СРПСКИ НАРОД ЈЕ СВОЈ НА СВОМЕ НА БАЛКАНУ
Повод за разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника часописа ''Глас Холмије'' са Миодрагом Линтом, предсједником Савеза Срба из Региона је садашњи положај српског народа на Балкану .
Миодраг Линта и Горан Киковић у Скупштини Србије
Миодраг Линта је рођен 26. септембра 1969. године у Карловцу у данашњој Хрватској. Основну школу је завршио у селу Перна (општина Вргинмост) на Кордуну а гимназију у Карловцу. Након одслуженог војног рока уписао је 1989. године Филозофски факултет у Загребу (одсјек Повијест) гдје је завршио двије године. Почетком ратних догађаја 1991. године враћа се у своје родно мјесто на Кордуну а затим одлази у Београд, гдје на Филозофском факултету наставља студије историје. Након завршеног факултета 1994. године уписује постдипломске студије и почиње да ради као професор историје у више основних и средњих школа у Београду. Касније ради у удружењу грађана Српски демократски форум у Београду, који пружа помоћ и подршку избјеглим и прогнаним Србима из Хрватске и Федерације БиХ. На парламентарним изборима у Србији 2012. године изабран је за народног посланика на листи Српске напредне странке. За народног посланика биран је још два пута 2014. и 2016. године. У Скупштини Србије обавља функцију замјеника предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону испред владајуће већине. За предсједника политичког покрета Савез Срба из региона изабран је децембра 2015. године.
''Глас Холмије'': Господине Линта, помаже Бог, реците нам нешто о Савезу Срба из региона?
Линта: Савез Срба из региона је политички покрет која се залаже да Срби у региону постану државно и национално питање у Србији. Под регионом се сматрају државе настале на простору бивше Југославије (Словенија, Хрватска, БиХ, Црна Гора и Македонија), уз Мађарску, Румунију и Албанију. Ако Срби у региону буду запостављени и Србија ће ослабити. Ми не смијемо да допустимо да завлада малодушност. Срби су вијековима живјели на својим огњиштима и морамо да створимо услове да тамо опстану, а то је могуће само ако буду имали економске услове и могућност да очувају национални и културни идентитет кроз слободну употребу српског језика и ћирилице. Морамо да помогнемо у највећој мјери она мјеста у којима Срба још увијек има. У супротном ризикујемо да као народ потпуно нестанемо са тих простора.
''Глас Холмије'': Који су ваши главни пројекти, које сте сами покренули од ступања на дужност до данас?
Линта: Главни пројекат Савезa Срба из региона била је акцијa евидентирањa отете, уништене, оштећене, неадекватно обновљене, неадекватно размијењене и неадекватно продате имовине избјеглих и прогнаних лица који живе рас ијани широм свијета и осталих оштећених грађана која се налази у Хрватској, Босни и Херцеговини и Словенији која је реализована током прошле године. Oко 10.000 породица или око 30.000 грађана је попунило образац за евидентирање имовине који се још увијек налази и на сајту наше организације ( www.ssr.org.rs ). Савез Срба из региона тренутно ради, уз помоћ и подршку стручњака, на анализи прикупљеног материјала и ускоро ће бити завршен извјештај са прецизним подацима о систематском кршењу људских права избјеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана. Извјештај ће бити преведен на енглески језик, а затим послат на адресе свих значајних међународних организација, као што су Уједињене нације, Европска унија, ОСЦЕ, Савјет Европе и друге. Тражићемо, прије свега од Европске уније (тј. од њених институција: Европског парламента, Европског савјета, Савјета министара и Европске комисије), да изврши притисак на Хрватску, Босну и Херцеговину и Словенију да поштују Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода; да Хрватска испуни преузете обавезе потписивањем Уговора о приступању Европској унији крајем 2011. године и да Босна и Хецеговина испуни Анекс 7 Дејтонског мировног споразума који се односи на повратак имовине избјеглих и расељених лица. Наш је став да није могуће успоставити односе међусобног поштовања и повјерења међу државама насталим на простору бивше Југославије без проналажења правичног и трајног рјешења овог питања.
''Глас Холмије'': Какав је положај српског народа у земљама региона данас?
