logo3

ДР ВЕЛИБОР СПАЛЕВИЋ Нијесам сједио и чекао да ми се ствари десе

СУСРЕТ СА ДР ВЕЛИБОРОМ СПАЛЕВИЋЕМ, ЧЛАНОМ ВИЈЕЋА СВЈЕТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА КОНЗЕРВАЦИЈУ ЗЕМЉИШТА И ВОДА

Нијесам сједио и чекао да ми се ствари десе

Током рада проналазио сам задовољство у давању себе више од онога колико сам узимао. И тад је стигла одлука из Пекинга. Овај избор значи многоДр Велибор Спалевић изабран је недавно у Вијеће Свјетске организације за конзервацију земљишта и вода, што је примјер како наши врсни научници бивају поштовани у међународним круговима. Та вијест ођекнула је у научним круговима широм земље. Спалевић је професор УЦГ, а на нову функцију изабран је једногласно.

Шта за Вас лично значи овај избор, а шта за Универзитет Црне Горе и уопште нашу земљу?

– И за мене и за сваког другог истраживача овакви избори су признања претходно уложеном великом раду и посвећености. Рад је основни кључ сваког успјеха, а ово видим као један од својих највећих професионалних успјеха. Почетна тачка сваког успјеха је велики мотив и жеља за сазнањем новог и неистраженог. Успјех да будем међу првацима из своје струке не мјерим само оствареним избором, већ и бројем препрека које сам морао савладати, долазећи из мале средине, прелазећи тај пут током бурних година од деведесетих до данас. Нисам сједио и чекао да ми се ствари дешавају. Иступао сам напријед и ишао у сусрет изазовима. Током рада проналазио сам задовољства у давању себе више од онога колико сам узимао. И тад је стигла одлука из Пекинга. Овај избор значи много, јер сам понекад од појединих медиокритета био оспораван, а овакви избори од стране академских првака свијета из области којом се бавим, могу да буду одговори на нека питања. Требало би да значи и кући из које долазим, јер то може да буде једна од потврда да се крећемо у добром правцу и исправном смјеру. Више оваквих и сличних избора могу бити мјерљиви индикатори успјеха наше зајдничке мисије и визије. Сигуран сам да ће у будућим комуникацијама неки од сурета које ћемо организовати у Црној Гори, скренути пажњу и на нас, покренути иницијативе, које могу бити корисне за наше друштво.

Као универзитетски професор шта бисте савјетовали студентима?

– Што се тиче мојих студената са географије и архитектуре, на које сам једнако поносан, најважнија је порука да вриједно раде, али да никад не одустају. Велики број њих су на испитима показали да имају потпуну способност да изврсно раде свој будући посао. Отуда и бројне високе оцјене које су заслужено добијали на испитима. Нека наставе да вриједно раде и слиједе свој сан. Да су увијек свјесни тога да су сами одговорни за своју срећу. Ми професори им можемо само показати пут, али они морају даље сами путовати, размишљајући о сваком појединачном кораку пажљиво и мудро. Знам да многи од њих могу далеко и добро. То ће потврдити вријеме. Треба да буду студенти док год имају нешто да науче, а то значи цијелог свог живота.

â�˘ Шта подразумијева концепт конзервације земљишта и вода и шта је тежња чланова ове организације?

– Конзервација земљишта и вода је концепт очувања тих природних ресурса од процеса ерозије змљишта, те спречавања смањења плодности узроковане прекомјерном употребом, закишељавањем, салинизацијом или другим хемијским загађењем из емљишта. Тежња чланова Свјетског удружења за заштиту земљишта и вода је свијет у ком се одрживо користе сви земљишни и водни ресурси, обезбјеђујући коришћење ових важних ресурса на еколошки начин. Циљ свих чланова је промовисање добрих пракси коришћења земљишта и управљања водама, задовољавајући потребе пољопривреде, шумарства, друштва и животне средине у цјелини.

Колико смо као друштво свјесни значаја вода и земљишта?

– Ми смо људи окарактерисани од стране бројних истраживача као особе живог духа и префињене интелигенције. Обдарени живом и разноврсном осјећајношћу вођени далеко својом маштом, која је врло жива и богата. Виско цијенимо моралне и духовне вриједности; а код најбољих представника нашег друштва материјални интереси имају само улогу другога реда. Као такви појединци ми чинимо друштво. Сви смо веома свјесни богатства које посједујемо у природним ресурсима, посебно богатства у водама, значајно и у земљиштима, узимајући простор у односу на број становника. Ако смо такви какве нас сви из претходног описа виде, нема сумње да смо свјесни значаја ресурса вода и земљишта које посједујемо. Људи ове земље су свјесни чињенице да су природни ресурси од Бога дати нашим прецима, нама остављени на коришћење и чување, а да то тако како смо нашли морамо оставити потомцима. Поставља се питање: колико можемо да одговоримо савремним изазовима и притисцима?

Како видите однос према науци код нас и у свијету?

