logo3

ИВАН КОСТИЋ ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ КАЖЕ ''СРБИЈА МОРА ДА БУДЕ МАТИЦА СВИМ СРБИМА У СВИЈЕТУ''

Разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника ''Гласа Холмије'', са Иваном Костићем, предсједником Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у Региону, који се радо одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и информише нас о раду Одбора, као и о националним, духовним и културним збивањима код Срба , држећи се гесла: ''Србија мора да буде матица свим Србима у свијету''.      

 

 

Иван Костић је рођен 15.09.1975. године у Врбасу, где је завршио Oсновну школу и Гимназију. Економски факултет у Суботици уписао 1994., звање дипломираног економисте стекао 2002. године. Постдипломске - магистарске студије уписао на Пољопривредном факултету у Новом Саду, смер Агроекономија, 2003. године, звање магистра пољопривредних наука стекао 2014. године. Од септембра 2002. до јуна 2003. године одслужио редовни војни рок у Горњем Милановцу и Београду.

Свој радни век започео 2004. године у Пекарској индустрији ''Тривит-Пек'', где је обављаo дужност руководиоца продаје и набавке. Године 2006. запослио се у индустрији уља ''Витал'' из Врбаса, где је до 2008. године радио на месту менаџера продаје. Од 2008. године до данас бави се приватним послом у својој фирми. Од 1999. године је председник Братства православне омладине Светог Архиђакона Стефана у Бачком Петровом Селу, које је бројало 500 чланова и члан Управног одбора Задужбине оца Крунића у Бачком Петровом Селу. Походник Гроба Господњег у Јерусалиму 1997. и 2008. године. Члан Српско-руског друштва ''Род'' из Врбаса и сарадник са многим руским организацијама. Учесник је Сверусијског Форума Селигер 2012. и 2014. Године, где је имао прилику да се упозна и разговара са председником Русије Владимиром Владимировичем Путином. Од 2016. године народни посланик у 11-том сазиву Скупштине Србије и председник Одбора за дијаспору и Србе у региону. Ожењен је, са супругом Драганом има три сина Константина, Георгија и Јована. Говори руски и енглески језик.

КИКОВИЋ: Како сте задовољни радом Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у Региону у протеклом периоду?

КОСТИЋ: У протекле две године проблем дијаспоре и Срба у региону није био у сфери интересовања Владе Александра Вучића. Премијер Вучић у своме експозеу приликом представљања програма Владе из 2014. године, ни једном речју није помену реч дијаспора. Након тога, Влада Републике Србије није никакве значајније кораке направила да се поправи стање у тој области, након укидања Министарства за дијаспору и Србе у региону 2012. године. У условима непостојања политичке воље од стране извршне власти да се бави овом тематиком, ни скупштински Одбор није имао могућности да уради неке епохалне ствари. Одбор на челу са господином Јанком Веселиновићем је радио колико је могао у оквиру својих могућности и надлежности, али је додатан проблем био и то, што је он дошао из редова опозиције. Резултат небриге претходне Владе за положај припадника српског народа у расејању је довео до тога, да ми данас немамо директора Управе за дијаспору и Србе у региону (који није изабран већ 2 године), Скупштина дијаспоре се не састаје већ 3 године, Савет за дијаспору којим руководи Председник Владе се не састаје, као ни Савет Срба из региона којим руководи Председник Републике Србије. Мислим да је овим све речено! Какав ће бити однос нове Владе према дијаспори и региону, остаје да се види. У експозеу Премијер Вучић је јавно обећао да ће се много више пажње поветити Србима у расејању, па нам остаје да видимо да ли ће он то своје обећање и испунити. 

КИКОВИЋ: Шта ће Одбор Скупштине Србије за дијаспору и Србе у Региону урадити у наредном периоду да се побољша сарадња са Србима у дијаспори а поготову са Србима који живе у бившим југословенским републикама ? 

КОСТИЋ: Одбор је као своје приоритетне циљеве поставио следеће ствари:

  • Враћање поверења дијаспоре и Срба у региону у матичну државу, кроз појачану комуникацију Одбора са поједницима и организацијама из дијаспоре и региона,
  • Очување националног идентитета у иностранству, као једног од стратегијских циљева  Одбора, а и саме државе Србије,
  • Остваривање појачане (свакодневне) комуникације са државним институцијама које у својим надлежностима  имају законску обавезу да се старају о припадницима српског расејања,
  •  Утицање на суштинско поправљање положаја припадника нашег народа у дијаспори и региону, кроз законску регулативу у домаћим и међународним институцијама,
  • Посредно или непосредно укључивање дијаспоре у рад државних институција (као што су: Министарства, Скупштина Републике Србије, државне развојно-инестиционе институције...),
  • Решавање дугогодишњих нерешених проблема (држављанство, бирачко право, повратак неправедно одузете имовине...),
  • Јачање свести у домаћој јавности о значају економских, културних и просветних  интеграција са Србима у дијаспори и региону.

