ИНТЕРВЈУ СА РАСЛАВОМ ЋИРОМ БАБОВИЋЕМ ЗА ДРУГИ БРОЈ ШТАМПАНОГ ИЗДАЊА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' КОЈИ ЈЕ ИЗАШАО АВГУСТА 2012.

''ВАСОЈЕВИЋИ СУ НАЈВЕЋЕ СРПСКО ПЛЕМЕ''

ОВИМ СЕ ИНТЕРВЈУОМ СЈЕЋАМО НА ВЕЛИКОГ ЧОВЈЕКА И ХУМАНИСТУ И ДИЧНОГ ВАСОЈЕВИЋА И СРБИНА РАСЛАВА ЋИРА БАБОВИЋА. СЛАВА МУ. 

РЕДАКЦИЈА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ''

 

Примаријус др Раслав-Ћиро Бабовић, предсједник Удружења Васојевића за Беране и Андријевицу и племенски старјешина, у разговору са Гораном Киковићем, уредником ''Гласа Холмије''

                            Др Раслав-Ћиро Бабовић рођен је 1936-те године у Петњику код Берана. Пуне четири деценије радио је као љекар-хирург у Беранском здравственом центру. Као што је познато област Васојевића давала је људе које су чинили добра дјела по чему ће их народ памтити и спомињати, а један међу таквима је свакако и наш саговорник др Раслав Ћиро Бабовић. Он је народни човјек који је сав свој живот посветио медицини и лијечењу људи. И скоро да нема никога на нашем завичајном простору, али и много шире, а да није чуо за за његово име поред којег је уписано око десет хиљада операција. О њему његове колеге љекари кажу да је одличан хирург, хуманиста, прегалац, добар човјек, ментор и учитељ младих сљедбеника и да заслужује почасно мјесто у историјату беранског здравства. Био је дугогодишњи истакнути друштвено-политички радник, одборник у три мандата у СО Беране, савезни  посланик у скупштини СРЈ, гдје је остао упамћен као врстан говорник и човјек, који се свим својим бићем залагао за идеју заједништва Црне Горе и Србије. Сада је предсједник Удружења Васојевића за Беране и Андријевицу  и племенски старјешина. Радо се одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и искаже свој став о раду Удружења Васојевића и о положају тог племена у данашњој Црној Гори, држећи се гесла: ''Васојевићи су највеће српско племе''.

 

 

 

 

 

 

 

Како видите Oбласт Васојевића у данашњој Црној Гори?

 

''Васојевићи су увијек имали своју орјентацију, а она је била везана за Црну Гору, и

наравно за Црну Гору која је тежила уједињењу са Србијом и свим српским земљама. Такође је познато да су Васојевићи били на референдуму 2006-те у већини за заједничку државу са Србијом. Но, без обзира на то како је спроведен тај референдум, они  данас прихватају реалност да је Црна Гора самостална, али и црногорска власт треба зато да поштује специфичност Васојевића, јер су Васојевићи највеће српско племе. Уосталом Васојевићи су кроз историју дали доста крви за Црну Гору, о чему је понајбољи примјер бој на Буковој Пољани, гдје би - да није било Васојевића - Црна Гора нестала и била окупирана. Има још пуно сличних примјера, па о томе говоре и пјесме краља Николе Петровића у којима он најбоље одсликава Васојевиће, јер је знао да цијени то да су му Васојевићи прислонили још једну Црну Гору и помогли му да тадашња Црна Гора постане већа држава. У Васојевићима се данас тешко живи, млади одлазе, наша села су опустјела. Ово вам најупечатљивије говори у каквом је стању област Васојевића данас. Такође је угрожено у Црној Гори све што је српско: српски језик, српска православна црква, српска култура...''

 

Како, у датим околностима, ради и дјелује Удружење Васојевића?

 

''Удружење Васојевића у Беранама и Андријевици је саставни дио Удружења Васојевића, које дјелује у Београду још од 23. новембра 1990-те. Идејни творац је проф. др Милија Зечевић, који је доживотни почасни предсједник овог Удружења,  чији је  актуелни предсједник генерал др Лука Кастратовић. Удружење има и своју подружницу у Савином Селу, у Војводини, на чијем је челу Марко Ђукић, и тамо се сваке године уочи Аранђеловудне окупљају Васојевићи и њихови пријатељи. Та братска окупљања су права прилика да се видимо, упознамо и дружимо, јер наши Васојевићи нијесу заборавили завичај, него му се кроз оваква Удружења и дружења на најљепши начин враћају. Ми, у завичају, се у последњих неколико година окупљамо на нашу приславу Св. Александра Невског, наравно на различитим мјестима: почели смо од Лијеве Ријеке, па Коњуха, Веруше, Андријевице, гдје је прошле године био велинчанствен сабор Васојевића. Све су то активности Васојевића''.

 

 

 

 

 

 

 

 

Васојевићи на братским сусретима у Савином Селу,

испред ресторана ''Полимље''

 

 

Шта су  будући планови Удружења Васојевића у Беранама и Андријевици?

 

''Ове године се организује сабор Васојевића у Виницкој код Берана у славу  Светог Александра Невског, 15. септембра. Наравно биће и традиционалног окупљања и у Савином Селу и у Београду, када проф. др Милија Зечевић и Удружење организују свечаности уочи Аранђелов-дана, наше племенске крсне славе. Такође у Београду, од 21. новембра 1990-те излази и лист ''Глас Васојевића'' и у њему се објављују извјештаји из бројних и различитих активности нашег удружења. Удружење  Васојевића има врло добру и богату сарадњу са Српском православном црквом и нашим владикама Амфилохијем и Јоаникијем и ту сарадњу ћемо наставити и убудуће. А у последњих неколико година  велики дио Васојевића помаже приликом изградње и обнове светиња у епархији Будимњанско-никшићкој''.

ска породицош

међу морем и Дунавом док год буде Срба и“...Истрај ки соју Васојевички!

 

Васојевићи су увијек уз своју српску православну цркву:

са једног од пријема код Владике Јоаникија

 

С лијева на десно: генерал др Лука Кастратовић, предсједник Удружења Васојевића, професор Горан Киковић, предсједник Српског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић''- Беране, владика   Будимљанско-никшићки Јоаникије, проф. др Милија Зечевић, почасни предсједник Удружења Васојевића, др Раслав-Ћиро Бабовић, предсједник Удружења Васојевића за Беране и Андријевицу и племенски старјешина и професор Зоран Лакушић, предсједник Удружења Васојевића ''Васо'' Лијева Ријека

 

Шта можете да поручите нашим читаоцима?

 

''Оно што је и краљ Никола написао војводи Лакићу Војводићу:

''... Истрај јуначки соју васојевићки! Велика српска породицо, да се хвалиш и поносиш међу морем и Дунавом , док год буде Срба и јунака! Истрајте, најљепши синови моји''. ИИИИ

ввв“...Исти соју

Шта мислите о покретању часописа ''Глас Холмије'' и о нашем првом броју?

 

''Добро је познато, и то не само у Србији и Црној Гори, да су људи овога краја, као ријетко гдје, тежили да се школују, без обзира на сиромаштво и непрекидну борбу за слободу. Наш крај има највише образованих и школованих људи, колико само имамо доктора наука и стручњака у свим областима. Зато је природно да испод горостасних Комова почне са радом један овакав часопис, гдје се на квалитетан начин обрађује наша славна прошлост, духовност, култура, књижевност, јер Васојевићи имају шта и данас да понуде. Зато ваш смјели подухват и подржавам и желим да наставите са много енергије и знања, како то младости и приличи.'' оДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДДа се хвалиш оносиморем оји”…