ДР ИСТОРИЧАР МИЛОШ КОВИЋ :ЦИЉ НАТО ПАКТА И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЈЕ СТВАРАЊЕ ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ НА БАЛКАНУ
ЦИЉ НАТО ПАКТА И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЈЕ СТВАРАЊЕ ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ НА БАЛКАНУ
- РАЗГОВАРАЛА: Љубица Гојковић
Милош Ковић је српски историчар, доктор историјских наука и доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Области његових истраживања су Међународни односи (крај 18 - почетак 20. вијека), Историја политичких идеја (крај 18 - почетак 20. вијека).Рођен 1969. године у Шапцу, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао, магистрирао и докторирао је на Катедри за општу историју новог вијека на одјељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Од 1995. до 2000. био је запослен као истраживач-приправник у Историјском инситуту САНУ. Од 2000. запослен је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, гдје је 2007. стекао звање доцента. Од 2008. предаје Општу историју новог вијека на Универзитету у источном Сарајеву и на Универзитету у Бања Луци. На Универзитету у Оксфорду боравио је на стручном усавршавању академске 2004-2005. године. Учествовао је на међународним конференцијама у Лондону, Фиренци, Јени, Софији, Београду. Објавио је монографију: “Дизраели и Источно Питање” у Београду 2007. године као и на Оксфордском универзитету 2010. године те низ чланака и публикација. Истакнути је историчар средње генерације на нашим просторима. За Српске новине др Милош Ковић говори о процесима против лидера дијела опозиције у Црној Гори, о тзв. Косовском миту, о окупацији малих народа и наметању нових митова.
Шта су заиста историјски митови ? Јесу ли то неки историјски догађаји који немају упориште у стварности или се заиста тичу суштине једног народа ?
За сваког историчара, бављење митовима у жанровском смислу спада у бављење идејама. Историчари се баве оним што људи чине али има и оних који се баве оним шта људи мисле. Када је ријеч о митовима онда је најбоља прозна тачка- исказ Ива Андрића у коме се каже да су легенде праве историје човјечанства. Јер у митовима или легендама кондезују се искуства генерација и генерација људи. Једно је сазнање историчара на основу чињеница, докумената или критике а сасвим друго је мит који на први поглед не говори истину него нам говори нека дубља сазнања о стварима које нису баш “од овог свијета”. Међутим када говоримо о грчким, индијским, викиншким и српским митовима онда се увиђа да они говоре на једном дубљем нивоу неке истине за које је потребно да стекнемо неко искуство да бисмо их открили и разумјели. Српска историографија је још у деветнаестом вијеку утврдила да Мрњавчевићи нису убили цара Уроша, насупрот ономе што пјева јуначка пјесма. И да је озбиљно и отворено питање да ли је Вук Бранковић издао на Косову јер има много докумената који показују управо супротно- да је чак умро као турски сужањ, за разлику од деспота Стефана Лазаревића који је био вазал, син кнеза Лазара, док је његова рођена сестра доспјела у турски харем.
Када говоримо о националној свијести једне заједнице и у оно у шта вјерују људи упркос чињеницама, постоји тај митски ниво свијести свакога од нас који се заснива на вјери. Па и наш свакодневни живот се у највећој мјери заснива на вјери а не на знањима. Хјум који је рационалиста говори о тако нечему. Да ли ћете попити чашу воде са славине, та се одлука заснива на вашој вјери и повјерењу у градски водовод. Међутим ако размишљате строго рационално ипак ћете имати једно неповјерење у све што чујете и сваки детаљ Вашег породичног предања. Када мало боље размислите схватићете да деведесет одсто Ваших дјела почива на вјери. Баш као што вјерујете вашим пријатељима, родбини и фамилији. Тако је и са функционисањем заједнице. То је митски слој који се заснива на вјери.
