ВЛАДИКА ЈОАНИКИЈЕ ЗА СРБИЈА ДАНАС "ЗЛО ЋЕ БИТИ ПОБЕЂЕНО"

"ЗЛО ЋЕ БИТИ ПОБЕЂЕНО" Владика Јоаникије за СД: Нема потребе да се бојимо никога, српски народ неће посустати!

Већ данима се широм Црне Горе одржавају молебани и литије у знак протеста због спорног Закона о слободи вероисповести

Непосредно пред најрадоснији хришћански празник, Божић, новинарска екипа портала СрбијаДанас разговарала је са владиком Јоаникијем, епископом будимљанско-никшићким о актуелним дешавањима у Црној Гори - протестима против Закона о слободи вероисповести и положају СПЦ и српског живља у тој земљи.

Дошли су тешки дани за наш народ и нашу цркву. Како Ви гледате после десетак-петнаестак дана на све то?

- Узрок ових немира је доношење закона, који има назив Закон о слободи вероисповести, али, заправо, то је закон против православне цркве у Црној Гори, закон који омогућава отимање светиња, закон који предвиђа укидање нашег субјективитета и који нас принуђава да се изнова региструјемо као нека новонастала верска заједница или секта. Дакле, не можемо да прихватимо такав закон. С друге стране, тај закон није био резултат дијалога, није био резултат никаквих договора, него просто наметнут. Оно што је јако важно нагласити, он је сигурно у супротности са Уставом Црне Горе, јер крши основно уставно начело о одвојености цркве и државе. Како се може говорити о одвојености цркве и државе, када власт у овој држави жели да одузме светиње и да, врло је могуће, те светиње уступи некоме другоме? Ради се о једној неправди, о прогону, о насиљу... То је наш народ дубоко осетио и ова народна реакција је у суштини спонтана. Ми смо рекли нашем народу, колико смо могли да објаснимо, о чему се ради, али ова реакција народа, ово окупљање око наших светиња, ово спајање кола народног око наших светиња, је нека народна матрица из давне прошлости, из кости нашег народа, који се вечито борио за очување вере и за своје светиње. То је нешто најдубље остало у души од давних предака до наших дана и, ево, видимо сад ту огромну народну подршку СПЦ, светосавској, огромну подршку нама свештеницима, заправо, огромну љубав према светињама. То је оно што је величанствено и ми смо веома благодарни народу, који је на овакав хришћански, ненасилни, мирни начин устао да изрази свој протест, своје неслагање са неправдом која се врши над црквом, овде у Црној Гори.

Шта је крајњи циљ Закона о слободи вероисповести? Шта се крије иза свега тога?

Циљ је отимање светиња, пљачка црквене имовине, укидање субјективитета епископија СПЦ у Црној Гори, принуђавање истих да се изнова региструју, да би на такав начин, заправо, се појавиле као неке нове верске организације. Циљ је, дакле, да се избрише наша историја, наш континуитет, традиција и да се праве некакве марионетске организације, које су само по имену верске, а у суштини би биле политичке, односно, само за потребе режима, што никако вера не сме, било која права вера, да дозволи.

Да ли је тачно да тај закон предвиђа да не смете да користите српску тробојку са оцилима, да не смете да се називате српском православном црквом?

То су сад неке последице. Наша застава је тробојка са крстом и, наравно, са оцилима. То је застава СПЦ, званична застава које је Уставом нашим прописана. СПЦ у Црној Гори није само црква за оне који се изјашњавају као Срби, него и за све оне који припадају нашем народу, јер овде је много танка разлика између Срба и Црногораца. Један брат се изјашњава као Србин, други брат се изјашњава као Црногорац. Ми гледамо на све који припадају цркви. Ми као црква не делимо наш народ и никога не проверавамо у цркви како се изјашњава. Нисмо ми овде матичари да водимо евиденцију ко је Србин, а ко Црногорац. Ми гледамо на наш народ, који нам долази у цркву, као на Хришћане, као на синове и кћери Божје и то је оно што је суштинско и што је битно. Никад се црква не своди на било коју нацију. Она је изнад нација. Наравно, не поништава ничије национално осећање. То је ствар слободе савести и образовања, опредељења, али, врло често, и интереса, нажалост.

Како су наше комшије муслимани и католици реаговали на овај закон?

Они су, углавном, изразили благо неслагање са овим законом, нарочито поједини људи из Католичке цркве. Не треба заборавити да је поглавар Католичке цркве, папа Фрања, дао једну суштинску примедбу, да се закон мора донети уз највећу могућу сагласност свих оних на које се односи. Наша црква је овде већинска, и са њом, заправо, није било никаквог дијалога. Према томе, није постигнута сагласност са најбројнијом вером у Црној Гори, те закон није донесен на правилан начин. Он је резултат зле воље, насиља и мрачних намера које се крију иза њега.

Пре неколико дана је нападнут свештеник у Никшићу. Владика Методије је озбиљно повређен у конфликту са полицијом. Да ли треба да нас забрињавају напади на свештенике?

Забрињава напад на било ког човека, а камоли на свештеника. Напад на свештеника је истовремено напад на његово достојанство и цркву којој он служи, али ми смо као Хришћани, ради Христа, спреми да претрпимо разна понижења, само да не изгубимо свој идентитет. Ми се боримо истином, правдом. Нема потребе да се бојимо иког на земљи, зато што верујемо у то да смо у овом погледу у праву, да се боримо против неправде. Боримо се на један хришћански начин, ненасилно, разумно, истином, правдом, позивањем на мир и дијалог.

Како очекујете да се заврши све ово?

То је доста неизвесно. Ова борба траје као и свака борба са злом. Она дуго траје и неизвесна је. Ако ми будемо успели да водимо ову борбу као што смо и до сада водили, надамо се да ћемо успети у томе. Имамо практичну извесност да ће зло бити побеђено и у том погледу ми нећемо посустати. На крају крајева, то нам налаже и наша света вера, да истрајемо у борби против зла било којег, против било које неправде

Која је Ваша охрабрујућа порука браћи, где год да се налазе?

Ових дана смо се сабирали око наших светиња, заправо, сабирали смо се око Христа. Вечерас, на Бадње вече, се сабирамо око колевке богомладенца Христа, који нам је донео радост, милост, своју љубав, своју доброту, обновљење бића и духа, заједништва и отвореног срца и душе сретамо богомладенца и свакога ближњега, целивамо се, радујемо се овом великом празнику, славимо име Божје, славимо оваплоћење Христово, славимо пресветлу деву Богородицу, призивамо све свете у помоћ. Ово велико заједништво на овај празник нас охрабрује, утемељује, оснажује да и даље носимо свој крст, хришћански мирно, и увек идући напред, увек славећи име Божје, увек ширећи међусобно разумевање, љубав, мир, радост и све оно што нам Господ својим рођењем доноси.