ЗА „ГЛАС ХОЛМИЈЕ“ ГОВОРИ ДР МОМЧИЛО ВУКСАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ САВЈЕТА ''СРПСКИ НАРОД НИЈЕ МАЊИНСКИ У ЦРНОЈ ГОРИ''
ЗА „ГЛАС ХОЛМИЈЕ“ ГОВОРИ ДР МОМЧИЛО ВУКСАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ САВЈЕТА
СРПСКИ НАРОД НИЈЕ МАЊИНСКИ У ЦРНОЈ ГОРИ
Разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника ''Гласа Холмије'' са Момчилом Вуксановићем, предсједником Српског националног савјета Црне Горе, који се радо одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и информише наше читаоце о раду Српског националног савјета Црне Горе и тешком положају српског народа у дукљанској Црној Гори, држећи се гесла: ''Српски национални савјет је брана дукљанизацији Црне Горе''
Др Момчило Вуксановић рођен је 8. априла 1955. године у Подгорици. По националности је Србин. Ожењен је, живи са супругом и троје дјеце у Подгорици. Дипломирао је на Факултету за физичку културу Универзитета у Сарајеву, а магистрирао и докторирао на Факултету физичке културе Универзитета у Новом Саду. Радни ангажман започео је као професор у Гимназији „Слободан Шкеровић“ у Подгорици. Професионално је био посланик у Парламенту Државне заједнице Србија и Црна Гора и у Парламенту Црне Горе. Од 2008. године анагажован је у Српском националном савјету као предсједник организације. Није члан ниједне политичке партије.
КИКОВИЋ: Господине Вуксановићу, како оцјењујете досадашњи рад Српског националног Савјета Црне Горе на чијем сте челу и шта сте све урадили да спријечите асимилацију Српског народа у Црној Гори?
ВУКСАНОВИЋ: Српски национални савјет једина је организација у Црној Гори која редовно прати и обиљежава вјерске и националне празнике српског народа широм Црне Горе и региона. Већ више од десет година редовно се обиљежавају Божићне свечаности, Светосавске свечаности, Сретењске свечаности, Светосимеонске свечаности, годишњица НАТО агресије на Србију и Црну Гору, Видовданске свечаности, Дан одржавања Велике подгоричке скупштине српског народа и Дан уједињења Србије и Црне Горе 1918. године.
Српски национални савјет je активно учествовао у обиљежавању Првог свјетског рата кроз прославу Мојковачке битке. Српски национални савјет обновио је спомен-обиљежје за 26 српских војника у Дољанима крај Подгорице, страдалим у одступању српске војске преко Црне Горе и Албаније за Грчку. Због споменика мојковачким јунацима и постављања крста на истом, уз благослов Његовог преосвештенства владике Јоаникија, актуелна власт ме је правоснажно осудила на једну годину затвора, условно на три године, док је Компанија „Новости“ Српском националном савјету за ово ангажовање додијелила Плакету за најплеменитији подвиг у 2016. години.
У заштити језичког идентитета и образовања на српском језику и ћириличном писму Српски национални савјет је протеклих година једну сезону материјално помагао Курс српског језика у Скадру који је касније ушао у редовни програм финансирања Управе за дијаспору и регион Министарства спољних послова Републике Србије. Српски национални савјет је протеклих година, у оквиру својих могућности, материјално помагао и Актив професора српског језика, који су због промјене имена наставног предмета „српски језик“ остали без посла, кроз финансирање њихов периодични часопис за српски језик, књижевност и културу „Слово“. Осим тога, по потреби је финансирао и друге српске часописе и новине – „Стварање“, „Свевиђе“, „Српски глас Боке“, „Покрет“, „Вид“ и друге. Српски национални савјет додијелио је више од стотину стипендија студентима Одсјека за српски језик и књижевност при Филозофском факултету у Никшићу и тиме значајно утицао на очување овог одсјека, који је од изузетне важности за образовни систем српског народа у Црној Гори. Осим тога, Српски национални савјет је подијелио и више стотина једнократних помоћи ученицима и студентима српске националности, којима је помоћ била неопходна да би успјешно наставили редовно школовање.
