Давид Лалић ''ИНДОВРОПСКА ГРУПА ЈЕЗИКА''

ИНДОЕВРОПСКИ ЈЕЗИЦИ 

Наш српски језик, заједно са осталим словенским језицима, припада великој индоевропској лингвистичкој породици - која се дели на Кентум (Германски, Келтски, Илирски, Грчки, Романски) и Сатем (Словенски, Балтички, Албански, Ирански, Јерменски и Индијски) групу. Ко су дакле Индоевропљани? Лингвисти и археолози се слажу да данашњи народи Европе потичу од некадашњег заједничког народа који се током бронзаног доба формирао у степама јужне Русије и који је причао једним истим језиком и имао идентичан пантеон богова. Следом околности, овај сточарски и патријахални народ мигрирао је у Европу покоривши дотадашње матријахалне земљораднике, пореклом са Блиског Истока. Више-миленијумска изолованост и раштрканост једних од других је довела до развитка нових племена са сопственим карактеристикама, али са међусобно аналогним језиком и многобожачким религијама. Баскијски, Мађарски, Естонски и Фински нису део ове породице, стога су нама тешко разумљиви и нелогични. Примери индоевропског заједничког корена су бројни (санскр. matar, срб. матер, грч. mater, лат. mater, енг. mother; санскр. mama nama, срб. моје име, лат. meum nomen, енг. my name; санскр. daru, срб. дрво, грч. doru; санскр. madhu, срб. мед, лат. mel, келт.mid, енгл. mead; санскр. dva, срб. два, курд. du, келт. do, алб. dy, грч. duo, енгл. two, шп. dos, литв. du, лет. di; ит. due, фр. deux; Перун - Зевс - Јупитер - Тор - Таранис - Перкунас итд.).