– Наука и иновације су кључни покретач просперитета, сада више него икад прије. Вјерујем да смо пред врхунцем новог таласа много дубљих и трансформативнијих иновација, нове ере у којој ће се дигиталне технологије све више спајати са физичким свијетом. То ће имати дубок утицај на економију, далеко више од оног што смо доживјели у последње двије – три деценије. Што више доносиоци одлука приђу људима од знања, то ће друштво осјетити више просперитета. Ми смо мало друштво, нисмо инертан систем. Добробит од примјене знања се код нас може више осјетити него другђе. Кључно питање је сукоб интереса. Сви знамо који је значај примјене знања у сваком друштву. Имамо слуха и схватамо значај науке и примјене знања. Научници су авангарда. Њима не треба помоћ, они су ти који требају помоћи друштву. Који предводе, а не они које треба помагати. Они који ништа не траже, а што им онда нико не може узети.

Какви су Вам планови, на чему тренутно радите?

– Тренутно радим на равијању нове генерације модела за обрачун интензитета ерозије и отицај. Прошле године је један од младих истраживача из Никшића под мојим менторством докторирао у на Универзитету у Новом Саду на примјени неких од тих приступа у сливовима Црне Горе, Србије и Ирана. Припремам се да са колегама из Црне Горе, Србије, Бразила, Марока, Јапана, Италије, Непала, Аустрлије, Ирана, Русије и Белгије направим модел који ће бити отворена база података за сливове са свих континената. Успјешно се до сада показала примјена у Црној Гори, Србији, Ирану, Мароку, Непалу, Италији, Србији, Хрватској, Словенији, Бразилу, што су показали резултати публикованих радова у међународним часписима: прошле седмице објављена три таква рада у часописима Сустаинабилитy, Хyдрологицал Сциенцес Јоурнал, Туркисх јоурнал оф Агрицултуре анд Форестрy, сви категорисани као Q1 категорија водећих међународних часописа. Волио бих када би се у тиму поред Сеyед Хамидреза Садегхија, Роналдо Луиз Минцато, Абдулвахед Кхаледи Дарвисхан, Паоло Билли, Абдессалам Оуаллали, Паул Сестрас, Деврај Цхалисе и других, са нама нашао један од наших најбољих програмера, Александар Длабач, који би појачао овај иначе добар тим. Овим његовим помињам желим да искажем своју захвалност за подршке које сам добијао од њега у моментима када сам имао дилема како да пједина питања из области његове струке ријешим.

На који начин Ваш избор у Вијеће може утицати на нашу земљу?

– Свака позитивна промоција појединаца из Црне Горе, мање или више, позитивно утиче на нашу земљу. Увијек је корисно имати представнике у међународним круговима. То је један вид националне дипломатије у међународним водама кроз атипичне видове дипломатског ђеловања као што су умјетност, наука, спорт... Каријерне дипломате раде свој посао професионално и стручно, ови други чине то на начин да се позитивне емоције које носе са собом прелију на друге са којим сарађују у међународној заједници, те се као повратни ефекат вишеструко врате тамо одакле долазе. И једне и друге карактерише посједовање сталног интереса и страст за умјетност науке и занат дипломатије и међународних односа. И једни и други посједују аналитички темперамент, течни су и сажети у изражавању. И једни и друге воле своју земљу и свој народ. Корист од учешћа било ког научника у оваквим круговима се лако потврђује бројним примјерима из нашег ужег и ширег окружења. То сам први пут научио на почетку својих међународних комуникација у Израелу 2001. године, а потврђивало се касније кроз искуства из САД, Ирана, Белгије, Грчке, Луксембурга, Италије, Азербејџана.

 

Прва истраживања

– Прва педолшка истраживања у Црној Гори, када и у тадашњој Југославији, почињу 1924. године, са истраживањима проблема мелиорација Улцињског поља и околине Скадарског језера која су предвођена од стране нашег колеге Калуђеровића. Важно је истаћи да је прва научно-истраживачка установа у Црној Гори управо установа из ове области. У оквиру Државне огледне станице за јужне културе, формиране у Бару 1937. године, успостављен је и Хемијско-педолошки одсјек, којим је руководио Никола Марачић.

Угледни истраживачи и добре колеге

– Имао сам среће да по повратку са Београдског Универзитета 1995. године, послије комуникације са Министарством науке добијем радно мјесто на УЦГ у Педолошком заводу Пољопривредног института којим је тад руководио др Љубомир Пејовић. Прва знања из области науке о земљишту стицао сам од најбољих, који су још средином прошлог вијека започели израду Карте земљишта Црне Горе. То су били угледни истраживачи и колеге Грујица Ђуретић, Будимир Фуштић, Наталија Перовић, Мирјана Радуловић, Михаило Ташо Ђуретић, Станка Брновић, Петар Челебић, Илија Вукчевић. Касније сам у том Центру сарађивао са млађим колегама Мирком Кнежевићем и Аном Топаловић.

А.ЋУКОВИЋ,дневне новине ''ДАН'',29.АПРИЛ 2020.

Фотографија корисника Горан С. Киковић