МИРКО ВУКИЋЕВИЋ

                                 ОПЕТ НЕКА НОВА ИСТОРИЈА

           Таман што смо се понадали да ће наша дјеца и наша унучад коначно добити једну нову, праву слику и праву историју, јер су комунисти престали да ведре и облаче, историчари почели да пишу праву историју јер су на основу нових података, нових сазнања и грађе која им деценијама није била доступна, могли отвореније да износе многе чињенице до тада скривене, опет се појавише нови писци неке нове историје прилагођене дневним потребама наше власти.

           Опет је историја Црне Горе под контролом режима. Опет ће дјеца да уче неку другу прошлост без правих докумената, праве литературе. Опет наши уџбеници историје постају прави хербаријум лажи као они послије рата када су у пирању били рат, револуција, Тито, комунисти и кад је слика најчувенијег ђака понављача била не само на првој страници буквара, него и на свим уџбеницима. Ко је тада смио било коме да шапне, а камо ли да јавно саопшти да је Дража Михаиловић био и остао први герилац Европе од маја 1941.године када је са својим четницима који су се борили за ону државу за коју су се заклели на вјерност, недалеко од Равне горе, пресрео њемачку колону на моторима и убио десетак њемачкиг окупатора Србије. Ту се, на Равној гори, развила застава слободе. То су биле прве њемачке жртве у Европи и почетак првог устанка против Хитлерове Њемачке.

          Данас се у Црној Гори траже људи који ће се бавити неком новом историјом, који не умију да уздигну своје биће изнад ниских страсти. Ти идеолошки заслијепљени појединци не само да то не умију већ што је најтужније уопште и нежеле. Пишу они неку нову историју и машу пером оштрије него мачем, ти неостварени ратници и осветници.

         Ово је бријеме великих ријечи, великих лажи, векилих страсти. Власт све чини да се духовне вриједности потисну и онемогуће. Добили смо духовну празнину, пустош у којој је све могуће. За сво ово њихово вријем створили су испражњеног човјека за којег су неважни преци, потомци и историја.

         У срећнијим временима ваљало је бити судија, љекар, учитељ и свештеник. На та четири стуба почива зраво друштво. Но, ти стубови су срушени у овој држави. Живимо на трусном подручју у невремену које подуже траје. Ово је сирова и сурова свакодневница за све оне који по своје мишљенје неће да иду до Подгорице. Ово је доба када је новац постао једина религија. Живимо у стварности која у нама буди кварност, гдје је човјеку лакше да отме него да створи. Живимо у флекавој свакодневници, лишени искрених емоција, савјести, храбрости и слободе.

          Власт у Црној Гори се спори са свима који не мисле исто што и они. Нејбише се спори са Србима, јер овај народ не може више да се потчини вези слијепе покорности и понижавањима. Живи у једном монструозном, сатанистичком систему који тражи одустајање од свега што је аутентично. Нажалост, од нас Срба данас се захтијева да се одрекнемо своје историје, да никад не наступимо с оним што је најбоље у нама, већ с оним што је најполтронскије.

         Не смијемо дозволити да нестане она драж борбе и енергије која је раније постојала. Авети прошлости су опет пред нашим вратима, на улицама, у нашем комшилуку, у нашим селима и градовима. Коловође чијим путем данас идемо опет нас враћају на згариште наших напаћених душа спремни да запале нови опасни пламен. Морамо да се боримо да направимо искорак из овог сатанистичког система јер имамо велику моралну и духовну одговорност према својој дјеци и себи. Наследницима морамо обезбиједити здравије окружење за стасавање и да вјеронаука постане обавезан предмет у школама.

        Многи из владе се просто утркују ко ће више да напада на Србе, њихову духовну вриједност, аутентичност, историју, образ, част. То ми личи на оно организовано такмичење усташа у Јасеновцу ко ће више заклати логораша, када је Перо Брзан био најбржи, јер је за једну ноћ заклао 1260 логораша. Зна се да су то били углавном Срби. Да ли ће и њему Хрватска ускоро подићи споменик?!