Зоран Вулевић, публициста и преводилац ''ОД АНЂЕЛА ДО СОТОНЕ''

Пише Зоран Вулевић, публициста и преводилац

ОД АНЂЕЛА ДО СОТОНЕ

Тог 24. марта 1999. године, биљежи повјесница, у 19 часова и 41 минут, слетио је к нама по први пут анђео раширених крила и почео с небеса да сије смрт из свог разјапљеног ждријела различитим војним артиљеријским арсеналом који свијет до тада није видио. Анђео се презивао Милосрдни. У свом хиру, који је трајао 78 дана и ноћи, оргијао је у својој нечастивој умоболној страсти да поништи живот, слободну мисао, постојање, отпор бешчашћу, у извитопереној уобразиљи да васпостави новопројектовани имагинаријум свјетског поретка, у коме ће човјечанство бити смјештено у строго контролисани кавез под контролом ауторâ Милосрдног, за будући еон. Никад се у свјетској историји није тако оваплотио наум колективне свјетске политичке секте (уз то, у том часу самоизабраних лидерâ, заштитника мира, најмоћнијих држава планете) као тих дана и никада до тада свијет није тако јасно и директно имао прилике да сазна како људско друштво може да се доведе у смртну опасност, да се уништи егзинстенција једног етноса, неукроћеном самовољом самоиндукованог политичког сатанизма проистеклог из волунтаристичког и морбидног дјеловања те и такве међународне политичке секте. Слободномислеће човјечанство је у том часу било затечено неприродном провалом колективне политичке бесвијести, која није дошла као консеквенца манијачног појединца и његове опсесивне параноје (сјећајући се како је вјеровала да ће избављењем од нацистичког фирера Адолфа Хитлера заувијек та друштвена параноја бити послани у историјски архив као оставштина једног помраченог ума), већ као стварна колективна воља која је по први пут извела мегазлочин по рецептури конзилијума војних и политичких наказа, до тада невиђених, у вишемиленијумској историји људског рода. 
Потреба да се најбруталније затре постојање једног народа, унапријед свјесно знајући исконски несаломљиви дух отпора, толико пута потврђен у његовој националној историји, простачки наивно је проистекла из самопројекције зликоваца који су очекивали да ће сијањем генетски модификоване хране на Балкану претворити ову дестинацију у њихов монденски политички забран. ''Дисциплиновање народа'' по замисли ових варвара, достојних сљедбеника њиховог узора Франкенштајна, започело је бесомучним разарањем свих виталних ресурса једне мале земље, сакаћењем до самоуништења сијањем радиоактивног отрова као осигурача да се тај етнос никада више не успостави као здраво биолошко друштво, насилним запосиједањем њене територије на Косову и Метохији и неограниченим пљачкањем њених ресурса на овом простору. За њих је то био само колатерал, тричави предуслов за даљу експанзију грандиозних патолошких амбиција за свјетском доминацијом. Тада је почело, а данас је то већ егзактна дијагноза у савременом политичком дискурсу, изучавање онтологије таквог сатанизма и бројним аналитичким процедурама утврђена је необорива истина – тадашњи Анђео прерастао је у садашњег Сотону.
Све што се отада до данас десило, потврдило је мишљење слободољубивог дијела човјечанства да се на нашем глобусу појавила Сотона која ће, не стане ли јој се на пут, претворити свијет у бесловесну биолошку масу којој се (у in vivo експериментима) одређује степен и границе њене детерминације како најбезболније и најлакше да прихвати самовољу једне колективне међународне политичке секте. Брзином муње, провалом недозвољеног понашања до тада, Сотона је рушила све пред собом. Падале су државе и њихови лидери, а потом би највећи злочинци и безпризорни лицемјери установљавали међународне судове на којима су жртвама својих недјела изрицали свирепе казне за удружене злочиначке подухвате – за одбрану голих живота од препотопске најезде силникâ! САД, лидер Сотоне са ликом вишеглаве хоботнице, настављају да спроводе тај декларисани политички сатанизам у свим сферама политичког дјеловања: Уједињене Нације су за њих превазиђен форум за јавну одговорност о судбини свијета, међународни уговори су парче потписаног и овјереног папира корисног само као музејски документ, сваки природни ресурс на планети мора бити нападнут и опљачкан за рачун ''изабране нације'', дух слободе и људског достојанства мора бити затомљен на стадијуму уплашеног и немоћног политичког зигота, и тако даље и томе слично. 
