logo3

MИЛУТИН БАБОВИЋ ТЕЛЕГРАФ

MИЛУТИН БАБОВИЋ ТЕЛЕГРАФ

Милутин Бабовић Телеграф. Хајдук и четник из села Полице код Пљеваља фотографисан са два своја сина Михаилом и Милићем 1912. године. Поред тога што је као хајдук упадао у свој завичај из Србије и Црне Горе, Милутин је 40 година вршио и поверљиву службу гласника између дворова у Београду и на Цетињу. У случајевима када је било опасно писати било шта краљеви двеју држава су то усмено говорили Милутину који је исто тако усмено преносио, одатле му надимак телеграф.

 

"... Милутин Јованов Бабовић, познатији као Милутин Телеграф или Милутин Тељ, рођен је у селу Горажде код Берана 1858. године. Промјенио је неколико мјеста боравка и умро у Косовској Митровици 1932. године. Без оца је остао од три године. Подизали су га дјед Марко и стриц Милош (Топал). Уз дједа и стрица изучио је занат хајдучке борбе против Турака и заштити сиротиње од турског зулума...
... Милутин је 1877. године, носећи поруку књаза Николе у Васојевиће, раздаљину од Ријеке Црнојевића до Андријевице од 131 километра, препјешачио за један дан. Књаз Никола га је, кад је за ово сазнао, назвао Телеграф. Народ у Васојевићима, послије овога, га је звао Милутин Тељ.


Милутин Телеграф је често кршио примирје, због чега је суђен и кажњаван. Он је био стална веза између Србије и Црне Горе. Упознао се са принцом Петром Карађорђевићем којега је пратио на путу за Србију преко Санџака. Неколико пута га је преко Санџака и Мокре преводио у Србију и враћао у Црну Гору. За вријеме боравка у Србији упознао се са радикалима. Књаз Никола је одобравао ове радње Милутина Телеграфа до смрти своје кћерке Зорке, супруге принца Петра Карађорђевића. Онда је затражио да више не сарађује са принцом Петром Карађорђевићем, што Милутин није прихватио. Отада је био у немилости код књаза Николе.


Једно вријеме Милутин је смјестио породицу у Салевиће код Андријевице, а његов стриц Милош (Топал) се вратио у Коњухе.


Након мајског преврата 1903. године и доласка Петра Карађорђевића на српски престо, Милутин се са породицом пресељава у Крагујевац. Ступа у службу Краља Петра као командант Дворске страже. Формално је у служби, а стално крстари Санџаком. Дијели оружје Србима и побуњује их против Турака.
Пропагира уједињење Србије и Црне Горе, чиме се замјерио црногорском двору, па га Гавро Вуковић у својим мемоарима назива 'пустоловом и разбојником'..."

(Из књиге" Братство Бабовићи", аутора Раослава Д. Бабовића и Миљана В. Бабовића)