И ако Србима узмете Косовски завјет, тај митски слој, вјеру у Косово шта ће им остати ? Ако Јеврејима узмете вјеру у њихову свету земљу, шта ће им остати ?
Ако људима узмете митове да ли ћете онда живјети у царству разума и рационалног поимања политике или ће се само на мјесту старих митова угнијездити нови ?
Професор Шљукић са Универзитета у Новом Саду у књизи: “Мит као судбина” темељно говори о томе. Ако избаците Косовски мит на његово мјесто ће доћи Холивудски мит јер процес обично иде тако. Окупатор иде на то да вас ослободи ваших “националних и ретроградних” митова јер ће на мјесту тог мита поставити своје баш као 1941. године. Одбаците ви тај ваш борбени, “ретроградни” и Косовски мит који вас стално тјера да се супротстављате небројено јачем окупатору. Али на његово мјесто долазе митови Трећег Рајха о плавим сјеверњацима и Германима који су рођени да би владали инфериорним расама као што су Словени и други. На неком мјесту тако нешто каже и Емир Кустурица: Између Косовског и Холивудског мита ја бирам Косовски мит. То је тај процес духовног колонизовања. И нису се само Срби суочили са тим, то је проблем који морају да ријеше Пољаци, Румуни и Бугари, фактички све незападне и источноевропске нације без обзира на то да ли су у саставу Европске Уније или не. Тај притисак глобализације осјећају ваневропски народи као што су афрички и азијски али то осјећају и западноевропски народи. На примјер, кампања за Брегзит вођена је на идентитетским питањима. И у Њемачкој се нешто дешава када се погледа подијељено бирачко тијело. Марин Ле Пен је изгубила је изборе упркос проценту освојених гласова и подршци на изборима. Шта има лоше у томе да желимо да останемо Французи- то је била тема кампање на изборима у Француској. Са тим питањима се суочавају Срби у Црној Гори, Србији, Босни и републици Српској, Македонији и дијаспори.
Ријеч је дакле о духовном поробљавању, новом виду ратовања против малих народа. Да ли је управо то пристајање Србије на европске интеграције и одустајање од Косова ?
То је кључно питање. То нису само грађани Београда већ то могу бити и грађани Подгорице. Кључно питање је о чему размишљамо. Да ли је то питање: Ко сам ја? Или је то питање: Како да постанем неко други ? Ако је то питање: Ко сам ја, одакле долазим, куда идем, ко су моји преци, која је моја лична историја и каква ми питања поставља моја национална историја ? Или је питање: Како да постанем Џон Смит и како да се допаднем Енглезима и како да дођем до тога да ме Њемци или Американци тапкају по рамену ? Или овдје у Подгорици: Како да добијем посао а да останем Србин ? Како да се не осјетим изолованим и као човјек из резервата ? Како да храним своју породицу ? То су кључна питања која се постављају пред нас. Постоје различити степени присиле. Она се може огледати у пријетњи директора да ћете остати без посла ако будете “Србовали” јер им такви не требају. Или у европским земљама ако вам послодавац укаже на то да се противите геј браковима или имате неке везе са Русима и да због тога можете изгубити посао. Или као у Црној Гори гдје могу да вас ухапсе, одузму вам пасош и затворе вас због ове циркуске представе тзв. државни удар која се сада одвија у Црној Гори гдје се суди лидерима опозиције. Репресија се огледа у томе да вас изолују и не дају вам средства за преживљавање.
Културна колонизација која тече не само у Црној Гори и Србији него и у Њемачкој, Литванији, Летонији, Украјини, Бјелорусији или некој другој земљи, она на први поглед не мора да буде агресивна. Довољна је та идеолошка хегемонија коју западноевропске земље имају преко медијског монопола и великих медијских кућа које намећу своју верзију истине. То долази преко телевизија и преко таблета. Наша дјеца кући све вријеме гледају у те таблете гдје једним притиском на дугме могу да добију све одговоре.
