СПАСОЈЕ ТОМИЋ ''АНДРИЈА МАНДИЋ КАО МАРКО ДАКОВИЋ''

СПАСОЈЕ ТОМИЋ ''АНДРИЈА МАНДИЋ КАО МАРКО ДАКОВИЋ''

У свим периодима историје постојали су диктаторски режими, који су онда када би били сатјерани уза зид прибјегавали различитим средствима у обрачуну са својим политичким противницима. У Црној Гори се то дешавало више пута, али ајде да сада не окрећем причу на партизанско четнички сукоб итд 
Позабавићу се поређењем процеса који се водио против Марка Даковића тзв бомбашка афера са процесом тзв државни удар који се води против Андрије Мандића ( и Милана Кнежевића). Неколике чињенице су неоспорне, Марко Даковић је свакако у периоду аутократске владавине краља Николе, био перјаница опозиционе мисли и неко ко је био трн у оку тадашњој власти, исто се може рећи и за Андрију Мандића, Мандић је наиме од свог ступања на опозициону сцену Црне Горе, најозбиљнији противник режима Мила Ђукановића. Режим је то уочио на самом почетку, па је врло брзо кренуо у обрачун, прво шаптачким диверзијама, затим ударима на породицу, да би након оснивања ДФа и протеста 2015 када су схватили да су при крају пута посегли за истим сценаријом, за којим је својевремено посегао и Никола Петровић. Разлика је једино у томе што монтирани процес против Марка Даковића није био уперен против српства ( јер је Никола био Србин до сржи), док је процес против Мандића уперен директно и против српског народа у ЦГ, јер се жели политички обезглавити српски народ у ЦГ, а то се мисли урадити како другачије него осудом лидера једине српске партије у Цг НСД и осудом лидера опозиционе групације која баштини српско црногорско помирење а то је ДФ.

Оно што су биједе попут Мила Ђукановића, Душка Марковића, Обрада Миша, Катнића, Драгутина Паповића, Андрије Николића, Дарка Шуковића, Славка Мандића, Зорана Пажина и осталих заборавили јесте чињеница да је историја magistra vitae est тј учитељица живота. А та учитељица нам је оставила у наслеђе битну ствар, Никола Петровић је завршио како је завршио, а Марко Даковић је на крају извојевао побједу остваривши све оно за шта се залагао. Тако ће бити и у овом случају, они ће изгубити а наши снови о српско црногорском помирењу ће се остварити, остварити јер уз нас су Бог и истина, нешто што је непролазно, а уз њих је само гола сила која је пролазна и која никада није могла издржати налет оних који су били спремни да се боре за слободу!