БРАНИСЛАВ ВЕШОВИЋ ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ ИСТИЧЕ
''ВАСОЈЕВИЋИ СУ ДИО СТАРЕ СРБИЈЕ''
Горан Киковић, главни и одговорни уредник ''Глас Холмије'',
у разговору са Браниславом Вешовићем, предсједником
Српског културног центра ''Жупан Првослав''- Беране
Др Бранислав Вешовић рођен је 30.09.1957. у Сарајеву, од оца Живка и мајке Љубице, дјевојачко Станић. Основну и средњу школу завршио је у Беранама, а Стоматолошки факултет у Сарајеву. Од 1989. године радио је у Дому Здравља у Беранама као стоматолог, а од 2009-те има приватну стоматолошку ординацију у Беранама. Поред своје струке бави се и проучавањем историје и традиције српског народа. Од 1998. године оснивач је и уредник часописа за обнову српске културе и традиције ''Србобран''. Од 1996. Године предсједник је Српског Монархистичког Покрета, члан и један од оснивача Српског културног центра ''Жупан Првослав'' – Беране, а од 2010. године и његов предсједник. Члан је Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца - Беране. Послије Радомира П. Губеринића био је предсједник друштва за проучавање најстарије историје Срба ''Сербона'' - подружница за Беране. Радо се одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и да нас упозна нешто више о раду Српског културног центра ''Жупан Првослав'' – Беране, држећи се гесла: ''ВАСОЈЕВИЋИ СУ ДИО СТАРЕ СРБИЈЕ''.
КИКОВИЋ: Који је ваш став о садашњем културном тренутку у Црној Гори и на простору Васојевића и како гледате на Васојевиће, некада и данас?
ВЕШОВИЋ: Прије неколико година сам данашње властодршце у Црној Гори назвао Црвеним Кмерима у беранском листу ''Србобран'' са жељом да што прије нестану са српске историјске сцене коју су узурпирали. На жалост, они су још ту по вољи својих ментора са Запада, који мисле да су за сва времена српском народу отели вјековну колијевку Косово и Метохију, а са овом геноцидном творевином на српској земљи нешто што се прогласило за државу са Црном Гором има односе. Црвени Кмери су се прочули по томе што су укинули сопствену историју и културу. Боље би било да ваше питање гласи како да у Црној Гори и Васојевићима сачувамо српску културу од узурпатора? У Црној Гори преко двадесет година све је лажно и нелегитимно, а прије свега она као држава. Доказа од државе која укида своју историју, сервира нам непостојећи језик, непостојећу цркву, спрда се са ослободиоцима Метохије и 10 000 погинулих на Скадру, а према припадницима српског народа – народа који ју је створио спроводи апартхејд најгоре врсте, таква држава осуђена је на пропаст. Црна Гора је имала шансу да међу српским земљама има углед као што га је имала некад, али она је одабрала пут да се некада сво јуначко легло претвори у леш. И то је било мало, па се са другим српским банана државицама из петних жила бори да се укрца на брод који они зову Европа, а ми трезвени Срби знамо да се тај брод зове Титаник и да је потонуо прије него је испловио. Кад лешина и званично буде покојник, а тај дан свакако није далеко, простор данашње Црне Горе ће се поново повезати са другим српским крајевима у јединствену цјелину и сигурно је да ће Васојевићи у томе имати изузетно важну улогу. За таквом творевином нећемо жалити, а понајмање ми Срби који смо данас третирани од своје бивше браће као грађани другог реда. Некаквог референдума о томе да ли да се ујединимо са остатком свог народа, бар што се тиче простора данашње Црне Горе неће бити, из простог разлога зато што су сви избори, пописи становништва и тзв. Референдум били лажни и нису одражавали право стање ствари. Данашњим одрођеним припадницима нашег народа највише смета једна разгледница манастира Ђурђеви Ступови на којој пише: ''Беране - Стара Србија''. Разгледница је издата коју годину прије ослобођења Берана у Првом балканском рату и све је рекла коме је наш крај припадао и коме је требао да припадне послије ослобођења. Све ово говори да су Васојевићи дио Старе Србије. Значи Васојевићи су увијек припадали држави Србији, кад су били слободни, па и оне двије године 1912-1914. српској краљевини Црној Гори. Окупације, турска, аустро-угарска, њемачка, комунистичка - је сасвим друга прича. Култура у данашњој Црној Гори не постоји, поготову не она са префиксом српска. Све је препуштено појединцима – ентузијастима и евентуално малим организацијама, које нијесу поклекле пред окупацијом и општим расулом.
КИКОВИЋ: Како ради и дјелује Српски културни центар ''Жупан Првослав''-Беране, данас?
