ИНТЕРВЈУ ЗА ДНЕВНИ ЛИСТ ''ДАН'' - ИСТОРИЧАРУ ГОРАНУ КИКОВИЋУ У БЕОГРАДУ УРУЧЕНА „ЗЛАТНА ЗНАЧКА” КПЗ-А ЗА КУЛТУРНУ ДЈЕЛАТНОСТ

ИНТЕРВЈУ ЗА ДНЕВНИ ЛИСТ ''ДАН''

ИСТОРИЧАРУ ГОРАНУ КИКОВИЋУ У БЕОГРАДУ УРУЧЕНА „ЗЛАТНА ЗНАЧКА” КПЗ-А ЗА КУЛТУРНУ ДЈЕЛАТНОСТ

Признање дијели са Васојевићима у чије мисли је уткана слобода

Горан Киковић - Фото: Дарко Јововић

Историчару из Берана Горану Киковићу, главном и одговорном уреднику часописа за књижевност, историју и културу „Глас Холмије”, у Народном позоришту у Београду уручено је признање „Златна значка” коју истакнутим ствараоцима, новинарима и радницима у култури, додјељује Културно-просветна заједница Србије у сарадњи са Министарством спољних послова. Награда је додијељена на основу одлуке стручног жирија којим је предсједавао истакнути књижевник Милован Витезовић, а у жирију за дођелу овог признања, установљеног 1976. године, били су Марија Бишоф, Урош Дојчиновић, Олга Милојевић и Живорад Ајдачић.

У образложењу одлуке се наводи да се Киковићу признање уручује за допринос развијању културних дјелатности, за организовање, покретање и остваривање културних акција, за ширење културе народа и националних мањина које живе у Србији и наших људи из дијаспоре и региона.

Киковић је приликом примања „Златне значке” казао да је почаствован признањем Културно-просветне заједнице Србије и да је она велики подстрек за његов даљи научни рад и доказивање истине о српском народу у Црној Гори.

– Посебно ми је драго што је награда „Златна значка” дошла у години у којој је Црна Гора поново постала слободна држава. Култура и духовност су основна обиљежја и идентитет сваког народа, па и српског, и увјерен сам да је и ова награда само још један вид призања за све Србе у Црној Гори и за сав наш народ у региону па и шире – нагласио је Киковић.

Уз подсјећање да је до сада објавио десет књига из области историје српског народа, Киковић је у разговору за „Дан” казао да му је драго што је у колони српских писаца и интелектуалаца који су се окитили овим значајним одличјем.

– Ако је мој рад препознао угледни стручни жири, онда је, на путу доказивања историјске истине, било вриједно бити у рову и борити се за праву ствар у Црној Гори. А та права ствар је духовно и културно јачање оних којима су заклетва Српска православна црква, ћирилица, Свети Сава, Вук Караџић, Његош и њима слични великани – нагласио је Киковић.

ДАН-Шта Вас је мотивисало да фокус свог научно-истраживачког рада усмјерите на историјско трајање српског народа у Црној Гори?

– Много је историјских догађаја које је назови црногорска историографија деценијама гурала под тепих или боље речено фалсификовала. Зато сам се залагао да, уз доста труда, самоодрицања и напора одговорим тим фалсификатима и испоставим историјску истину о знаменитостима српског народа у Црној Гори и његовој жељи и тежњи да равноправно стане уз раме цивилизованом и образованом свијету. Радио сам то уз помоћ бројних сарадника, знајући да се истина није дала у ланце везати, а та истина нам је пријеко потребна, јер не смијемо дозволити да долазеће генерације своје знање и духовност темеље на лажима. Зато сва признања које сам до сада добијао су не само моја, него и свих Васојевића и Срба у чије мисли је уткана слобода.

ДАН- Да ли Ваше књиге проналазе пут до читалаца?

– Просто сам помало изненађен колико су моје књиге тражене, нарочито изван границе Црне Горе. Посебно интересовање показују људи из Васојевића који живе широм свијета, што указује да наш народ није изгубљен у времену и простору, већ да га занима богато историјско насљеђе и духовни ход, као и залог предака омеђен записима и књигама из којих олистава сјај ријечи утиснутих на хартији која живот значи. То ми даје додатни стимуланс да истрајем у свом раду и да коричим сазнања којима пријети тама заборава.

Захвалан за подршку онима који цијене истинске вриједности

ДАН- Да ли су надлежне институције у Црној Гори до сада подржавале Ваш рад?

– Надлежне институције, а прије свега Министарство културе, никада није подржало ни мене ни оне друге који нијесу били у функцији режима, јер је промотерима квазиисторије и културе сметао наш рад. Зато сам се сналазио како знам и умијем. Добротвори и пријатељи, као и одређене институције из Републике Србије су допринијели да моје књиге угледају свјетлост дана, на чему сам посебно захвалан. Но, надам се да ће у неким долазећим временима бити другачије и да ће истински ствараоци имати пролаз код оних који буду задужени да истински мјере шта је то вриједно на пољу културе, историје и духовности.

Разговор за ''ДАН'' водио новинар Дарко Јововић