ДР АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ , : ''Радимо сви заједно на томе да се Србија, Црна Гора и Српска поново уједине''

У ИНТЕРВЈУ ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ СА ДОКТОРОМ ИСТОРИЈСКИХ НАУКА ИЗ БЕОГРАДА АЛЕКСАНДРОМ РАКОВИЋЕМ, ПОВОД ЈЕ БИО ЊЕГОВА КЊИГА ''ЦРНОГОРСКИ СЕПАРАТИЗАМ''.ОН НАС ЈЕ ПОЗДРАВИО УЗ ПОРУКУ : ''Радимо сви заједно на томе да се Србија, Црна Гора и Српска поново уједине''

Ко је заправо наш саговорник?
Александар Раковић (Београд, 21. јун 1972) је српски историчар. Бави се проучавањем новије историје српског народа, са посебним тежиштем на проучавању историје Југославије и савремене историје Црне Горе од 1918. године до најновијег доба. Такође се бави проучавањем друштвене и културне историје Југославије, са посебним тежиштем на новијој историји верских односа и процеса у Србији и Црној Гори. Дипломирао је 2004. године на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, где је потом и магистрирао (2007), а затим и докторирао (2011). Радио је у Министарству вера СРЈ, а потом је био управник Информационо-документационог центра при Православном богословском факултету у Београду (2005-2008). Затим је радио у Архиву Србије и Министарству вера Републике Србије, а од 2012. године ради у Институту за новију историју Србије у Београду, као виши научни сарадник. Србин je и православни хришћанин.

ГОРАН КИКОВИЋ: Поштовани господине Раковићу повод за наш разговор је Ваша књига ''Црногорски сепаратизам'',која је прошле године изашла из штампе. Реците за читаоце Глас Холмије шта вас је навело да се бавите овом темом?

АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ: Главни повод због ког сам се упустио у дубинско истраживање црногорског сепаратизма је текуће расрбљавање Црне Горе које спроводи режим Ђукановићеве антидржаве. Жар црногорских конвертита да расрбе остале у Црној Гори до те мере је врео, да нико на то не може да остане равнодушан. Због тога је било потребно разрешити појаву и трајање црногорског сепаратизма мултидисциплинарним приступом, који укључује и проучавање психолошких патологија које произилазе из идентитетских конверзија. С тим у вези, конверзија тог дела Црногораца из српског у антисрпски идентитет произвела је код њих тип патологије који води ка обрачуну са свима онима који конвертите подсећају на то да су и они некада били Срби.

ГОРАН КИКОВИЋ: Један сте од ријетких историчара из Србије који указује на фалсификовање историје у Црној Гори, шта Вас је навело да се бавите историјом црногорског сепаратизма а како сам истичете рођени сте у Србији и немате ''порекло из Црне Горе''?

АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ: Био сам један од ретких ко је током претходне две деценије у Србији указивао на то шта се дешава у Црној Гори и како Ђукановићев режим има намеру да до краја сатре Србе у Црној Гори. Срећом, мој стручни рад – и писани и вербални – дао је коначно резултате, јер се данас у Републици Србији и Републици Српској сви окупљамо око српског питања у Црној Гори. Ђукановић је, наравно, направио кључну и коначну грешку када је насиљем, под окриљем ноћи, крајем децембра 2019. усвојен такозвани Закон о слободи вјероисповијести. Сви ми Срби, из које год српске земље да потичемо, једнако треба да се бавимо и интересујемо за свако српско питање. Ми смо једна и недељива српска нација.

ГОРАН КИКОВИЋ: Кажите за читаоце ''Гласа Холмије'' нешто о генези црногорског сепаратизма?

АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ: У идентитетско-идеолошком смислу црногорски сепаратизам је највише утврђиван од стране хрватских праваша и хрватских римокатоличких клерикалаца. Остали су се надограђивали на основу коју су дали Хрвати. У сваком случају то је инострани пројекат, или настао или се кувао у кухињама Ватикана, Аустрије, Хрватске, Италије, Совјетске Русије и Сједињених Америчких Држава – која год форма да му је давана. Но, црногорског сепаратизма не би било у овако разорном виду да га на државном нивоу социјалистичке Југославије није наметнула Комунистичка партија Југославије. Стога су југословенски комунисти главни кривци за то што је хрватска правашко-франковачка идеја о распарчавању српства спроведена у дело.

ГОРАН КИКОВИЋ: Одакле да баш у Црној Гори да се јави антисрпски покрет и да се ''роде црногорске усташе''?

АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ: Правашко-франковачки идеолози су након слома хрватског покрета 1918. ставили шапу на црногорску емиграцију, а касније и Црногорску федералистичку странку чији је лидер био Секула Дрљевић. Корак по корак, упорним деловањем, Хрвати су селектовали људе у Црној Гори да би потом радили за њих и спроводили њихове идеје о расној различитости Црногораца од осталих Срба. Поред Секуле Дрљевића, црногорски усташа таквог типа био је и Савић Марковић Штедимлија, Павелићева десна рука која је у Независној Држави Хрватској учествовала у геноциду над Србима. Секула Дрљевић, који је у Краљевини Црној Гори био један од најужаренијих Срба, објавио је у Загребу 1944. памфлет у ком је стајало да су Срби „дегенеративна раса“. Код њега је процес конверзије на тај начин коначно завршен, он је до краја преумио и стао је у ред најизричитијих усташа Независне Државе Хрватске чији је привезак требало да буде Независна Држава Црна Гора са римокатоличком савојском династијом на челу.

ГОРАН КИКОВИЋ: Објаснили сте кроз књигу ''Црногорски сепаратизам'', каква је некада била Црна Гора, тј.да је била српска држава, да се у њој говорило спским језиком и писало ћирилицом!? Шта се десило од периода Петровића до данас?

АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ: Црногорци су Срби, а Црна Гора је историјска држава српског народа. Династија Петровић Његош (1697–1918) једна је од три модерне српске династије. Становништво Црне Горе православне вероисповести је себе изричито сматрало Србима све до идентитетског инжењеринга спроведеног над њим у 20. веку. Црногорски сепаратизам је само кратко био надсрпство односно суперсрпство после уједињења Краљевине Црне Горе са Краљевином Србијом (1918). Тада је био магринална појава. Бизарним путевима је еволиурао до данашњег „црногорског домовинског идентитета“ као привеска хрватству. Данас се црногорски сепаратизам везује најпре за црногорску националност која се силом измешта из српства и православне цивилизације. Црногорски сепаратисти идејно шетају од римокатоличког клерикализма, западне цивилизације и хрватског праваштва до комунистичке идеологије, па тако у круг. Тај круг подсећа на шетњу у самовољно одабраном менталном затвору као бегу од сопственог српства и православља.

ГОРАН КИКОВИЋ: Господине Раковићу Ви сте у Црној Гори ''персона нон грата'' зашто?

АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ: Због тога што сам писао и говорио истину о прошлости и садашњости Црне Горе. Конвертитски режим Мила Ђукановића то није могао да поднесе и због тога су ми 2018. забранили улазак у Црну Гору како не бих говорио на свечаним академијама поводом стогодишњице ослобођења и уједињења српског народа.

ГОРАН КИКОВИЋ: На крају која је порука читаоцима Глас Холмије и шта можете да кажете о нашем часопису?

АЛЕКСАНДАР РАКОВИЋ: Пратим Глас Холмије и подржавам рад часописа. Српска идеја Васојевића један је од стубова српства Црне Горе. Радимо сви заједно на томе да се Србија, Црна Гора и Српска поново уједине.