ЗА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' MAКСИМ ВОЈВОДИЋ: ''САМО СЕ СА ГУСЛАМА МОЖЕ У ЕВРОПУ!''

ЕКСЛУЗИВНО ЗА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' ГОВОРИ MAКСИМ ВОЈВОДИЋ ИЗ ПОДГОРИЦЕ ПРВАК 43. ФЕСТИВАЛА СРПСКИХ ГУСАЛА СРБИЈЕ, ЦРНЕ ГОРЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ УЗ ПОРУКУ: ''САМО СЕ СА ГУСЛАМА МОЖЕ У ЕВРОПУ!''

Максим Војводић је рођен у Подгорици, 22.01.2000. године од оца Влатка и мајке Миленке, дјевојачко Јововић. Основно образовање је стекао у основној школи ''Октоих“ у Подгорица (2014), гимназију ''Петар I Петровић Његош'' завршио је у Даниловграду (2018) и студира на Универзитету Црне Горе, на Филозофском факултету у Никшићу, на одсјеку за историју (друга година).

Од 2009. године активан је гуслар, па је 2009. године био члан Гусларског друштва ''Војвода Лазар Сочица'' из Плужина, да би од 2010. до данас постао члан Гусларског друштва ''Војвода Мѝна Радовић'' из Подгорице. У временском интервалу од десет година наступио је преко 600 пута на манифестацијама разног карактера и на разним локацијама широм бивше Југославије, али и Европе. До сада је објавио три ЦД-а: ''Изворне пјесме- Школа гусала Војвода Мѝна Радовић'' (2015), ''Поводом сто година од мојковачке битке (2016) и ''Жена бјеше, ама соко сиви'' (2018). Оснивач је и предавач у Школи гусала ''Свети Ђорђе'' у Никшићу и један од предавача у Школи гусала ''Војвода Мѝна Радовић'' у Подгорици. Члан је Изворне групе ''Пече'' и Фолклорног ансамбла ''Црна Гора''. Пише епску и лирску поезију.

Признања и награде: 2011. у Краљеву је заузео 2. мјесто на 1. Фестивалу младих гуслара Србије, Црне Горе и Републике Српске до 18 година. Наредних 5 година: 2012. Крушевац, 2013. Пале, 2014. Жабљак, 2015. Ниш и 2016. Сарајево, гдје је заузео прво мјесто. Од 2018. такмичи се у сениорској конкуренцији, па је на 13. Фестивалу српских гуслара Црне Горе у Бијелом Пољу (2018) заузео 1. мјесто, као и наредне 2019. у Подгорици на истом такмичењу. На 42. Фестивалу гуслара Србије, Црне Горе и Републике Српске у Билећи (2018) заузео је 3. мјесто. Ове 2019. године, 28. септембра, на 43. Фестивалу српских гуслара Србије, Црне Горе и Републике Српске постао је првак српских гусала, што значи званично најбољи српски гуслар.

То је био разлог да са њим разговарамо екслузивно за наш часопис ''Глас Холмије'', што је он врло радо прихватио.

КИКОВИЋ: Прије свега да ти честитам на освојеном првом мјесту! Реци нам за часопис ''Глас Холмије'' шта за тебе значи да будеш званично најбољи српски гуслар данас?

ВОЈВОДИЋ: Хвала ти. Најбољи српски гуслар данас је прије свега велика част, али и велика одговорност. Сјетим се често ријечи мог пријатеља, пјесника Љубисава Бјелића, да онај ко је првак у свему је водећи. Трудићу се зато да оправдам то мјесто у наредних годину дана све у циљу заштите и промоције гусала, јер је то прва и основна обавеза сваког гуслара, а камоли побједника. Такође сматрам да гусле иду у много бољем правцу него што су ишле претходних година. Суштина гусала поново постаје драмско казивање и преношење историје публици преко њих, док то није био случај једно вријеме када су се доживљавале као навијачки инструмент. Сматрам ипак да су оне умјетност.

КИКОВИЋ: Максиме, млад си почео да гуслаш и да се бавиш овим часним послом промовисања српских јунака, српске епске традиције и историје, одакле љубав према гуслама?