Питање је да ли ће Вам одговоре на питања која вас муче дати неки оксфордски професор у сакоу од твида или Ваш ђед који живи негдје на некој чуки. То је осјећање културне инфериорности које се усађује у нас. Док је наш Косовски мит ретроградан на телевизији гледате филмове као што су Аватар или Господари прстенова. У филму “Повратак краља” у сцени гдје се дешава митска битка у којој коњаници Рохана који бране град на брду на планини који опсједају Орци. Ти коњаници Рохана излазе на бојно поље, окрећу се и у једном тренутку виде да их је предесет пута мање него непријатељске војске. А онда њихов краљ држи говор да јурну јер ће и њихови потомци памтити за њихову херојску жртву на бојном пољу да су се супротставили небројено пута већем непријатељу. Тако је и са холивудским спектаклом. Ми плаћамо карту у биоскопу да бисмо видјели тај спектакл а истовремено мислимо да је наш Косовски завјет ретроградан и да не може да се прилагоди свијету. Цио свијет слави Грке који су изгинули у бици у Термопилском кланцу у једном поразу. И онда Холивуд сними онај чувени спектакл “Три стотине” и на њему зарађује новац. То је спаковано у западњачку обланду и то је у реду али са Косовом нешто није у реду ?
Како онда Србима неко може да пребацује да славе пораз ? Да ли неко Грцима данас смије и може да замјери што славе тај пораз у Термопилском кланцу као и Леониде и његових три стотине Спартанаца ? Ко смије Јеврејима да спочита што славе одлазак на Зид плача и што се сјећају пада Јерусалима седамдесете године нове ере када су Римљани срушили ваш други храм ? Узмимо за примјер и јерменски народ који се и данас сјећа битке код Шалона 451. године у којој је цвијет јерменског племства изгинуо и то дан данас слави Јерменска црква ? Национални идентитет Новозеланђана или Аустралијанаца почива на сећању на пораз приликом искрцавања на Галипољско полуострво 1915. године. Прије двије године они су то обиљежавали а прослави су присуствовали Кајли Миноуг и принц Чарлс. Како то да они славе поразе ?
Погледајте како се обиљежавају меморијали из Првог свјетског рата гдје су људи гинули у хиљадама. Оне црвене бурке које Енглези носе, не значе слављење пораза него сјећање на заједничке страдање како је написао Ернест Ренар још у деветнаестом вијеку. И те идеје Ернеста Ренара су темељ данашњег тумачења националног идентитета на западу. Јер заједничка страдања нас више зближавају него заједничке побједе и тријумфи. Тако функционише нација. Зато сјећање на Косово нити је ретроградно нити је слављење пораза. Све су то пропагандне матрице. Зато када вам кажу: “Ослободимо се митова”, то је политичка злоупотреба људи који не знају или не желе да знају шта је мит.
Ко спроводи ту разградњу националне самосвијести по Вашем мишљењу ? Да ли су за то задужени медији, режим, политичке странке, НВО или сви здружено раде на том подухвату као дио система ?
Земље од којих то долази су прије свега Сједињене америчке државе, земље Европске Уније и НАТО пакта које имају ту моћ која је војна, медијска и економска. Они инсистирају на томе да би Срби требало да се ослободе митова и да сагледају тзв. Косовску реалност, преко својих емисара. А ако размислите о Сједињим америчким државама чега се сјећате ?
У седамнаестом вијеку тобож брод Маин флоwер долази на обале сјеверне Америке а тамо их дочекују као Индијанци који са њима дијеле кукуруз, па декларација независности па Џеферсон...све су то митови. Историографија је већ показала шта су ту историјске чињенице а шта митови. И сада они који обиљежавају четврти јул и пеку ћурке, сада они нама објашњавају како је наша историја заснована на митовима ? И онда они нама држе лекције о људским правима ? Они који су до јуче држали робове? 1861. године, када почиње рат сјевера и југа, тада САД имају четири милиона робова, више него што Србија и Црна Гора у том тренутку заједно имају становника а које су потпуно слободне ! Да не говоримо о Великој Британији која је у том тренутку имала колонијално царство и која је држала Индусе под ужасним репресивним апаратом. Цио амерички континент је отет док првобитни становници Америке живе у резерватима. Они њих зову Индијанци као да су они дошли из Индије док су они који су тамо накнадно дошли себе назвали Американцима? То је лице запада.