Како у сваком Злу има и понеко Добро, отрежњујуће је што се, без обзира на цијену коју је платио и плаћа један малобројни, српски народ, као одабрано заморче овог сатанистичког експеримента, слободномислеће човјечанство озбиљно уплашило и устало да се свим снагама успротиви Сотони па данас, двадесет година касније, она нема слободу дјеловања (читај: оргијања) по глобусу, иако на сваком његовом кутку покушава да произведе искру сукоба, интервенције, рата, мијешања у унутрашњу политику суверених држава и успостављање санкција свакој која се ''дрзне'' да оспори супремацију америчке моћи у свим њеним појавностима: технолошкој, информационој, војној, политичкој, научној. То јесте поуздан знак да је досадашња предоминација Сотоне стављена под надзор и да се данас одмах, за разлику од јуче, при сваком опажању њених злочиначких накана, правовремено реагује у циљу сузбијања многоструких погубних консеквенци по развој слободног дијела човјечанства које онај исти политички ум (творац најморбидније синтаксе ''милосрдни анђео'') неопојано глупо назива ''остатком свијета''. Примјери од јуче и данас (као што су Египат, Украјина, Либија, Ирак, Иран, Сирија, Сјеверна Кореја, СР Југославија и Србија, Венецуела) и све будуће тачке угрожавања свјетског мира које се већ назиру само показују да је синхронизовано дејство ''остатка свијета'', предвођеног Русијом и Кином, већ толико узнапредовало да се Сотонина снага све више испољава само у пропагандистичкој пози излива леденог бијеса и искеженог, гласног, саркастичног наратива у пригодним церемонијалним приликама, а све мање у реалним учинцима на терену земаља које се подвргавају англосаксонском инжињерингу in vivo.
Вапијуће безакоње, чији смо свједоци у овом рздобљу људске историје, спроводи неколико моћних и богатих држава које себе дрско сматрају јединим и неопозивим мјерилом Добра и Зла и немилосрдно газе вољу народâ који желе да живе другачије. Устројство свијета, засновано по окончању Другог свјетског рата, САД желе да сруше, иако су биле један од учесника ''на правој страни историје'' са међународним саборцима антихитлеровске коалиције. То је још увијек необјашњив феномен америчког политичког ума, утолико више што инсистирање за корекцију и пожељно реформисање постојећег међународног поретка не прати еволутивни утицај научних принципа и мирољубиве дипломатије него једино и искључиво искежени гњев незасите Сотоне. Ревизија историје Првог свјетског рата, која је открила бешчашће евроатлантске породице на прослави стоте годишњице у Паризу није случајна, како то хоће да представи обрукани домаћин, Француска, већ се и Пољска припрема да на церемонији прославе поводом осамдесете годишњице почетка Другог свјетског рата, у септембру ове године, позове чланице ЕУ, НАТО и неколико бивших совјетских република, што ће рећи да ће то бити бал поражених вампира, на којем неће бити први и главни побједник овог рата, Русија, нити ће бити позван Владимир Владимирович Путин да им ову побједу ''увелича''!?
А шта то у свијету толико не ваља да би се свакодневно и хитно морао поправљати сипањем смрти при свакој војној интервенцији, на свакој парцели планете на којој се открије да постоје ресурси због које интервенционисти смјеста поскоче од силне жеље да сву ћар зграбе за себе? Не ваља што ''остатак свијета'' све мање заостаје за иновативним технолошким тековинама, које су до јуче били у највећој мјери заштићени или једини патент САД, за које су мале земље или технолошки зависне земље у развоју морале да издвоје премного новца, уколико су жељеле да ухвате корак са развијеним. Изградања чак грандиозних инфраструктурних подухвата није више искључива привилегија Запада (у грађевинарству, испитивању рудног богатства, саобраћају, дигиталној информатичкој инфраструктури, у најпрестижнијој софистицираној медицинској опреми, космичкој технологији, производњи најразорнијег оружја) и САД се суочавају са огромним дефицитом у размјени са моћним партнерима на свјетској сцени. ''Пеглање дефицита'' се све мање може надомјестити до сада најчеће опробаним и успјешно реализованим поступком – војном интервенцијом зарад ''осигурања угрожених људских права'' односно беспримјерном пљачком ресурсâ земље које таквим поступањем доводе у колонијални положај. Једино се резон силника никада не мијења: узећу све што могу, ако могу без отпора и властитих губитака!
