ВЕЉКО РАЧИЋ ''ВАСОЈЕВИЋИ И ЦРНА ГОРА''

У тексту под насловом ''Васојевићи и Црна Гора'',објављеном у часопису ''Глас Холмије'' Вељко Рачић, поријеклом из Шекулара код Берана а рођен у Подгорици, иначе предсједник Клуба Србије и Црне Горе из Подгорице пише: ''Многе мене и промене су се дешавале на овим просторима кроз историју, многе идеологије су баш на њима налазиле плодно тло на којима у овом или оном облику егзистирају и дан данас. Идеологија свака је по својој природи и суштини експанзионистичка, а онда зна да буде и тоталитарна. Данашња Црна Гора, бар она званична / како се то популарно каже у дипломатским круговима / је такође одана некој врсти идеологије, која је данас доминантна и на ширем, глобалном плану. Често запостављајући своју часну историју и традицију, олако се хвата за неке,'' европске вредности,'' које заиста немају баш неке везе ни са традицијом, а поготово немају везе са чашћу правих Црногораца. Донекле је то и разумљиво, имајући у виду педесетогодишњи мрак који је владао у Црној Гори, ону претходну идеологију која замрачивали ум сваком слободоумном човјеку, а све под плаштом једнакости, социјалне правде, братства и јединства . Данас се олако прихвата нова идеологија тзв.'' Европског духа'' који није ни почему везан за дух нашега народа, који нема никакве везе са нашим основним вредностима, православљем, нашим вјековним опредјељењима, изузев само, али само обећања у светлију ''будућност'' благостање  итд. То се све готово закономјерно прелама и преко Васојевића,'' стожера Рашке земље и китњасте јој перјанице'' који су у данашњем времену у овој и оваквој држави понижени и доведени на ниске гране, као ретко када у историји, изузимајући турско време. Како су Срби у данашњој црногорској држави доживјели један, рекао бих, колективни пораз, то наравно подразумева и да су Васојевићи силно унижени као носиоци овдашње српске идеје, / није ни чудо, имајући у виду да су историјски део Старе Србије /.

         Руку на срце, није баш да је све тако црно, има још увек назнака или је то мој субјективни осјећај својеврсног буђења Васовог племена, пре свега са становишта духовности, тим пре или боље рећи превасходно захваљујући чињеници да је у срцу Васојевића и древно сједиште светосавске , некад Будимљанске митрополије, данас Епрахије будимљанско-никшићке. Васпостављањем овог древног светосавског трона и доласком владике Јоаникија на његово чело догодио се судбоносни моменат како за ово јуначко племе, тако, рекао бих, и за васцијели север данашње Црне Горе, који је био кренуо у неком чудном правцу, налик оном из поменутог педесетогодишњег мрака.

Васојевићи су увек били и историјско везивно ткиво двије братске државе Црне Горе и Србије, то је нарочито било важно онима који се данас одричу свега српског да учине додатни напор да их на одређени начин '' поцрногорче'' да их подведу својој новој идеологији, у којој главну ријеч као некада, води партија.

Партија која има ексклузивна права да оснива, руководи, устројава цркву, језик, нови идентитет ..

Ко се имало разуме у овдашње историјске прилике, ваљда зна да је и тај нови национални идентитет Црногораца у најмању руку проблематичан и тешко, готово неодржив из више разлога. Данашњим новим генерацијама и није тешко, мада ме чуди како успева то старијима да прихвате наметање идентичности појма народа са нацијом, што апсолутно није исто. Имајући у виду да народ није крвносродна већ теритиријална и географска заједница.

            Што би рекао наш савременик, истакнути српски књижевник Рајко Петров Ного '' Народи се не могу делити множењем, јер се множењем деле амебе, а од једног народа не може постати више народа'' Васојевићи су наравно кроз сву своју историју, а за то постоје релевантни докази, били одани својој дубљој спознаји везано за национални идентитет, били верни и у Бога се надам да су и данас својој цркви светосавској, која их је одржала и кроз много тежа времена и тако ће бити до краја света и века.

              Није ни чудо што данас када у Васојевиће дођу државници из Подгорице имају субјективни осјећај да су у другој држави, просто тај неки народни етос је другацији од оног који је у континенталном и јужном делу данашње државе, тај горштачки менталитет који се одликује интелектуалном и сваком другом супериорношћу је очевидан.Даће Бог да се Васојевићи и поред свих екстерних утицаја одупру новим идеологијама, знавајући колико могу бити опасне за њихово биће, њихов исконски етос и све оно што их чини највећим српским племеном, у супротном не смијем ни помислити шта би могло да се деси ...

Има Црна Гора у данашњим границама тај један ако могу рећи проблем, а везано за недостатак компактности државне територије.Тим пре ако знамо да је њен истински географско-историјски појам четири нахије, а да су седморо брда и херцеговачка племена тек у доба последњих Петровића, након постепеног ослобађања од турског ропства постепено ушла у састав Црне Горе . Ако додамо још Боку, која никад није ни улазила у састав, док је ова била самостална, онда је и сам утисак да кажем о овој теми комплетан.

И преко свега овог, сви црногорски владари кроз историју, а поготово они најзначајнији из светородне лозе Петровића били су бескрајно одани идеји уједињења свеколиког српства, борили су се и умирали за ту славну идеју.

Када се све ово има у виду, тешко да здравомислећем данашњем човјеку може бити јасно шта се догађа у постојбини Светог Саве и Симеона, мада ваља се присетити једне добре изреке једног нашег великог духовника савременика, који о свему овоме говори као о ''облачку који се појавио и који ће пре или касније проћи''.