Српски национални савјет утемељивач је Сталне конференције националних организација из региона, чији је први скуп организован у сарадњи са Самоуправом Срба Мађарске и који је одржан у Будимпешти крајем јуна 2015. године, док је други скуп у организацији Српског националног савјета одржан крајем новембра и почетком децембра исте године у Подгорици под називом „Срби у региону – положај и перспективе“. Трећа конференција Срба из региона одржана је у организацији Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“, али такође уз значајно учешће и организацију Српског националног савјета Црне Горе, 2016. године на Палама, те 2017. године у Скупштини Републике Србије у Београду.
Српски национални савјет помогао је подизање и обнову великог броја храмова Српске православне цркве и спомен-обиљежја најзначајнијим српским јунацима и историјским личностима из Црне Горе. Учествовао је у обнови и изградњи манастира Бешка и конака у оквиру манастира. Такође је учествовао у обнови манастира Врањина на Скадарском језеру, манастира Довоља код Пљеваља, Саборног храма у Беранама, цркве Марка Миљанова на Медуну, а донатор је и Саборног Храма Светог Јована Владимира у Бару и великог броја помоћи одборима за подизање и обнову локалних цркава у Црној Гори.
Српски национални савјет подигао је спомен-обиљежја српским јунацима са простора Црне Горе – Новаку Милошеву Вујадиновићу, Савићу Радојеву Божовићу, Љубу Јевтићу, српском добровољцу из Сребренице, жртвама црногорске похаре Куча на Орљеву код Подгорице, мојковачким јунацима на Бојној њиви, и обновио споменик двадесет шесторици српских војника страдалих приликом одступања српске војске преко Црне Горе за Албанију.
Српски национални савјет оснивач је и Српске књижевне задруге у Црној Гори, која је, у оквиру издаваштва, за само неколико година од оснивања објавила више од 270 наслова и штампала више од 170.000 књига на српском језику и ћириличном писму, што је од немјерљивог значаја за очување просвјетног, језичког и културног идентитета српског народа на простору Црне Горе. У најтежим условима, када је актуелна власт мијењала име српског језика и вршила незабиљежен притисак на српски народ, Књижевна задруга штампала је више од 130 наслова књижевним ствараоцима, члановима Удружења књижевника Црне Горе, који су због свог националног опредјељена били потпуно маргинализовани и чије стваралаштво није могло доћи до изражаја.
Књижевна задруга својим квалитетним радом заслужила је признања Библитеке Српске академије наука и уметности и Библиотеке Патријаршије Српске православне цркве, док су издања, која су штампана у оквиру ове издавачке куће добила најпрестижније награде на укупном српском језичком простору, између осталих: двије Вукове награде, двије награде Печат вароши сремскокарловачке, двије награде „Јелена Балшић“, двије награде „Бранко Ћопић“ (САНУ), „Петар Кочић“, „Михаило Лалић, „Душан Костић“, Змајеву награду Матице српске из Новог Сада, награду Српске академије наука и уметности, награде „Марко Миљанов“, „Јован Дучић“, „Момо Капор“, „Немањин жиг“ Удружења књижевника Црне Горе и награде Сајма књига у Подгорици за издавачки подухват у 2014. години, Сајма књига у Новом Саду за укупан издавачки подухват у 2015. године и награде Београдског сајма књига 2016. и 2017. године за најбољег издавача из дијаспоре, те награду Сајма књига у Андрићграду, за укупну издавачку продукцију, такође 2017. године.
Књижевна задруга редовно своја издања излаже на сајмовима књига у Новом Саду, Подгорици, Андрићграду, Херцег Новом и Београду, гдје је, као што је и препознато, запажена као најквалитетнији и најпродуктивнији издавач из Црне Горе.
Српски национални савјет је у протекла два мандата по први пут формирао систем српских медија у Црној Гори – портал „Српске новине“, Српски радио, који покрива највећи дио простора Црне Горе, гдје већински живи српски народ, подручја општина Андријевица, Петњица, Беране, Бијело Поље, Мојковац, Колашин, Никшић, Плужине, Шавник, Подгорица, градске општине Голубовци и Тузи, општине Бар, Тиват, Херцег Нови, Котор, Рисан, Пљевља и Жабљак. Српску телевизију, која се може гледати на читавом простору Црне Горе преко три кабловска оператера – Екстра ТВ, Мтела и Телемаха, часопис „Српске новине“, који излази периодично и представља један од најрепрезентативнијих магазина који је, као једини часопис из Црне Горе, уврштен у билиотечки фонд Српске академије наука и уметности и Патријаршије Српске православне цркве.