 

Ово су наши циљеви и ми ћемо се трудити да путем многим мера, покушамо да ствари покренемо са мртве тачке. Да ли, и колико ће се урадити, у многоме зависи од Владе и Министарства спољних послова у чијим је рукама највећа надлежност и извршна моћ, па самим тим и највећа одговорност.

КИКОВИЋ: Како ћете помоћи Србима у Црној Гори с обзиром да су они у овој држави грађани другог реда и да немају никаква права, да им ни држава Србија ништа значајније не помаже?

КОСТИЋ: Пошто моји преци потичу из Црне Горе и пошто живим у Врбасу, граду у коме је већина народа пореклом са простора данашње Црне Горе, нормално је да ће моја сфера интересовања бити усмерена ка српском народу у Црној Гори и борби за остваривање њихових права. На жалост, Црна Гора је једина држава из региона коју у протекле четири године није посетио премијер Вучић и то говори о његовом односу према огромном корпусу српског народа у Црној Гори. Такође и председник Николић је имао такве лоше потезе, да је пре неколико година приликом посете Председнику Црне Горе Филипу Вујановићу на Цетињу, избегао да посети Цетињски манастир који је седиште Митрополије црногорско-приморске и који је неугасива луча српског идентитета у Црној Гори. Зашто је то тако, тешко је рећи, али је чињеница да власти у Београду ни на који начин не желе да се замерају Милу Ђукановићу. Оно што ја могу да обећам је да ће Црна Гора, уз Републику Српску, бити центар интересовања рада Одбора и да ћемо одговорити на сваку иницијативу просрпских организација из Црне Горе.

КИКОВИЋ: Да ли ћете се заложити да Беране напокон добије конзулат Републике Србије?

КОСТИЋ: Идеја коју је предложио Председник Скупштине општине Беране господин Киковић, је идеја која је апсолутно на месту и коју ми свесрдно подржавамо. Ја сам и у програму рада Одбора навео да је задатак Министарства спољних послова да отвори нове конзулате у Скадру и Беранама! Мислим да су то ургентна питања и ми смо већ покренули иницијативу у српској јавности по питању тога, а ускоро ћемо упутити и званичан допис надлежним државним институцијама са том иницијативом. О значају Берана и целог васојевићког племена за очување идентитета на овим просторима беспредметно је причати. Ми добро знамо за допринос и жртву коју су Васојевићи, и друга племена која живе на том простору, дала за очување српске државности и зато сматрамо да Беране као град заслужује да добије српски конзулат. Такође, и геостратешки положај Берана је изузетно важан за одржавање економских веза са Србијом.

КИКОВИЋ: Какво је Ваше мишљење о нашем часопису ''Глас Холмије'' и која је Ваша порука нашим читаоцима?

КОСТИЋ: Пошто сам ја народни посланик у Скупштини Србије, испред Српског покрета Двери, чији сам и члан већ 15 година, добро сам свестан колико је издавачка делатност важна за очување националног идентитета. На жалост, у данашњем времену, јако је тешко обезбедити средства за континуирано бављење издаваштвом. Људе који уређују ''Глас Холмије'' знам већ 15 година као безинтересне борце за очување српског језика и културе у Црној Гори и зато верујем да ће њихова посвећеност надвладати сва материјална искушења која могу бити препрека за даље фунционисање. Верујући у Његошеве речи да ''прегаоцу Бог даје махове'', и ми морамо веровати да сваки наш поступак неко надгледа и да ће се однекуд појавити људи, да подрже овакве пројекте. Сама чињеница да лист излази већ пет година је велики успех. Зато и користим ову прилику да замолим све људе који имају свест о  томе у каквом се положају налази српски народ у Црној Гори, да помогну овакве пројекте и буду задужбинари ''Гласа Холмије''.

Желим Вам срећан и плодотворан рад у светој мисији очување српске народности на просторима северне Црне Горе и надам се да ће пројекат свесрпских интеграција ускоро бити део програма неких нових Влада и у Србији и у Црној Гори.