Пођите на примјер у Њу Јорк сити- Менхетн а након тога посјетите индијански резерват. Или дођите у Црну Гору у којој режим врши репресију над сопственим грађанима и хапси опозицију која ни не долази у Парламент уз пуну подршку запада ! Идите на Косово да видите како Срби живе у гету. То је лице запада ! Потребно је да ствари осмотримо, како то лепо каже Мило Ломпар са српског становишта. Да видимо гдје смо ту ми. Не можемо да очекујемо до Енглеза или Американаца да брину нашу бригу. Не мислим само на српску бригу него на бригу свих нас балканских народа. Прије или касније, људи на Балкану морају да схвате да је наша будућност заједничка. И да смо овдје заједно. И да смо дочекали и испратили многа царства. И турско и хабзбуршко и њемачко царство и трећи Рајх и совјетско цасртво и америчко царство дочекасмо и ево сад га видимо. Ипак ничија није горела до зоре ! Питамо се гдје ће бити албански националисти сјутра када се одавде буде повукло америчко царство ? Они сада осјећају тај вјетар у леђа па пријете Србији, Црној Гори, Македонији па и Грчкој. Када ће да схвате да наша дјеца остају да живе овдје заједно. И ово није пријетња већ позивање на разум и историјско искуство. Не могу неки безлични емисари Европске Уније који не могу да запамте име Томислава Николића или главног града Црне Горе, не могу они да рјешавају наше проблеме. Циљ тој господи је да наставе своју каријеру и да се даље пењу степеницама бриселске администрације. Али ми остајемо овдје да градимо свој живот. И сада они нама пребацују да се ослободимо својих митова и национализма а њихов национализам је еволуирао у шовинизам и то су данас империје које нама намећу своје интересе и циљеве.
Колико је тај процес захватио Србију и да ли мислите да су случајни напади који се ових дана дешавају на Матицу Српску од стране тзв. антифашиста Војводине ?
Антифашисти Војводине оптужују Матицу Српску за фашизам. Матица Српска је најстарија културна институција српског народа која издаје најстарији часопис- Љетопис Матице Српске. Та институција годишње организује бројне трибине. И због једне од тих трибина на коју су дошли људи који су повезани са Алтернативом за Њемачку, треће по снази у Бундестагу, Матица бива оптужена за фашизам! Ваљда Њемачка савезна република зна шта је фашизам а шта антифашизам. Но довољно је видјети ко су људи који оптужују и какве су њихове везе са западним изворима финансирања. Онда долазите до парадоксалног закључка да земље Европске Уније и НАТО пакта подржавају практично рецидиве комунистичке националне политике. И не само у Војводини, него подржавају титоистичку националну политику која је и довела до стварања савремене Црне Горе или Украјине. Дакле последљи бастион одбране титоистичке и лењинистичке националне политике која гради црногорски национални идентитет, је НАТО пакт и ЕУ.