КИКОВИЋ: Господине Вуксановићу, како оцјењујете статус и положај српског народа у данашњој Црној Гори и каква је његова будућност?
ВУКСАНОВИЋ: Положај српског народа у Црној Гори у овом времену оцјењујем као неподношљив и далеко сложенији него што је то био након силеџијског издвајања Црне Горе из заједничке државе са Србијом, или чак након доношења, по Србе, дискриминаторског Устава самосталне Црне Горе. Све оно што су Срби могли користити кроз уставну регулативу и позитивно законодавство у међувремну је промијењено на њихову штету, тако да у овом тренутку Срби, као релативно већинска заједница у Црној Гори, имају далеко мањи и политички и друштвени утицај од националних заједница са један или мање од један посто учешћа у укупном становништву. Све то је осмишљено у државном пројекту асимилације Срба који се, нажалост, веома успјешно спроводи.
КИКОВИЋ: Шта нам треба чинити у наредном периду како бисмо се као народ изборили за статус коститутивности и добили положај који имају сви други народи у данашњој Црној Гори? Како се изборити да се од дукљанизације сачувају српски језик, ћирилично писмо и Српска православна црква ?
ВУКСАНОВИЋ: Црна Гора је Уставом, наводно, уређена као грађанска држава и у њој, нарочито за Србе не постоји могућност остваривања статуса конститутивности, без његове суштинске промјене, што је у овим условима готово немогуће постићи. Нереална су обећања појединих политичких представника Срба да је могуће изборити статус конститутивности за сопствени народ и очигледно су у функцији добијања тренутне подршке. Срби се у овом тренутку не могу изборити са позицију и статус какве су за себе обезбиједили други народи и националне заједнице у Црној Гори, прије свега због своје неслоге и непостојања јединственог наступа у остваривању својих права и потреба, због неприхватљивог односа актуелне већине према националним, културним, језичким, вјерским и традиционалним вриједностима Црне Горе и српског народа у њој и невјероватне заслијепљености наводним грађанским вриједностима које су очигледна замка за нестајање српског народа са ових простора.
Српску препознатиљивост у Црној Гори можемо сачувати ако се вратимо себи и традиционалним вриједностима српског народа, кроз економске и културне интеграције са српским народом на најширем просотору, а дукљане и монтенегрине пустимо да раде свој посао, јер за њих је већ касно и ми им, нажалост, више не можемо помоћи.
КИКОВИЋ: Шта за наш часопис можете да кажете о српском историјском трајању на простору данашње Црне Горе и о томе да су Срби укоријењени у историјском битисању на овим просторима?
ВУКСАНОВИЋ: О тим питањима све је већ речено и написано кроз вишевјековну исторују Црне Горе и ових простора. Данашње фалсификовање историјских чињеница, свакако наноси штету, али сам сигуран да су такве појаве кратког даха.
КИКОВИЋ: Између корица овог часописа налазе се садржаји који чувају нашу историју и културу. Наша намјера је да преко ''Гласа Холмије'', као будни хроничари свога времена, станемо у одбрану српског језика и ћириличног писма, које је вјековима постојало ''на светим водама Лима''. Исто тако, циљ нам је да кроз писани траг саопштимо и сачувамо научно-историјску истину о нашем вјековном трајању и битисању на овим просторима. Ово питање постављамо сваком нашем саговорнику. Какво је Ваше мишљење о нашем часопису?
ВУКСАНОВИЋ: Штампање часописа „Глас Холмије“ велики је допринос очувању српског идентитета у Црној Гори. На својим страницама часопис свједочи истину коју је неопходно сачувати у временима када је све што је српско проказано и када се српски непријатељи на све начине труде да направе што је могуће веће подјеле између једног народа. Зато је велика заслуга одабране групе људи, која у најтежим условима истрајава, редовно штампа часопис и чува српску историју.
С обзиром на квалитет садржаја, једина мога примједба је мишљење да би прелом и графичко уређење часописа требало бити боље.
КИКОВИЋ: Шта можете на крају да поручите нашим читаоцима?
ВУКСАНОВИЋ: Читаоцима „Гласа Холмије“ поручујем да раде на српској саборности. Васојевићима је то дато као највећем српском племену. Без њих би српство у Црној Гори имало малу шансу да преживи.