МИРКО ВУКИЋЕВИЋ ''ДА НЕ САЊАМО СВОЈ ЖИВОТ''

Пише Мирко Вукићевић

ДА НЕ САЊАМО СВОЈ ЖИВОТ

         Васојевићима је вазда бастало да задуже не само Црну Гору него и шире, јер су на олтару домовине и слободе дали киту познатих и признатих људи који су се увијек добро носили с проблемима које им је наметало вријеме. Васојевићи су, као и остали Срби, у стварном животу широкогруди и трпељиви према другима и другачијима. Не намећу своја схватања. Карактерише их великодушност у рату. Придржавају се исконских норми - не дирају жене и нејач. Њихова борба је увијек била повезана осјећањем припадности српском народу који има узвишену етику морала. Брижљиво су чували предања о свом поријеклу и прецима. Владајућа династија Карађорђевића води поријекло од Васојевића, а Васојевићи од Немањића. Код нас, у Васојевићима, су највећа брда, у ствари били људи, јер њихову срдачност не можете да ''прескочите'', а живот је био хришћански душеван и демократски правдољубив. Због тога што су увијек били срчани и поносни често су губили хљеб, слободу и живот. Имају специфично горштачко држање, које имају  сви горштаци. Сви мисле да тјеменом додирују небо.

          Данас Васојевићи у доба ''научно-технолошког програма'', ''културе'' и ''демократије'' не могу да живе по Јеванђељу и да буду искрени Хришћани. Тренутно немамо снаге да пружимо озбиљнији отпор, али нам мора бити јасно да смо окупирани. А страх је у народу присутан. Присутан је од мафије, банака, рекеташа, страх је од редова за хљеб, празних фрижидера, од нејасног сјутра. Бојимо се од посљедица неспособне власти. Бојимо се за будућност наше дјеце.

           Црногорска власт сматра да Бог није створио благостање него ће га они створити. Вјерују да су важнији од отаџбине. Ријетко гдје можете наћи тако ''забавну'' галерију ликова који воде неку државу. Црногорска ''демократија'' створила је добар живот моћницима и криминалцима. Новац крију по страним банкама, ко зна како је зарађен и колико га има. Сада се наводно испитује о поријеклу уложеног новца високог функционера ДПС-а у швајцарској банци. Каква нам је држава, правда и судство, може да се деси да се све то оконча на бруци и буци. Живимо у времену кад се ништа не може доказати. Не смије клупко да се размота. Без радикалне реформе правосуђа не може да функционише Црна Гора као држава. Пошто су затвори код нас редовно тијесни, власт је ријешила да предност имају они ситнији криминалци.

           Не бјеже Васојевићи одавде од воље. Не бјежи се из уређене и добре земље. Бјежи се због немара, замандаљених врата андријевичких и беранских фабрика, некадашњих привредних гиганата, тихог умирања, затворених занатских радњи, сиротиње на сваком кораку, старих већ напуштених домова културе, срушених мостова. Тешко је живјети у одсуству свега тога. Обични људи остали су без ишта. Стално нас врте док не изгубимо центар за равнотежу. Дух првог априла је увијек уз њих.

           Од почетка ове године са сјевера Црне Горе мјесечно одлази око 1 500 грађана, а они и даље позивају народ  да се не селе, а не чине ништа да би створили услове за тај народ, за његов опстанак и за пристојан живот. Стално нас приводе њиховој мјери и намјери. Закони се само усвајају  а не примјењују. Постижемо свјетске рекорде у висини намета које грађани морају да плаћају.

         Традиционално Васојевичко село умрло је у другој половини двадестог вијека. Оно се данас не може обновити без јасне визије и без помоћи власти. Тако је то тамо ''гдје се козе поставе за баштоване''. Село у коме сам се родио, и ово у коме и сада боравим немају готово ничег заједничког, осим имена и распореда околних брда. Напуштено је и не личи на село. У њему су закључане 72 куће.

        Васојевићи су и раније одлазили одавде. Владикама и господарима Црне Горе више је значила њихова тежња према приморју и Херцеговини него тежња Васојевића према историјској Рашкој и помицању границе према тој страни. Цетињски двор није подносио угледне људе из Васојевића. Петровићи су своје противнике немилосрдно гонили. По Његошевом налогу убијен је и Књаз Никола Васојевић (Милошевић), најобразованији Васојевић оног доба. Намјеравао је да на терену између Србије и Црне Горе, у Васојевићима, оснује трећу српску државу која би се звала Холмија (Холм-Ком) како би се лакше ослободили од Турака. Но, то га је главе коштало.

       Стварност у Васојевићима никада није била у оваквом моралном мраку. Ми смо толико огуглали на све што се дешава око нас да све схватамо као шалу. Крајње је вријеме да се позабавимо реалношћу и запитамо се куда ми то идемо. Онај који не види ово је увијек спокојан, а онај који види је често немоћан. Један другом не пружају руку. Да они који нам кроје капу редовно имају ''генијалне идеје'' , није спорно. Али да оволико бриљирају ипак нијесмо очекивали. 

       Данас у Васојевићима мањка малих и великих хероја. Свако ко данас каже истину јесте јунак. Но, мрак их једе, па често не стигнемо да их видимо. Овакав живот у Васојевићима од данас до сјутра води и све остало од данас до сјутра. Зато је све хаотично и без плана, од нас се очекује да се сами изборимо за бољи живот и да морамо да обављамо ''10 радњи'' одједном, због брзог темпа живота, журбе и недостатка времена и помоћи. Ми више немамо снаге да можемо да пливамо у мору пуном ајкула.

         Лично, никада нијесам имао никаквих очекивања од овакве државе и државних тијела. Чудно је да је оволико дуго трајао неутралан однос власти према потребама народа у Васојевићима и на читавом сјеверу који желимо да не сањамо свој живот већ да живимо свој сан, а још чудније како оволико дуго издржасмо да трпимо овако стање. Нема оних одабранх и смјелих да крену у акцију прочишћавања. Наш дух је мртав и ми смо робови. Сунце је бесповратно зашло.

       Ово су само моји мали кораци за освајањем слободе.