БЛАГОЈЕ ШАРИЋ ''ШЕКУЛАРСКО ТРЕБАЧКИ А НЕ ТРЕБАЧКО ШЕКУЛАРСКИ''
Пише: Благоје Шарић, професор руског језика у пензији
Приметио сам да многи аутори пишући о историји Полимља употребљавају назив за батаљон Трепачко-шекуларски, што апсолутно не одговара историјским чињеницама и документима, а ево због чега:
- Декретом књаза Николе од 17. децембра 1903. године бр. 3638 за капетана
Шекуларско-трепачке капетаније постављен је Стојан Вулевић из Трешњева.
2. По Закону о административној подели Књажевине Црне Горе из 1910. Андријевица је постала обласно место Полимске(Васојевићке) области. Ова се област, по члану 2. делила на шест капетанија: Љеворечку-капетанско место Лијева Ријека, Краљску-Краље, Андријевичку-капетанско место Ђулиће, Полимску- Крушево, Величку-Велика и Шекуларско-трепачку-капетанско место Трепча.
- У свом ратном дневнику, који се налази у Војно-историјском институту у Београду, а којег су објавили Благоје Шарић и Горан Киковић под називом: «Мило Кењић са својим батаљоном у борби за слободу и уједињење српског народа» употребљава званичан назив Шекуларско-трепачки.
- И Павле Ровински, пишући о Црној Гори такође употребљава Шекуларско-трепачка капетанија.
Па ако је званичан назив Шекуларско –трепачка капетанија на основу чега неки аутори, па чак и аутори од пера и науке употребљавају и злоупотребљавају тај назив?! Није логично да се капетанија назива Шекуларско-трепачка, а батаљон Трепачко-шекуларски. Овоме треба додати и чињеницу да је Шекулар давао три чете, Ријека Марсенића са Навотином једну чету, док Трепча, Лукин Фир (Вир) са делом трешњева (Чоеча Глава) једну чету.