Отуда не ваља ни тај покварени ''малигни утицај Русије'', ''опасни милитаристички потенцијал'' Кине па чак ни немутирани озлоглашени српски ген за слободом и правдом, због којег су ревизионисти историје већ утврдили да производи свјетске ратове, те њега треба затомити во вјеки вјеков и не дозволити да се као феникс обнавља и буде неуништива искра наде за цио слободољубиви свијет. Не смију мали да његују такву врсту заразе, јер силници ни од чега више не зазиру као од раздражујуће помисли да ни мртав не престајеш да се бориш против онога ко те је усмртио! Излуђује их сазнање да има народâ код којих не постоји начин да његову љубав за животом и слободом, хуманизам према свим људима добре воље, не можеш побиједити својом свирепошћу било ког интензитета. Доласком Милосрдног они су на малу, поносну, непокорну и мирољубиву Србију просули невиђену количину отровног зла и мржње, која квантификована још увијек несређеним и неупотпуњеним подацима изгледа овако: усмртили су 2 500 људи (од тога 1008 војника и полицајаца), ранили 6 000 особа. Војни и цивилни објекти нијесу били разликовани: уништено је 78 индустријских и 45 енергетских постројења, у којима је запаљено преко 500 000 тона нафте и њених деривата. Срушено је више од 20 000 цивилних зграда и испаљено преко 30 000 пројектила са осиромашеним уранијумом (највише на Косову и Метохији, на југу Србије у околини Врања, Бујановца и Прешева). О свему томе наша и свјетска јавност зна данас неупоредиво више из многобројних књига, писаних свједочанстава еминентних свјетских и наших стручњака (са аспекта медицине, ветерине, физике, хемије, биологије, АБХ одбране, екологије), који недвоспислено показују да је Сотона против српског народа повео радиолошки и хемијски рат, а по дугорочним посљедицама од контаминације бачених пројектила са осиромашеним уранијумом на значајном дијелу територије Србије и биолошки рат! А шта је злочин против човјечности ако није хемијски рат са циљем да се изазове неотклоњива еколошка катастрофа? И све то по први пут након Првог свјетског рата! Графитна бомба, коју је потписнику овог текста показао један часни српски генерал (а на чији изглед сам као лаик запрепашћено реаговао због њених микродимензија) и која је служила за онеспособљавање електроенергетских постројења изазивајући разорне ефекте на високонапонској мрежи и у атмосфери, није имала другу намјену осим значајног нарушавања екосистема околине која се бомбардује. Тих дана су ми упућени официри објаснили да тзв. прљаве бомбе посједују осиромашени уран у коме се налази плутонијум и још неки радионуклеиди као остаци из прераде нуклеарне бомбе (!?), јер уранијум 236 и плутонијум 239 и 240 као радионуклеиди не постоје у природи, већ су произведени у нуклеарном реактору. Љекари су егзактно свједочили да је на поменутом подручју југа Србије до данас умрло 650 особа (у доби од 42 до 55 година) од канцера као сљедујуће консеквенце од јонизирајућег зрачења. За канцерогена обољења не постоји минимална доза испод које такво обољење не може да се деси! А латентни период оболијевања (циклиус промјена нормалне ћелије у малигну) достиже 10, 15, 20 година. Алфа честице доводе до деструкције центра у ланцу ДНК и до мутације генома, а посљедица је рађање потомака са психофизичким малформацијама. Тако оштећено потомство мултипликује број обољелих који не морају имати рак да би им се родила наказа или новорођенче које ће у раном дјетињству обољети од неке малигне болести. За оне који воле статистику, сав овај ужас произведен је у 112 удара муницијом са осиромашеним уранијумом на 91 локацији (12 удара на девет локација у Србији, два удара на једној локацији у Црној Гори и 98 удара на 81 локацији на Косову и Метохији), уз бизаран податак да је око 44% напада извршено посљедњих 10 дана рата након Споразума о окончању сукоба!
Официри АБХ специјалности показали су нам и летак који је подијељен америчким ''мировњацима'' на Косову и Метохији, у коме дословно пише: ''Удисање нерастворљивих честица прашине осиромашеног уранијума је повезано са дугорочним здравственим ефектима, укључујући чак и деформације новорођенчади. Ово можда неће постати очигледно док не прође неколико година од излагања прашини са осиромашеним уранијумом.'' А у документу Министарства одбране САД из 1993. године јасно стоји и ово: ''Кад војници удишу или гутају прашину са осиромашеним уранијумом, повећава се ризик од рака.'' И Милосрдни Анђео је све ово знао – унапријед! 
