ДАВИД ЛАЛИЋ ''НИ ЗАБОРАВИТИ НИ ОПРОСТИТИ''
НИ ЗАБОРАВИТИ НИ ОПРОСТИТИ
Пише Давид Лалић
1.
У овој одавно "Бесудној земљи" чуда, наказне културе, лажи, насиља и масовне антисрпске хистерије, цинично садистичких умова из деспотске олигархије на власти, "ништа није црње као дејствујуће незнање". Већина интелектуалаца потонула је у дубоку ћутњу и ропство, крајње вербалног и физичког психополитичког насиља у којем "канцелари" чине, пљачком виталне националне економије, своме народу "како им је воља" и без имало стида раде егзе-
куторске послове за окупаторску америчко-европску фашистичку империју.
Заборавили су на "свијетли бљесак јунаштва, славе и легенде, којим се мјери
снага једне расе и вјере", срушили Српски национални корпус вриједности, вјеру, језик, Косовски завјет!
Срби су то крваво платили у егзодусу библијских размера, у погрому од
1992. до 1999. године, који још траје и који је у ствари довршетак геноцидног про-
цеса отпочетог 1941. године, када је са Свете Српске земље планираним свјетским
злочином страдао један цијели народ и послат егзодусом у неизвјесност.
У усташкој НДХ је уништено милион и двије стотине хиљада Срба, а око
двије стотине педесет хиљада их је покрштено у католике, иако је постојбина Срба
у Крајини стара више од хиљаду година. Срби су ове просторе запосјели приликом
досељавања на Балкан, прије деветог вијека. Срби су старосједеоци на просторима
источне Славоније, Барање и западног Срема и Подунавске Крајине. Ради поређења, Мађари су у те крајеве дошли триста, а Њемци чак осам стотина година послије Срба. На простору Барање постојала је српска држава под влашћу династије Косеља још прије хиљаду година, коју су Мађари називали Ратсорсаг, што значи Српска земља.
Срби су старосједиоци и у бившим војнограничарским предјелима Лике,
Кордуна, Баније и западне Славоније и имали су етничку већину од прије двјеста
до петстотина година. У те крајеве Срби су дошли ненасилно у односу на Хрвате,
имали су аутономију у односу на хрватски сабор до 1881.године, а приликом ства-
рања Прве (1918) и Друге (1945) Југославије имали су својство конститутивног народа. Познато је да српски народ никада у историји није био непријатељ хрват-
ског народа, него је чак своје победе ратне протезао и на њега, спасавајући га у два
свјетска рата. Хрватско вјероломство има дугу и нечасну традицију. Само у овом вијеку од 1918. до 1991. године, Хрвати пет пута мијењају страну, увијек некажњено. До краја 1918. године предано су служили Хабзбуршкој монархији. Потом као да се није ништа догодило и као да нијесу били љути непријатељи Срба, погазили су заклетву дату цару и поново се заклели на "вјерност" краљу Петру Првом и Александру Првом. До краја 1941. године чине снагу НДХ у којој су регрутовани само "расно чисти Хрвати", но када су сазнали да Њемачка губи рат издали су и НДХ. Тада се одричу и напуштају је непримјереном издајом још срамнијом од оне 1918. године. Тако један број официра Анте Павелића постају генерали Јосипа Броза на високим положајима у ЈНА. Тако у новој Југославији многи партизански официри уступају мјесто домобранским официрима међу којима је било и окорјелих усташа. Године 1991. око седам хиљада официра хрватске националности напушта ЈНА и одлази на другу страну много прије признавања хрватске државе. Хрвати су више од осам стотина година живјели под туђинском влашћу и снивали снове о обнављању своје државности. За њих су обје
Југославије биле пролазне.
2.
Ратно подручје у Хрватској 1991.године подудара се са крајевима у којима
је већ извршен геноцид над српским народом у другом свјетском рату, кад су Срби
били на страни савезника, а Хрватска (НДХ) на страни Хитлерове Њемачке.
На засиједању Уједињених нација, када је Хрватска примљена у чланство
УН, Фрањо Туђман, Титов генерал, је отворено признао: "Рата не би било да га
га Хрватска није жељела, само ратом смо могли изборити самосталност Хрватске.
Због тога смо водили преговоре политичке, а иза тих преговора смо формирали
своје оружане јединице".
