ВАСОЈЕВИЧКИ ЗАКОН ОД ДВАНАЕСТ ТОЧАКА

Историјат издавања

Од давнина је у Васојевићима постојао обичајни законик. Уз додатке, усвојила га је Свеопшта народна скупштина Васојевића, крајем 1829. или у првој половини 1830. године, а потврдио игуман манастира Ђурђеви Ступови, Мојсије Зечевић, који је скуп и сазвао. Васојевички Закон у дванаест точака објавила је, 1929. године, Српска краљевска академија у Београду, са коментарима др Илије Јелића. Електронску верзију издања СКА објавио је историјски магазин ''Српско наслеђе''. (Васојевички Закон у дванаест точака публиковали су и Рајко Бабовић, 1990. године и издавачка кућа ''Ступови'' из Андријевице 1997. године). 

Ово електронско издање, по пријему благослова Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија објављују ''Пројекат Растко'' Цетиње и ''Српска земља Црна Гора''.

Васојевички Закон у дванаест точака

ТОЧКА ПРВА

1. Да се беспоговорно умире сва братства васојевичка и србљачка. Ко не буде олџија, да буде нагонџија.
2. Да мушка глава буде триста гроша, а женска триста један.

ТОЧКА ДРУГА

      3.   Нове џамије да се не граде, а старе да се забатале.

      4.   Потурчењаке нико да не убија, но да се остави свакоме братству да своје врне у прађедовску вјеру. Ако потурице не буду олџије, да буду нагонџије, а ћотеци што ко понесе.

      5.   Ко се поданас потурчи и лажну вјеру прими, да се за Турчина држи.

ТОЧКА ТРЕЋА

      6.   Ко не притече у помоћ кад душмани ударе на граничаре, да нема никаква дијела у плијену и да се од њега нико не жени нити му ђевојку даје.

      7.   Ко убије или плијени Колашинца без знања Слатињана кад ови држе вјеру с Колашином градом, да Слатињанима дугује крв.

ТОЧКА ЧЕТВРТА

      8.   Ко српско украде па се уфати, да плати дупло и кметовима ручак. Ако се не уфати, да му је арâм.

      9.   Ко турско украде, да му је алâл.

ТОЧКА ПЕТА

    10.   Ко у кући качкине држи, да им је друг.

ТОЧКА ШЕСТА

    11.   Који Бранковић душманима јави што главари и народ зборе, да се обестрви он и свако његов на вјечни вијек и амин.

    12.   Ко своје главаре прескочи и од туђина правицу тражи, да је крив.

    13.   Ко поданас оде везиру у Скадар, да се к нама више не врће, а ако се врне, да се тури под томруке, па ако се покаје, да се пусти, а ако не покаје, да се обестрви.

ТОЧКА СЕДМА

    14.   Карван нико да не дира, но нека иде куд га пут води. Ако чесову штету учини да одмах и беспоговорно плати; ако то неће, да му похарани задржи коње и товар докле кмет дође и да буде како кмет рече. Ако кмет у селу није, да пресуди први поштен човјек који се у близини нађе.

ТОЧКА ОСМА

    15.   Духовници кад у бој иду, да обритве браду и да носе нашке хаљине; ако то неће, да им главари џебану не дају.

    16.   Бог је створио жену, а не Сатана, и то тако да остане навијек амин. Ко противно говорио, да је проклет: на овоме свијету неимао анђела-чувара, а на ономе не видио раја, већ му душа вјечито у паклу била и испаштала његове муке.

    17.   Духовници да се оставе жена, а који се курваром обрете, и то се начисто докаже, да се уштроји и од свештенодејства одлучи.

ТОЧКА ДЕВЕТА

    18.   Турци да клањају на своју земљу. Ко их уфати да то раде на његову земљу, да је властан мотком их оћерати, а ћотеци што ко понесе.

    19.   Хришћани су вољни и на Спасовдан забости крстове и на нехришћанске земље које окружују њихова имања. Нехришћани могу те крстове уклонити са својих башта тек сјутрадан по Спасовудне, а никако прије. Ко противно учини, да плати селу штету и ручак кмету.

    20.   Ко се поданас уфати да вјештице фата, да се тури под томруке за петнаест дана. Ако би било чесове штете да и то плати.

    21.   Ко копиле у воду удави, да се под гомилу тури.

    22.   Ко се уфати да ради у завјетне дане, да му се све поквари и нечастивом преда што тих дана уради, а кметовима обашка ручак.

    23.   Који ковач не удари на Божић прије сунца чекићем у наковању, па се то начисто докаже, да му се преломи чекић и наковањ, а он и свако његов обестрви.

ТОЧКА ДЕСЕТА

    24.   Ко своју кућу и породицу забатали да се лиши сваке војничке части.

ТОЧКА ЈЕДАНАЕСТА

    25.   Да данка другог нема осим војводске акче

    26.   Да војводска акча буде по два гроша с дима на дим.

ТОЧКА ДВАНАЕСТА

    27.   Да се Васојевићко држи од Ножице до Љешнице, од Бјеласице до на врх Ржанице, и Брезојевица црква, која цвили међу турским градовима као љута гуја међу огњевима

      Прилог припремио БраниславОташевић