ГОРАН ЋЕТКОВИЋ ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ ''НИЈЕ ЛАКО БИТИ НОВИНАР У ЦРНОЈ ГОРИ ДАНАС''
НИЈЕ ЛАКО БИТИ НОВИНАР У ЦРНОЈ ГОРИ ДАНАС
Повод за разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника часописа ''Глас Холмије'' са Гораном Ћетковићем, предсједником Удружења новинара Црне Горе је актуелни положај новинара данас у Црној Гори.
Биографија - Горан Ћетковић, рођен је у Пећи 1969. године. Двије деценије се бави новинарством, извјештавајући за медије у Београду, Подгорици и Приштини. Радио је за више ТВ, радијских, штампаних и електронских медија, обављајући у више наврата уредничке дужности. Добитник годишње награде УНЦГ и Награде за најбољу репортажу. Однедавно је предсједник Удружења новинара Црне Горе.
''Глас Холмије'': Господине Ћетковићу, помаже Бог, реците нам нешто о Удружењу новинара Црне Горе?
Ћетковић: УНЦГ је најстарија еснафска организација у Црној Гори и актер великог дијела историје црногорског новинарства, чије коријене из 1871. године и данас одржава у пуноћи тадашњих новинарских почетака и истинских патриотских циљева. Одмах по окончању Другог свјетског рата, 26. децембра 1945. године на Цетињу настало је прво новинарско удружење, које ево траје и до данашњих дана. Током тог трајања, наше Удружење је пролазило разна искушења. Захваљујући посвећеним људима, који нису хтјели да дозволе инструментализацију УНЦГ у политикантске сврхе, Удружење је задржало интегритет. Истина, он је плаћен приличном цијеном, која је довела до наше друштвене маргинализације, али је и даље најбројнија новинарска асоцијација што говори и о духу наших новинара и о њиховом повјерењу у УНЦГ.
''Глас Холмије'': Који су ваши главни пројекти, које сте сами покренули од ступања на дужност до данас?
Ћетковић: Планова је прилично. Настојаћемо да новинарску легитимацију учинимо што атрактивнијом кроз сарадњу са привредом, превозницима, осигуравајућим кућама и другим даваоцима услуга и роба. Трудићемо се да олакшице и попусти вишекратно надмаше годишњу чланарину. Подједнако важан сегмент јесте мониторинг медија, али и законодавних решења који кроз неке најављене Предлоге и Нацрте угрожавају фундаментална права новинара и јавности. Оно што је приоритет ове године је и умрежавање са члановима кроз благодети интернет технологије, и преко првог портала УНЦГ и наше фејсбук странице. То је и вриједна прилика да се о питањима од значаја за професију консултујемо непосредно са највећим дијелом чланства. То је прилика да чланови узму активно учешће и иницијативу и да имају могућност да усмјеравају активности, што бих сматрао личним успјехом. Током ове године, у сарадњи са домаћим НВО сектором, УНЦГ ће обезбиједити својим члановима приступ свим новинарским ''алатима'', за израду ТВ, радијских, текстуалних и других прилога.
''Глас Холмије'': Какав је положај новинара у Црној Гори данас?
Ћетковић: Лош. Можда се неко неће сложити са овом кратком констатацијом , пошто знамо да има новинара који добро живе од свог заната, али још боље од додатних активности. Далеко од тога је слика просјечног новинара у сваком смислу: социјалном, статусном, економском, здравственом и тако редом. У последњих 20-так година, а посебно експанзијом информативних портала, број медија у Црној Гори се стално умножава. Тако расте и потреба за фотографима, извјештачима, камерманима, новинарима, тонцима (...) и свим другим бројним специјалностима у новинарству и у пропратним техничким службама. Никада више није било запослених у новинарству, али новинарство никада није било на нижим гранама. Нажалост, још доста ће времена проћи док се стање не среди и новинари поврате бољи и цјењенији друштвени статус. То је условљено и прелазним периодом у којем се налазимо, гдје традиционални медији нестају, а правац у којем ће се новинарство и медији развијати, само назиремо. Оно што дијелимо са цијелом друштвеном заједницом јесте хронични мањак новца неопходног за достојанствен живот. Зато би било непристојно издвајати само нас као примјер. Знамо како нам је. Међутим, "важније је стање духа од стања дуга'' немаштина ће доћи и проћи, али морамо чувати дух професије и одржавати етичке постулате по којима смо дуго деценија били привилеговани чланови заједнице. Везано за то, забрињавајуће је ћутање самих новинара, којима је лакше прозвати нарко-дилере, шефове криминалних кланова и политичке прваке, него сопствене уреднике. О мобингу у новинарству, фалсификовању чињеница у текстовима, неисплаћеним хонорарима, неуплаћеним социјалним принадлежностима, политичким упливима (...) влада табу.
''Глас Холмије'': Како би оцијенили рад Удружења новинара у протеклих 72 године?
Ћетковић: У оснивачком акту из 1945. године стоји овакав текст: ''Циљ Удружења новинара Народне Републике Црне Горе састоји се у томе да штити функцију и звање новинара, да се стара о усавршавању идејно-политичког и стручно-професионалног нивоа новинарског кадра, да његује дух солидарности међу члановима и брани професионалну част новинара''. Ако би изузели оно ''идејно-политичко'' усавршавање као идеолошко упутство једног ригидног система, овај циљ Удружења је до данас остао актуелан као високи приоритет свих који су до сада учествовали у раду и вођењу УНЦГ. Слушао сам старије колеге са колико посвећености и жара је новинарска организација бранила професију и држала је високо на лествици друштвених занимања. Неријетко су комитети морали да попуштају и „пређу“ преко својих директива, само да се не би замјерили са новинарима који су у срећним системима савјест јавности којој сервирају информације. Последњих 20-так година УНЦГ преживљава тешке моменте, условљене изостанком комуникације између Удружења и институција система. Настојаћемо да то поправимо, како не би били саучесници у даљој деградацији медијске сцене и новинарског посла и како би дали свој пуни допринос, за који имамо потребну стручност и капацитете.
''Глас Холмије'': Која је Ваша порука читаоцима ''Гласа Холмије'' и уопште Србима и Васојевићима и свима онима који читају наш часопис?
Ћетковић: С обзиром да ме за Васојевиће вежу кумства и лијепа пријатељства, пожелећу им да буду истрајни у нади да ће све једном доћи на своје мјесто. Читаоцима ''Гласа Холмије'' бих поручио да његују своје вриједности, државне, националне, племенске, завичајне, у чему им Ви помажете. Вама бих савјетовао да гајите дух толеранције. Иако се Ваш часопис бави српском културом и историјом, желио бих да га подједнако читају и Ваше комшије других нација, како би се кроз културу и медије сретали и поштовали, умјесто да нам они служе као замјена за ров. Вјерујем да је то достижни идеал, коме стално треба стремити.