И поред свега овога, од чега се нормалној особи диже коса на глави, бруталност Сотоне не јењава. Најновији примјер у Венецуели још један је у низу непрекинутог америчког војног ''бизниса'' са могућим катаклизмичким посљедицама, који војноиндустријски комплекс уз ''излобиране'' политичаре актуелне америчке администрације жели да васпостави као претходни амерички империјализам из претходне епохе униполарног свијета. Рецептура погрома Сотоне изгледа у главним цртама овако: огромна финансијска средства државе Венецуеле САД су конфисковале у различитим фондовима широм планете (у овом тренутку око 50 милијарди долара) и истовремено оптужили предсједника државе да је ''довео народ на ивицу глади''; Хуан Гваидо (припадник партије крајње деснице по чијем се пропагандистичком називу – ''Воља народа'' препознаје америчко кумство и која своје дјеловање темељи на насиљу) самопрогласио се за предсједника и одмах укњижио признање 54 земље (из ''демократског свијета'' под контроло Сотоне) од 193 чланице колико броји ОУН; сусједне земље (прије свих Колумбија) прихвата избјеглице и присталице самопроглашеног предсједника и покушавају да дистрибуирају америчку ''хуманитарну помоћ угњетеном народу Венецуеле под диктатуром Николаса Мадура'' (која није ушла у земљу због одбијања званичних власти да је прихвати); ионако ослабљени хидроенергетски систем због дугогодишње америчке економске блокаде нападнут је високософистицираном електронском саботажом највеће хидроцентрале у земљи па је Венецуела била без струје неколико дана. Ето, то су само највидљивији детаљи синхронизоване америчке блокаде која за циљ има спровођење државног удара, смјену легалног предсједника Венецуеле и инаугурацију новог самопроглашеног америчког пулена. Но, оваквом сценарију одлучно се супротставио предсједник Мадуро са својом лојалном војском и полицијом, потпомогнут политичком, хуманитарном и, вјерујем, војном интервенцијом Русије и Кине као и других земаља ''остатка свијета''. У часу, док пишем ове редове, два руска транспортна авиона са 99 војника и опремом већ је слетјело у Каракас, главни град Венецуеле. Поново ће морати храбро америчко вођство да устукне као што је недавно у Сирији, Сјеверној Кореји и било гдје убудуће, када за противника имају Русију и Кину, а не Македонију, Црну Гору, Босну и Херцеговину и Србију, гдје су показали чуда од јунаштва.
Ето, на горепоменутом примјеру јасно се види огромна промјена у понашању према Сотони, која се десила у кратком историјском раздобљу, од краја двадесетог до прве двије децвценије двадесетпрвог вијека и за то је, гле парадокса, умногоме заслужан Милосрдни! Спремност ''остатка свијета'' да одмах заштити угрожене земље и народе од каубојског колта једини је разлог што довршење ''балканске агенде'' не иде онако лако како је Милосрдни желио. Стање свршеног чина би одавно било зготовљено, ампутација дијела територије суверене земље Србије већ би била проведена, политичка и војна побједа већ проглашена као ''морална и неопходна'', баш онако како је тријумфалним слоганом најављена приликом разарања ''Милошевићеве Србије''. Пошто је то немогуће у промијењеним околностима она стара, и додата фрустрирајућа мржња, врхуни ових дана у садашњем понашању ''косовских власти'' и њихове ''суверене државе Косово'' на истрајавању у свим оним антицивилизацијским и примитивним методама уцјене државе Србије како би она сама себи одсвирала посмртни марш на сопственој сахрани. Српски народ јасно види посљедњу провидну бруку Сотоне која је прије двије деценије, стицајем неповољних историјских околности, ''опослила'' исход ''рата за територију'' на којој је намјеравала да успостави плацдарм за даље геополитичко милитантно наступање према Русији и Кини као и ''упорност'' и ''ријешеност да створе државу'' албанског вођства (читај: америчких плаћених и обучених зликоваца из ОВК) и зна да беспоговорна послушност Шиптара као извођача радова неће бити сакривена иза тобоже неуспјешних покушаја да САД као ''лидер демократског свијета'' снажно преузме иницијативу за разрјешење дугог историјског спора између два балканска народа у корист мира, а уз поштовање међународног права. Такво очекивање, и код оних најнаивнијих Срба, угасио је лично Доналд Трамп, не толико истовјетном садржином писама упућених ''предсједницима Србије и Косова'', што би можда и личило на бригу једног од водећих државника за успоставом мира на Балкану, већ коначном перверзијом у честитки коју је Александру Вучићу упутио поводом Дана државности Србије, у којој му честита празник уз жељу да му поклони 17% територије државе којој тако искрено жели сваки прогрес и демократски развој(sic!).
Класичним дипломатским језиком више се збиља не пишу ни ултиматуми – то је једина корисна поука из ове преписке! O tempora, o mores!