Наравно тзв. антифашисти Србије који оптужују Матицу Српску за фашизам, немају никакав проблем са окупацијом дијела територије наше земље на Косову и са чињеницом да није присутна само духовна окупација у Србији преко медија него постоји и присуство страних окупационих војних трупа на Косову које је и даље дио Србије по Уставу. И то није никакав проблем. И није проблем у НАТО пакту и земљама ЕУ које настављају рушилачке походе по свијету јер им нису биле довољне изгледа Србија, Црна Гора и БиХ него су наставили по Сирији, Ираку, Авганистану и Либији. Не подсјећају ли нас ти ратови на походе трећег Рајха или ако хоћете на Наполеонове походе ? Не то није проблем. Проблем је “фашизам” Матице Српске, који разочарава тзв. антифашисте Војводине а није проблем расистички и милитаристички поредак који успостављају Сједињене америчке државе широм свијета?! То су рушилачки походи на суверене земље. Како смо ми Балканци упамтили фашизам ако не по томе да су то били рушилачки ратови и расистички поредак у којима су цијеле популације биле осуђене на истребљење ? А амерички нови поредак је Србе Крајине, Србе Косова и Метохије и Србе Сарајева етнички очистио.
Била је трговина органима људским и гађали су нас осиромашеним уранијумом. Па и поред тога “антифашистима Војводине” мора да се објашњава шта је фашизам данас и одакле он долази.
Када прочитате Хитлерову аутобиографску књигу Меин Кампф видјећете да се Хитлер диви америчком насељавању дивљег запада. Управо оно што Американци раде са Индијанцима у том тренутку то Хитлер жели да ради са Словенима на истоку Европе- са Србима, Русима, Пољацима и осталима. Хитлер се диви британском колонијалном искуству у Индији. То су његови узори. Одакле онда долази фашизам и ко су фашисти ? И тако се долази у парадоксалну ситуацију да Матица Српска мора да се брани од оптужби за фашизам. Шта је антифашизам за Србе данас ? Ко се први у Европи уз Велику Британију која се бранила те 1941. године, ко се супротставио фашизму у окупираној Европи 1961. године ? То су били српски националисти.
Парадоксално они који су тада били жртве, постали су злочинци данас неком чудном логиком ?
Тако је и данас. Ви почистите цијелу српску Крајину и убијате не само војнике него и цивиле а онда оптужите Србе за геноцид у Сребреници ? Погледајте само двадесетиседми март 1941. године. Тада је био сукоб српског национализма.
Двадесетиседми март су организовали српски официри уз подршку највиших редова српске црквене хијерахије а онда им се придружују српски комунисти прије свих. То што се тада догодило, догодиће се и у устанку 1941. године када се први покрећу српски официри па тек онда српски комунисти јер је нападнут Совјетски савез. Значи ви прво имате сукоб српског национализма који је био антифашистички орјентисан. Онда се дешава сукоб комуниста са фашистима и нацистима. А данас тзв. антифашисти имају проблем са српским националистима и патриотама.
Знате ли како је текла антисемитска пропаганда односно нацистичка ? Прво оптужите Јевреје за сва зла овог свијета. Као што су их у средњем вијеку оптуживали за људске жртве тако је и Хитлер од доласка на власт 1933. године оптуживао Јевреје за најневјероватније ствари. Дакле прво се жртве морају медијски блатити и морају се обезљудити и обезличити да би се онда добио изговор за уништење. Ти механизми примјењивани су на Србима деведесетих година у медијима западне Европе и свим америчким медијима баш као на Јеврејима током другог свјетског рата. Сада се то примјењује на Русима. То су од 1933. године до 1945. били Јевреји и Словени. Јуче су били Срби а данас су Руси. И данас је цијела та пропагандна машинерија и пропагандни систем усмјерен против једне велике силе која има више нуклеарних и бојевих глава од САД-а. И сада се тај моћни војно-индустријски комплекс окреће ка истоку, ка Русији баш као 1941. године. И они више не могу да се зауставе. Јер ово што су урадили са нама, урадили су у једном дијелу Европе, Азије и Африке. Сада се окрећу према једној великој европској земљи. И не само да су ушли у Бугарску и Румунију. Они су ушли у балтичке земље и ушли су у Украјину.
То се дешава и у Црној Гори која није случајно одабрана као пријатељска земља са историјским везама са Русијом ?
