МИШО ВУЈОВИЋ ''ДЕМАРКАЦИЈА СРАМОТЕ''

ДЕМАРКАЦИЈА СРАМОТЕ

Пише Мишо Вујовић

Споразим о демаркацији границе између Црне Горе и самопроглашене Републике Косово, нарко-творевине, непризнате од Уједињених нација, парафиран између Филипа Вујановића и Хашима Тачија, етичком и правном терминологијом је, у најмању руку, нечастан и правно нелегитиман чин.
Прво питање гласи: Чију то границу демаркира господин Вујановић?
Друго: Са киме потписује споразум о нечему што није његово? Треће : Зна ли председник Црне Горе, правник по професији, да је трговина украденом робом кривично дело?
Четврто: Зашто Србија ћути?
„Ко једном постане ништа може све”, давнио је написао Миодраг Булатовић. Власници Црне Горе су, из нужде, не мале, своју вољу потчинила јачем и признање Косова Шиптарима била је неминовност. Нико од званичника није поменуо Метохију, за коју су Црногорци крварили и која је била део територије Краљевине Црне Горе и Зетске бановине. По границама Бановина, духовни отац данашњег руководства Црне Горе, Јосип Броз, кројио је границе Нове Југославије, на уштрб оних против којих се борио у оба светска рата. У Првом јавно, као каплар аустро-угарски, у Другом тајно, као разбијач свега аутохтоног српског – од језика, фрагментизације српске нације стварањем нових народа, маргинализацијом културног наслеђа, жигосањем слободе вероисповести и убијањем памћења, и на крају отимањем територија. 
Црногорски комунисти, у духу подаништва и лојалности Врховном команданту, великодушно су се одрекли Метохије, дајући свој допринос договору Тито – Енвера Хоџа да се Албанија, као седма република, припоји ФНРЈ, и да, за узврат, добије Косово и Метохију. Тај договор је пропао због чињенице да је Енвер Хоџа до краја остао доследан бољшевизму, као и данашња власт у Црној Гори, чија суптилна методологија владања даје много ефектније резултате од репресивних метода Енвера Хоџе.
За разлику од Енвера Хоџе, Броз је био прагматични егзистенционалиста, хохштаплер који је афричким канибалима делио ордење и улице да би им то наплатио у златним полугама. Када се једном сусрео у Немачкој са саборцем из Шпаније, на питање зашто није отишао у Америку, како је намеравао, након шпанског рата, Броз је лаконски одговорио: „Па ја сам направио Америку на Брионима” и додао: „Југославија ће бити Америка док сам ја жив”. 
Дакле, Косово и Метохија су били и остали саставни део територије Републике Србије, и једина адреса за демаркацију је Београд, који ћути. Гледају лопове иза завесе како им краду дрва и несмеју да изађу из куће. Овим чином црногорски председник демаскира срамоту којом је обележен цео народ који живи у Црној Гори.
Још неко болно питање за власт у братској републици:
Шта је Црна Гора, као самостална држава, учинила да се открију злочини над Црногорцима у Пећи, Гораждевцу, Истоку, Ђаковици? Колико се, након успостављања овако братских и добросуседских односа са шиптарском администрацијом, црногорских породица вратило на своја огњишта?

И још два хуманистичка питања господину Вујановићу, рођеном Београђанину : 
Шта ће припадници Војске Црне Горе на КиМ и који је њихов задатак или је то још један акт подршке пословним партнерима из Приштине? Зашто човек на крају мандата и радног века, са успешном каријером, растерећен свиме што мучи човека у успону, себи дозвољава луксуз да седне, а камоли да потписује обавезујуће и правно дискутабилне акте са човеком крвавих руку и криминалне прошлости?
Богдан Вујовић мој ђед, последњи председник општине чевске, рано пензионисан управо што није био склон неетичким компромисима, често ми је понављао: „Немој са сваким да сједнеш и свачију да попијеш”.