САЛИХ СЕЛИМОВИЋ ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ : '' ВЕЋИНА БОШЊАКА, СРПСКОГ СУ ПОРЕКЛА''.
ИНТЕРВЈУ ИСТОРИЧАРА МР САЛИХА СЕЛИМОВИЋА ИЗ СЈЕНИЦЕ ЗА ЧАСОПИС ГЛАС ХОЛМИЈЕ ИЗ БЕРАНА
КАЖЕ :
'' ВЕЋИНА МУСЛИМАНА, САДА БОШЊАКА, СРПСКОГ СУ ПОРЕКЛА И ПРАВОСЛАВНЕ ПРОВЕНИЈЕНЦИЈЕ''.
Разговор водио Горан Киковић, главни и одговорни уредник часописа за књижевност, историју и културу, који излази на Српском језику и ћириличном писму
Ко је заправо наш саговорник ?
Салих Селимовић, је рођен 1944.године у Тешњу, БиХ. Основну школу и гимназију савршио у родном граду, а студије историје и географије на универзитету у Сарајеву 1968.године. Службовао у БиХ, Црној Гори, највећи део радног века у Србији. Радио и као директор школе „Шукрија Међедовић“ у Годијеву и „Миломир Ђаловић“ у Сушици, општина Бијело Поље. Обављао и функцију секретара СИЗ-а за основно образовање општине Сјеница. Радну каријеру завршио као директор основне школе „Вук Караџић“ у Кладници код Сјенице. Као пензионер живи у Сјеници.
Историјом као науком почео се бавити скоро од самог почетка наставничке каријере. Посебно се интересовао за процес исламизације нашег народа, миграциона и демографска кретања становништва Старе Рашке као и остацима хришћанских традиција код наших муслимана. Такође, обрадио је и бројна презимена муслимана и православних и њихово порекло на подрућју Сјеничко-пештерске висоравни, великог дела Полимља и Старе Херцеговине. У последње време пажњу му је привукло и питање богумила, стећака, крстјана и Цркве босанске, јер се, по њему, са тим много манипулише, пишу памфлети и фалсификати.
До сада је објавио 14, а у штампи је и 15 књига. Осим књига публиковано је у Зборницима и Гласницима музеја и архива око 100 његових стручних и научних радова. Највише простора у његовим књигама и осталим радовима је посвећеном темам које су у последње време најчешће биле табу или веома скромно обрађиване и публиковане. Скривале су се многе истине или су остајале у оквиру академских разматрања о чему шира јавност није знала ништа. Посебно су скриване истине о већинском српском пореклу муслимана, Црногораца, Македонаца, Хрвата.
Добитник је Вукове награде као историчар истраживач за 2013.годину, затим награде „Гордан Ранитовић“ 2014, Велике награде задужбине „Нићифоровић“ 2015.године. Добитник је и Грамате Милешевске епархије као признања за велики допринос истинској историји српског народа, итд.
До сада је објавио књиге са следећим насловима: ИСТОРИЈА СЈЕНИЦЕ; СЈЕНИЦА, настанак и развој до ослобођења и нова демографска кретања; СЈЕНИЦА, друго допуњено издање, СЈЕНИЦА 2; КЛАДНИЦА; КЛАДНИЦА 2; ПРИЛОЗИ ПОРЕКЛУ, ИСЛАМИЗАЦИЈИ, МИГРАЦИОНИМ И ДЕМОГРАФСКИМ ПРОЦЕСИМА У РАШКОЈ ОБЛАСТИ; ПРИЛОЗИ ПРОШЛОСТИ СТАРЕ РАШКЕ; ПРИЛОЗИ ПРОШЛОСТИ СТАРЕ РАШКЕ 2; СЈЕНИЧКИ КРАЈ (један од аутора); РОЖАЈЦИ СА ПОНОРЦА; ПРЕЗИМЕНА И ЊИХОВО ПОРЕКЛО НА СЈЕНИЧКО-ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ; РАШКА ИЛИ САНЏАК; ДА БУДЕМО ШТО ЈЕСМО и петнаеста је у процедури за штампање као допуњено и проширено издање ПРЕЗИМЕНА И ЊИХОВО ПОРЕКЛО НА СЈЕНИЧКО-ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ.
Прва књига, Истрија Сјенице је заплењена 2000.године у просторијама НИП „Студент“ у Београду.
ГОРАН КИКОВИЋ: Поштовани господине Селимовићу пратећи Ваш рад у борби за истину о Србима на простору Балкана и о истородности Срба и Бошњака шта можете за наш часопис ''Глас Холмије'' да кажете о томе да ли је већина Бошњака настала од Срба?
