logo3

ДР ДЕЈАН МИРОВИЋ '' РЕШЕЊЕ ЗА К И М ТРАЖИТИ У ОКВИРУ РЕЗОЛУЦИЈЕ 1244. И УСТАВА СРБИЈЕ''

ИНТЕРВЈУ ЗА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' ГОРАНА КИКОВИЋА СА ПРОФ. ДР ДЕЈАНОМ МИРОВИЋЕМ
Господин проф.др Дејан Мировић се радо одазвао да говори за наш часопис Глас Холмије и да нас обавијести о многим актелним темама држаћи се става: '' РЕШЕЊЕ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ ТРЕБА ТРАЖИТИ У ОКВИРУ РЕЗОЛУЦИЈЕ 1244. И УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ''

Дејан Мировић је српски правник. Рођен је 16. септембра 1972. године у Бару. Средњу школу, Правни факултет и постдипломске студије је завршио у Београду. Магистрирао је из области међународног привредног права. Од 2007. до 2012. године био је посланик у Народној скупштини. У расколу између Српске радикалне странке и Српске напредне странке, определио се за Српску радикалну странку. Био је потпредседник Српске радикалне странке и званично регистровани правни саветник Војислава Шешеља пред Хашким судом. До сада је објавио више књига: „Запад или Русија“, "Последице ЕУ интеграција", „Аргументи против Европске уније“ и „Косово и Метохија – Палестина, систем криза“ (преведено на арапски језик), "Међународни суд правде и Србија". Докторирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 9. октобра 2012. године, дисертацијом на тему примене права ЕУ у Србији. Од 2013. године је доцент на Правном факултету у Косовској Митровици, а у јануару 2018. године је изабран за ванредног професора. Смењен је са места потпредседника Српске радикалне странке, након повратка др. Војислава Шешеља у мају 2015. године, због залагања за предизборну коалицију са другим опозиционим патриотским странкама (Демократска странка Србије и Српски покрет ДВЕРИ). Поднео је оставку на место правног саветника, након ослобађајуће пресуде др. Војиславу Шешељу у марту 2016. године. 2017. године је објавио књигу под називом "Русофобија код Срба 1878-2017". На Сајму књига у Београду, 2017. године, била је међу најпродаванијим књигама. У новембру 2018. године је заједно са академиком Матијом Бећковићем, историчарима Антићем и Раковићем, а на основу Закона о странцима Републике Црне Горе, проглашен за "државног непријатеља", да би у децембру 2018. године био враћен са граничног прелаза Добраково, када је кренуо у посету мајци и брату у Улцињу. Након овога, Дејану Мировићу, је уручено решење, према којем казна није временски ограничена, али је, са друге стране, Дејан Мировић покренуо судски поступак ради заштите својих људских права. Године 2019. објавио је књигу: "Бриселски споразум - хронологија и последице".

КИКОВИЋ: Господине Мировићу рођени сте у Црној Гори и добар сте познавалац прилика у њој, односно њене славне историје?Какво је сада Ваше мишљење о ововременој Црној Гори?
ДР МИРОВИЋ: Режим у Подгорици има великих проблема да изведе идеолошки континуитет са оном славном Црном Гором Петровића,Марка Миљанова или Миљана Вукова или Мојсија Зечевића. Превише је српства у њиховим биографијама и делима.Зато им је много лакше да се позивају на друга Тита или да потајно прижелљукују нови Голи оток за своје неистомисљенике. Они то у дубини душе знају и зато су и подигли и споменик другу Титу у Подгорици 2018. године.
Наравно има и ограничења за њихов делиријум ,као што је вишестраначки систем ,интернет и опозициони медији,али у суштини они су настављачи дела друга Тита,управо онако како их је дефинисао митропилит Амфилохије,болују од неотитоизма .У том контексту посматрам њихову србофобију и недемократски карактер.

