање на мјесто премијера

 

"Перспектива је да се током четворогодишњег периода ријеши проблем структурне незапослености и да сви који имају потребна знања и вјештине могу рачунати на квалитетна радна мјеста... Просјечна нето плата 2006. је била 282, на крају 2007. повећана је на 376 еура, а на крају 2009. износиће најмање 515 еура. То значи да ће просјечна нето плата у Црној Гори за три године порасти за 82 одсто".

 

Март 2008 - О свједочењу у Барију

 

"Црногорске државне институције су одувијек биле изван било каквих криминалних активности и бориле су се против мафијашких кланова".

 

"Самоиницијативно сам отишао у Бари да пружим све неопходне информације да би људи схватили да имају погрешну перцепцију онога што се тада дешавало у Црној Гори и да схвате да се тада у Црној Гори одвијао један посао, који је у складу са нашим правним системом, и од кога је Црна Гора планирала и остварила одређене користи".

 

Децембар 2008 - О економској кризи

 

“Не треба имати страха, јер имамо искуства и прошли смо теже кризе, пријетње ратом и санкције.

 

“Морамо сви да схватимо да улазимо у кризу која ђелује као цунами и нико је на планети не дочекује спокојно, нити ко у овом тренутку има одговоре на ту кризу, ни владе Америке, Кине, Њемачке, па ни ми у Црној Гори, али ћемо радити све да то прођемо са што мање штете и лоших посљедица”.

 

"Критике на рачун Мила Ђукановића долазе из више извора, и из различитих разлога, али се на крају све слива у једно прљаво корито"

Мај 2009 - О опозицији, медијима и НВО сектору

 

"Критике на рачун Мила Ђукановића долазе из више извора, и из различитих разлога, али се на крају све слива у једно прљаво корито, што најбоље одсликава лик и ђело, што тајних, што јавних противника, незадовољника и комплексаша, за шта апсолутно не хајем".

 

"Ту су и противници црногорске независности, заједно са поклоницима те идеје, којима је важнија њихова лична улога и њихова некада узалудна борба за Црну Гору, но сама Црна Гора. Ту су и самозване месије, узалудни борци за власт по сваку цијену, припадници разних интересних група који ђеловање против сопствене државе заогрћу плаштом борбе за људске и медијске слободе и ко све не".

 

Новембар 2010 - О разлозима због којих одлази из Владе

“Данас сматрам да је природна и лако разумљива моја жеља да, након напорних 20 година бављења политиком, себи покушам да обезбиједим нешто више животног комфора, мира и слободног времена”.

 Текст је објављен у "Вијестима" у децембру 2010. године, када је Ђукановић напустио премијерску функцију.