МИРКО ВУКИЋЕВИЋ , ПУБЛИЦИСТА ''КОЈЕ ПРЕЗИМЕ ДА УЗМЕ МЛАДА''

КОЈЕ ПРЕЗИМЕ ДА УЗМЕ МЛАДА

     Презиме је дио личног идентитета и свако своје добија рођењем. Кад представљамо себе, увијек почињемо са именом и презименом и настављамо са другим информацијама. Вјенчање одређује идентитет особе-удата-ожењен. Од жене се очекује више него од мушкарца јер мора у исто вријеме да одлучи шта је њен идентитет. Према томе, презиме којим се потпише на вјенчању је одраз женине одлуке о свом идентитету.

     Сви без обзира на образовни и социо-економски статус с времена на вријеме, стављају ово питање високо на љествицу друштвених проблема. Да ли ће млада узети супригово презиме, задржати своје или уз своје додати и његово, данас је само питање женине одлуке кога ће ставити на прво мјесто при дефинисању свог идентитета-себе или друге.

     Са Запада стиже тренд да даме поново узимају мужевљево презиме на вјенчању. Јесу ли се то жене опекле на жар еманципације, па је сада потпуно одбацују.

     У нашој култури, упркос еманципацији, и даље се подразумијева да жена на вјенчаљу каже „да“ и супруговом презимену. Разлог је прост: једна породица треба да има исто презиме. Колико је таквих не зна се, јер се код нас та врста статистике не ради. Младожењи говоре да ако жена није спремна да  направи први уступак на почетку, како ће тек бити склона компромисима касније у браку и да је то знак да дотична није посвећена заједници. Многе жене, ипак, одлучују да не таласају. Иду линијом мањег отпора, јер знају да би у противном наишле на осуђујуће погледе околине због наше традиције и узимају мужевљево презиме.

     Компромис подразумијева да обоје нешто ураде по истом питању и да се нађу на „пола пута“ кад су у питању теме којима се доприносе заједно-дјеца, финансије, домаћинство, па ће млада уз своје додати и мужевљево презиме јер је оно дио њеног идентитета и породице.

     Доста жена прати тренд у друштву, умјесто себе и своје жеље па многе од њих, а нарочито пјевачице, задржавају дјевојачко презиме јер су већ познате у друштву по том презимену.

     Прошло је вријеме када је искључиво друштво одређивало идентитет жена, па да питање презимена не би било камен спотицања у вези потребно је да партнери отворено разговарају и да се договоре о свим питањима заједничког живота и да то буде срж њихових односа. Жене би требале да на вријеме, обавезно прије вјенчања обавијесте партнера о својој одлуци у вези презимена а он да онда прихвати или не. Ту би требало да се заврши свака дискусија жениног презимена у браку.

                                                                                                                            Мирко Вукићевић