logo3

МИОДРАГ КОЈИЋ БУДИ СРБИН ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ

''БУДИ СРБИН ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ''

 

        Разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника ''Гласа Холмије'' са Миодрагoм Којићем, потпредсједником Српског удружења ''Ћирилица'' из Београда, који се радо одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и информише нас о раду Српског удружења ''Ћирилица'' као и о српским националним, духовним и културним збивањима на подручју Србије, држећи се гесла: ''Буди Србин, пиши ћирилицом''.                                   

 

Миодраг Миша Којић је оснивач и потпредседник Српског удружења Ћирилица из Београда. Рођен је 1962. године у Подгорици а од шесте године живи у Београду, гдје се и школовао. Радио је као професор у средњој Техничкој школи 15 година  а сада је запослен у ''Столарији Којић''. Написао је више текстова у којима је покушавао да одговори на питање очувања личног и националног идентитета критикујући неодговоран став српске националне елите. Уредник је часописа ''Српско слово'' посвећеног борби за српски језик,  ћирилицу и отвореном за сва друштвена питања, националну културу и србистику. 

 

KИКОВИЋ: Како сте задовољни радом Српског удружења ''Ћирилица'' и који су били разлози њеног формирања ?

КОЈИЋ: Можемо бити поносни са оним што смо учинили и што чинимо за спас ћирилице. Довољно је погледати возила градског превоза у Београду, бус плус карте или апарате за очитавање као и електронске табле изнад аутопутева у Србији па да будемо задовољни постигнутим резултатима. Али када реално сагледамо ситуацију на терену, то је тек зрно ћирилице у озбиљно латинизованом Београду. Тиме наш дуг према прецима и наш завет српској слободарској мисли нисмо ни издалека испунили.

КИКОВИЋ: Који су програмски циљеви Српског удружења ''Ћирилица''  чији сте један од оснивача и потпредсједник?

КОЈИЋ: За циљеве удружења смо поставили враћање ћирилице у јавну употребу сходно историји и традицији нашег народа, сходно Уставу и тиме повратак достојанства српском националном писму. Када се  велики српски песник Добрица Ерић прихватио да буде председник удружења, добили смо велики подстрек и тежину у јавним наступима док су истовремено престали напади усмерени на то да покажу нашу неозбиљност, нестручност или узалудност наше борбе. То само потврђује колико је битан утицај великана нашег времена на друштвена кретања. Добрица је великан у сваком смислу те речи. Народ то препознаје, а ми смо му неизмерно захвални за сваки стих који је подарио свом народу и енергију коју улаже да сачувамо свој језик, писмо и културу уопште.           

КИКОВИЋ: Како у датим околностима, опстаје и ради Српско удружења ''Ћирилица''?

КОЈИЋ: Имам обичај да ситуацију са српском ћирилицом поредим са периодом аустроугарске окупације Србије у Првом светском рату, када је 1915. године забрањена свака употреба ћирилице. Близу смо момента када ће се прогласити нестанак једног од водећих српских националних симбола. Економским речником, сада је ћирилица у стечају и чека се принудни управник да је дефинитивно избаци из свести српског народа као застарелу, превазиђену, изазивачку и узнемирујућу, као недостојну савремених светских токова. Сходно положају ћирилице је и удружење које покушава да је одбрани. Да није људи добре воље, ентузијазма и личних пријатељстава тешко бисмо функционисали. Добро је познато ко су миљеници од невладиних организација. Ми сигурно нисмо. Али постоји српски инат, српска слога и Божја помоћ. То осећам врло добро и то се не може описати. Дакле, верујем и тражим да и други верују. И у најтежим данима је идеолог наше борбе Лаза М. Костић говорио: "Хвала ти мајко што си ме родила Србином". То дословце и ми осећамо, иако потпуно свесни крста који носимо.

КИКОВИЋ: Шта су будући планови Српског удружења ''Ћирилица''?

КОЈИЋ: Национална елита има дуг према свом народу да сачува оно што је наше вековима и сигуран сам да ће права и одговорна српска елита тај дуг пре или касније одужити, да ће Правопис и Закон о језику и писму привести Уставу Србије и укинути бесмислену поделу језика на службену, јавну и приватну. То су основни путокази на путу повратка себи и прецима који су створили нашу отаџбину. А ми, као појединци треба да свакодневно сведочимо својим примером да нам је стало до отаџбине и да чувамо њене темељне симболе, што је ћирилица увек била. То је и основни циљ наше борбе. Текућа борба је само сигнал јавности да постојимо и шта се треба чинити.

КИКОВИЋ: Шта можете да поручите нашим читаоцима?

КОЈИЋ: Принудни управници су пролазни а вера, писмо и језик као основни национални симболи су непролазни. Када говорим о принудним управницима српског писма, ту пре свега мислим на лингвисте који потписују речнике, правописе и смишљају разне начине да оправдају затирање ћирилице. Ћирилица је темељ српског становишта, а Косово и Метохија наша историјска свест. Заједно нам омогућавају да схватимо ко смо, одакле смо, који је смисао нашег трајања. Савремени човек је подредио смисао овоземаљског постојања искључиво материјалним стварима, укључујући и културу. Одбацио је све оно што ми као историјска нација налазимо у косовском завету, заборављајући благодет слова којим су Света браћа Ћирило и Методије уждили кандило писмености у словенске народе.

КИКОВИЋ: Какво је Ваше мишљење о нашем часопису ''Глас Холмије''?

КОЈИЋ: У машинизованом и глобалистичком 21. веку су ретки људи који покушавају да сачувају особености свога краја и да чувају вредности на којима почива њихова култура. Када говоримо о ''Гласу Холмије'' онда је вредност те борбе још већа, када се зна колики је притисак на српски језик и ћирилицу у Црној Гори. Понекад ме буде и срамота када видим колико се улаже напора да се чува ћирилица у Вуковару или Подгорици, а нема је у Шумадији, Београду. На жалост и даље југословенство и комунизам узимају своје. Надам се да ће и то време проћи и да ћемо опет бити оно што смо били. Треба веровати као што су наши веровали на Мојковцу или Кајмакчелану. Када нас вера врати на прави колосек, све ће бити другачије. И прича са трагедијом српског писма ће бити окончана са Васкрсом Србије. Зато вреди живети и борити се.