ДР ЧЕДОМИР АНТИЋ ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ ''НА МУЦИ СЕ ПОЗНАЈУ ЈУНАЦИ''
''НА МУЦИ СЕ ПОЗНАЈУ ЈУНАЦИ''
Др Чедомир Антић, историчар, предсједник Напредног клуба у Београду, у разговору са Гораном Киковићем, уредником ''Гласа Холмије''
Доктор историјских наука Чедомир Антић (Београд, 1974), дипломирао (1999), магистрирао историју 2002. на Универзитету у Бристолу и 2003. на Универзитету у Београду. Докторирао је 2008. године на Универзитету у Београду.
Др Чедомир Антић проучава српско-британске односе. Запослен је као доцент на одјељењу Историје Филозофског факултета, Београдског универзитета.
Антић је био предсједник Главног одбора Студентског протеста (1996-1997).
Аутор је националног програма Нацрт из 2002. године.
Тренутно је предсједник Напредног клуба.
Радо се одазвао да говори за ''Глас Холмије''
др Чедомир Антић и да нас упозна нешто више о историјском битисању
српског народа на Балканском полуострву држећи се гесла: ''На муци се познају јунаци''.
КИКОВИЋ: Као јавна личност која се бави проучавањем историје шта за наш часопис можете рећи о српском народу кроз вјекове? Да ли смо ослободиоци или окупатори?
АНТИЋ: Сваки народ има своје сјајне и тамне часове. Српски по томе није изузетак. Стицајем историјских олоности, а не неком народном добротом или врлином, српски народ је већи део своје историје провео борећи се за слободу и државу. Посебност наше борбе јесте простор на коме она траје. Балканско полуострво - чију земљу деле границе миленијумских религија и столетних царстава. Српска држава и нација на том простору имају незахвалну улогу најбројнијег међу малим и најјачег међу слабим. Лишен моћних заштитника (осим повремено Русије која је најдаља и на Бакану често најмање присутна Велика сила), наш народ је пропустио интегративне државне процесе из 16. и 17. века (који су успели кад је реч о западноевропским народима) и националну интеграцију из 19. и 20. века. Разлози за неупех су бројни, важни су они везани за унутрашње слабости, али и место на европској периферији и деловање европских великих сила свакако имају нешто већи утицај. Српска елита је често грешила, српске владе су водиле погрешну политику која је понекад штетила суседним народима. На другој страни, занимљиво је да данас Србију за окупацију оптужују они којима је српска држава донела демокртска права. Чудно је када потомци говоре о неким догађајима тако другачије од предака који су им били савременици. Одвратно је када неки савремени, ''слободоумни'' интелектуалци замерају српском народу далеку прошлост и осуђују борбу за слободу, а славе феудализам и апсолутизам неких одавно пропалих империја.
КИКОВИЋ: Колико често посјећујете Црну Гору, с обзиром да живите и радите у Београду? Шта мислите о Васојевићима као највећем српском племену?
АНТИЋ: На жалост долазим ретко. Можда једном годишње. Много чешће посећујем Републику Српску и Македонију. Можда је разлог томе и лош положај у коме се налазе српске странке и установе у Црној Гори. Установе су углавном, поред свих мука, окренуте себи, а странке су или радикализоване и маргинализоване, или се уз друге партије опозиције боре за обарање ауторитарног режима Мила Ђукановића. Васојевићи су имали важну улогу у борби српског народа за слободу и уједињење, такође имала је непроцењив значај њихова улога у насељавању Србије уочи великих устанака.
КИКОВИЋ: Какво је Ваше мишљење о статусу и положају српског народа у Црној Гори данас?
АНТИЋ: У Црној Гори је српски народ доживео највећи колективни пораз. Чак и у Републици Хрватској, где је Република Српска Крајина освојена и укинута, Србима су остала нека, оспорена и сужена, али ипак демократска и политичка права. Пораз се не би догодио да су наше елите знале који су циљеви пред модерном нацијом и државом. Највећи проблем је нејединство српског наорда. Срби се и даље деле на оне који верују у српску, србогорску и југословенску политичку опцију. Једино могуће успешно решење јесте да се коначно уједине око захтева за равноправношћу. Прво, равноправност у свему (посебно у заступљености у државним установама, управи и локалној самоуправи), а затим и политичка равноправност у форми успоставе Већа народа као горњег дома парламента и консензуалности. Тек када све српске странке тако наступе и кад престану да се понашају странчарски - као да су још увек у заједничкој држави са Србијом - онда ће и српске владе и јавност полако променити незрео и неозбиљан став према српском народу и престати да се брукају у односима са Ђукановићевим режимом.
КИКОВИЋ: С обзиром да је наш часопис ''Глас Холмије'' једини часопис на сјеверу Црне Горе који излази на српском језику и ћириличном писму, а самофинансира се и нема помоћи од матице Србије, зашто званична Србија не помаже културне активности српског народа у Црној Гори?
АНТИЋ: Званична Србија има велике унутрашње проблеме и поделе. Постоји један застарео однос према националној и државној политици изван граница државе. Кад је реч о Црној Гори, све је још озбиљније због утицаја Срба из Црне Горе који овде живе. Они сваку политику државе према Црној Гори, која није директно везана за њих саме, упркос томе што су родољуби и заговорници заштите српског народа, доживљавају као непотребно мешање у њихове породичне, завичајне ствари. Да би Србија променила своју политику потребан је велики притисак како српске јавности тако и Срба изван Србије.
КИКОВИЋ: Које су Ваше поруке читаоцима ''Гласа Холмије''?
АНТИЋ: Oстаните верни својој нацији и српској отаџбини. На муци се познају јунаци. Наше време тек долази.