Линта: Преостали Срби у Хрватској су грађани другог реда јер су дискриминисани од стране надлежних државних органа и у дијелу законодавства. Српски повратници у Хрватску и прогнани Крајишни ци који живе рас и јани широм свијета траже повратак отетих 40.000 станова на којима је било станарско право, новчану накнаду за преко 10.000 српских кућа и локала које су срушене у терористичким акцијама на подручју хрватских градова , гдје није било ратних дејстава; поништавање фалсификованих уговора на основу којих су многим српским породицама отети станови, куће и локали у приватном власништву; ревизију проданих кућа преко хрватске Агенције за промет некретнина путем двоструких или лажних уговора; повратак преко 800.000 катастарских честица пољопривредног и шумаског земљишта које је отела хрватска држава или моћни појединци или групе; исплату заосталих а неисплаћених пензија за преко 50.000 пензионера или њихових потомака; исплату девизне и динарске штедње; признање радног стажа који је стечен прије рата и за вријеме бивше РСК; завршетак обнове порушених кућа на крајишком подручју; правичну накнаду за уништену, оштећену и несталу покретну имовину; исте услове откупа за лица која су добила стан кроз тзв. Програм стамбеног збрињавања; новчану накнаду за неучествовање у процесу приватизације и др. Хрватска одбија да спроведе Уставни закон о правима националних мањина, усвојен још 2002. године, којим се гарантује службена употреба српског језика и ћирилице и запошљавање Срба у јавном сектору и тиме отворено крши своје европске обавезе .
Taкође, Срби у Федерацији БиХ су грађани другог реда , јер не могу да остваре основна људска права. Срби су у ФБиХ конститутиван народ само на папиру док се њихова уставна права крше у свакодневном животу. У бројним институцијама ФБиХ нема ниједног запосленог Србина , а малобројни српски повратници напуштају имовину , јер немају ни елементарних услова за одржив останак. Ако се оваква пракса настави , з а кратко вријеме Срба неће бити у овом ентитету , укључујући општине у којима Срби чине већину као што су Дрвар, Гламоч и Грахово и Босански Петровац. У Хрватској и БиХ нема политичке воље да се казне починиоци злочина над српским цивилима и заробљеницима што показује да је хрватско и босанко-херцеговачко правосуђе етнички мотивисано. Поступци за злочине према Србима трају недопустиво дуго и најчешће су окончани увредљивим пресудама тј. починиоци су били или ослобођени или им је изречена увредљиво ниска казна
Положај Срба, поред Хрватске и Федерације БиХ, посебно је тежак у Црној Гори гдје се води политика дискриминације према Србима и покушаји асимилације на највишем нивоу. Положај Срба у Црној Гори у последњих 10 година постаје све гори , јер им ни је су дата права који им припадају. Систематски се потискује ћирилица, избацују српски писци из образовних програма а српски језик, који је већински, сврстан је у категорију језика другог реда. Посебно забрињава чињеница да власт у Црној Гори не финансира ниједну културну, научну нити образовну установу српског народа, иако по попису званично има 29 % Срба, a реално је тај број значајно већи. Због тога је веома важно за побољшање тешког положаја Срба у Црној Гори, да држава Србија почне у далеко већој мјери финансијски да помаже српске просвјетне, културне и привредне установе. С рбија треба , путем разговора за званичном Црном Гором , да тражи да се у, складу са резултатима пописа становништва, у државним центра л ним и локалним органима запосли значајно већи број Срба него што је сада случај. Такође, Србија треба да тражи да се Србима омогући учење националне историје и слободна употреба ћирилице и српског језика у складу са европским нормама и конвенцијама.
Срби у Албанији су пред нестанком због политике асимилације у прошлом вијеку која се наставља до данашњих дана. Словенија одбија да Србима призна статус националне мањине иако чине највећу националну заједницу послије већинског народа. У Македонији постоји дискриминација према Србима у образовању, науци, култури, информисању и положају наше цркве. Једино у Мађарској и, посебно, у Румунији можемо рећи да је положај Срба задовољавајући.