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: Дугогодишњим истраживањима на терену, консултујући бројну архивску грађу и до сада објављену релевантну литературу утврдио сам да је већина муслимана, сада Бошњака, српског порекла и православне провенијенције. Разуме се да има и оних који су пре конверзије били и Срби католици. Такође, има и Бошњака који су пореклом од албанских католичких Малисора. Веома мали број је турског или неког другог порекла. Интересантнио је да има и оних који се изјашњавају као Бошњаци иако су албанског порекла, а истовремено тврде да су Илири, иако је то нетачно, па долазе у колизију сами са собом. И иначе има доста лутања у тражењу националног идентитета често због неког политичког тренутка и бежи се од својих стварних корена.
ГОРАН КИКОВИЋ: Бавили сте се прошлошћу Старе Рашке у којој данас доминантно живе Бошњаци-муслимани одакле они потичу по Вашим истраживањима?
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: Стара Рашка је ембрион средњовековне и Немањичке Србије у којој је живело старо српско становништво за које се може рећи да су то они тзв.првобитни Срби. Крајем 17. и током 18. и 19.века то старо српско становништво се исељавало из разних узрока у унутрашњост садашње Централне Србије, затим у Јужну Угарску, Далмацију, Војну Крајину. У те напуштене пределе насељавало се друго српско становништво из за тадашње прилике пренасељених Брда, Херцеговине, Малесије и касније исламизираних мухаџира из крајева који су били ослобођени као и из Босне и Херцеговине после аустроугарске окупације 1878. И анексије Босне и Херцеговине 1908.године. То је било српско становништво изузев албанских Малисора, мада је код њих дошло до знатне симбиозе са староседелачком и новодосељеном српском популацијом. Зато је тешко тврдити да су ти албански Малисори ( Клименте, Хоти, Шкријељи, Шаље, Груде, Гаши) чисти Албанци. Породица турског порекла је веома мало и могу се на прсте избројати. Већина страних аутора су кроз читав 19. век, а неки и од раније, су тврдили да су сви становници и Босне и Херцеговине Срби са три вере: муслимани, православни и католици. У средњем веку је било и крстјана, тј.припадника Цркве босанске који су се по турском освајању Босне и Херцеговине једним делом исламизирали, а другим делом се вратили у православље.
ГОРАН КИКОВИЋ: С обзиром да Албанаца има све три вјере: католичке, православне и исламске зашто по Вама то не могу само Срби да имају?
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: Да, нажалост. То је тачно. Ми Срби смо се поделили по верским шавовима и то највише уз подршку страног фактора. На основу верске подељености настале су, опет уз менторство страног фактора, три посебне нације чиме је разбијен и српски национални корпус. Великој Британији и Аустроугарској је то било веома важно како би Срба било што мање, јер би у том случају и Србија било много слабија и неотпорнија на разне врсте њихових притиска и условљавања слободе, суверености и интегритета. Албанци су млада нација коју су промовисале Аустроугарска, Италија и Велика Британија уз велику подршку Ватикана. Стварајући албанску нацију и државу онемогућили су Србији да има природан и историјски оправедан излаз на море. Дакле, због страних интереса Срби су разбијени на три вере и више нација док су Албанци добили безрезервну подршку за конституисање своје јединствене нације и државе као препреку историјском праву Србије за излазак на обеле Јадранског мора иако су Срби живели на тој обали и имали своје државе на том простору и блиском залеђу.
ГОРАН КИКОВИЋ: Како на ваш научно-истраживачки рад гледају ''Великобошњачки'' интелектуалци у Сарајеву и Новом Пазару?
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: Они никако не воле ово што ја радим и доказујем, јер обарам многе њихове памфлете, фалсификате и митове. Многи од тих интелектуалаца имају само циљ да испуне велике своје жеље и жеље политичке елите без обзира шта о свему томе говоре релевантни историјски извори и народна традиција. Ти најчешће негирају истинитост и оригиналност давно проверених докумената како би оправдавали своје фалсификате и памфлете који углавном немају потребне научне референце. Ја се не осврћем на њихове критике и негирања резултата мојих истраживања, јер они не могу да побијају очигледне чињенице па ме проглашавају издајником муслимана и Бошњака. То је мени чак и смешно, јер ја никога не издајем нити ми је то циљ. Ја се само служим историјским чињеницама и имам жељу да будемо оно што јесмо, а то је да смо један народ који би тако јединствен могао да се успешније одбрани од насртаја на нашу слободу и право да живимо у једној држави. Неки су ме прогласили и за великосрпског историчара и идеолога. Ја јесам српски историчар, али нисам никакв промотор великосрпства и великосрпске хегемоније коју су измислили непријатељи Срба и Србије као што су Аустроугарска, Велика Британија, Италија и њихови сателити и „штићеници“ Хрвати и Албанци, као и својевремено Коминтерна, а у последње време и Црногорци, Македнонци и Бошњаци.