На почетку грађанског рата у Југославији одржан је састанак Европске
Уније и САД на високом нивоу, на којем су Британија и Америка дозволиле прећутно да Њемачка наоружа Хрвате. Центар за вођење операција био је у једној вили у Загребу у којем је илегално била смјештена и дјеловала Њемачка обавештајна служба (БНД), са задатком да тајно помогне наоружавање хрватске војске као и допремање авиона "МИГ-21" из резерве бивше источно њемачке армије што је и учињено преко Мађарске територије и уз помоћ Мађарске владе и њеног предсједника Антала.
У свему је учествовала и "ЦИА" користећи шпијунске летове са Брача изнад
Републике Српске Крајине и Републике Српске, користећи на тај начин Хрватском генералштабу у припреми операција "Бљесак" и "Олуја" у којима је "услиједило
масовно убијање цивила српске националности". Тако је "офанзива која се извргла у масакр спроведена уз америчку подршку", што су потврдили и многи официри Уједињених нација свједочећи да су авиони НАТО пакта оперисали у ваздуху паралелно са хрватским снагама на копну, тако да су обје чиниле јединствену цјелину. Представник УН је изјавио да се ради о "комбинованој операцији хрватске и босанске војске". Официри и војници УН све вријеме су знали за масакре над цивилима.
Жртвован је један цијели народ и отпочео егзодус библијских размера.
Потресне слике о колони више од двије стотине хиљада избјеглица обишле су свијет. "Зелено свијетло" за почетак офанзиве дао је Вашингтон, под условом да се све изведе "брзо и чисто", што су поптврдиле многе високе дипломате НАТО-а, па и сâм државни секретар за одбрану Виљем Пери и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић. У вријеме етничког чишћења Српске Крајине у Хрватској, како ова не би изазвала подозрење у међународној јавности, практично је подметнута Сребреничка операција. Отуда и тада веома штури публицитет том библијском егзодусу Срба, не само у свијету него и у Србији. Успјех хрватске политике и војске у овом рату у остварењу циља могао се догодити, између осталог и зато што геноцид над Србима у Хрватској 1941. године никад није кажњен.
Поводом одржавања мисе у Загребу у спомен Анти Павелићу, 3. јануара 1997. године, челник хрватских социјалдемократа, бивши предсједник ЦКСКЈ,
кадровик Јосипа Броза, Стипе Шувар изјавио је: "Да није било Анте Павелића и
Титовог генерала Фрања Туђмана, сада би у Хрватској живјело један и пô милион
Срба". На најзвјерскији начин је извршен покољ Срба. Није страхота у самом
убијању но у страховитом дивљачком мучењу. Те невине Србе набијали су на коце,
ложили им ватру на голим прсима, пекли их живе на ватри, спаљивали их у црквама и кућама, парили врелом водом па драли и солили, копали им живима очи, резали нос, уши, језик, закивали им у главу ексере, бацали их живе у бунаре и бездне јаме, разбијали им ћускијама и маљевима лобање и још многа друга звјерска мучења, каква нормални људи не могу ни да замисле. У Босни су нађене посуде пуне српске крви и печених глава. Силоване су жене и дјевојчице чак и у олтарима православних цркава. Ужас ових недјела запрепастио је Њемце и Италијане. Они су фотографисали огроман број ових случајева покоља. Њемци говоре да су Хрвати ово радили и у вријеме тридесетогодишњег рата и да од тог доба у Њемачкој постоји изрека: "Сачувај нас Боже од глади и Хрвата"!
Италијани су фотографисали посуду са три и по хиљаде Српских очију, као
и једног Хрвата окићеног са огрлицом од нанизаних српских очију и једног који је
дошао у Дубровник са два реда српских језика! Усташка намјера да "коначно очисти" Хрватску и један цијели народ пошаље егзодусом у неузвјесност није била непозната дипломатским круговима у свијету. То потврђује Туђманова изјава на конференцији дипломатског кора у Њемачкој 1989. године. Туђман је тада изјавио да "када он буде постао (не ако буде постао) предсједник Хрватске, да ће тло у Крајини постати црвено од српске крви". Услиједила је ужасна трагедија за Србе великих размјера..., не само трагедија за Србе него и за Уједињене нације чијом је подршком извршена библијска трагедија српског народа и омогућен геноцидни акт државног тероризма Хрватске.
3.
Потом се бјелосветски фашистички, окупаторски оркан срушио на Србију
мање подложну асимилацији и потчињавању вољи страних и домаћих силника и издајника, премештајући базе НАТО-а из западне Европе у регионе богате изворима енергената и хране гдје тек почињу веће турбуленције, страдања и миграције. У бруталној, злочиначкој агресији деветнаест земаља, фашистичке НАТО алијансе (супротно Повељи УН, кршећи међународно хуманитарно право и Женевску конвенцију са циљем да се одрекнемо независности, суверенитета и територијалног интегритета), за седамдесет осам дана бесомучног бомбардовања Србије и Црне Горе у односу снага 1 : 800 у корист НАТО-а извршено је:
- 14 000 авио налета на градове и села,
- 2 300 ваздушних удара,
- 22 000 тона пројектила пало је на Србију, чија је разорна снага и ефекти
дејства била већа од оних приликом разарања Хирошиме и која премашује снагу пет атомских бомби бачених на Хирошиму, јер:
- испаљено је преко 3.000 крстарећих ракета типа "томахавк",
- разорено ја 50 фабрика војне и цивилне инфраструктуре, затим
- 18 електроцентрала,
- 2.000 школа и обданишта,
- 53 болнице,
- 176 цркава и манастира старијих од 700 година, старијих од Америчке
нације и државе,
- 62 стратешка моста,
- 5 аеродрома за цивилни саобраћај,
- 37 репетитора цивилних и војних телекомуникацијских,
- уништено 470 км путева и
- 595 км жељезничких путева,
- погинуло или осакаћено 12.500 мирних цивила од чега су једна трећина
дјеце,
- погинуло 1002 војника,
- прогнато преко 250.000 Срба и на том простору, физичким и правним
насиљем створена прва НАТО држава са 70.000 војника и проглашена
лажна држава Косово,
- причињена штета је сто милијарди долара,
- 500.000 људи остало без посла,
- угрожено 2.000.000 људи.
4.
Агресија је имала одлике хемијско-биолошког рата, односно еколошке
катастрофе. Коришћено је хемијско, конвенционално и атомско наоружање.
Српски љекари и физичари су открили четрнаест пута више хромозомских абнормалности од обичних. Доза озрачења осиромашеним уранијумом, хлорамони-
јаком и другим бојним отровима на испитиваним просторима била је довољна да
поремети рад срца, бубрега, изазове генетске промене...! Полуживот или полувријеме распада ових радио активних материја је четири и по милиона година.
Агресија и насиље још траје! Војска Југословенска (Српска) није поражена на бојном пољу већ за зеленим столом. Изашла је у борбеном поретку са комплетним наоружањем, тешком артиљеријом, измештено је из Приштине 13 "мигова" као и ПВО системи типа "НЕВА" и "ФАгот". У борбеним дејствима срушен је 61 борбени авион најсавременије технологије типа А десет А (хиљаду пројектила и метака у минути) као и "Ф 117", невидљиви авион америчке авијације итд. Однос ловачке авијације био је 1 : 30 у корист НАТО-а. Сачувана је оперативна способност Српске војске. На 1072 локације у Србији НАТО је бацио 350 000 касетних бомби у око 2 200 контејнера, које имају статус нехуманог оружја. Не уважавајући то, крајњу нехуманост и злочиначке намере показали су они који су на контејнерима из којих су избациване бомбе слали написе: "ДА ЛИ ЈОШ УВИЈЕК ЖЕЛИТЕ ДА БУДЕТЕ СРБИ?
На Мурини сам гледао професора Љубомира Коматину, како срце свог
раскомаданог оца ставља у капут, од тринаестогодишњег Мирослава Кнежевића
смо сахранили само ногу, остало су разнијеле бомбе, однијела крвава ријека Лим...!
Тако су нато агресори, зликовци, злочинци прекинули дечју игру и убили мирни градић и птице, убили мост који нам је у прошлом вијеку саградио један Рус
архитекта Сукуренко...!
Својој мисли дајем за право да опроштаја злочину нема, да ни заборава
злочину и српској трагедији не може бити и наш одговор је: "ДА И ДАЉЕ ЖЕЛИМО ДА СМО СРБИ"!