КИКОВИЋ: Неко је рекао да ће се последњи Стаљинов брк обријати у Црној Гори. Господине Мировићу, Ви сте један од српских интелектуалаца који је ''персона нон грата'' у Црној Гори а рођени сте у њој.То је само познато у временима када су владали Хитлер, Стаљин, Броз, Пиноче и други диктатори, који су своје неистомоишљенике убијали или у најмању руку су им забрањивали улазак у земљу.Како се Ви осјећате послије ове забране уласка у своју отаџбину?

ДР МИРОВИЋ:Када сам видео у медијима да ме је Црна Гора заједно са академиком Бећковићем и историчарима Антићем и Раковићем проглсила за државног непријатеља био сам ипак изненађен . У животу нисам имао једну кривичну пријаву , више се не бавим политиком , никада нисам позивао на насиље или промену уставног поретка, нисам негирао да је Црна Гора чланица УН , бавим се науком . Касније сам разумео да је моја наводна кривица у томе што сам у ректим јавним наступима тврдио да црногорски резим има несразмерну моћ у Београду . Хајка која је против нас вођена у Црној Гори али и у Србији , некативност српских власти, пре свих председника Србије и министра иностраних послова и посебан застићени статус који ужива човек попут Ђукановића у Београду , посебно у медијима и власти , уверила ме да сам био у праву . Рођен сам и одрастао у Улцињу где ми живе мајка и брат, моји Кучи вековима живе на територији садашње Црне Горе и зато нисам прихватио да ми опскурни режим у Подгорици држи моралне лекције о томе шта је духовно биће Црне Горе како се једном изразио дипломирани менаџер Богдановић који сада према партијском кључу обавља функцију министра културе.Дакле, забрана је имала политичку тоталитарну а не правну конатацију јер никакво кривично дело нисам починио .

КИКОВИЋ: Раније сте се бавили политиком и били сте и посланик СРС. Реците нам нешто о расколу између Српске радикалне странке и Српске напредне странке и зашто сте се опредијелили баш за Српску радикалну странку. Били се потпредсједник Српске радикалне странке и званично регистровани правни савјетник Војислава Шешеља пред Хашким судом.Реците нам за Глас Холмије о том периоду Ваше борбе?

ДР MИРОВИЋ: Актуелна сарадња између садашње СНС власти и Ђукановића вам даје најбољи одговор на питање зашто сам се у расколу определио за СРС а не за СНС. Нажалост или тачније , упознао сам све те људе на делу и имао могућност да видим како заиста размишљају и шта их покреће . Срећан сам што нисам учествавао у њиховој политици према Косову и Метохији и Црној Гори јер је то у сустини ЛДП политика са радикланим методама и историја је неће добро оценити, посебно срамни Бриселски споразум.
Не могу себе да замислим у функцији СНС функционера који наговара Србе да уђу у албанске сецесионистичке органе,као сто то раде господин Селаковић или Ђурић.Јос мање могу да правдам суспензију српског Устава.Што се тиче рада у Хаском трибуналу, поносан сам на тај део моје правничке каријере посебно на првостепену ослобађајућу пресуду после које сам се повукао са места правног саветника.
Полтички , као потпредседник странке нисам ни приближно био тако успешан јер је одбијена моја идеја о коалицији са Дверима и ДСС. После тога сам и смењен. Резултати избора су показали да сам био у праву и да гласачи не подржавају политику конструктивне опозиције према властима коју води СРС сада. Нисам ипак због таквог исхода задовољан,напротив,жао ми је. Али то је сада питање за господина Шешеља зашто води такву политику не за мене.

КИКОВИЋ: Ваша докторска дисертација на Правном факултету Универзитета у Београду била је на тему примјене права ЕУ у Србији? Ви сте професоре ако се не варам противник евроинтеграција Србије. Такође сте написали књигу под називом "Русофобија код Срба 1878-2017"? Гдје је онда мјесто Србије на истоку или на западу?