ГОРАН КИКОВИЋ: Највише простора у Вашим књигама и осталим радовима је посвећено темама које су у последње вријеме најчешће биле табу или веома скромно обрађиване и публиковане. Скривале су се многе истине или су остајале у оквиру академских разматрања о чему шира јавност није знала ништа. Посебно су скриване истине о већинском српском поријеклу Бошњака-муслимана, Црногораца, Македонаца, Хрвата.Објасните нашим читаоцима како је дошло до тога да ови ''народи'' неће да буду оно што заправо јесу -Срби?
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: Већ сам делимично одговорио на ово питање. Скривани су документи о пореклу највећег броја породица и братстава за које се одлично знало да су били Срби без обзира што су припадали католичкој или исламској вероисповести. Од сазнања у уским академским круговима није било никаве користи ни за народ ни за политичку елиту. У Босни и Херцеговини су и праволсавни и католици и припадници тзв.Цркве босанске (крстјани) примали ислам од којих сада праве посебну нацију иако су Турци све становнике Босне називали Бошњацима, али не у националном већ у територијалном смислу. Тек у другој половини 19. века, у време хрватског романтизма и екстремног национализма, у Босни и Херцеговини се од католика појављују Хрвати. То се догађало и у Далмацији, Книнској Крајини, Дубровнику, Боки Которској, Славонији где су живели у великом броју Срби католици. Католичка црква и Аустроугарска су не бирајући средства радили на унијаћењу и кроатизацији Срба католика. У Македонији приликом турског пописа 1904.године највећи број становника се изјаснио као Срби. У одговору на једно раније питање истакао сам да су Ватикан и политика Запада усмеравали и диктирали процес отуђивања по верама и стварање више нација како би се драстично смањио број Срба и тиме унапред спречило стварање једне моћније државе на Балкану која би била сигурна препрека даљој пенетрацији Аустроугарске. Такође би се спречила могућност сигурнијег деловања Русије као заштитника Срба на Балкану, том „Олујном ћошку Европе“. Да би остварили те своје планове западне империјалне силе су увек успевале да у делу коруптивне и амбициозне домаће политичке, економске и културне елите нађе присталице који су радили на штету свог народа и државе. Те елите су разним методама често успешно индоктринирали и индоктринирају обичан народ убијајући му наду у бољи и сигурнији живот осим у онај који им они и њихови ментори нуде. Убијају и наду да се може нешто квалитативно променити јефтино га купујући и не уважавајући његове протесте те знатан део народа тако доводе у позицију да их слепо следи у тој политици, па чак и мржњи према Србима и Србији иако тај популус углавном од тога нема никаве користи осим велике и далекосежно тешко поправљиве штете.
ГОРАН КИКОВИЋ: Како оцјењујете наш часопис ''Глас Холмије''?
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: Појава Гласа Холмије је веома значајна за српски народ у Полимљу, па и шире. У том часопису се публикују веома важни и лепи историјски текстови посвећени разним темама из прошлости српског народа и његових народних традиција на овом великом подручју. Актуелна ситуација и у Полимљу и у окружењу није наклоњена очувању и неговању народних традиција, историје и српског националног идентитета. Тиме је улога Гласа Холмије у свему томе немерљиво корисна. Часопис је и лепо опремљен и зналачки се уређује. Треба држати на окупу досадашње вредне сараднике и ангажовати нове, јер су увек потребне и нове снаге које ће наставити дело претходних у постојећим условима. Само треба Глас Холмије да настави своју велику мисију у очувању српске националне идеје и биолошког опстанка српског народа на овом простору. Једноставно да буде светионик као и до сада.
ГОРАН КИКОВИЋ: Шта на крају разговора можете да поручите нашим читаоцима?
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: Према ономе што сам ја уочио, читаоци су патриотског расположења и солидног образовања и нивоа културе. То је веома важно, јер без образованих људи нема очувања прошлог и постојећег, па тиме ни сигурне будућности. Треба ширити круг читалаца и сарадника. Читаоцима поручујем да остану уз свој часопис, да доследно подржавају и помажу његово излажење, а и сами да пишу, јер је он остао да ћува српску народну традицију и шири много знања која су била јавности недоступна или су се знала у уским или породичним круговима.
ГОРАН КИКОВИЋ, ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК