logo3

ГАЂАЊЕ У ЈАБУКУ

Пише Мирко Вукићевић

Неки наши обичаји нестали си током времена. Неки су се одржали до данас. Поред свих промјена које временом настају, они ипак истрајавају. Носе са собом дух старих витешких времена и уљепшавају догађаје који су нам важни. Лијепо је чувати их, а лијепо је и завирити испод површине и загледати се, бар донекле у њихову суштину

Раније је, на дан свадбе, младожења морао да положи последњи тест - да пуцањем из пушке обори јабуку пред младином кућом. То нас подсјећа на вријеме кад су младићи освајали дјевојке другачије него данас. Дјевојке су ишчекивале тај тренутак, јер је то била сјајна прилика да се њен витез покаже пред свима, да се види да је спретан и вриједан ње.

Када младожења са сватовима дође по младу, таст поставља јабуку на највише дрво или неку високу мотку у дворишту. Млада остаје у кући све док младожења, рјеђе неко од млађих сватова, из пушке не погоди јабуку. Суштина је да младожења треба да покаже да је добар стријелац, ловац, да докаже спретност, прецизност, вјештину и способност да будућој жени обезбиједи сигуран живот. Пушку није имао свако, а онај ко је умио да рукује њоме, био је цијењен и поштован.

Јабука симболише животни циклус од рођења до смрти. Вјерује се да се њеним рушењем пред младином кућом симболично руши свака могућа баријера између двоје младих, а много више и између двије фамилије које ступају у савез. То је одмјеравање снагâ између двије породице, њихове економске и друштвене снаге, јер се у прошлости често више гледало да ли породице одговарају једна другој, него да ли се младенци воле.

Гађање у јабуку вуче коријене из далеке прошлости, а био је први и основни услов за отварање младиних врата. Нема уласка док јабука не падне и зато је злата вриједна, а пуца се док не падне, што симболично представља падање младе у младожењине руке! Овај обичај чува витешки дух. Посебно витештво је било када се гађа јабука кроз прстен! Ако је младожења био сигуран у своје нишанске способности, он је, чак сам тражио да кроз прстен гађа јабуку и докаже своју вриједност.