СРПСКИ СОКО ЈЕ ПАТРИОТСКА И РОДОЉУБИВА ОРГАНИЗАЦИЈА

Разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника ''Гласа Холмије'' са Јевђом Јевђевићем, старешином Савеза ''Српски Соко'', који се радо одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и информише наше читаоце о раду Савеза ''Српски Соко'' и о општој историји Соколских друштава.

Јевђа А. Јевђевић рођен је у адвокатској породици 21. јануара 1974 године у Крагујевцу. Српски је правник и публициста. Живи на релацији Београд – Крагујевац.

Обновио је рад Соколског Друштва Крагујевац 1996 године и изабран за првог послератног старешину у Крагујевцу. Затим је биран за старешину Соколске жупе Шумадијске, в.д. старешине Сокола Србије, и за старешину Савеза Српских Сокола. Старешина Савеза ''Српски Соко'' је од 2010. године.

Почасни је козачки атаман. Председник је Удружења српско – руског пријатељства ''Свети Цар Николај''. Одликован са више одликовања и признања: српских, руских, белоруских и украјинских.

Члан је и сарадник Матице Српске и ради на пројекту Српски биографски речник.

Аутор је следећих књига:

• Вићентије Красојевић епископ жички и његова задужбина

• У спомен старешинама Сокола Милоју Павловићу и Драгољубу Миловановићу

• Споменица Крагујевачких Сокола 1907 – 2007

• Руси у Крагујевцу

• Др Војислав Рашић

• Повратак краља, Петар II Карађорђевић

• Кнез Милош и Црнућа, прича о првој српској престоници

Писао и објављивао текстове у разним новинама и часописима као и стручним публикацијама и зборницима: архива Шумадије у Крагујевцу, архива у Крушевцу, музеја Рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу... Посебно интересовање Јевђевић има за националну, црквену, правну и историју спорта.

КИКОВИЋ: Поштовани господине Јевђевићу, реците нам укратко о историјату Српских Сокола?

ЈЕВЂЕВИЋ: Савез Српских Сокола је витешка, спортска организација основана у циљу ширења идеје о упоредном физичком и моралном васпитању држављана Србије, развијање родољубивих и патриотских осећања код чланова, као и ширење идеје међусловенске сарадње и заједништва. Савез је настављач '' Савеза српских сокола '' , '' Савеза соколских друштава Душан Силни '' , '' Савеза српских соколских друштава '' '' Југословенског Сокола '' и '' Сокола Краљевине Југославије '' . Покровитељ Савеза српских сокола је престолонаследник принц Александар II . Пре рата старешина Сокола краљевине Југославије био је краљ Петар II Карађорђевић . Соколске организације постоје у Црној Гори, Чешкој , Словачкој , Русији и Пољској

КИКОВИЋ: Koja су програмска начела Савеза српских сокола?

ЈЕВЂЕВИЋ: Што се тиче нашег програма, он је сличан у том смислу да посебан акценат дајемо на васпитање младих генерација, на васпитање омладине у духу правих вредности, у духу православља и свега што је добро и позитивно у нашем народу. Наравно и сарадња са словенским народима има посебну тежину у нашем соколском покрету. Чланови сокола могу бити и они који нису православни. Ми нисмо војска, ми нисмо војнички покрет. Ми смо неко ко помаже држави да правилно васпитава омладину. Највећи акценат се даје на спортске активности, али ту је и фолклор. Значи, све што иде к а очувањ у нашег националног идентитета. Код сокола, који су се претворили током свог постојања од спортског покрета све до родољубске организације, има много сличности са Козацима . Соколски савез је организација која је, наравно, млађа од Козака. Соколи постоје око 150 година. Прво су настали у Чешкој, а касније су се ширили по свим земљама где живе Словени. У Србију су дошли 1882, а у Русију мало раније. Најпре преко Чеха који су радили у Русији. Соколи у Русији нису били претерано развијени пре револуције, међутим када су бели емигранти дошли у Југославију, Србију, у Европу , руски емигранти, бели Руси су прихватили и соколски покрет свим срцем. Тако да је једно време старешина руских сокола био Владимир Кирилович, претендент на руски престо, а старешина сокола у краљевини Југославији био је Петар Други Карађорђевић. Можда је то што је краљ био старешина и био разлог да је већина руских емиграната у краљевини Југославији била у чланству Сокола .

КИКОВИЋ: K аква је ваша сарадња са Козачком организацијом у Русији, обзиром да сте сличних програмских начела?

ЈЕВЂЕВИЋ: Наши покрети су се очували управо због тога што су имали јако утемељење у нашим народима. А поред тога ту је, наравно, била потребна и божја промисао. Кад смо обнављали соколски покрет имали смо срећу да су са нама били људи који су били соколи пре рата. И онда су ти људи обновили соколски покрет у Србији. Што се тиче Козака, наравно да је , вероватно , ту било потомака људи који су били активни у козачком покрету у нек им раниј им времен им а. И, хвала Богу, козачки покрет поново живи. Мислим да је велика улога и садашњег врховног козачког атамана Виктора Петровича Водолацког, што козачки покрет јача у Русији и што и потврђује наша сарадња . Види се да козачки покрет иде у једном добром правцу. Што се тиче односа Србије и Русије најзначајније је, по мени , што се та сарадња продубљује . Наши сусрети са њима су увек братски. Као кад се браћа виде после дуго времена одвојености. Једноставно ту више нема никакве разлике ни сметње, ни због језика, ни ти било чега другог . Свакако, ми смо исте вере, православне, и свесни смо нашег заједничког словенског порекла.

КИКОВИЋ: Koj и су наредни планови рада Савеза српских сокола?

ЈЕВЂЕВИЋ: У наредном периоду планирамо оснивање још једног Соколског друштва у Црној Гори (једно већ постоји у Херцег Новом), биће то Соколско друштво ''Српски соко'' у Беранама које ће покривати подручје Васојевића. Надамо се да на освештавању заставе дође и наш покровитељ, престолонаследник Александар Карађорђевић, коме ћемо понудити да буде кум заставе. Постоје и неки наговештаји да се обнови Соколско друштво у Бару .

КИКОВИЋ: K ако је ваше мишљење о нашем часопису ''Глас Холмије''?

ЈЕВЂЕВИЋ: Велика ми је част што сам из вашег цењеног листа позван на разговор. ''Глас Холмије'' је за кратко време постао један респектабилан и препознатљив часопис. Потребно је да се у Црној Гори у нашем народу чује и српска реч. Да се млади упознају са нашом историјом и традицијом, али и они који су се заборавили да се подсете на своје српске корене. Ваш часопис се радо чита по целом Српству и знам многе људе који са нестрпљењем очекују сваки нови број. Сматрам да признање за овако квалитетан рад треба одати пре свих брату Горану Киковићу, који је покретач, писац и приређивач великог броја одличних текстова. Желим вам још доста сјајних бројева и још доста година рада. Живели !