ВЕШОВИЋ: Српски културни центар ''Жупан Првослав'' је основан 24. децембра 2000. године у Беранама и свих ових година је стожер српске културе у Васојевићима. Он је основан са циљем да чува и унапређује српске националне, културне и научне вриједности на територији Васојевића. Приликом оснивања Српског културног центра истакли смо да је српство у данашњој Црној Гори угрожено и да је то један од главних разлога за његово оснивање. У међувремену, српски народ је у Црној Гори доживио својеврсни културни и духовни геноцид. Државе настају и нестају, али народ треба да настави да живи. Српски културни центар ''Жупан Првослав'' – Беране у протеклом периоду организовао је научне скупове, трибине, академије, књижевне вечери и гусларске вечери, изложбе и тиме је оправдао своје постојање. Занимљив је податак колико смо још тада били свјесни угрожености српског националног бића у Црној Гори. Неколико мјесеци по оснивању Српског културног центра, његов први предсједник Влатко Пековић је у листу ''Србобран'' тражио да се оснују у свим градовима Црне Горе овакви центри. Али и Матица Српска, Српска академија наука и умјетности у Црној Гори, Српски тв канал, Српско народно позприште, Музеј геноцида над Србима, Српски одбор за заштиту људских права,.. Изгледа да су сви други боље знали у каквом се стању налази српски народ од оних чија је била дужност да то знају.
КИКОВИЋ: Који су планови Српског културног центара ''Жупан Првослав''- Беране у будућности?
ВЕШОВИЋ: Будућност је већ ту. То смо показали нашом најновијом активношћу. Гост нам је био Јован Деретић, предводник аутохтоне српске историјске школе. Овај човјек је покопао лажи берлинско-бечке историјске школе, по чијим се програмима још увијек школују српски ђаци. Руски ђаци данас у својим школама уче да смо један народ и да су се Руси у Русију доселили из Подунавља. Дакле, потпуно супротно њемачким лажима и наводној сеоби Словенâ. Очигледно је да ћемо се последњи ослободити своје лажне историје и да ће Њемци колико год буду могли и даље да нам бране истину о нама самима. То и јесте њихов интерес, јер треба објаснити свијету како то да за пола Њемачке замље постоје топоними, топоними мјестâ на којима су живјели Сјеверни (Лужички ) Срби, док Њемци нијесу спровели геноцид над њима. Отуда и патолошка мржња и према свим осталим Србима. За гостовање академика Деретића везана је и Декларација о поновном освајању Србије коју је он објелоданио и прогласио те вечери у име 200 српских делегата из 12 српских земаља.
Деретић је том приликом изјавио да ће Декларација временом сигурно бити позната као Беранска декларација. Овом Декларацијом је поништено много тога, почев од АВНОЈА-а, Призренске лиге, Свехрватског католичког конгреса у Загребу из 1900. године, када су сви Срби римокатолици проглашени за Хрвате, државе настале геноцидом над српским народом, конфедерални Устав СФРЈ из 1974-те Деретић је изјавио да ће декларација имати тежину једино ако се српски народ буде придржавао ње и да је АВНОЈ прогласило 140 људи, а да га је поништило њих 200. Занимљиво је и то да се све ово одиграло 16. априла, истога дана када је цар Душан прогласио Српско царство. Неки Беранци, који се баве тематиком из најстарије историје Срба, нијесу се појавили те вечери пред угледним гостом, па то опет по ко зна који пут говори о нама оно што већ одавно и знамо. И послије ове активности наставићемо да организујемо, као и до сада, научне скупове, трибине, академије, изложбе слика и фотографија, књижевне вечери и гусларске вечери ...
КИКОВИЋ: Које су поруке нашим читаоцима?
ВЕШОВИЋ: Српска слога и солидарност нема цијену. Ових дана у Беранама је основан Српски клуб. Српска организација, чији чланови ће новчано помагати угрожене српске породице и појединце. Као некад ,,Привредник“ из Загреба, који је бројне српске омладинце школовао и запослио. То нам је потребно у сваком српском граду, у свакој српској земљи. Што више буде оваквих акција, бићемо све даље од куге зване Европа, о којој је наш свети владика Николај писао све најгоре још прије готово сто година. Шта би тек изговорио данас о Европи, која приморава часне народе да организују ''параде поноса'', односно настраних да би били у њеном друштву и добили карту за Титаник.
КИКОВИЋ: Шта мислите о часопису ''Глас Холмије''?
ВЕШОВИЋ: Часопис ''Глас Холмије'' има своју мисионарску и просвјетитељску мисију и улогу у Васојевићима као што су имали ''Токови'', ''Мисао'', ''Србобран'' и други часописи и публикације. Васојевићи су изузетно писмен и образован дио српског народа. У Васојевићима су рођене и такве научне величине као што су Дивна Вековић, академик Милисав Лутовац,... Наравно, немају ни улицу у родном граду, који се не би обрукао и да по једну школу назове њиховим именима. Не треба заборавити да оно што није записано нити објављено може да се третира као да се никад није догодило. Зато је добро што ''Глас Холмије'' излази, а са моје стране желим вам пуно успјешних бројева. И да будете свјетионици историјске истине, која нам је у овим временима и те како потребна.