Зар неко мисли да је случајно то што је у оптужници за тзв. државни удар против грађана Србије и Црне Горе кључна улога дата Русији ? И зар неко мисли да је случајно то шта се шта птужница савршено уклапа у оно што је медијска кампања која долази из центара НАТО моћи и у оно што видимо на ЦНН и Тимес ? Дакле оно што се догађа у Црној Гори је дио једног широг система који видимо на дјелу у земљама НАТО пакта. И то је само један детаљ. Да не говоримо о оптужници црногорског специјалног тужилаштва. То је заиста путујући циркус. Занимљиве су сличности између рецимо монтираних процеса у Хагу и овдје у Црној Гори. Колико то све подсјећа на монтиране процесе Србима уочи 1914. године, на бомбашки процес у Црној Гори 1907. године, Колашинску аферу, велеиздајнички процес у Загребу, Бањалучки процес ? И онда само неколико година након тога догађа се тријумф Срба, ослобођење и уједињење српског народа 1918. година. Толико о моћи и империјама и о онима који мисле да се историја пише на суду, у Хагу или овдје.
Историју не пишу судски трибунали. Историју пишу историчари. Историју не пишу ни државе. Историју пише савјест историчара који мора да пише по савјести и онако како је било, као што је то записао Леополд Ранке у деветнаестом вијеку. Само Црна Гора је мала као и Србија у односу на свјетске токове, па таква дешавања код нас добијају карикатуралне облике.
Ви сте и допутовали у Црну Гору како би пружили подршку оптуженима лидерима и активистима ДФ-а у афери државни удар и колико је то питање у Србији експлоатисано ?
У Србији се ништа не зна. Да се сада направи анкета у Србији и питају случајни пролазници у кнез Михајловој колико људи зна да је Милану Кнежевићу и Андрији Мандићу одузет пасош, мало ко би знао било шта о томе ? Или да ли знају да грађане Србије више од годину дана држе у затворима Црне Горе у нечовјечним условима? Шта Србија чини да заштити своје грађане у монтираним процесима у Црној Гори ? Каква је улога служби у Србији и српских државних власти у монтирању судских процеса и прогону Срба у Црној Гори ? То је једна од најслабијих тачака актуелне власти у Србији. Везе између два режима. И ко је обзнанио то да се тобоже планирао државни удар у Црној Гори ? То је питање на које нам дугује одговор актуелни режим. Демократска странка Србије ће учинити све да наша младост сазна шта се овдје догађа и под каквим је прогоном српска заједница у Црној Гори. Замислите да је Петру другом Петровићу Његошу неко рекао да ће Срби у Црној Гори да буду прогоњени ?
То је процес који дуго траје. И шта српска јавност зна под каквом се тортуром налазе грађани Србије у Црној Гори и каква је веза између органа власти у Србији са прогонима Срба у Црној Гори.
Међутим недавно је овдје био и предсједник Владе Војводине.. Тада је потврђено да су односи Србије и Црне Горе на најбољем могућем нивоу. Како то Ви коментаришете ?
Природно је да двије сусједне државе блиско сарађују. То је добро али са друге стране како намјеравате да одржавате најбоље односе са земљом у којој су Срби подвргнути асимилацији и судским прогонима и свакодневним пријетњама тако да живе као у резерватима ? Како можете да сарађујете а да не поставите питање о статусу српског језика и ћирилице ? И како можете све то прогутати па изрећи да су односи сјајни ? Каква је то наша спољна политика ?
Власти Црне Горе највише воле када Србима из Црне Горе одговарају Београђани који су врло блиски позицијама Мила Ђукановића. Дакле људи из Београда нападају Србе у Црној Гори и стају на страну владајуће клике. Имате и глумце који у Црној Гори играју главне улоге у серији Божићна побуна па онда добијају главне улоге у серији о Немањићима на београдској телевизији ? Па о чему се ту ради ? Зар не постављају себи питање ти глумци: Шта је то радим и у чему учествујем ?
