МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''ВИРЏИНЕ-ЖЕНЕ СА УЛОГАМА МУШКАРАЦА''
ВИРЏИНЕ-ЖЕНЕ СА УЛОГАМА МУШКАРАЦА
Женска дјеца која на захтјев родитеља или шире заједнице преузимају улогу мушкарца, завјетујући се на целибат, јединствена је појава у свијету, везана искључиво за области сјеверне Црне Горе, Косова и сјеверне Албаније. У народу су познате као вирџине. Раније их је било доста, а у данашње вријеме су пред нестанком. У Црној Гори умрла је недавно последња-Стана Церовић док их у Aлбанији има бар десет.
Жеља да се помогне породици која је остала без старјешине, без старије мушке главе, превазилазила је живот, љубав и страсти. Вирџине су срушиле сва правила друштва у ком су живјеле. Оне су радиле све мушке послове са вољом и уживале у свему томе. Чврсто су стајале иза својих одллука и поступака. Породице су тако избјегле многе недаће захваљујући тим храбрим и разумним женама које су се у невољама довијале како да сачувају дом и укућане.
Код њих постоји понис због успјешног „играња“ ове атипичне улоге, односно некаква представа о исправном поступању, јер је то био најбољи начин да помогну својима, пошто у кући није било старије мушке главе. Најчешће је старјешина гинуо у рату.
Вирџине су носиле мушку одјећу, оружје, уживале иста права као мушкарци. Није им се смјело рећи да нијесу мушко. Све су оне нетрпењиве према женама. У Цној Гори је била најчувенија Милица (Микаш) Караџић која је рођена 1865.године.
Шта су све вирџине жртвовале и чега су се све одрекле- то је за поштовање. Одрекле су се материнског нагона, иако нема веће среће и већег смисла живота за жене од рађања дјеце и њиховог одрастања. Намјерно нијесу хтјеле да се остваре као мајке, да не знају како се воли своје дијете, које је врхунац љубави. Најпреча им је била породица која је срж свега јер без јаке породице нема ни јаке државе.
Припремио
Мирко Вукићевић