ВОЈВОДИЋ: Још од малих ногу ја сам био у тим водама. Наиме, отац ми је велики љубитељ гусала и ријетко да је пропуштао гусларске вечери. Као малог ме је водио са собом и ја сам упијао ту квалитетну музику и васпитаван сам да се опходим према гуслама као према светињи. Временом сам их напросто заволио и како сам растао тако су оне прирастале уз мене и једноставно не могу да замислим један дан свог одрастања без гусала. Примјећујући и сабирајући врлине и достојанство особе која се назива гуслар само сам пожелио да и ја то будем. Уз огроман рад и вјежбање сам ево, хвала Богу, доспио на највећи врх гусларских признања што ми чини велику част. Љубав према њима ми никада неће бити мања већ ће се само појачавати и сигуран сам да ћемо се раздвојити једино када ме испрате на онај свијет.

КИКОВИЋ: Јеси ли снимио неки ЦД и да ли се спремаш да у наредном периоду снимиш неку нову пјесму, која ће опјевати неку знамениту личност или догађај а имало их је подоста кроз нашу славну српску историју?

ВОЈВОДИЋ: Снимио сам до сада три ЦД-а. Први се састоји од изворних пјесама које сам снимио са првом генерацијом Школе гусала ''Војвода Мѝна Радовић" из Подгорице. Снимљен је 2015. године, док је следећи снимљен 2016. и посвећен је стогодишњици Мојковачке битке. Трећи ЦД носи назив ''Жена бјеше, ама соко сиви" и осим моје пјесме ''Пивљанка" на њему се налази и пјесма ''Хајдучица Вида" коју изводи Витомир Арсенић. Планирам нови ЦД, али још увијек нисам одабрао тему и пјесму.

КИКОВИЋ: У Подгорици постоји школа гусала, да ли си био полазник те школе и колико се у њој може научити, јер ипак за гусле човјек мора да буде обдарен?

ВОЈВОДИЋ: Да, постоји школа гусала која ради већ 6 година и показала је највећи успјех од свих школа гусала на Балкану. Наиме, у том релативно кратком периоду изњедрила је преко 50 младих гуслара. Како је почела са радом 2013-те а ја сам већ тада увелико ушао у свијет гусала, онда сам се са задовољством придружио тој школи и понудио своје знање и њеним полазницима. Обично се за гусле каже да је овладавање њима 80% труд и рад док је таленат 20%. Све зависи колико је полазник заинтересован и заљубљен у гусле и колико је спреман да им се посвети. Основе гуслања се могу савладати за 4 до 5 мјесеци интензивног вјежбања.

КИКОВИЋ: Видим да је друштво гуслара ''Војвода Мѝна Радовић'' из Подгорице чији си члан у екипном такмичењу освојило прво мјесто, што значи да гусле у Црној Гори имају свијетлу будућност?

ВОЈВОДИЋ: Друштво, коме припадам већ деценију, задржава прво мјесто екипно што се тиче фестивала гуслара на нивоу Црне Горе и то је показатељ квалитетног рада и очекиваног успјеха које оно гаји. Састоји се од гуслара од 4. до 74. године и сигуран сам да је живот гусала у Црној Гори продужен макар до XXII вијека!

КИКОВИЋ: С обзиром да студираш историју шта можеш на крају разговора да поручиш читаоцима ''Гласа Холмије'', имајући у виду да су су неки из тзв. црногорске опције у Црној Гори говорили да ''са гуслама се не може у Европу''. Какво је твоје мишљење?

ВОЈВОДИЋ: Управо супротно: само се са гуслама може у Европу! То је нешто што нас чини посебним и великим. О тим истим гуслама су, подсјетимо се, писали славни Њемци, Чеси, Французи, тако да смо по добром запамћени захваљујући њима. Историја је показала српску ослободилачку епопеју опјевану гуслама и тек ће је показати. Срећа је па се често обазиремо на њу, тако да нећемо заборавити све ове особине које нас везују за гусле. Захваљујем се на разговору и велики поздрав за уредника и читаоце ''Гласа Холмије''!

КИКОВИЋ Хвала и теби Максиме на разговору и желимо ти свако добро и још много успјеха у твом раду на промовисању гусала и епске поезије.