ГЕНЕРАЛ ДР ЛУКА КАСТРАТОВИЋ 'ВАСОЈЕВИЋИ ИМАЈУ БУДУЋНОСТ, ЈЕР СУ ИМАЛИ СВИЈЕТЛУ ПРОШЛОСТ''

Генерал др Лука Кастратовић, рођен је 10.11.1950.у Трешњеву, општина Андријевица,од оца Величка и мајке Јелисаве, дјевојачко Вулевић. Основну школу завршио је у Трепчи, гимназију у Беранама., а Војну академију противваздушне одбране у Задру. Завршио је и Факултет политичких наука у Загребу. Магистрирао је на Војној академији у Београду, а звање доктора наука одбране, безбједности и заштите стекао је на Факултету цивилне одбране у Београду, одбраном докторске дисертације на тему ''Нови модел цивилне одбране у одбрамбеном систему Србије и Црне Горе''.

Завршио је високе  војне школе, као и Школу националне одбране, и то 1996. године. Радни вијек почео је у Бихаћу. Обављао је све командирске дужности од командира вода до команданта пука противваздушне одбране. Јединице којима је командовао биле су репрезент војске и државе. У службеним оцјенама је истицано да: ''У извршавању задатака испољава висок степен одговорности, систематичности и упорности у раду. Посједује висока војно-стручна знања и умјешност у командовању. Има изграђено војничко понашање, принципијелнос и достојанство официра...'' Поред Бихаћа службовао је у Загребу, Ужицу, Подгорици и Београду. Био је командант аеродрома у Београду и Подгорици. Обављао је бројне одговорне дужности, бивајући помоћник команданта радног ваздухопловства и противваздушне одбране за позадину у Београду и помоћник министра одбране за Цивилну одбрану.

Током своје богате каријере за постигнуте резултате добио је бројна признања и одликовања међу којима се уздвајају: Орден за војне заслуге са сребреним мачевима, Орден Народне армије са сребреном звијездом, Орден заслуга за народ са сребреном звијездом и Орден витешког мача првог степена.

Актуелни је предсједник Удружења Васојевића са сједиштем у Београду. Радо се одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и каже нешто више о раду  Удружења Васојевића, држећи се гесла: ''Васојевићи имају будућност, јер су имали свијетлу прошлост''.

Како видите Oбласт Васојевића, некад и данас?

У посљедњем вијеку Васојевићи су се школовали и као учени људи дали су велики допринос развоју шире заједнице, у областима науке и културе, спорту и у свим другим сферама живота. У том периоду Васојевићи су дали више од 250 доктора наука. У великој Југославији само Андријевица је процентуално имала највише факултетски образованих људи. Међутим, Васојевићи данас дијеле судбину савременог свијета. Ера глобализма оставља трагове. Продубио се јаз између развијених и неразвијених земаља. Тако с једне стране имамо огромно богатство, а са друге неподношљиво сиромаштво. Свјетски моноглобалисти су и код нас уништили производњу. Њима повезивање и укључивање у глобалне асоцијације треба само за тржиште. Економско слабљење утиче и на пад животног станадрда, јер без производње нема ни напретка.

 Исто тако,  готово све власти кроз историју односили су се маћехински према Васојевићима. Ово је пољопривредни крај погодан за земљорадњу и сточарство, као и за производњу кукуруза, кромпира, воћа и поврћа. То су пердности Васојевића, јер без хране нема успјешне борбе против економске кризе.

 Оно што најтеже пада је опадање броја становника на простору Васојевића, са тенденцијом која пријети потпуном гашењу појединих села. Уз то, нема омладине, а у школама се може наћи само по који ђак. Узроке таквог стања треба тражити у таласу ткз. демократских промјена, односно животу без друштвених стега који је негативно утицао на очување породице. Развили су се разни пориви и негативан однос према браку. Погледајте само колико има неожењених момака и неудатих дјевојака. То је највећа пријетња нашем опстанку.