Зашто долази подршка из Новог Сада или Београда режиму у Црној Гори- је питање за грађане Србије.
Како коментаришете протест ђака даниловградске гимназије који су тиме скренули пажњу на поражавајући статус ћирилице у образовном систему Црне Горе ?
Поред све ове пропаганде на телевизији Црне Горе, то је оно што нам даје наду и што нас охрабрује. Можемо рећи да на људе који су упамтили Југославију, да на њих ова пропаганда, која је значајно антисрпска не може дјеловати. Али постоји тај страх да ће на младе људе који одрастају и сазријевају у оваквим условима какве имамо у Црној Гори, на антисрпском дискурсу, да ће нам узети те младе људе. А онда се појаве средњошколци у Даниловграду. Срби су чудан сој. Косовски завјет на примјер траје шест стотина година. И у канадској прерији, држави Алберта, постоји храм светог Симеона Мироточивог, осам стотина година послије његове смрти. Упркос огромном притиску државног апарата и страху њихових родитеља и дједова који су пристали да буду оно што нису, млади гимназијалци изађу пред камере и јасно и гласно кажу оно што имају на души. То показује колико је јака српска нација. То показује и зашто смо побиједили у Првом, Другом свјетском рату и зашто смо имали тако важну улогу у рушењу три царства !
Ми имамо склоност да потцјењујемо себе и то је порука која нам се стално шаље. Али када погледате те младе људе и те џепове отпора закључујете да они само треба да се повежу. Јер људи се осјећају изоловано и у Србији и Црној Гори. Да не причамо о дословној гетоизацији Срба на Космету.
Морамо да се спајамо и сарађујемо. Срби су у Хабзбуршком и Османлијском царству вјековима опстајали, без државе. И у Венецији на територији Млетачке државе. Срби су живјели у саставу шеријатског Османског царства, ултракатоличкој Хабзбуршкој монархији и још католичкијој Венецији па су се одржали као Срби. Не само да су се одржали него су још и проширили границе свог етничког простора у шеснаестом, седамнаестом и осамнаестом вијеку. Ту је кључна улога Српске цркве и Пећке патријаршије. Замислите да не постоји такво упориште као што је то митрополија црногорско-приморска у овом тренутку у Црној Гори ? А црква није једина тачка и упориште отпора. То је и језик српски и ћирилица. И није случајно што држава овдје јуриша на цркву, хоће да јој отме имовину те формира алтернативну цркву и језик.
Морамо да будемо свјесни и да држава може да нас запосли а може и да се окрене против нас. Будимо слободни и доследни себи, кажимо оно што мислимо и не будимо лијени.
И сами сте били на удару државе, када је управа факултета на коме годинама предајете покушала да вас остави без посла. Како то коментаришете ?
Свако ко је радио на факултету, зна како изгледају те универзитетске сплетке. Ту увијек постоје неки сукоби интереса. Међутим Филозофски факултет је једна од кључних институција српског народа. Са Филозофског факултета у Београду су увијек долазили неки важни покрети, нека опозициона кретања и дисидентске струје. А посебно су на том факултету важне идентитетске науке као што је историја на примјер. Уз те факултетске сплетке постоји и важна страна сукоба о томе каква ће се историја предавати на Филозофском факултету у Београду. Постоји и покушај неких људи да наметну тумачење историје какво нам стиже из Хага. Баш онако како су нас наши преци учили да смо увијек били у праву (што није баш тачно) тако они сада желе да нас уче да никада нисмо били у праву и да смо ми у ствари угрожавали мултикултурално Османско и Хабзбуршко царство. Да је нас четири милиона било жедно сукоба са педесетичетири милиона у Хабзбуршком царству. У том покушају разрачунавања са мном и још неким колегама постоји идеолошка страна сукоба. Они који подржавају ту струју која жели да наметне Хашку историју нашој дјеци, они нису неповезани са интересним групама које дјелују у Црној Гори. Са друге стране, сукоб није био искључиво идеолошки и политички. Иза мене и иза те групе професора су стали људи који политички не мисле као ја и који су идеолошки блиски ономе што ми у Србији зовемо Другом Србијом. У Првој Србији по тој логици спадају српски националисти а у Другој наши Европејци. Ипак на Филозофском факултету у Београду се гледа струка и гледа се да ли радите са студентима или не и шта показују студентске анкете. А када смо ми у питању показало да се да имамо врло добре резултате.
