МИЛАН МИЦИЋ ''ДОБРОВОЉАШТВО У СРБА ЈЕ СВОЈ ВРХУНАЦ ДОЖИВЈЕЛО ОД 1912. ДО 1918.''

ИНТЕРВЈУ ЗА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' 
СА ИСТОРИЧАРЕМ ДР МИЛАНОМ МИЦИЋЕМ СА КИМ ЈЕ РАЗГОВОР ВОДИО ГОРАН КИКОВИЋ, ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

ДОБРОВОЉАШТВО У СРБА ЈЕ СВОЈ ВРХУНАЦ ДОЖИВЈЕЛО ОД 1912. ДО 1918. ГОДИНЕ

Милан Мицић. Рођен је 1961. године у Зрењанину. Доктор је историјских наука. Аутор је тридесет и шест књига из историографије, историјске есејистике документарне прозе , кратке прозе и поезије. Историографске теме су му српски добровољачки покрет у Првом светском рату, колонизација Војводине у 20. веку и однос књижевног и историјског у српској књижевности друге половине 19. и прве половине 20. века. 
Значајније историографске студије су му: Српско добровољачко питање у Великом рату 1914-1918 ( 2014), Развитак нових насеља у Банату 1920- 1941 (2013)-студија о колонизацији Баната 1920- 1941, Школство у новим насељима Баната 1920- 1941 (2013), Незапамћена битка (2016)-студија о српском добровољачком покрету у Русији 1914-1918, Американци-српски добровољци из САД (1914-1918)- награда Повеља Владимир Ћоровић, 2018,Ђура Јакшић-једна епоха ( 2017)- студија од односу историјског и митског у родољубивој поезиоји Ђуре Јакшића ,Одисеја батањских Срба (2003)-студија о оптацији најзначајније српске оптантске групе из Мађарске после Првог светског рата,Невидљива сеоба ( 2016) – студија о оптацији Срба из Румуније после Првог светског рата, Spre Dobrogea si inapoi-Ка Добруџи и од ње(румунско- српски),Темишвар 2018,затим студије о настанку и развитку добровољачких колонија у Банату (две о Банатском Карађорђеву,о Александрову, Банатском Вишњићеву, Банатском Новом Селу, Војвода Степи, Руском Селу), у Бачкој (Сириг,коауторство), студија о колонизацији Челарева после Другог светског рата. Аутор је четири књиге документарне прозе које садрже казивања о животима српских добровољаца и књиге есеја о историји банатаских Срба-Банатско дуго орање( 2013). Аутор је књиге поезије Ракија и ране ( 2010) и књиге кратких прича Списак сеновитих имена ( 2016) -награда Браћа Мицић, најужи избор за књижевне награде ,Андрићева награда,Душан Васиљев ,Данко Поповић , Карољ Сирмаји и Стеван Пешић) које књижевно описују животну и историјску судбину српских добровољаца из Првог светског рата.За књигу прича AB ovo 2018. године награђен је књижевном наградом Теодор Павловић.
Добитник је књижевних награда за кратку прозу „Стеван Сремац“ (Ниш, 1999), СКПД „ Просвјета“ Шамац (Шамац, 2011), „Милован Видаковић“ (Будимпешта, 2014), „Вукашин Цонић“ (Лесковац , 2014, 2016), „Андра Гавриловић“ (Свилајнац , 2015). За књигу кратких прича „Месец од венецијанског сапуна „ награђен је 2014. године књижевном наградом „Андрићева стаза“ СКПД“ Просвјета“ Републике Српске. За свој историографски рад награђен је Сретењском повељом српских институција из Мађарске 2017 године. Превођен је на немачки, румунски и мађарски језик.Живи у Новом Саду.
Објавио је следеће историографске студије:

Одисеја батањских Срба, - студија о оптацији Срба из Мађарске у Краљевину СХС(Југославију ) 1922- 1931(2003 )
Искушење-живети у колонији,- студија о највећој добровољачкој колонији у Краљевини Југославији Банатском Карађорђеву ( 2008 )
Развитак нових насеља у Банату ( 1920- 1941)-студија о колонизацији Баната ,(2013)
Школство у новим насељима Баната ( 1920- 1941)- студија о школству у колонистичким насељима Баната, ( 2013)
Особито је Александрово сазидано,-студија о Александрову највећој колонији у Краљевини Југославији ( 2013)
Српско добровољачко питање у Великом рату ( 1914- 1918)- студија о српским добровољцима у Првом светском рату ,( 2014) 
Kолонија у Банатском Новом Селу ( 1921- 1941) – студија о колонији у Банатском Новом Селу ,( 2014)
Трагање за егзистенцијом,-књига чланака о колонији Банатско Карађорђево (2015)
Незапамћена битка,- студија о српским добровољцима у Русији 1914- 1918,( 2016)
Колонисти са Вида пусте-студија о колонији Банатско Вишњићево (2016)
Невидљива сеоба- студија о оптацији Срба из Румуније у Краљевину Југославију 1920- 1941, (2016)
Насељавање Петровчана у Чиб-Челарево 1946- 1947,( 2016)- студија о колонизацији Челарева
Банатска мала пруга( заједно са Маријом Силађи и Ференцом Неметом), ( 2016)- студија о прузи Жомбољ- Велики Бечкерек
Сириг-корени, настанак(заједно са Далибором Дендом)(2017)
Aмериканци- српски добровољци из САД (1914-1918) (2018)
Spre Dobrogea si inapoi-Ка Добруџи и од ње(румунско- српски),Темишвар 2018.
Објавио је књигу историјских есеја о банатским Србима:
Бећарац и сефереини (2008)
Објавио је књиге документарне прозе:
Српски добровољци насељу Војвода Бојовић(2000)
Српски добровољци у Банатском Душановцу(2003)
Из албума ратова ( 2006)
Српски добровољци 1914- 1918, Животи, сећања( 2016)
Објавио је књиге хроника:
Прве деценије трајања-хроника колоније Војвода Степа( 1997)
Мала хроника александровачке школе, (1998)
`Мала прича о степчанској школи ( 1927- 2002), ( 2002)
Објавио је књиге поезије:
Сан нема месеца (1990)
Молитве успаваној светлости(1994)
Горка радост( 1996)
Молитве барци која одлази(1999)
Наш мозак је кријумчарена роба ( 2006)
Ми смо мила зенитистички свет ( 2008)
Ракија и ране (2010)
Зове се Брана( 2017)
Објавио је књиге прозе:
Месец од венецијанског сапуна( 2013)
Код живахног огледала ( 2014)
Списак сеновитих имена( 2016)
AB OVO ( 2018)

ГЛАС ХОЛМИЈЕ: Господине Мицићу Ви сте један од најбољих познавалаца Добровољачког покерта код Срба. Реците за наш часопис ''Глас Холмије '',када се појавило добровољаштво и шта су добровољци дали Србима кроз вјекове?

МИЦИЋ: Добровољачки покрет код Срба , који је свој врхунац досегао у ослободилачким ратовима 1912- 1918, када се и српска национална свест налазила на врхунцу, вуче корене из давнашњих времена када се српки народ налазио под турском влашћу и када су Срби учествовали сами или као део аустријских и млетачких војски, у борбама против Османског царства у Подунављу и на Балканском полуострву. Сви покрети српског народа против турске власти имали су у себи добровољачку основу још од првог српског устанка против Турака у Банату 1594. године, који је Синан –паши био повод за спаљивање моштију Светог Саве , па све до ослободилачких устанака и ратова 19. века двају српских држава Србије и Црне Горе. Добровољство је у српској историји био онај чин који је показивао националну самосвест људи са простора којем су припадали и њихову жељу да се њихови крајеви ослободе од туђинске власти и буду део јединствене српске државе. 
ГЛАС ХОЛМИЈЕ:Ви сте један од оснивача Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа и били сте потпредсједник удружења са сједиштем у Београду. Реците нам са којим циљем су основана такава Удружења?

МИЦИЋ: Удружења потомака добровољаца 1912- 1918 године требају да се баве чином добровољства наших предака у Балканским и Првом светском рату, али и да прикажу њихове животне судбине у целини, јер добровољци у војскама Србије и Црне Горе 1912- 1918 године били су људи високих етичких начела, животне постојаности, јасних вредности, израженог животног витализма. Име Удружења потомака добровољаца 1912- 1918 године одредило је и поље рада наших удружења; то поље је бескрајно за проучавање а сваки помен добровољца из тих ратова по имену и презимену јесте дубоко одавање поште његовом чину. Персонализација историје и то персонализација обичног војника - добровољца јесте спуштање истраживачке сонде историчара на људску судбину која својим примером шаље јасну поруку савременим генерацијама. 
:
ГЛАС ХОЛМИЈЕ: Господине Мицићу бавите се проучовањем Српске историје и уважени сте историчар који је прошле године награђен наградом великог српског историчара ''Повеља Владимир Ћоровић ''. Шта можете нама казати како гледате данас на поштовање добровољачког покрета у Србији и на који се начин држава одужује српским ратним добровољцима ?

МИЦИЋ: Сећање на добровољце војски Србије и Црне Горе данас је непотпуно и фрагментарно. Не могу рећи да сазанања о њима испуњавају колекивно сећање српског народа, али последњих година, а то је последица обележавања Стогодишњице Великог рата, без сумње има више сазнања о улози и значају добровољаца у победи српске војске и стварању југословенске државе 1918. године

ГЛАС ХОЛМИЈЕ: Реците нам са чиме се ви као некадашњи оснивач и предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа, посебно поносите?

МИЦИЋ: Посебно сам поносан што сам тему о српском добровољачком покрету у периоду од 2014. године до данас вратио у српску историографију и што сам са више од стотину промоција три моје књиге о српским добровољцима Великог рата прошираио сазнања о њима свима онима који су се за ову тему заинтресовали и били спремни да сазнају нешто ново.

ГЛАС ХОЛМИЈЕ: Реците нам шта можете да поручите читаоцима Глас Холмије и какво је Ваше мишљење о нашем часопису?

МИЦИЋ: Да чувају себе, своје биће, културу и идентитет. Да се сете предака. Глас Холмије је часопис који нас управо на то подсећа.