Поред тога, сви добро знамо да нема развоја без добрих путева. Задњих сто година изградња магистралног путног правца преко Васојевића није одмакла даље од обећања. 

Запамтио сам још као дијете када су послије Другог свјетског рата геометри преко наше њиве вршили мјерење за изградњу пруге, али је касније пут  отишао низ Морачу,  заобилазећи Васојевиће због чега и дан данас тај данак скупо плаћамо.  Такође, од активирања беранског аеродрома нема ништа, иако се зна да је некада авион на релацији Беране - Београд саобраћао три пута недјељно.

  Уочљиви су и неки охрабрујући показатељи,  посебно у промјени свијести код млађе генерације. Постоји интересовање за истраживање својих коријена, проучавање историје свога краја и интересовање за помало заборављење вриједности. Пишу се братсвенички родослови, расветљавају свијетли примјери предака. Растурени и погубљени по свијету братственици се све више окупљају и састају у завичају. Организују саборе на којима се рођаци упознају и договарају. Схватају да су без завичаја, без својих ближњих изгубљени у свијету.

                      Како ради и дјелује Удружење Васојевића у Београду?

Удружење Васојевића се интензивно развија и афирмише задњих двадесет пет година. Његово организовање почиње, у вријеме разбијања Југославије и урушавања традиционалних вриједности Васојевића. Наше Удружење је надстраначко и оно је у потпуности оправдало своје постојање, дајући немерљив допринос  повезивању Васојевића широм свијета. Посебно је дат допринос вредновању завичаја, проучавању историје Васојевића и очувању традиционалних вриједности нашег народа. Велику заслугу за све то  има оснивач и почасни предсједник Удружења Васојевића проф. др Милија Зечевић. Он је пружио несебичну људску, стручну и финансијску  помоћ  приликом организовања бројних скупова, као и у дијелу  штампања књига и публикација са тематиком из Васојевића. Он се руководио познатом паролом: '' Оно што није записано није се ни десило''. Велики допринос је дао подизању светиња у Епархији будимљанско-никшићкој, а нарочито изградњи Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама. Уз то, његовим личним ангажовањем изграђен је храм Св. Тројице у Виницкој.

  Велики допринос раду  Удружења дају и др Раслав-Ћиро Бабовић, предсједник Удружења у Беранама и Андријевици, као и  Мишо Зечевић, Видак Радевић и Зоран Лакушић из Удружења Васојевића ''Васо'' из Лијеве Ријеке. Ту су и Марко Ђукић и Вук Дедовић из Подружнице Удружења у Савином Селу, војвођанском мјесту у којем се  већ двадесет година за редом,  уочи Аранђеловдана, окупљају Васојевићи из свих крајеве. Тако ће и ове године  сабор Васојевића у Савином Селу бити одржан 17.новембра.

    Удружење настоји да окупи успјешне привреднике и да их мотивише да помогну економски развој и покретање производње у завичају. У том правцу било је више састанака и конкретних договора. Била је жеља да се покрене производња у многим затвореним предузећима у Беранама и Андријевици. Планирано је и покретање фабрике воде. За тако нешто постоје реалне перспективе, зато се искрено надам да ће та идеја бити и реализована. 

Шта су  будући планови Удружења Васојевића у Београду?

Удружење Васојевића ће и даље развијати активности на повезивању Васојевића широм свијета. Даваћемо подршку за повратак родном крају. Посебно ће се размотрити могућности за обезбјеђивање помоћи која би се усмјеравала за развој завичаја.

Уе и ка пор

Шта можете да поручите нашим читаоцима?

Да читају и проучавају историју Васојевића. Да се не дају обманути. Да утичу на развијање породице, како би  очували своје национално биће.  Да поштују аманет предака и да стварају дјела са којима ће се поносити њихово потомство.

Шта мислите о покретању часописа ''Глас Холмије'' ?