АСинфо интервју са Недом Ђукић Боројевић 

АСинфо: Неда Ђукић Боројевић је мајка, бака, писац, песник, чувар традиције и нашег фолклора, поред наведеног, Неда је још много тога. Али, пре свега, ко сте себи најрадије и која животна улога Вам је најдража?

Неда Ђукић Боројевић: Ја сам остварена жена у многим сегментима живота. Поред горе наведеног, била сам захвална кћерка својих родитеља, одана супруга и савјестан здравствени радник, а још увијек сам брижна сестра и истински пријатељ. Себи сам, ипак, најрадије мајка и бака. Моја дјеца, кћерка и син су зрели људи, који имају своје породице, али још увијек воле чути моје мишљење прије доношења значајнијих одлука. Изградили смо пријатељски однос и добру подлогу за моје унуке који су сав мој свијет и главни замајац, инспирација и покретач сваког подухвата, па и овог стваралачког.

 

АСинфо: Какав је живот на Мајни у поређењу са оним на Укрини, Сави или Дрини? Јесу ли топла срца, одиста, једино у родном крају?

Неда Ђукић Боројевић: Живот је у сталном покрету и неумитно пролази, котрља се, а наше је да ли ћемо га слиједити или ћемо каскати за њим. Ја се веома лако и релативно брзо прилагодим и не треба ми много простора. Мајна је моја стварност, егзистенција и реалност, а Укрина, Сава и Дрина су у мом срцу и ја њих носим у сваком дамару. Могу ја и Мајни пјевати, али оду захвалности, а никако оду радости.

Ја сам све људе из родног краја наградила пјесмом, бескрајно Господу захвална што су они постојали и што је моје дјетињство и одрастање било бајковито, али на чврстим и здравим темељима, које је било лако надограђивати и по свијету искуства сакупљати. Управо захваљујући склопу завичајних љепота и племенитих људи ја сам постала ово што јесам. Сваку људску врлину сам са великом љубављу уткивала у стихове, јер нити једног човјека у мом селу није било, а да се о њему нешто лијепо није могло рећи.

 

АСинфо: Шта за Вас значи порекло, оно архетипско и заветодавно, племенско у бити једног људског бића?

Неда Ђукић Боројевић: „Човјек је као дрво и ако има добар коријен може се гранати на све стране, а ако му је слаб коријен, срушиће га први вјетар који наиђе“ – рече Д. Ерић. Управо из тог разлога негдје дубоко у свакоме од нас тиња радозналост, ако не у младости, а оно у зрелијем добу, да испита своје поријекло и пронађе те скривене нити које га вежу за коријен. Коме то пође за руком много је срећнији и сигурнији, јер ко зна одакле је дошао и гдје се налази, не треба бољи путоказ куда треба наставити.

 

АСинфо: Из штампе је недавно изашло Ваше, можемо рећи, животно дело ,, Бог нам је свједок“. Оно што читаоци сигурно не знају је податак да сте ово дело, готово читавог живота носили у себи, да сте годинама записивали приче од људи, од којих су неки и описани у роману, али под другим именима. Реците нам нешто више о том раду које је претходило писању, а онда и током самог писања?

Неда Ђукић Боројевић: Знала сам ја и предосјећала идеју у повоју, да ћу некад написати књигу, али су се морале многе коцкице посложити, а идеја узорети да би заживјела. Почела сам писати тек онда кад сам све остале обавезе завршила, које је Бог поставио пред жену.

Све што сам у прози написала прије овог романа о Васојевићима био је увод. Увод у једну велику причу, о исто тако великим људима. Све приче које сам од дјетињства слушала и које су преношене с кољена на кољено, ја сам скућила на сигурно, међу корице. Усудила сам се и без посебних овлашћења распаковати прошлост и ликове из моје приче провести кроз кланце и богазе и велике патње тијела до спасења њихових душа, отимајући их из раља заборава, јер су биле заточене у окове ћутања.

АСинфо: Прича овог романа сеже вековима уназад, Ви сте као вешти приповедач описали дух тих времена и епоха, а оно што је посебно несхватљиво савременом човеку, како сте и кроз саме архаизме и дијалекте успели да верно обојите дијалоге. Да ли сте имали доста посла у дочаравању језика, културе и размишљања људи из наше прошлости?

Неда Ђукић Боројевић: Слушала сам лично неке од актера и свједоке многих дешавања из веома бурне, али и славне прошлости мојих предака. Сва та сазнања сам повезивала са писаним траговима о племену Васојевића, који су ми били доступни. Одрасла сам у кући гдје се говорило у дијалекту, специфичном само за дервентски крај, са мноштвом  архаизама и пословица, које су кориштене у свакодневном говору.

 

Игра судбине је непридвидива и некад нас ставља пред задатке којима нисмо дорасли, а ни свјесни зашто нам се неке ствари дешавају, док се само од себе не каже, да је све што се деси и за неко добро. Тако су и мене путеви Господњи неколико пута водили у Црну Гору, одакле сам се враћала наоружана новим информацијама о изгледу, култури и тежини крста мојих племеника из прошлости, које су с вјером у Бога стоички носили.

АСинфо: Као помоћник у разумевању тих архаизама на крају књиге је и индекс појмова. О сваком детаљу сте посебно водили рачуна, те су у роману и фотографије географских предела, као и ликова и историјских личности. Када погледате књигу у целини, јесте ли задовољни њоме и како је изгледала сарадња са рецензентима, лекторима и напослетку и издавачима?

Неда Ђукић Боројевић: Ја сам рођени перфекциониста и ништа не препуштам случају. Поборник сам опроштаја, али не и заборава. Ова књига је свједочанство и тако су је доживјели сви они који су са мном заједно заслужни како за њен изглед тако и садржај, јер су имали слуха за све моје жеље, исто као и ја за њихове добронамјерне сугестије.