Један од најважнијих догађаја у историји српског народа јесте оснивање Републике Српске која представља остварење вјековних тежњи српског народа у БиХ за својом слободом и независношћу, као и велику брану да се Србима не понови геноцид који су доживјели у НДХ и етничко чишћење које су доживјели у Хрватској, Федерацији БиХ и на Косову и Метохији деведесетих година. Веома је важно да Република Српска у наредном периоду буде што јача, стабилнија, снажнија и што важнији фактор у региону и шире. Неки од значајних предуслова су економски развој, даље јачање институција и социјалне правде, као и међусобних односа Србије и Републике Српске на привредном, саобраћајном, културном, научном, просвјетном, спортском и сваком другом плану.
''Глас Холмије'': Како би оцијенили досадашњи рад Савеза Срба из региона?
Линта: Сматрам да је Савез Срба из региона у претходне двије године свог постојања успио да додатно афирмише значај скоро два милиона Срба који живе у осам држава региона као питање од државног и националног значаја. Ја сам, као народни посланик и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србији, настојао да на бројн им састан цима про говорим о проблемима Срба у региону и потреби да држава Србија снажније политичк и , институционално и финансијск и стане уз сво ј народ који живи у окружењу.
''Глас Холмије'': Која је Ваша порука читаоцима ''Гласа Холмије'' и уопште Србима и Васојевићима и свима онима који читају наш часопис ?
Линта: Моја порука Србима у Црној Гори јесте да сачувају свој српски идентитет и да буду поносни , јер припадају народу са тако богатом историјом и културом. Знам да у данашње вријеме није лако бити Србин у Црној Гори, посебно када се јасно декларишете и башти н ите своју културу и традицију. Срби у Црној Гори ни је су туђинци , већ свој на своме и треба да буду сложни и јединствени у борби за своја национална права. Сигуран сам да ће у догледно вријеме доћи боља времена за Србе у Црној Гори. Савез Срба из региона и ја као његов предсједник, ћемо се снажно залагати да Србија далеко више конкрет изује мјер е и активности на афимисању српског идентитета у Црној Гори.
''Глас Холмије'': Покренули сте као савез и лист ''Срско Коло'', које је већ изванредно прихваћено међу Србима у региону, па који је мотив његовог изласка?
Линта: Други велики пројекат Савеза Срба из региона јесте покретање бесплатног мјесечног листа децембра 2015. године који се зове Српско коло. '' Српско коло'' је једини лист у Србији које излази на ијекавском нарјечју штампан ћирилицом. Лист је информативног карактера, па популацији којој је намијењен доноси информације везане за бивши завичај, али их информише и о својим правима којa су, због ратног насљеђа, посебно у Хрватској и Федерацији БиХ, угрожена. Циљна група читалаца су сви они људи који су родом или поријеклом из земаља региона, посебно са подручја данашње Хрватске, БиХ и Црне Горе. Процjена је да, узимајући у обзир колонизације које су спровођене још од времена Првог свјетског рата, па све до трагичних посљедица и прогона Срба у вријеме злочиначке акције ''Олуја'' данас у Србији живи преко један и пô милион људи који су родом или поријеклом са простора некадашњих југословенских република. ''Српско коло'' је данас једини лист у Србији који покушава да скрене шажњу на проблеме наших људи у окружењу, па ја примјетан и пораст интересовања за дистрибуцију ''Српског кола'' у земље региона. Тираж ''Српског кола'' је 25.000 примjерака. Досад је из штампе изашло 15 бројева.
''Глас Холмије'': Која је Ваше мишљење о нашем часопису ''Гласа Холмије'' , имајући у виду да сте га читали?
Линта: Имао сам прилику да се упознам са више бројева вашег часописа. Сматрам да је '' Глас Холмије '' часопис веома вриједног и разноврсног садржаја из области књижевности, историје и културе који свједочи о вјековном трајању српског народа на подручју Васојевића и шире у Црној Гори. Часопис има веома важну улогу у расвјетљавању и афирмацији значајних историјских догађаја за српски народ на подручју Васојевића и шире. Због тога желим да поздравим Ваш напор и напор Ваших сарадника који сте у тешким временима за српски народ у Црној Гори покренули '' Глас Холмије '' и желим да часопис излази још дуго година.