Јесте у току борба за душе наше дјеце. И оно што се догађа у Црној Гори то се догађа и у Београду. Те интересне групе су повезане и иза њих стоје озбиљни материјални ресурси. То је разрађен систем и духовна колонизација о којој сам говорио. Ти системи су разрађивани на Хавајима, на примјер у деветнаестом вијеку и на Филипинима онога часа када су САД тамо стигле. То се догађа сада са нама. То су стари уходани механизми и процес. Они не желе да ми одмах потпишемо капитулацију. Не. Имају времена. Ако им не одговара ова власт у Црној Гори, они ће је смијенити и поставити оне које већ припремају да дођу. Или ће смијенити постојећу власт у Србији, а то смо ми већ доживјели и само је питање ко ће бити послушнији. Једини циљ и задатак тих Влада је да се испуни интерес великих сила. А интерес великих сила је стварање Велике Албаније на овим просторима. Да ли ће одрицање Србије од Косова обезбиједити мир нашој дјеци као што тврде неки у Србији ? Не. Стварање велике Албаније а први корак је независно Косово, довешће до потреса на Балкану. То ће прво угрозити егзистенцију Црне Горе, угрозиће Грчку и уништиће Македонију. Дакле остваривање интереса земаља НАТО алијансе и Европске Уније трајно ће угрозити мир на Балканском полуострву. Треба да се запитамо ко у Вашингтону и Бриселу одлучује. И шта они знају о нама ? Брло брзо се схвата да су људи као што су Трамп или Буш или дубока држава која стоји иза њих, да не знају ништа о нама али и да их не интересује мир. Њих не занима мир за нашу дјецу. Њих само занима да се попењу степеницу више у бриселској и вашингтонској администрацији. А некад намјерно изазивају конфликте међу нама да би поново добили повод да се овдје врате. Када се ово зна, онда супротстављање великим силама постаје неопходност, како бисмо преживјели. То не значи да треба да идемо у фронтални сукоб са њима, да се гине. Али то значи да морамо да начуљимо уши, да чујемо шта о томе кажу наши преци. Они истински антифашисти. Значи отпор је услов опстанка. Сарадња Срба и повезивање Срба у региону је услов опстанка и преживљавања. Срби у Црној Гори не могу без нас у Србији нити ми можемо без Срба у републици Српској. То не значи да ми угрожавамо било коју државу која је сусједна. Поставимо логично питање ако водеће земље запада стоје иза права албанског народа на уједињење и стварање велике Албаније, зашто онда ми не би имали право на уједињење ?
Ако су Њемци толико славили уједињење Њемачке 1989. и 1990. године и ако Њемачка и дан данас слави дан националног уједињења, у чему је онда проблем са истицањем националних права српског народа? Треба да дозволимо да повјерујемо да смо ми Срби грађани другог реда и да немамо право на оно што имају други народи ? Наша позиција је таква каква јесте. Неки ратови су изгубљени. Југославија је растурена силом. Ми смо подијељени силом у једном крвавом рату. То остаје питање које ће да рјешавају наши потомци. Српско питање које је отворено мора бити рјешавано на миран начин. И не смијемо дозволити било какве конфликте између народа на које смо упућени. То питање ће се рјешавати на једном вишем плану односа снага на свјетском нивоу.
из штампаног издања магазина „Српске новине“