АСинфо: Читајући Ваш роман, човек може сачитати српску историју у једном, од времена под Турцима, Карађорђа, Вука Стефановића Караџића, Првог светског рата, преко Јасеновца, племенских старешина, четника, партизана, убиства Бранке Ђукић, ратова деведесетих, бомбардовања 1999. Све време хронолошки романексирате историју, пратећи промене у свести људи и њихових генерација. Како сте успели да ретроспективом уведете читаоца у причу, да има осећај као да се сви ти мудри дијалози дешавају управо пред њиме?

 

Неда Ђукић Боројевић: Сјећања су на брдовитом Балкану површна и прекратка, истина прећуткивана, а историја често прекрајана и на штету народа коме ја припадам. Овај роман је документарна прича, сви ликови стварни, а већину сам их познавала. Многи су били у мраку, а ја сам их извукла на свјетлост и поставила тамо гдје им је мјесто и гдје ће им се по заслузи судити.

АСинфо: Мноштво је пословица, цитата, мудрословја у Вашим редовима. Као неко ко је читао Ваше дело, ја морам изразити јавно дивљење Вашем мајсторском приповедању и да Вас упитам, да ли ће ово дело бити доступно ширим народним масама, посебно људима у Црној Гори, који би, сигурна сам радо волели да ово дело имају на својим полицама?

Неда Ђукић Боројевић: Црна Гора је колијевка мојих предака, Васојевића, кршних момака и зор ђевојака. Књига ће бити доступна свакоме Васојевићу који буде желио да је има у својој кућној библиотеци, као и припадницима других брдских племена, који се ородише, окумише или Васојевиће за пријатеље имадоше.

АСинфо: Шта за Вас значе поштовање и љубав? И како су се модификовали кроз време?

Неда Ђукић Боројевић: Ја сам учена од малих ногу да се Богу молим, старије поштујем и да своје волим, а имала сам срећу да се родим у вријеме када су се људи везали за ријеч. Ријеч је била од олова тежа и гвоздена врата отварала, традицију племена и образ чувала. Бацао ме живот много пута у дно зида као лист што вјетар заковитла, али сам вјеровала да је све пролазно и да су стрпљени спашени. Настојала сам увијек у животу бити на истине путу, са вјером у Бога, љубављу за ближњег и надом у боље сутра, имајући у подсвијести и увијек на уму: Без распећа нема васкрснућа!

АСинфо: Каква ће бити збирка поезије ,,Васојевка“, шта можемо очекивати међу њеним корицама?

Неда Ђукић Боројевић: Мене је сусрет с мојим братственицима оплеменио, а сазнање да сам Васојевка, синоним мог имена постао и још бољом ме учинио. Жеља ми је да ме потомци памте као ментално снажну и физички јаку жену, која уздигнута чела и кроз меку траву и трње корача, а да мојим племеницима у Полимљу на част будем и да ме с поносом спомињу пјесме читајући.

 

АСинфо: Реците нам нешто више о сарадњи са ,,АСогласом“?

Неда Ђукић Боројевић: АСоглас је културна империја у Подрињу и хвала Богу да сам и ја дио АСогласке плејаде! Сви пјеснички путеви ка Зворнику воде и у ово невријеме кад нам је сурова стварност натоварила тежак крст на плећа. У окриље АСогласа склањамо се са вјетрометине, душу да сачувамо, јер је на удару глобализма. АСоглас је светионик коме хрлимо, терет свој да оставимо и у машту на час побјегнемо. Задивљујуће је са колико разумијевања и ентузијазма директор АСогласа, Дејан Спасојевић, све нас окупља што уточиште тражимо од невидљивих аждаја које нас вребају из зрака и односе наше најмилије и пријатеље.

АСинфо: Недавно сте добили Другу награду за своју песму ,,Бранки Васојевки“ на сабору српских пјесника ,,Востани Сербије“ и присуствовали сте манифестацији. Какве утиске носите са манифестације, како Вам се допао догађај, жири и гости и шта за Вас значи такво велико признање?

Неда Ђукић Боројевић:  Била ми је част и привилегија бити у друштву духовно богатих људи, као што су чланови удружења СРБСКИ СВЕТИОНИК – које сам доживјела као велики брод културе, којим вјешто и снажно кормилари Милан Чучковић, кроз тешко и олујно невријеме данашњице. Тешко је описати јачину позитивних вибрација које су текле попут широке ријеке кроз равницу.

Награда ми много значи, али ме и обавезује да оправдам повјерење жирија у коме је било познатих личности из различитих миљеа. Конкуренција је била јака и поред реномираних пјесника, било је и доста младости, што даје снагу и улива наду да ће се уз СВЕТИОНИК увијек пјевати, као што су наши преци пјевали и уз пјесму узвишено страдали.

АСинфо: Какве планове имате за будућност и када можемо очекивати промоције романа ,,Бог нам је свједок“?

Неда Ђукић Боројевић: Планова имам доста и велику вољу да их остварим, иако сам већ у пензији ‒ жеља више но година имам. Маштам с мојим унуцима Марком и Маријом  и радујем се сваком дану, ишчекујући треће унуче.

На моју велику радост за промоцију романа „Бог нам је сведок“ постоји велико интересовање, како у Републици Српској, тако и у Црној Гори и Србији. Неколико промоција је већ уговорено, о чему ће јавност бити благовремено упозната, чим се ван снаге ставе епидемиолошке мјере и оптимални услови се створе.

Разговор водила: Невена Милосављевић (АСинфо)