ДР MИРОВИЋ: Догађаји су после Брегзита показале да су моје критике ЕУ биле чак и преблаге.Највећи мит је онај о ЕУ за разлику од мита о Косову и Метохији који је стваран.Политички ,економски и морално улазак у ЕУ је штетан за све државе Источне Европе.
То никаква јефтина пропаганда не може сакрити.Што се тиче Русије, ми смо историјски, економски , верски и крвно упућени на њу.То су наши преци боље знали од нас.Титоистичка пропаганда а о некаквој злој маћехи на Истоку је требала да сакрије да је Југославија била русофобна држава иза које су стајали западни кредити.
Њен крвави крах је показао колико је то била лажна пропаганда јер су бомбе дошле са Запада а не из Москве.Свако ко је био у Русији зна да српска љубав према Русији није једнострана улица ,напротив.Коначно,треба прочитати Његошева писма Вуку Караџићу из Петровграда и видећете о чему говорим. Достојевски је несумњиво био у праву када је написао да српски народ Русију гледа као на сунце а да је српска елита мрзи јер је тако инструишу Енглези.Тако је и данас у Србији и Црној Гори,част изузецима.

КИКОВИЋ: Његош је у Горском вијенцу написао ''...Ој Косово грдно судилиште насред тебе содом запушио...''.Ви радите на Косову и пишете о Косову. О чему говори Ваша књига ''Косово и Метохија – Палестина, систем криза''?Реците укратко за наш часопис Глас Холмије како Ви видите решење Косовско-метохијског чвора?

ДР MИРОВИЋ: Књига говори о томе да Запад пре свега САД, своју антимуслиманску политику са Блиског истока покушава да компензује подршком муслиманским народима на Косову и Метохији и у Босни и Херцеговини. Зато Косово у њиховој визури може да буде држава а Палестина не може.
Решење за Косово и Метохију треба тражити у оквиру Резолуције 1244 и Устава Србије. То је и функционисало на терену све до 2013. године када је потписан Бриселски споразум.После њега је Београд самоукинуо српски МУП, Цивилну заститу и правосуђе на Косову и Метохији и тако де фацто признао такозвано Косово. Остало је још де иуре признање или такозвана подела Косова и Метохије,тачније добровољна предаја Грачанице, Пећке Патријашије, Дечана и Богородице Љевишке страној власти на 800 годишњици аутокефалности СПЦ. То нису успели Србе да натерају Броз и Турци .Фразе из Београда о такозваној куповини времена не могу сакрити ове правне цињенице.

КИКОВИЋ: Какво је Ваше мишљење о нашем часопису ''Глас Холмије''? Имате ли неке примједбе или предлоге?

ДР МИРОВИЋ: Изузетно ценим ваш часопис као и храбру и доследну борбу историчара Киковића. Није лако бити Србин у Црној Гори. Ипак,да није узалудна таква врста патриотске борбе иако је тешка и тражи жртве ,показује цињеница да је народ гласао за опозицију у Беранама и да је ваш часопис веома читан у Србији и у Црној Гори.

КИКОВИЋ: Шта на крају нашег пријатељског и срдачног разговора имате да поручите нашим читаоцима?Шта поручујете Васојевићима, пошто се часопис највише чита на територији Берана и Андријевице?

ДР МИРОВИЋ: Васојевићи као највеће српско племе су увек били на бранику српства, у физичком, културном.и интелектуалном смислу.Требало би много простора да се помену заслуге људи попут родоначелника Васа, Мојсија Зечевића, Миљана Вукова, кнеза Николе Милошевића,генерала Вешовића или самог Карађорђа који потиче из овог великог српског племена.
Назалост, Васојевићи су веома и страдали у Другом светском рату , посебно у братоубилачком рату и страшним догађајима на Зиданом мосту али и нападима на Велику и коначно страшном злочину 1999. у месту Мурина. На крају, морам признати и да лично осећам посебне симпатије и емоције према Васојевићима због многобројних пријатеља из тог племена али и због цињенице да је мој покојни отац похађао чувену гимназију у Беранама.

Фотографија корисника Горан Ивана Киковић